Knez Igor (opera)

Opera Knez Igor (rus. Князь Игорь) je delo u 4 čina sa prologom Aleksandra Borodina, nastalo u periodu 1869—1887, koje su dovršili Nikolaj Rimski-Korsakov i Aleksandar Glazunov nakon Borodinove smrti. Glazunov je napisao veći deo trećeg čina i uvertiru, dok je Rimski-Korsakov organizovao i orkestrirao operu. Ona je imala premijeru u Sankt Peterburgu (Teatar Marinski) 4. novembra 1890.

Knez Igor pripada žanru epske opere sa istorijskim sadržajem(libreto je rađen prema ruskom epu Slovo o polku Igorovu iz XII veka). Epski tip dramaturgije povezuje Borodinovo delo sa Glinkinom operom Ruslan i Ljudmila.

Uloga koju u ovom delu igra balet (čuvene Polovecke igre) direktno proizilazi iz načina korišćenja baleta u Glinkinoj operi-bajci. Veliki balet u ovoj operi napisan je na istočnjačkim ritmovima, protkan motivom staroslovenske crkvene pesme (Svjati Bože). Ovaj balet dolazi u red najvrednijih iz muzičke literature operske muzike koji može da se izvede i kao samostalno delo.

Polovecke igre i polovecki marš iz ove opere se izvode i kao koncertna svita. Delo ima izuzetne muzičke momente, bogate i raskošne melodije, naročito u vezi sa muzičkom sferom Polovaca.

Radnja

Prolog

Polovci su opljačkali više ruskih gradova. Knez Igor polazi u vojni pohod protiv njihovog hana Končaka. Pomračenje Sunca je loš predznak za ovaj pohod. Svoju suprugu, Jaroslavnu, Igor stavlja pod zaštitu njenog brata, kneza Galickog.

Prvi čin

Scena prva - U domu kneza Galickog odvija se pir u kome prednjače dezerteri Skula i Jeroška. Grupa devojaka dolazi sa molbom da knez oslobodi jednu njihovu otetu drugaricu, ali knez to odbija.

Scena druga - Očajne, devojke odlaze kod Jaroslavne koja tuži za svojim mužem, knezom Igorom. One joj se žale na zlodela njenog brata. Tada nailazi sam knez Galicki, devojke pobegnu, a sestra ga pretnjama natera da oslobodi otetu devojku. Posle toga kod nje dolaze bojari koji joj saopštavaju da su knez Igor i njihov sin pali u tatarsko ropstvo. Štaviše, neprijatelj se sprema da napadne grad.

Drugi čin

U poloveckom logoru. Grupa devojaka sa Končakovnom, pevaju i igraju. Njihovo veselje prekida dolazak ruskih zarobljenika (među kojima su i knez Igor i knežević Vladimir). Devojke im nude hranu i piće, a Končakovna i Vladimir se zaljubuljuju. Končak je prijateljski raspoložen prema Igoru, tretira ga kao sebi ravnog, i nudi mu slobodu u zamenu za sporazum o miru ili savez. Igor to odbija. Najzad, Polovci izvode igre (Polovecke igre) kojima zabavljaju hana i njegove zarobljenike.

Treći čin

Pošto zna da je njegov grad ugrožen, Igor odlučuje da pobegne. Ali Končakovna ne želi da Vladimir ode od nje, i traži od njega da dokaže svoju ljubav tako što će ostati sa njom. Vladimir se nalazi između očevih želja i Končakovninih molbi. Končakovna, besna, diže uzbunu; Igor uspeva da pobegne, dok Vladimir ostaje zarobljen. Svi hanovi dolaze i informišu se o Igorovom bekstvu, čekajući odluku hana Končaka. Protivno volji većine, Končak odlučuje da pomiluje Vladimira i dozvoli mu da se venča njegovom kćeri.

Četvrti čin

Jaroslavna plače i tuguje za Igorom. U daljini se vide obrisi dva konjanika; kako se približavaju kneginja prepoznaje svog supruga. Niko ne zna da je knez pobegao i da se vratio u Putivl. Skula i Jeroška govore u čast princa Galickog, ne znajući da je knez Igor u njihovoj blizini. Međutim, Igor ništa nije čuo, te tako Skula i Jeroška dobijaju zasluge zbog vesti o kneževom povratku. Sledi finalni nastup hora u kojem se veličaju knez i Rusija i nagoveštava novi pohod na Polovce.