Pređi na sadržaj

Klaudio Đentile

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Klaudio Đentile
Klaudio Đentile 1973.
Lični podaci
Puno ime Klaudio Đentile
Datum rođenja (1953-09-27)27. septembar 1953.
Mesto rođenja Tripoli[1], Libija
Visina 1,78
Pozicija Odbrana
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1971—1972
1972—1973
1973—1984
1984—1987
1987—1988		 Arona
Vareze
Juventus
Fjorentina
Pjaćenca		 34
34
283
70
20		 (4)
(1)
(9)
(0)
(0)
Reprezentativna karijera
1975—1984 Italija 71 (1)
Trenerska karijera
2000—2006
2014		 Italija (do 21)
Sion

Klaudio Đentile, (rođen 27. septembra 1953. u Tripoliju, Libija[2]) bivši je italijanski fudbaler i trener. Igrao je na poziciji odbrambenog igrača tokom 1970-ih i 1980-ih. Đentile je igrao za Italiju na dva Svetska prvenstva, a igrao je za pobednički italijanski tim u finalu 1982. godine. Klupsku karijeru je uglavnom proveo u Juventusu za koji je upisao skoro 300 ligaških nastupa, osvojivši šest državnih titula i dva glavna evropska trofeja.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Tripoliju u Libiji, ali je u Italiju došao kao dete. Nakon početka karijere u Aroni, Đentile je igrao u Seriji B sa Varezeom tokom sezone 1972–73.[3]

Đentile igra za Juventus 1975.

Potom se preselio u Juventus i prvi put je igrao za njih u meču Kup Italije protiv FK Askoli 29. avgusta 1973. godine, a debi u Seriji A usledio je 2. decembra 1973. protiv FK Verone.[1] Ukupno je odigrao 414 seniorskih utakmica za Juventus, uključujući 283 u Seriji A.[1] U više od jedne decenije sa Juventusom, Đentile je osvojio dva velika evropska klupska takmičenja (Kup UEFA 1976–77 i Kup pobednika kupova 1983–84), šest šampionata Serije A i dva italijanska Kupa.[4] [5] Takođe je stigao do finala Kupa evropskog šampiona 1982–83 sa torinskim klubom, da bi pretrpeo poraz od FK Hamburger u Atini od 1:0.[6]

1984. prešao je u rival Fjorentinu gde je proveo još tri sezone u Seriji A, upisavši preko 60 nastupa za klub. Zatim je odigrao poslednju sezonu sa Pjaćencom, u Seriji B, povlačeći se na kraju sezone 1987–88.[4] [7]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Đentile je igrao 71 utakmicu za italijansku reprezentaciju, postigao je jedan gol tokom igranja za nacionalni tim.[8] Igrao je u svim mečevima Italije na Svetskom prvenstvu 1978. godine, gde je Italija završila na četvrtom mestu, nakon što je stigla do drugog mesta u završnoj grupnoj fazi turnira, a zatim izgubila 3. mesto u plej-ofu od Brazila. Đentile je takođe igrao na Evropskom prvenstvu 1980. godine, a imenovan je u timu turnira.[9]

Na Svetskom prvenstvu 1982. godine, Đentile je ponovo bio stalni član startne postave, kada je Italija te godine osvajala Svetsko prvenstvo.[10] Slavu je stekao agresivnim markiranjem Dijega Maradone u meču pobede od 2:1 u drugom kolu protiv Argentine na Svetskom prvenstvu 1982. godine, gde je u prvom poluvremenu 11 puta faulirao argentinsku zvezdu,[11] [12] i 23 ukupno,[13] nakon čega je Đentile izjavio čuveno: "Fudbal nije za balerine!" [14] Italija je na kraju pobedila branioca naslova Argentinu rezultatom 2:1. Italija se tada suočila sa favoritom turnira Brazilom u sledećem meču i pobedila sa 3:2. Paolo Rosi je imao het-trik. Italija je u polufinalu pobedila Poljsku sa 2:0, a Đentile se vratio u finale protiv Zapadne Nemačke gde je Italija pobedila sa 3:1. Đentile je ponovo bio u timu turnira zbog svojih nastupa tokom Svetskog prvenstva 1982. godine.[15]

Stil igre[uredi | uredi izvor]

Čvrst, snažan, žilav, nemilosrdan i beskompromisan defanzivac, Đentile je važio za jednog od najboljih odbrambenih igrača svoje generacije, jednog od najčvršćih igrača na svojoj poziciji i jednog od najvećih italijanskih defanzivaca svih vremena.[16] Tvrd i svestran defanzivac, on je bio u stanju da igra i kao stoper, i kao odbrambeni igrač na bilo krilu, a posebno je poznat po svom markiranju protivničkih igrača.[17] [18] [19] [20] Takođe je bio sposoban da igra i kao čistač, uloga koju je zauzimao pred kraj karijere, kada je izgubio deo tempa, ili u središtu terena kao defanzivni vezni igrač. [21] Takođe se istakao po svojoj sposobnosti u vazduhu.[22] Bio je mobilan i vredan igrač, koji je takođe bio sposoban da ofanzivno doprinese kao napadački bek.[23] [24] Zajedno sa Juventusovim i italijanskim saigračima Dinom Zofom, Briom, Kabrinijem i Šireaom, formirao je jednu od najjačih odbrambenih linija u istoriji fudbala.[25] The Times je 2007. godine stavio Đentila na 8. mesto na njihovoj listi 50 najtežih fudbalera u istoriji.[26] Međutim, uprkos svojoj zloglasnoj reputaciji, Đentile je sebe smatrao tvrdim, ali poštenim igračem. U karijeri je isključen samo jednom, sa Juventusom, u porazu od 2:0 u gostima od FK Briž u polufinalnom meču evropskog kupa u aprilu 1978, zbog dvostrukog kartona posle igranja rukom.[27] [28] [29] Zbog svog agresivnog stila igre i zemlje rođenja, Đentile je u italijanskim medijima dobio nadimak Gadafi.[30]

Klaudio Đentile, 2006

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Đentile je kasnije trenirao italijansku nacionalnu fudbalsku reprezentaciju igrača do 21 godine koja je 2004. osvojila evropsko prvenstvo u fudbalu,[31] i ekipu igrača do 23 godine koja je osvojila bronzu na Olimpijskim igrama 2004. u Atini.[32]

Dana 5. juna 2014. godine potpisao je dvogodišnji ugovor sa FK Sion.[33]

Titule[uredi | uredi izvor]

Igrač[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Juventus [34]

Međunarodne[uredi | uredi izvor]

Italija[35]

Pojedinačne[uredi | uredi izvor]

Trener[uredi | uredi izvor]

Međunarodne[uredi | uredi izvor]

Italija do 21 godine

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Claudio Gentile”. Statistics by season. myjuve.it. Pristupljeno 24. 4. 2011. 
  2. ^ „Claudio Gentile”. soccer-europe.com. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  3. ^ „Claudio Gentile”. soccer-europe.com. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  4. ^ a b „Claudio Gentile”. soccer-europe.com. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  5. ^ „Legend of Calcio: Claudio Gentile”. forzaitalianfootball.com. Pristupljeno 25. 5. 2016. 
  6. ^ „Coppa dei Campioni 1982/83: Amburgo” [1982/83 European Cup: Hamburg] (na jeziku: italijanski). Storie di Calcio. Arhivirano iz originala 02. 06. 2016. g. Pristupljeno 25. 5. 2016. 
  7. ^ „Legend of Calcio: Claudio Gentile”. forzaitalianfootball.com. Pristupljeno 25. 5. 2016. 
  8. ^ „Klaudio Đentile”. National Football Teams. 
  9. ^ „1980 UEFA European Championship”. UEFA. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  10. ^ „Claudio Gentile: Spain 1982”. Classic Football. FIFA. Arhivirano iz originala 28. 2. 2009. g. Pristupljeno 4. 8. 2012. 
  11. ^ „World Cup 1982”. PlanetWorldCup.com. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  12. ^ Hirshey, David; Bennett, Roger (29. 4. 2010). „Soccer isn't for ballerinas”. ESPN FC. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  13. ^ „Bearzot's Blues of '82 in numbers”. FIFA.com. 18. 7. 2017. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  14. ^ „Claudio Gentile”. Soccer Quotes: Italian. ExpertFootball. Arhivirano iz originala 02. 08. 2012. g. Pristupljeno 4. 8. 2012. 
  15. ^ „FIFA World Cup Awards: All-Star Team”. Arhivirano iz originala 30. 6. 2016. g. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  16. ^ „Italy's greatest defenders”. Sky Sports. 31. 5. 2010. Pristupljeno 26. 1. 2016. 
  17. ^ „Lessons in Calcio - Claudio Gentile”. www.footballitaliano.co.uk. Arhivirano iz originala 07. 11. 2017. g. Pristupljeno 2. 12. 2014. 
  18. ^ Stefano Bedeschi (27. 9. 2017). „Gli eroi in bianconero: Claudio GENTILE” (na jeziku: italijanski). Tutto Juve. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  19. ^ „Gentile, l'anti-personaggio” (na jeziku: italijanski). La Stampa Sera. 28. 3. 1981. str. 36. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  20. ^ „Gentile sembra sicuro: "Juve in progresso"” (na jeziku: italijanski). La Stampa Sera. 27. 8. 1980. str. 8. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  21. ^ „Torna Cabrini, Gentile al centro” (na jeziku: italijanski). La Stampa. 29. 10. 1978. str. 21. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  22. ^ Angelo Carotenuto (2. 3. 2017). „Se ti viene la pelle d'oca hai scovato un campione” (na jeziku: italijanski). La Repubblica. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  23. ^ GIUSEPPE SMORTO (18. 9. 1984). „RITROVATO SOCRATES LA FIORENTINA CERCA IL 'SI' ' PIU' LONTANO” (na jeziku: italijanski). La Repubblica. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  24. ^ MAURIZIO CROSETTI (29. 1. 2011). „Tardelli: Una ex grande Né qualità né carisma” (na jeziku: italijanski). La Repubblica. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  25. ^ „GENTILE, Claudio” (na jeziku: italijanski). Treccani: Enciclopedia dello Sport (2002). Pristupljeno 2. 12. 2014. 
  26. ^ „Top 50 Hardest Footballers”. empireonline.com. The Times. 13. 8. 2007. Arhivirano iz originala 19. 10. 2015. g. Pristupljeno 22. 4. 2015. 
  27. ^ LUCA ARGENTIERI (23. 3. 1988). „'L' ULTIMO SVINCOLO NON MI FA SOFFRIRE'” (na jeziku: italijanski). La Repubblica. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  28. ^ Fabio Licari (22. 9. 2013). „Calcio, Gentile: "Chiedete a Zico e a Maradona se ero cattivo "” (na jeziku: italijanski). La Gazzetta dello Sport. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  29. ^ Bruno Perucca (13. 4. 1978). „Juve beffata a Bruges dopo 115 minuti: 2-0” (na jeziku: italijanski). La Stampa. str. 15. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  30. ^ Hirshey, David; Bennett, Roger (29. 4. 2010). „Soccer isn't for ballerinas”. ESPN FC. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  31. ^ „2004: Italy save best for last”. UEFA.com. 1. 6. 2004. Pristupljeno 10. 10. 2010. 
  32. ^ „Italy end Iraq medal hopes”. BBC. 27. 8. 2004. Pristupljeno 29. 12. 2015. 
  33. ^ „Italy great Gentile to coach Swiss club Sion”. SI.com. 5. 6. 2014. Pristupljeno 5. 6. 2014. 
  34. ^ „Claudio Gentile”. Eurosport. Pristupljeno 29. 12. 2015. 
  35. ^ „Claudio Gentile”. Eurosport. Pristupljeno 29. 12. 2015. 
  36. ^ „1980 UEFA European Championship”. UEFA. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  37. ^ „FIFA World Cup Awards: All-Star Team”. Arhivirano iz originala 30. 6. 2016. g. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  38. ^ „2004: Italy save best for last”. UEFA.com. 1. 6. 2004. Pristupljeno 10. 10. 2010. 
  39. ^ „Italy end Iraq medal hopes”. BBC. 27. 8. 2004. Pristupljeno 29. 12. 2015. 

 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клаудио_Ђентиле&oldid=27109123”