Кливија
| Klivija minata[1] | |
|---|---|
-01.JPG)
| |
| Clivia minata | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Clivia
|
| vrste | |
| |
Klivija pripada cvetnoj kulturi za uzgoj na otvorenim površinama koja vodi poreklo iz južne Afrike.[2] Vrste ovog roda pripadaju familiji Аmaryllidaceae. Klivija nosi naziv po vojvotkinji Kliv d'Nortamberland. Poznate su samo tri vrste klivije.
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Danas su poznate tri vrste klivije:
Clivia minata[uredi | uredi izvor]
Klivija minata se najčešće gaji kao saksijska cvetna kultura. Ima podzemno rizomatično stablo. Listovi su dugi, uski, zaobljenog vrha, tamnozelene boje, gusto se ređaju jedan za drugim u dve ravni. Cvetovi se nalaze na drugoj mesnatoj nerazgranatoj cvetnoj dršci sabrani u obliku suncobrana. Cvetovi su u prečniku oko 5 cm, a u jednoj cvasti ih ima i do 25. Boja cvetova crveno-oranž žućkasta. U kulturi se gaji veći broj varijeteta ove vrste.
- Clivia minata
- Clivia minata artrosanguinca — tamnocrvena boja cveta
- Clivia minata aurantica— žuto-roza boja cveta
- Clivia minata splendes— svetlo oranž boja cveta
Clivia nobilis[uredi | uredi izvor]
Pored klivije minate veoma retko se sreće i Clivia nobilis. Cvetovi su sitniji, dok su vršni delovi latica cveta obojeni zeleno. Cvetovi su sabrani u cvasti 10—15 zajedno. Cvetna truba je izdužena i sužena.
Clivia cyrtanthiflora[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta klivije smatra se hibridom između prethodne dve vrste. Njen perigon je kratak i širok, vrh cveta je tamne, a osnova svetlije boje.
Razmnožavanje i gajenje[uredi | uredi izvor]
Razmnožavanje veštačkim oprašivanjem[uredi | uredi izvor]
Klivija može da se razmnožava semenom. Biljke dobijene setvom cvetaju posle 5—6 godina. Da bi se dobilo seme potrebno je izvršiti veštačko oprašivanje. Sa jedne cvasti dobija se od 4 do 8 plodova — čaura, dok u svakoj čauri od 1 do 4 semena. Setvu semena treba izvršiti odmah posle sazrevanja semena. Seme se sadi u mešavinu humusne zemlje i peska. Seme na temperaturi 15—18 °C niče posle 4—5 nedelja. Biljka se razvija sporo, tako da se presađivanje iz manje u veću saksiju vrši na svake 2 do 3 godine. Biljku je potrebno redovno zalivati, prašiti u toku leta i štititi od direktne i jake svetlosti.
Razmnožavanje bočnim izdancima[uredi | uredi izvor]
Razmnožavanje klivije bočnim izdancima koji imaju i deo podzemnog stabla je mnogo brže i jednostavnije. Ovaj način razmnožavanja treba vršiti paralelno sa presađivanjem biljke, ali tek nakon što biljka procveta. Kod presađivanja se mora voditi računa da se ne ozledi vrlo ostljivo i lako lomljivo korenje. Klivija zahteva zemljište težeg mehaničkog sastava, bogato hranljivim materijama. Najviše joj odgovara smeša delova lisnjače, pregorelog stajnjaka, livadske zemlje, mulja ili peska.
Cvetanje[uredi | uredi izvor]
Krajem leta zalivanje biljke treba svesti na minimum. Biljku, odnosno zemljište, treba zasušiti ali tako da ne bude potpuno suvo. U ovom stanju prividnog mirovanja kliviju treba držati 2—3 meseca, tj. dok se između listova ne pojavi cvetni pupoljak dužine oko 5 cm. Ako se klivija ne drži u stanju mirovanja, razviće se bujno lišće ali bez cvetova. Na ovaj način gajena klivija će cvetati svake godine obično rano u proleće (april—mart).[3]
