Pređi na sadržaj

Klimatske promene u Austriji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Temperatura površine zemlje u Austriji 1743-2013 kao 12-mesečni i 10-godišnji proseci

Klimatske promene u Austriji utiču na temperaturu, vremenske prilike, ekosisteme i biodiverzitet Austrije. Od 1950. godine temperature su porasle za 1,8 °C, a u proteklih 150 godina glečeri su se topili, izgubivši značajnu količinu svoje zapremine. [1] Promenjeni obrasci padavina, povišene temperature, smanjene snežne padavine, otapanje glečera i sve češće ekstremne vremenske pojave, kao što su suše, očekivane su posledice klimatskih promena. Ekosistemi i biodiverzitet u Austriji se suočavaju sa promenama usled porasta temperatura i širenja termofilnih vrsta, toplotnog i sušnog stresa na životinje i biljke, porasta stranih i invazivnih vrsta i porasta patogenih organizama i širenja bolesti.

Očekuje se da će austrijska privreda biti značajno pogođena posledicama klimatskih promena, što će dovesti do troškova od 4,2 do 5,2 miliona evra godišnje do sredine veka. Češće i intenzivnije vremenske neprilike uzrokuju sve veće troškove rekonstrukcije i održavanja infrastrukture. Manje dana sa snegom dovodi do pada broja turista koji zimi dolaze, a veći broj zdravstvenih problema vezanih za toplotu predstavlja izazov za austrijski zdravstveni sistem. [2]

Da bi se suočili sa efektima klimatskih promena, sprovode se napori ka ublažavanju, iz različitih pravaca. Političari planiraju da ostvare klimatsku neutralnost najkasnije do 2040. godine, navodi se u koalicionom sporazumu. Kao deo Evropske unije, Austrija mora da uloži napore da postigne ciljeve emisije iz Evropskog zelenog dogovora. [3] Aktivisti često vide napore za ublažavanje kao suviše spore i pokušavaju da ih ubrzaju koristeći peticije, kampanje i proteste.

Efekat staklene bašte[uredi | uredi izvor]

Prema nacionalnoj energetskoj i klimatskoj strategiji Austrije radi ispunjavanje zahteva Pariskog sporazuma, planirano je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 36% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2005. Kao deo Evropske unije, Austrija je u obavezi da doprinese klimatskim ciljevima EU o smanjenju emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine, kako je to utvrđeno Evropskim zelenim dogovorom. Radi postizanja ovog cilja, predloženo je da Austrija poveća svoj cilj smanjenja emisija na 48% do 2030. godine. Pored toga, sadašnja vlada planira da dovede Austriju do neutralnosti ugljenika (neto nulta emisija) do 2040. [4]

Austrija je ranije emitovala 5,51 milijardu tona SO2 kao rezultat sagorevanja fosilnih goriva i proizvodnje cementa, što doprinosi udelu od 0,32% kumulativne globalne emisije SO2. [5]

U sledećoj tabeli prikazane su emisije gasova staklene bašte u Austriji u megatonama ekvivalenata SO2 u prethodnim godinama, u poređenju sa ukupnim emisijama EU27 i emisijom u svetu. [6]

Godina Austrija (Mt SO2 ekv) EU27 (Mt SO2 ekv.) Svet (Mt SO2 ekv.)
1990 81.5 4 953 32 657
2000 85.5 4 555 36 420
2010 91.2 4 298 46 372
2015 85.0 3 950 49 415
2018 85.4 3 925 51 200

Donja tabela prikazuje emisije gasova staklene bašte Austrije u tonama ekvivalenta SO2 po glavi stanovnika u prethodnim godinama u poređenju sa emisijama po glavi stanovnika u EU27 i svetu. [6]

Godina Austrija (t SO2 ekv/po glavi stanovnika) EU27 (t SO2 ekv/po glavi stanovnika) Svet (t SO2 ekv/po glavi stanovnika)
1990 10.56 11.79 6.13
2000 10.60 10.63 5.93
2010 10.84 9.76 6.67
2015 9.79 8.94 6.70
2018 9.76 8.86 6.71

Potrošnja energije[uredi | uredi izvor]

Povećana potražnja za energijom u saobraćaju i građevinarstvu doprinela je porastu emisija u poslednjih nekoliko godina. 28% energije u Austriji dolazi iz obnovljivih izvora, što predstavlja vrhunske rezultate u ovoj oblasti, a biogoriva i hidroenergija su najvažniji obnovljivi izvori energije u Austriji. Nuklearna energija nije prisutna u Austriji, jer je zabranjena austrijskim ustavom. U skladu sa svojim ciljem da do 2040. godine bude na nultom nivou ugljenika, Austrija radi na tome da do 2030. bude potpuno zavisna od obnovljivih izvora energije – u 2018. ovaj udeo je već iznosio 77%. Austrija je zatvorila svoju poslednju elektranu na ugalj 2020. i teži da ukine grejanje na ugalj i naftu do 2035. [7]

Mere sadržane u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu Austrije za postizanje energetskih ciljeva uključuju ukidanje grejanja na naftu i ugalj u zgradama, zabranu grejanja novih zgrada prirodnim gasom, ugradnju fotonaponskih instalacija (solarni sistem) i proširenje primene sistema taksi za ugljenik na više sektora. [8]

Emisije gasova staklene bašte u tonama ekvivalenata ugljen-dioksida (SO₂e) u Austriji po sektorima do 2018.

Transport[uredi | uredi izvor]

Sektor saobraćaja je sa 30% emisija u 2019. godini najveći sektor Austrije koji doprinosi klimatskim promenama. [9] Od 1990. godine emisije u sektoru transporta su porasle za 52% i nije bilo značajnog smanjenja zagađenja od 2005. [9] [10] Najveća količina emisija vezana je za drumski saobraćaj, posebno za putnička vozila. Problem je i izvoz goriva, jer zbog relativno niskih cena u poređenju sa susednim zemljama, mnogi "stranci" prelaze granice da bi napunili rezervoare automobila gorivom u Austriji. Ovo je doprinelo sa 25% emisija u sektoru transporta u 2020. [10]

Od 26. oktobra 2021. godine Federalno ministarstvo za klimatsku akciju, životnu sredinu, energiju, mobilnost, inovacije i tehnologiju uvelo je klimatsku kartu. Kupovina ove karte omogućava korišćenje svih sredstava javnog prevoza u celoj zemlji u trajanju od godinu dana. [11]

Najveći emiteri[uredi | uredi izvor]

U nastavku je naveden pregled deset najvećih emitera SO2 ekvivalenata registrovanih u Austriji u okviru Sistema za trgovinu emisijama Evropske unije (European Union Emissions Trading System). [12]

Voestalpine u Lincu je najveći emiter SO2 ekvivalenata u Austriji
Veliki emiteri u Austriji
Emiter Verifikovane emisije (tone SO2 e) [13] Registrovana aktivnost Godina
Voestalpine Linz 7 816 077 Proizvodnja sirovog gvožđa ili čelika 2018
Hüttenwerk Donawitz 2923552 Proizvodnja sirovog gvožđa ili čelika 2018
Raffinerie Schwechat 2824369 Rafinacija mineralnog ulja 2018
Ostrijan erlajns 874529 Vazdušni saobraćaj 2018
Kraftwerk Simmering 817246 Sagorevanje goriva 2018
Fernheizkraftwerk Mellach 742168 Sagorevanje goriva 2018
Borealis Agrolinz Melamine 705651 Proizvodnja amonijaka 2018
Dürnrohr Power Station 647794 Sagorevanje goriva 2018
Kraftwerk Donaustadt 630614 Sagorevanje goriva 2018
Lafarge Perlmooser 601756 Proizvodnja cementnog klinkera 2018

Uticaji na prirodnu sredinu[uredi | uredi izvor]

Promene temperature[uredi | uredi izvor]

Temperature u Austriji porasle za 1,8 °C između 1951–2021, od srednje temperature od 8,7 °C posle 1951. i oko 10,5 °C pre 2021. Prosečno povećanje od 0,12-0,19 °C po deceniji desilo se između 1909. i 2008. godine. [14]

Aktuelna/prošla Kepenova mapa klasifikacije klime za Austriju za 1980–2016.

Temperature u Austriji su porasle 2 do 3 puta brže nego u drugim delovima severne hemisfere. U 20. veku temperature su porasle za 1,8 °C, sa porastom temperature na svim nadmorskim visinama. [15] Četrnaest od 20 najtoplijih godina od početka beleženja temperature 1786. i 2019. godine bile su u 21. veku. Temperature u Austriji rastu brže u odnosu na druge delove sveta, zbog toga što je Austrija zemlja bez izlaza na more, a verovatno i zbog kretanja suptropskog maksimuma ka severu. [16] Severnoatlantska oscilacija (NOA) povezana je sa povišenim temperaturama u Alpima. [17]

Klimatski modeli ukazuju na dalje povećanje temperature u Austriji. Krajem 21. veka moguće je da bi alpske temperature mogle porasti za 4-6 °C zimi i 3-5 °C leti. [18]

Predviđena Kepenova mapa klasifikacije klime za Austriju za 2071–2100.

Srednja temperatura u januaru i julu je -0,6 °C i 20,7 °C u Beču, glavnom gradu Austrije. BBC News je objavio četiri scenarija povećanja temperature u različitim gradovima širom sveta. Najbolji scenario za Beč implicira povećanje od 3,1 °C u januaru i 2,4 °C u julu, srednje-niski scenario 4,3 °C i 3,8 °C, srednji-visok scenario 4,7 °C i 4,6 °C, a najgori scenario implicira povećanje od 7,0 °C i 7,2 °C do 2100. godine, u poređenju sa 1900. Scenariji uključuju pretpostavke o tome koliko se gasa staklene bašte oslobađa u atmosferu. Smanjenje emisija gasova staklene bašte nakon vrhunca početkom veka bilo bi optimalno za Austriju, međutim nekontrolisane emisije bi bile suboptimalne. [19]

Padavine[uredi | uredi izvor]

Modeliranje je pokazalo, za period između 1990. i 2050. godine, povećanje padavina od 8% u severnim Alpima i 11% u južnim Alpima, a očekuje se da će se letnje padavine smanjiti za 17% u severnim Alpima i za 19% u južnim Alpima. [20]

Povećanje padavina tokom zime značilo bi intenzivne snežne padavine u kraćim vremenskim periodima, a samim tim i više snežnih lavina. [20]

Sneg[uredi | uredi izvor]

Očekuje se smanjenje snežnih padavina, čak i uz projektovano povećanje zimskih padavina, zbog viših srednjih temperatura. Izvesnost snega će biti smanjena. [21]

Sezona snežnog pokrivača u Evropskim Alpima, uključujući ekvivalent snežne vode i trajanje snežnog pokrivača, procenjena je iz regionalnih eksperimenata na klimatskom modelu u okviru IPCC SRES A1B scenarija emisije. Procena je pokazala smanjenje ekvivalenta snežne vode sa 40-80% ispod 1500 m do sredine veka, u poređenju sa kontrolnim godinama 1971–2000. Očekuje se da će veće nadmorske visine biti manje pogođene nego niže nadmorske visine. Na 2000 – 2500 m se očekuje da će se ekvivalent snežne vode smanjiti za 10-60% do sredine veka i za 30-80% na kraju veka. [22]

Očekuje se da će godišnja sezona snežnog pokrivača biti kraća. Manje snežnih pokrivača će značiti manje refleksije sunčeve svetlosti, a samim tim i dalje zagrevanje zemlje, doprinoseći negativnoj povratnoj sprezi. [22]

Vodni resursi[uredi | uredi izvor]

Vodna tela u Austriji pokrivaju 43.000 hektara. Postoji približno 6000 prirodno razvijenih stajaćih vodnih površina, od kojih je 59% imalo veoma dobar status, a 33% dobar status, u 2014. [23] Austrija ima tekuće vode ukupne dužine oko 31.000 km. U 2019. godini procenjeno je da je udeo reka u veoma dobrom ili dobrom ekološkom statusu ispod 40%. U Austriji se nalazi 136 vodnih tela podzemnih voda, a 2014. godine procenjeno je da su tri u lošem hemijskom stanju, zbog visoke koncentracije nitrata. [24]

Ukupna godišnja potražnja za vodom iznosi približno 3% raspoloživih vodnih resursa, što odgovara 2,6 milijardi m³. [24]

Glečeri[uredi | uredi izvor]

Glečer Pasterze u istočnoj Austriji.

Austrija ima skoro 900 glečera, koji se nalaze u oblasti najviših planina - Centralnih Alpa. [24] Poput globalnog povlačenja glečera od 1850. godine, glečeri u Istočnim Alpima su izgubili 52% svoje površine i više od 60% svoje mase u poslednjih 150 godina. [25] Glečer Dahštajn se povlači od 1981. i izgubio je 44 m³ do 2019. [26] Očekuje se da će se glečeri smanjiti na manje od 20% svoje trenutne mase do kraja veka, zbog porasta temperatura.

Ekosistemi[uredi | uredi izvor]

Austrija ima raznolik pejzaž, klimu i biodiverzitet. Konvergiraju se Panonski basen i kontinentalni biogeografski region. 32% alpskog luka nalazi se u Austriji, što je najveći deo u odnosu na ostale zemlje. [24]

Alpi, forlandi, bazeni, kao i granitna i gnajsova visoravan Boemskog masiva, predstavljaju glavne predele pejzaža. [24] Procenjuje se da su ekosistemi i biodiverzitet veoma osetljivi na buduće uticaje klimatskih promena. Postoje neke regionalne razlike u tome šta se može očekivati od promena kao što su povišene temperature i novi obrasci padavina. Alpski regioni sa visokim udelom endemskih vrsta su posebno osetljivi na očekivane promene. [27]

Više temperature će dovesti do toga da transpiracija biljaka počinje ranije i završava se kasnije, što znači da će se sezona rasta produžiti. Suše će biti sve češće i biljke će biti izložene toplotnom stresu kako zbog suše (smanjenje padavina tokom leta) tako i zbog viših srednjih temperatura. [27]

Alpski i planinski ekosistemi[uredi | uredi izvor]

Alpi pokrivaju 60% teritorije Austrije i predstavljaju pejzaž koji najviše doprinosi biodiverzitetu. [24]

Alpski i planinski ekosistemi su podložni klimatskim promenama, ali je status očuvanosti generalno bolji u alpskom nego u kontinentalnom regionu. Uočeno je poboljšanje statusa očuvanja vrsta i staništa, uglavnom zbog projekata očuvanja invazivnih vrsta. [24]

Šume[uredi | uredi izvor]

Austrija ima 4 miliona hektara šuma, koje pokrivaju skoro 50% nacionalne teritorije. Šume se sastoje od oko 80% šuma sa drvetom za proizvodnju, a ostatak, oko 20%, su zaštitne šume. Površine šuma su se povećale, uglavnom u Alpima, tokom poslednjih decenija. Procenjuje se da programi pošumljavanja izazivaju gubitak važnih ekoloških staništa. 53 od 93 tipa šumskih biotopa nalaze se na crvenoj listi i procenjeno je da su ugroženi. Nizijske šume su više ugrožene od šumskih područja na višim nadmorskim visinama. [28]

Smrča je najčešća vrsta drveća. [29] Smrče nisu dobro prilagođene povišenim temperaturama i podložne su toplotnom stresu. U klimatskoj studiji koju je sproveo WWF Austrija, uslovi za smrče u oblastima oko Milfirtela i Valdfirtela bi se pogoršali zbog očekivanog smanjenja padavina i stresa od suše. Prema WWF, oblasti oko Štajerske, južni Burgenland u istočnoj Austriji i Dunavski region takođe bi bili posebno osetljivi na zagrevanje. U ovim regionima uticaj klimatskih promena bio bi toliko ekstreman da se očekuje da će šumarstvo biti nemoguće na održiv način, ili čak uopšte. [30]

Evropski potkornjak smrče (Ips typographus).

Klimatske promene dovode do toga da mnogi šumski ekosistemi doživljavaju stres zbog manje padavina i/ili povišenih temperatura. Ekstremni događaji kao što su oluje postaju sve češći, što dovodi do širenja najezde štetočina. Kako stres na četinarske šume čini šume ranjivijim na štetočine, potkornjak ima koristi od povećanja temperature. Potkornjak se brzo širi i parazitira na omorikama, praveći velike štete i izlažući ih još većem stresu, ugrožavajući ih. [31]

Stabla bukve imaju koristi od viših temperatura i prete da zamene šume smrče kao najdominantnije drvo. [30]

Sveukupno povećanje temperature i izmenjeni obrasci padavina dovešće do produženja sezone rasta (a samim tim i potencijalne evapotranspiracije), toplotnog stresa za mnoge vrste i stresa na drveću koje je prilagođeno za kraću promenu sezone. [24]

Biodiverzitet[uredi | uredi izvor]

Generalno, klimatske promene će uticati na biodiverzitet širenjem termofilnih organizama, topljenjem i samim tim smanjenim glečerima, faznim pomeranjem autohtonih vrsta, izmeštanjem vrsta prilagođenih hladnijim klimatskim uslovima, i širenjem stranih i invazivnih vrsta. [24] Očekuje se da će se broj stranih vrsta u Austriji povećati. Strane vrste su ocenjene kao jedna od najvažnijih pretnji za očuvanje tipova staništa. U 2009. godini, dokumentovano je oko 2000 neautohtonih vrsta, od kojih je 90 procenjeno da predstavljaju pretnju za očuvanje prirode. [32]

Nizijski ekosistemi, uključujući jezera i reke, poplavne šume, visoka travnata vegetacija i suvi travnjaci su ekosistemi na koje uglavnom utiču neofite. Najveći uticaj na austrijske ekosisteme imaju strane vrste koje su ili dominantne i nadmašuju domaće vrste ili su parazitske na autohtonim vrstama važnim u ekosistemima, kao što su insekti ili gljive koje parazitiraju na drveću. Brzorastuće drveće poput bagrema (Robinia pseudoacacia) i visokog bilja poput japanske Reynoutria japonica su primeri vrsta koje ugrožavaju ekosisteme nadmašujući domaće vrste. [24]

Agilna žaba, jedan od očekivanih „klimatskih gubitnika“ Austrije.

Procenjuje se da je 46% autohtonih vrsta riba ugroženo. Austrijska riba je pogođena prekidima rečnog kontinuiteta kao što su elektrane, brane, plovidba, kolebanja nivoa vode, mere zaštite od poplava, zahvatanje vode, promene u režimima oticanja i taloženja i ojačanje obala. Zagađenje takođe utiče na austrijsku ribu, ali u manjoj meri. Na spektar ribljih vrsta utiče ribolov, uglavnom rekreativni, utičući na otpornost vodene biocenoze. [24] Očekuje se da će promena obrazaca padavina i temperatura izazvati promene u obrascima migracije vodozemaca. Do 2014. ranija migracija zbog povišenih temperatura još nije mogla biti verifikovana, iako se očekuje da će se desiti kako se temperature dalje povećavaju. Padavine zajedno sa temperaturom su faktor migracije. Različite vrste vodozemaca migriraju u različitim uslovima i stručnjaci predviđaju takozvane „klimatske pobednike“, poput zelene žabe, i „klimatske gubitnike“, poput šumske žabe. [33]

Uticaji na ljude[uredi | uredi izvor]

Ekonomski uticaji[uredi | uredi izvor]

Interdisciplinarni istraživački program COIN (Cost of Inaction - Assessing Costs of Climate Change for Austria) procenio je ekonomske uticaje klimatskih promjena u Austriji u 2015. godini. Očekuje se da će klimatske promene koštati Austriju u proseku 4,2 do 5,2 milijarde evra godišnje tokom 2050-ih, pod pretpostavkom srednjeg klimatskog scenarija, međutim teži scenariji predviđaju troškove do 8,8 milijardi evra godišnje. [2]

Poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

U proseku se očekuje da će potencijalni prinosi useva rasti zbog klimatskih promjena, uzrokovanih višim temperaturama i povećanom dostupnošću SO2 za biljke. Efekti na useve u velikoj meri zavise od lokacije. Na zapadu Austrije, gde su količine padavina velike, uslovi će postati povoljniji, dok će u sušnijim krajevima biti veći rizik od gubitka useva na istoku zbog manje padavina i povećanja sušnih perioda. [34] Veća učestalost ekstremnih vremenskih pojava ugrožava i useve. Novčana korist od većih prinosa useva mogla bi da se preokrene potrebom za većim investicionim izdacima i promenom koristi ekosistema, pošto klimatske promene mogu uticati na oprašivače i prirodnu kontrolu štetočina. [35]

Panonski basen na istoku i visoravni granita i gnajsa su mesta gde se najviše praktikuje poljoprivreda u Austriji. Ekološka situacija poljoprivrede je ocenjena kao dobra sa visokim udelom organskih farmi, ali je učešće u agro-ekološkim merama ograničeno, kako zbog prirodnih klimatskih uslova tako i zbog volje poljoprivrednika. [36]

Pored ekoloških izazova, na vrste i staništa takođe utiču poljoprivredni trendovi koji pokazuju povećanu veličinu obradivih polja, rast stoke po gazdinstvu i sve veću upotrebu pesticida i đubriva. [24]

Šumarstvo[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da će se produktivnost šuma smanjiti. Duži vegetacijski periodi zbog viših temperatura mogli bi dovesti do povećanja šumskog zemljišta u planinskim šumama, ali u celini negativni efekti dužih sušnih perioda, jakih vetrova i pojačanog uznemiravanja potkornjaka u toplim letima imaju preveliku težinu i zahtevaju ulaganja u očuvanje šuma. [35] [37]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Klimatske promene će imati značajan uticaj na turizam u Austriji, smanjujući broj posetilaca, posebno zimi. Turizam je važan privredni sektor, koji doprinosi 6% bruto domaćeg proizvoda Austrije (2012). Iako bi letnji turizam mogao da profitira od klimatskih promena zbog toplijih temperatura i manje kiše, negativni uticaji smanjenog broja turista zimi preovladavaju.[35] Manje snega i manje dana sa snežnim pokrivačem mogli bi da dovedu do gubitka od 600.000 do 1,5 miliona noćenja godišnje zimi. Umerene klimatske promene i socio-ekonomska ranjivost značile bi troškove od 210 miliona evra godišnje u periodu 2036-2065. Uzimajući u obzir veze sa drugim privrednim sektorima, očekuje se da će ukupni ekonomski gubici biti veći za više od 60%. [38]

Transportna infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Poplave, ispiranje, klizišta i mulj izazvani obilnim padavinama nanose ozbiljnu štetu austrijskoj putnoj mreži i koštala su državu 18 miliona evra u 2014. [35] Očekuje se da će povećana učestalost ovih događaja usled klimatskih promena i sve veće širenje i povezivanje putne mreže povećati ove troškove do prosečno 40 miliona evra godišnje u periodu 2036–2065. Iako bi građevinski sektor mogao da profitira od neophodnih radova na održavanju, troškovi za celu austrijsku privredu su tri puta veći od troškova održavanja. [39]

Upravljanje katastrofama[uredi | uredi izvor]

Postoji naučni konsenzus da će klimatske promene povećati učestalost, kao i da je intenzitet poplava i velikih voda istorijski predstavljao ogroman klimatski rizik za Austriju i prouzrokovali ozbiljnu štetu. Na primer, troškovi štete od poplava 2003. godine procenjuju se na 3 milijarde evra. Ekstremne vremenske pojave je teško predvideti, a efekat klimatskih promena to dodatno otežava, ali različiti pristupi proceni novčane štete od poplava u Austriji očekuju da će ona porasti. U zavisnosti od modela, očekivane prosečne godišnje štete dostižu od 430 do 1146 miliona evra godišnje u periodu 2036-2065. [40]

Uticaji na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Ljudi u Austriji će biti izloženi povećanom toplotnom stresu zbog klimatskih promena, a najugroženija će biti starija populacija. Više toplotnih dana i duži toplotni periodi dovešće do značajnog porasta zdravstvenih problema i smrti povezanih sa toplotom. Brojevi zavise od socio-ekonomske ranjivosti i posebno od jačine klimatskih promena. Uz umerene klimatske promene i ranjivost, očekuje se da će broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom dostići u proseku 1060 godišnje u periodu 2036-2065. U periodu 2003-2012 ovaj broj je bio 240 godišnje. Pesimističniji scenariji predviđaju do skoro 3000 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom godišnje u periodu 2036-2065. Pored toga, periodi ekstremnih vrućina izazivaju funkcionalnost zdravstvenog sistema sa vršnim opterećenjima. [41]

Adaptacija[uredi | uredi izvor]

Pristupi adaptacije[uredi | uredi izvor]

Austrijska strategija prilagođavanja ima za cilj da podrži regione i opštine da se pripreme za posledice klimatskih promena i sprovode mere prilagođavanja u skladu sa kriterijumima za dobru adaptaciju. Sistematska evaluacija uspešnosti odabranih mera prilagođavanja vrši se svakih pet godina. Važni elementi ove strategije su nauka i istraživanje, jer je, prema izveštaju Vlade potrebno integralno znanje za sprovođenje razumnih i hitno potrebnih političkih, ekonomskih, ekoloških i društvenih rešenja. Trenutna glavna strategija je podizanje svesti na svim nivoima, kao i izgradnja infrastrukture predostrožnosti zbog očekivane učestalosti ekstremnih vremenskih pojava. [42]

Efekat zaključavanja[uredi | uredi izvor]

Da bi se zaustavilo širenje Kovida-19 2020. godine, preduzete su mere kao što su ograničavanje mobilnosti ljudi i smanjenje ekonomskih aktivnosti. Ove promene u svakodnevnom životu dovele su do naglog smanjenja antropogenih emisija SO2 u urbanim sredinama širom sveta. Na vrhuncu krize dnevne emisije SO2 su pale za 17% širom sveta. To pokazuju i analize podataka bečke istraživačke stanice. [43] Međutim, prema naučnicima, smanjenje gasova staklene bašte i zagađivača vazduha malo će uticati na zagrevanje planete. [44]

Adaptacija turizma[uredi | uredi izvor]

U austrijskom turizmu klimatske promene utiču na zimski i letnji turizam. Klimatske promene utiču na ponašanje na putovanju i donose promene u potrebama gostiju. U ovom kontekstu, glavna briga je pronaći alternativu za očekivane gubitke zimi. Zato treba intenzivnije promovisati letnji i gradski turizam. [45] U tom kontekstu austrijski turizam želi da uspostavi „pariski stil života“. U ovom kontekstu, „stil života u Parizu“ znači odabir načina života na odmoru i tokom putovanja koji doprinosi ispunjavanju klimatskih ciljeva dogovorenih u Parizu. Reč je o razmišljanju i delovanju na klimatske promene prilikom rezervacije, prilikom putovanja, pri izboru smeštaja, gastronomije, razvoja proizvoda, ali i u operativnim merama obnove itd. [46] Ova vizija takođe uključuje ideju da će odmor u Austriji u budućnosti biti vodeći odmor koji će impresionirati bogatstvom iskustava s jedne strane i merama izbegavanja i prilagođavanja klimatskim promenama sa druge, u svim različitim ponudama. Odmor u Austriji trebalo bi da bude poziv da se svesno živi „pariski stil života“ i da se kući ponesu impulsi za životom koji je prihvatljiv za klimu. [47]

Ublažavanje[uredi | uredi izvor]

Politika i zakonodavstvo[uredi | uredi izvor]

Austrijska vlada je u svom koalicionom sporazumu za period od 2020. do 2024. godine stavila poseban naglasak na klimu. Ovo je delimično zbog učešća ekološke partije Zeleni, pored konzervativne stranke - Austrijske narodne partije - u vladi. [48] Ciljevi uključuju klimatsku neutralnost do 2040. godine u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom, kao i unapređenje klimatske i energetske politike u Evropi i svetu orijentisane na napredak, energetsko planiranje usmereno na zaštitu klime i povećanje budžeta Fonda za klimu i energiju. Ovi ciljevi treba da se konkretizuju, između ostalog, kroz širenje obnovljivih izvora energije, plan ukidanja fosilnih izvora energije u oblasti grejanja prostora, angažovanje protiv elektrana na ugalj i nuklearnih elektrana, digitalizaciju i bioekonomiju. [49]

Međunarodna saradnja[uredi | uredi izvor]

Protokol iz Kjota– 1997. godine, industrijalizovane zemlje su se obavezale da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 5% do 2012. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Ovo se odnosilo na industrijalizovane zemlje, a ne zemlje u usponu i zemlje u razvoju, jedino SAD nisu učestvovale. Austrija je u Kjotu obećala smanjenje od 13% u odnosu na 1990. godinu, ali su njene emisije u 2012. bile veće nego 1990. godine. Zbog toga je morala da kupi dodatne sertifikate o emisiji, što se takođe može posmatrati kao kazna. Države EU u celini su postigle cilj iz Kjota.

Pariski sporazum – Pariski sporazum iz 2015. godine uključuje 193 zemlje (192 zemlje i Evropsku uniju), pri čemu ga SAD napuštaju 2017. i ponovo ulaze 2021. godine. Cilj ovog sporazuma je da se globalno zagrevanje ograniči na ispod 2 °C u poređenju sa pred-industrijskim nivoima. Pariski sporazum je prihvaćen u decembru 2015. godine i stupio je na snagu 4. novembra 2016. godine. To je prvi pravno obavezujući sporazum na globalnom nivou koji sadrži obaveze za sve države potpisnice u vezi sa akcijama zaštite klime. [50] Austrija se obavezala da će postati klimatski neutralna najkasnije do 2050. godine, bez upotrebe nuklearne energije. To znači da će se emisije gasova staklene bašte približiti nuli. Preostale emisije će se smanjiti hvatanjem ugljenika u prirodnim zahvatima (šume, zemljište) i trajnom sekvestracijom u proizvodima ili tehničkim skladištenjem. [51]

Aktivizam[uredi | uredi izvor]

Klimatska peticija 2020[uredi | uredi izvor]

Klimatska peticija („Klimavolksbegehren“) je nezavisna i nestranačka inicijativa koju su pokrenuli mnogi volonteri koji žele da se zajedno suprotstave klimatskoj politici. [52] Podržavaju ga i mnogi drugi volonteri, brojne nevladine organizacije, inicijative civilnog društva i poznate ličnosti. Vizija iza ovoga je da Austrija bude uzor u zaštiti klime. Ova zaštita klime se ne posmatra kao odgovornost pojedinaca, već kao odgovornost društva u celini. Politika treba da stvori pravni okvir za to. Cilj je da se deci obezbedi pravedna budućnost vredna življenja. [53]

Zahtevi inicijative uključuju pravo na zaštitu klime u ustavu, obavezujući, naučno zasnovan SO2 budžet u zakonu o zaštiti klime, kancelariju za reviziju klime koja proverava usklađenost sa SO2 budžetom, proveru zakona i propisa, prave troškove i reformu eko-socijalnog poreza. [54] Period potpisivanja je bio od 22. do 29. juna 2020. godine u Austriji. Peticija je sakupila ukupno 380.590 potpisa, što je 5,96 odsto birača sa pravom glasa. Vladajuće stranke Austrijska narodna partija i Zeleni su u proleće 2021. donele rezoluciju o sprovođenju zahteva klimatske peticije. [55]

Klimatski pokret[uredi | uredi izvor]

U Austriji su aktivne različite lokalne grupe. Omladinske grupe Petkom za budućnost redovno organizuju klimatske proteste u Austriji. U klimatskim štrajkovima u septembru 2019, između 65.000 i 150.000 ljudi protestovalo je za bolju klimatsku politiku, među njima 30.000 do 80.000 u Beču i 16.000 do 18.000 u Inzbruku. [56] Aktivistička grupa „Promena sistema, a ne klimatske promene“ organizovala je nekoliko akcija za zaštitu klime, među kojima je i remećenje govora bivšeg austrijskog kancelara Sebastijana Kurca na Austrijskom svetskom samitu u Beču 2018. [57]

Javno mnjenje[uredi | uredi izvor]

U istraživanju javnog mnjenja Eurobarometra o klimatskim promenama objavljenom u septembru 2008. godine, 90% austrijskih ispitanika smatra da su klimatske promene ozbiljan problem. [58] U 2019. 86% ispitanika je reklo da je to ozbiljan problem, ispod proseka 28 zemalja članica EU. [59]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Climate in Austria”. WorldData. Arhivirano iz originala 25. 5. 2022. g. Pristupljeno 25. 4. 2022. 
  2. ^ a b The Impact of Climate Change on Austria: An Economic Assessment of all Sectors and Cross-Sectoral Interactions. Framework and main results of the COIN research project. Arhivirano 2023-02-27 na sajtu Wayback Machine Scientific coordination: Karl Steininger, University of Graz.
  3. ^ „Die österreichische Klimaschutzstrategie/Politik”. oesterreich.gv.at - Österreichs digitales Amt (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 2022-05-31. g. Pristupljeno 2022-04-27. 
  4. ^ „Die österreichische Klimaschutzstrategie/Politik”. oesterreich.gv.at - Österreichs digitales Amt (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 2022-05-31. g. Pristupljeno 2022-04-27. 
  5. ^ Ritchie, Hannah; Roser, Max; Rosado, Pablo (2020-05-11). „CO₂ and Greenhouse Gas Emissions”. Our World in Data. Arhivirano iz originala 2022-05-28. g. Pristupljeno 2022-05-21. 
  6. ^ a b „EDGAR - The Emissions Database for Global Atmospheric Research”. edgar.jrc.ec.europa.eu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2022-05-04. g. Pristupljeno 2022-04-27. 
  7. ^ „Austria 2020 – Analysis”. IEA (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2022-04-27. g. Pristupljeno 2022-04-27. 
  8. ^ „Austria 2020 – Analysis”. IEA (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2022-04-27. g. Pristupljeno 2022-04-27. 
  9. ^ a b Jensen, Liselotte; Carvalho Fachada, João (2021). Climate action in Austria: Latest state of play. Arhivirano 2022-06-22 na sajtu Wayback Machine European Parliamentary Research Service.
  10. ^ a b „Verkehr beeinflusst das Klima”. www.umweltbundesamt.at (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 2022-04-01. g. Pristupljeno 2022-04-28. 
  11. ^ „Climate Ticket”. www.bmk.gv.at (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2022-06-25. g. Pristupljeno 2022-05-09. 
  12. ^ „Verified emissions 2018”. European Union emissions trading system (EU ETS). Arhivirano iz originala 2019-04-03. g. Pristupljeno 2021-09-05. 
  13. ^ „Verified emissions 2018”. European Union emissions trading system (EU ETS). Arhivirano iz originala 2019-04-03. g. Pristupljeno 2021-09-05. 
  14. ^ „The Climate in Austria”. WorldData. Arhivirano iz originala 25. 5. 2022. g. Pristupljeno 25. 4. 2022. 
  15. ^ „Klimawandel und Artenvielfalt” (PDF). Österreichische Bundesforste AG. Arhivirano (PDF) iz originala 13. 7. 2019. g. Pristupljeno 17. 5. 2022. 
  16. ^ „KLIMASCHUTZBERICHT 2019” (PDF). Umweltbundesamt. Arhivirano (PDF) iz originala 22. 2. 2022. g. Pristupljeno 19. 4. 2022. 
  17. ^ „Climate change Austria”. ClimateChangePost. Arhivirano iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 22. 4. 2022. 
  18. ^ „Climate change mitigation - Why care? (Austria)”. EEA European Environment Agency. EEA European Environment Agency. 11. 5. 2020 [26 November 2010]. Arhivirano iz originala 27. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 4. 2022. 
  19. ^ Visual, the BBC; team, Data Journalism. „How much warmer is your city? - BBC News”. News. Arhivirano iz originala 18. 5. 2022. g. Pristupljeno 17. 5. 2022. 
  20. ^ a b „Climate change Austria”. Climatechangepost.com (na jeziku: engleski). Climate Change Post. ClimateChangePost. Arhivirano iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 22. 4. 2022. 
  21. ^ „Austria — Climate-ADAPT”. climate-adapt.eea.europa.eu. EEA European Environment Agency. Arhivirano iz originala 20. 4. 2022. g. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  22. ^ a b „Climate change Austria”. Climatechangepost.com (na jeziku: engleski). Climate Change Post. ClimateChangePost. Arhivirano iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 22. 4. 2022. 
  23. ^ „FIFTH NATIONAL REPORT OF AUSTRIA” (PDF). Umweltbundesamt. Arhivirano (PDF) iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 25. 4. 2022. 
  24. ^ a b v g d đ e ž z i j k „SIXTH NATIONAL REPORT OF AUSTRIA” (PDF). federal ministry republic of austria sustainability and tourism. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 4. 2022. g. Pristupljeno 1. 5. 2022. 
  25. ^ „Klimawandel und Artenvielfalt” (PDF). Umweltbundesamt. Arhivirano (PDF) iz originala 13. 7. 2019. g. Pristupljeno 15. 5. 2022. 
  26. ^ „Dachstein-Gletscher könnten bald Geschichte sein”. Die Presse. 2019-07-18. Arhivirano iz originala 2022-05-17. g. Pristupljeno 17. 5. 2022. 
  27. ^ a b „National circumstances relevant to adaptation actions”. Climate-ADAPT. European Commission & EEA. Arhivirano iz originala 20. 4. 2022. g. Pristupljeno 25. 4. 2022. 
  28. ^ „SIXTH NATIONAL REPORT OF AUSTRIA” (PDF). federal ministry republic of austria sustainability and tourism. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 4. 2022. g. Pristupljeno 1. 5. 2022. 
  29. ^ „Österreichische Waldinventur”. Web bwf. Bundesministerium. Arhivirano iz originala 23. 4. 2022. g. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  30. ^ a b „Klimawandel und Artenvielfalt” (PDF). WWF & Österreichische Bundesforste AG. Arhivirano (PDF) iz originala 13. 7. 2019. g. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  31. ^ „Climate Change in Austria – Developing Additional Adaptation Strategies” (PDF). AustroClim & Umweltministerium. Arhivirano (PDF) iz originala 20. 1. 2022. g. Pristupljeno 14. 5. 2022. 
  32. ^ „BIODIVERSITY STRATEGY AUSTRIA 2020+” (PDF). Umweltbundesamt. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 4. 2022. g. Pristupljeno 24. 4. 2022. 
  33. ^ „Climate Change in Austria – Developing Additional Adaptation Strategies” (PDF). AustroClim & Umweltministerium. Arhivirano (PDF) iz originala 20. 1. 2022. g. Pristupljeno 14. 5. 2022. 
  34. ^ Hermine Mitter, Martin Schönhart, Erwin Schmid, Ina Meyer, Franz Sinabell, Klemens Mechtler, Gabriel Bachner, Birgit Bednar-Friedl, Klaus P. Zulka, Martin Götzl, Matthias Themeßl, Angelika Wolf, Michael Kriechbaum, Michael Pech (2014). The Impact of Climate Change on Crop Production in Austria. Arhivirano 2022-05-17 na sajtu Wayback Machine
  35. ^ a b v g The Impact of Climate Change on Austria: An Economic Assessment of all Sectors and Cross-Sectoral Interactions. Framework and main results of the COIN research project. Arhivirano 2023-02-27 na sajtu Wayback Machine Scientific coordination: Karl Steininger, University of Graz.
  36. ^ „SIXTH NATIONAL REPORT OF AUSTRIA” (PDF). federal ministry republic of austria sustainability and tourism. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 4. 2022. g. Pristupljeno 1. 5. 2022. 
  37. ^ Manfred J. Lexer, Robert Jandl, Stefan Nabernegg, Birgit Bednar-Friedl, Matt hias Themeßl, Angelika Wolf, Michael Kriechbaum, Michael Pech (2014). The Impact of Climate Change on Timber Production in Austria. Arhivirano 2022-05-17 na sajtu Wayback Machine
  38. ^ Judith Köberl, Franz Prettenthaler, Stefan Nabernegg, Thomas Schinko, Matthias Themeßl, Angelika Wolf, Michael Kriechbaum, Michael Pech (2014). The Impact of Climate Change on Overnight Stays of Tourists in Austria. Arhivirano 2022-05-17 na sajtu Wayback Machine
  39. ^ Birgit Bednar-Friedl, Brigitt e Wolkinger, Martin König, Gabriel Bachner, Herbert Formayer, Ivo Offenthaler, Markus Leitner, Matthias Themeßl, Angelika Wolf, Michael Kriechbaum, Michael Pech (2014). The Impact of Climate Change on the Road Infrastructure in Austria. Arhivirano 2022-05-17 na sajtu Wayback Machine
  40. ^ Franz Prettenthaler, Dominik Kortschak, Stefan Hochrainer-Stigler, Reinhard Mechler, Herwig Urband, Karl W. Steininger, Matthias Themeßl, Angelika Wolf, Michael Kriechbaum, Michael Pech (2014). The Impact of Climate Change on Riverine Flood Risk in Austria. Arhivirano 2022-05-17 na sajtu Wayback Machine
  41. ^ Willi Haas, Ulli Weisz, Philipp Maier, Fabian Scholz, Matthias Themeßl, Angelika Wolf, Michael Kriechbaum, Michael Pech (2014). The Impact of Climate Change on Human Health. Arhivirano 2022-05-17 na sajtu Wayback Machine
  42. ^ Balas, Felderer, Völler, Zeitz, Margelik (jul 2021). Zweiter Fortschrittsbericht zur österreichischen Strategie zur Anpassung an den Klimawandel (PDF). Vienna: Bundesministerium für Klimaschutz, Umwelt, energie, Mobilität, Innovation und Technologie. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 5. 2022. g. Pristupljeno 10. 5. 2022. 
  43. ^ Giacomo Nicolini, Gabriele Antoniella, Federico Carotenuto, Andreas Christen, Philippe Ciais, Christian Feigenwinter, Beniamino Gioli, Stavros Stagakis, Erik Velasco, Roland Vog, Helen C. Ward, Janet Barlow, Nektarios Chrysoulakis, Pierpaolo Duce, Martin Graus, Carole Helfter, Bert Heusinkveld, Leena Järvi, Thomas Karl, Serena Marras, Valéry Masson, Bradley Matthews, Fred Meier, Eiko Nemitz, Simone Sabbatini, Dieter Scherer, Helmut Schume, Costantino Sirca, Gert-Jan Steeneveld, Carolina Vagnoli, Yilong Wang, Alessandro Zaldei, Bo Zheng, Dario Papale (2022). „Direct observations of emission reductions due to COVID-19 lockdown across European urban districts”. Science of the Total Environment. 830: 154662. Bibcode:2022ScTEn.830o4662N. PMC 8934179 Slobodan pristup. PMID 35318060. doi:10.1016/j.scitotenv.2022.154662.  chem stripmarker u |title= na poziciji 24 (pomoć)
  44. ^ „Climate change: Lockdown has 'negligible' effect on temperatures”. BBC News. 7. 8. 2020. Arhivirano iz originala 27. 4. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  45. ^ Pröbstl-Haider, Lund-Durlacher, Olefs, Prettenthaler (2021). Tourismus und Klimawandel. Springer. 
  46. ^ „Klimawandel und Tourismus”. info.bmlrt.gv.at. Arhivirano iz originala 2. 3. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  47. ^ „APCC Special Report: Tourismus und Klimawandel in Österreich”. sr19.ccca.ac.at. Arhivirano iz originala 2022-08-06. g. Pristupljeno 2022-08-06. 
  48. ^ Bundeskanzleramt Österreich (2020). „Regierungsprogramm 2020-2024”. 
  49. ^ „Die österreichische Strategie zur Anpassung an den Klimawandel”. info.bmlrt.gv.at. Arhivirano iz originala 10. 5. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  50. ^ Nations, United. „The Paris Agreement | United Nations”. United Nations. Arhivirano iz originala 27. 4. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  51. ^ Long-Term Strategy 2050 - Austria (PDF). Federal Ministry for Sustainability and Tourism. decembar 2020. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 5. 2022. g. Pristupljeno 17. 5. 2022. 
  52. ^ „Wofür wir stehen • Klimavolksbegehren”. Klimavolksbegehren.at. Arhivirano iz originala 25. 5. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  53. ^ „Wer wir sind • Klimavolksbegehren”. Klimavolksbegehren.at. Arhivirano iz originala 27. 4. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  54. ^ „Forderungen • Klimavolksbegehren”. Klimavolksbegehren.at. Arhivirano iz originala 25. 5. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  55. ^ „Klimavolksbegehren”. Wikipedia.org. Arhivirano iz originala 21. 4. 2022. g. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  56. ^ „Rekordbeteiligung in Österreich: Starkes Ende der Klimastreikwoche”. news ORF.at. 27. 9. 2019. Arhivirano iz originala 17. 5. 2022. g. Pristupljeno 17. 5. 2022. 
  57. ^ Gaul, Bernhard (15. 5. 2018). „Klimakonferenz: Aktivisten stören Rede von Sebastian Kurz”. Kurier. Arhivirano iz originala 21. 5. 2022. g. Pristupljeno 17. 5. 2022. 
  58. ^ „Europeans' attitudes towards climate change” (PDF). Eurobarometer. 2008. Arhivirano (PDF) iz originala 2018-10-21. g. Pristupljeno 2020-11-11. 
  59. ^ „Special Eurobarometer 490. Report. Climate Change” (PDF). Eurobarometer. 2019. Arhivirano (PDF) iz originala 2019-09-23. g. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Климатске_промене_у_Аустрији&oldid=27821702”