Kokain

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kokain
IUPAC ime
metil (1R,2R,3S,5S)-3- (benzoiloksi)-8-metil-8-azabiciklo[3.2.1] oktan-2-karboksilat
Klinički podaci
Prodajno imeNeurokokain,[4] Gorprelto,[5] Numbrino,[6] drugi
Drugs.comMikromedeks, detaljne potrošačke informacije
Podaci o licenci
Kategorija trudnoće
  • US: C (Mogući rizik) [3]
Opojna drogaFizička: nepsihološka: visoka[1]
Odgovornost
za zavisnost		Visoka[2]
Način primeneTopikalno, oralno, insuflacija, intravenozno, inhalacija
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost
Metabolizamjetra, CYP3A4
Metabolitinorkokain, benzoilekgonin, kokaetilen
Početak dejstvasekundi do minuta[12]
Dužina akcije20 do 90 minuta[12]
IzlučivanjeBubreg
Identifikatori
CAS broj50-36-2 DaY
ATC kodN01BC01 (WHO) R02AD03, S01HA01, S02DA02
PubChemCID 446220
IUPHAR/BPS2286
DrugBankDB00907 DaY
ChemSpider10194104 DaY
UNIII5Y540LHVR DaY
KEGGD00110 DaY
ChEBICHEBI:27958 DaY
ChEMBLCHEMBL370805 DaY
Sinonimimetilbenzoilekgonin, benzoilmetilekgonin, kouk, blou, sneg, krak (u obliku slobodne baze)
PDB ligand IDCOC (PDBe, RCSB PDB)
Hemijski podaci
FormulaC17H21NO4
Molarna masa303,36 g·mol−1
  • CN1[C@H]2CC[C@@H]1[C@@H](C(OC)=O)[C@@H](OC(C3=CC=CC=C3)=O)C2
  • InChI=1S/C17H21NO4/c1-18-12-8-9-13(18)15(17(20)21-2)14(10-12)22-16(19)11-6-4-3-5-7-11/h3-7,12-15H,8-10H2,1-2H3/t12-,13+,14-,15+/m0/s1 DaY
  • Key:ZPUCINDJVBIVPJ-LJISPDSOSA-N DaY
Fizički podaci
Tačka topljenja98 °C (208 °F)
Tačka ključanja187 °C (369 °F)
Rastvorljivost u vodi1.8 mg/mL (20 °C)

Kokain (od franc. cocaïne, od šp. coca, ultimatno od kečuaskog: kúka, koka)[13] je glavni alkaloid iz lišća biljke koke (Erythroxylon coca), koja raste u Kolumbiji, Peruu i Boliviji, mada ga ima i u drugim biljkama.[14] Naziv kokain je izveden iz imena biljke koka sa dodatkom alkaloidnog sufiksa -in. Urođenicima Južne Amerike je od davnina poznato dejstvo ove biljke čije lišće žvaću i time ublažavaju osećaj gladi i povećavaju izdržljivost. Kokain je prvi put izolovan iz lišća koke 1860. Kokain je bezbojni kristal, rastvoran je u alkoholu i etru. Lišće koke se prvo kvasi u posudama, a potom se dodaje baza krečnjaka i zatim se lupa drvenim maljevima da bi se od 295 kg lišća dobilo 2 kg sirovog kokaina. Kokain je stimulans nervnog sistema, blokira apetit i deluje kao lokalni anestetik, jer parališe nervne završetke, a dovodi do promena u ponašanju i podizanju energije nalik učinku amfetamina. Naime, on je inhibitor ponovnog preuzimanja dopamina, serotonina i norepinefrina, koji posreduje u funkcionalnosti, kao što je egzogeni ligand kateholamina. Zbog načina na koji on utiče na mezolimbni put, kokain stvara zavisnost.[15] Efekat kokaina daje korisniku osećaj samopouzdanja. Kokain je droga koja stvara toleranciju kao i sve druge „droge“, posebno stvara snažnu psihičku zavisnost. Nekad isključivo bogataška droga, kokain je danas sve dostupniji i više je onih koji posežu za njim. Najčešće se uzima ušmrkavanjem, injekcijama, te pušenjem (krek). Spoljašnji znaci su problemi sa spavanjem, curenje iz nosa, seksualne smetnje, crvenilo kože, proširene zenice. Gotovo u svim delovima sveta, posedovanje i distribucija kokaina, te uzgajanje biljke koke je strogo zabranjeno u nemedicinske svrhe. Iako je njegova upotreba u javnosti nelegalna i strogo kažnjiva u gotovo svim zemljama sveta, njegovo korištenje i dalje je široko rasprostranjeno.

Kokain je tropanski alkaloid koji deluje kao stimulans centralnog nervnog sistema (CNS). Kao ekstrakt, uglavnom se koristi rekreativno, a često i ilegalno zbog svojih euforičnih i nagrađujućih efekata. U medicini ga koriste i starosedeoci Južne Amerike u različite svrhe i retko, ali formalnije, kao lokalni anestetik od strane lekara u razvijenijim zemljama. Prvenstveno se dobija iz listova dve vrste koke poreklom iz Južne Amerike: Erythroxylum coca i E. novogranatense.[16][17] Nakon ekstrakcije iz biljke i dalje prerade u kokain hidrohlorid (kokain u prahu), droga se primenjuje ušmrkavanjem, topikalnim nanošenjem na usta ili rastvorenim i ubrizgavanjem u venu. Takođe se može pretvoriti u slobodnu bazu (obično krek kokain), u kojoj se može zagrevati dok ne sublimira, a zatim se pare mogu udahnuti.[12]

Kokain stimuliše put nagrađivanja u mozgu.[17] Mentalni efekti mogu uključivati intenzivan osećaj sreće, seksualno uzbuđenje, gubitak kontakta sa stvarnošću ili uznemirenost.[12] Fizički efekti mogu uključivati ubrzan rad srca, znojenje i proširene zenice.[12] Visoke doze mogu dovesti do visokog krvnog pritiska ili visoke telesne temperature.[18] Početak efekta može početi u roku od nekoliko sekundi do minuta upotrebe, u zavisnosti od načina isporuke, i može trajati između pet i devedeset minuta.[12] Kako kokain takođe ima svojstva utrnuća i sužavanja krvnih sudova, povremeno se koristi tokom operacije na grlu ili unutrašnjoj strani nosa da bi se kontrolisao bol, krvarenje i grč glasnih žica.[19]

Kokain prolazi krvno-moždanu barijeru preko antiportera organskih katjona vezanih za proton[20][21] i (u manjoj meri) putem pasivne difuzije kroz ćelijske membrane.[22] Kokain blokira transporter dopamina,[23] inhibirajući ponovno preuzimanje dopamina iz sinaptičkih procepa u terminal presinaptičkog aksona; viši nivoi dopamina u sinaptičkom rascepu povećavaju aktivaciju dopaminskog receptora u postsinaptičkom neuronu,[24][25] izazivajući euforiju i uzbuđenje.[26] Kokain takođe blokira transporter serotonina i transporter norepinefrina, inhibirajući ponovno preuzimanje serotonina i norepinefrina iz sinaptičkih procepa u terminal presinaptičkog aksona i povećavajući aktivaciju serotoninskih i norepinefrinskih receptora u postsinaptičkom neuronu, doprinoseći mentalnim i fizičkim efektima izloženosti kokainu.[27]

Pojedinačna doza kokaina izaziva toleranciju na efekte droge.[28] Ponovljena upotreba će verovatno dovesti do zavisnosti. Zavisnici koji se uzdržavaju od kokaina mogu imati simptome žudnje i odvikavanja od droge, pri čemu su depresija, smanjen libido, smanjena sposobnost osećanja zadovoljstva i umor najčešći.[17] Upotreba kokaina povećava ukupan rizik od smrti, a intravenska upotreba potencijalno povećava rizik od traume i zaraznih bolesti kao što su infekcije krvi i HIV kroz upotrebu zajedničkih pribora. Takođe povećava rizik od moždanog udara, srčanog udara, srčane aritmije, povrede pluća (kada se puši) i iznenadne srčane smrti.[17][29] Nezakonito prodati kokain može biti pomešan sa fentanilom, lokalnim anesteticima, levamisolom, kukuruznim skrobom, kininom ili šećerom, što može dovesti do dodatne toksičnosti.[30][31] U 2017, studija Globalnog tereta bolesti pokazala je da je upotreba kokaina izazvala oko 7.300 smrtnih slučajeva godišnje.[32]

Upotrebe[uredi | uredi izvor]

Listovi koke su andske civilizacije koristile od davnina.[30] U drevnoj kulturi Vari,[33] kulturi Inka, i kroz moderne naslednice autohtonih kultura Anda, listovi koke se žvaću, uzimaju oralno u obliku čaja, ili alternativno, pripremaju se u kesici omotanoj oko alkalnog zapaljenog pepela, i drže u ustima uz unutrašnji obraz; tradicionalno se koristio za borbu protiv efekata hladnoće, gladi i visinske bolesti.[34][35] Kokain je prvi put izolovan iz listova 1860. godine.[17]

Globalno, 2019. godine, kokain je koristilo oko 20 miliona ljudi (0,4% odraslih od 15 do 64 godine). Najveća prevalencija upotrebe kokaina bila je u Australiji i Novom Zelandu (2,1%), zatim Severnoj Americi (2,1%), Zapadnoj i Centralnoj Evropi (1,4%) i Južnoj i Centralnoj Americi (1,0%).[36] Od 1961. godine, Jedinstvena konvencija o opojnim drogama zahteva od zemalja da rekreativnu upotrebu kokaina učine nelegalnom.[37] U Sjedinjenim Državama, kokain je regulisan kao droga sa spiska II prema Zakonu o kontrolisanim supstancama, što znači da ima visok potencijal za zloupotrebu, ali da ima prihvaćenu medicinsku upotrebu.[38] Iako se danas retko koristi u medicini, njegova prihvaćena upotreba je kao lokalni anestetik za gornje disajne puteve, kao i za smanjenje krvarenja u ustima, grlu i nosnim šupljinama.

Medicinska upotreba[uredi | uredi izvor]

Kokain hidrohlorid

Topikalni kokain se ponekad koristi kao sredstvo za lokalno umrtvljivanje i kao vazokonstriktor da bi pomogao u kontroli bola i krvarenja pri operaciji nosa, usta, grla ili suznih kanala. Iako može doći do nekih apsorpcionih i sistemskih efekata, upotreba kokaina kao lokalnog anestetika i vazokonstriktora je generalno bezbedna, retko izaziva kardiovaskularnu toksičnost, glaukom i proširenje zenica.[39][40] Povremeno, kokain se meša sa adrenalinom i natrijum bikarbonatom i koristi se lokalno za operacije, što je formulacija koja se zove Mofetov rastvor.[41]

Kokain hidrohlorid (Goprelto), estarski lokalni anestetik, odobren je za medicinsku upotrebu u Sjedinjenim Državama u decembru 2017. godine i indikovan je za uvođenje lokalne anestezije sluzokože za dijagnostičke procedure i operacije na ili kroz nosne šupljine odraslih.[42][5] Kokain hidrohlorid (Numbrino) je odobren za medicinsku upotrebu u Sjedinjenim Državama u januaru 2020. godine.[43][6]

Najčešće neželjene reakcije kod ljudi lečenih Gopreltom su glavobolja i epistaksa.[5] Najčešće neželjene reakcije kod ljudi koji se leče Numbrinom su hipertenzija, tahikardija i sinusna tahikardija.[6]

Rekreaciona upotreba[uredi | uredi izvor]

Kokain je stimulans centralnog nervnog sistema.[44] Njegov efekat može trajati od 15 minuta do sat vremena. Trajanje dejstva kokaina zavisi od uzete količine i načina primene.[45] Kokain može biti u obliku finog belog praha koji ima gorak ukus. Krak kokain je oblik kokaina koji se može pušiti oblikovan u vidu malog „kamenja” preradom kokaina sa natrijum bikarbonatom (sodom bikarbonom) i vodom.[12][46] Krak kokain se naziva „krak” zbog zvukova pucketanja koje proizvodi kada se zagreje.[12]

Upotreba kokaina dovodi do povećanja budnosti, osećaja blagostanja i euforije, povećane energije i motoričke aktivnosti i povećanog osećanja kompetencije i seksualnosti.[47]

Analiza korelacije između upotrebe 18 različitih psihoaktivnih supstanci pokazuje da je upotreba kokaina u korelaciji sa drugim „drogama za zabavu“ (kao što su ekstazi ili amfetamini), kao i sa upotrebom heroina i benzodiazepina, i može se smatrati mostom između upotrebe različitih grupa lekova.[48]

Listovi koke[uredi | uredi izvor]

U nekim andskim zemljama, kao što su Peru i Bolivija, ljudi mogu da koriste listove koke legalno, gde se žvaću, konzumiraju u obliku čaja ili ponekad integriraju u prehrambene proizvode.[49] Listovi koke se obično pomešaju sa alkalnom supstancom (kao što je kreč) i žvaću u klupko koji se zadržava u bukalnoj kesici (deo usta između desni i obraza, slično kao što se žvaće duvan za žvakanje) i sišu se njegovi sokovi. Sokovi se polako apsorbuju od strane sluzokože unutrašnjeg obraza i gastrointestinalnog trakta kada se proguta. Alternativno, listovi koke se mogu staviti u tečnost i konzumirati kao čaj. Čaj od koke, infuzija listova koke, takođe je tradicionalna metoda konzumiranja. Čaj se često preporučuje putnicima u Andima kako bi se sprečila visinska bolest.[50] Njegova stvarna efikasnost nikada nije sistematski proučavana.[50]

Godine 1986, članak u Časopisu Američkog medicinskog udruženja otkrio je da američke prodavnice zdrave hrane prodaju osušene listove koke koji se pripremaju kao infuzija kao „Čaj Inka zdravlja“. Iako se na pakovanju tvrdilo da je „dekokainizovan“, do takvog procesa se zapravo nije došlo. U članku se navodi da ispijanje dve šoljice čaja dnevno daje blagu stimulaciju, ubrzanje otkucaja srca i podizanje raspoloženja, a čaj je u suštini bezopasan.[51]

Insuflacija[uredi | uredi izvor]

Linije kokaina pripremljene za ušmrkivanje.

Nazalna insuflacija (kolokvijalno poznata kao „šmrkanje“ ili „duvanje“) je uobičajena metoda upotrebe rekreativnog kokaina u prahu.[52] Droga se oblaže i apsorbuje kroz sluzokožu koja pokrivaju nazalne prolaze. Željeni euforični efekti kokaina su odloženi kada se ušmrkava kroz nos za oko pet minuta. Ovo se dešava zato što je apsorpcija kokaina usporena njegovim sužavajućim dejstvom na krvne sudove nosa.[12] Insuflacija kokaina takođe dovodi do najdužeg perioda trajanja njegovog dejstva (60–90 minuta).[12] Prilikom udisanja kokaina, apsorpcija kroz nazalne membrane je približno 30-60%.[53]

U jednoj studiji o korisnicima kokaina, prosečno vreme potrebno da se postigne vrhunac subjektivnih efekata bilo je 14,6 minuta.[54] Svako oštećenje unutrašnjosti nosa je zbog toga što kokain sužava krvne sudove - i samim tim ograničava protok krvi i kiseonika/hranljivih materija - u to područje.

Umotane novčanice, izdubljene olovke, isečene slamčice, zašiljeni krajevi ključeva, specijalizovane kašike,[55] dugi nokti i (čisti) aplikatori za tampone često se koriste za udisanje kokaina. Kokain se obično sipa na ravnu, tvrdu površinu (kao što je ekran mobilnog telefona, ogledalo, futrola za CD ili knjiga) i deli se na „izbočine“, „crte“ ili „šine“, a zatim se udiše.[56] Jedna studija iz 2001. izvestila je da deljenje slamki koje se koriste za „šmrkanje“ kokaina može dovesti do širenja krvne bolesti kao što je hepatitis C.[57]

Injekcija[uredi | uredi izvor]

Subjektivni efekti koji obično nisu zajednički sa drugim metodama primene uključuju zujanje u ušima u trenucima nakon injekcije (obično kada je uneto preko 120 miligrama) u trajanju od dva do 5 minuta, uključujući tinitus i izobličenje zvuka. Ovo se kolokvijalno naziva „zvonjenje u ušima”. U studiji o korisnicima kokaina, prosečno vreme potrebno da se postigne vrhunac subjektivnih efekata bilo je 3,1 minut.[54] Euforija brzo prolazi. Osim toksičnih efekata kokaina, postoji i opasnost od cirkulatornih embolija od nerastvorljivih supstanci koje se mogu koristiti za sečenje droge. Kao i kod svih ubrizganih nedozvoljenih supstanci, postoji rizik da se korisnik zarazi infekcijama koje se prenose krvlju ako sterilna oprema za injektiranje nije dostupna ili se ne koristi.

Ubrizgana mešavina kokaina i heroina, poznata kao „spidbol”, je posebno opasna kombinacija, pošto se suprotni efekti droga zapravo dopunjuju, ali mogu i prikriti simptome predoziranja. Ovaj materijal je bio odgovoran za brojne smrti, uključujući poznate ličnosti kao što su komičari/glumci Džon Beluši i Kris Farli, Mič Hedberg, River Feniks, grandž pevačica Lejn Stejli i glumac Filip Simor Hofman. Eksperimentalno, injekcije kokaina se mogu davati životinjama kao što su voćne mušice radi proučavanja mehanizama zavisnosti od kokaina.[58]

Udisanje[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Krak kokain

Početak euforičnih efekata kokaina je najbrži pri unosu udisanjem, nakon 3-5 sekundi.[12] Međutim, udisanje daje najkraće trajanje euforije (5–15 minuta).[12] Udisanjem kokainskog dima koji nastaje kada se kokain slobodne baze zagreje do tačke sublimacije.[59] U studiji medicinskog odeljenja Nacionalne laboratorije u Brukhejvenu iz 2000. godine, zasnovanoj na samoizveštajima 32 osobe koje su koristile kokain i koje su učestvovale u studiji, pronađen je „vršni maksimum“ u proseku od 1,4 ± 0,5 minuta.[54] Pokazalo se da proizvodi pirolize koji se javljaju samo kada se kokain zagreva/puši menjaju profil efekta, i.e. anhidroekgonin metil estar, kada se istovremeno primenjuje sa kokainom, povećava dopamin u CPu i NAc regionima mozga, i ima M1 — i M3 — receptorski afinitet.[60]

Pušenje slobodnog kokaina se često postiže korišćenjem lule napravljene od male staklene cevi, često uzete od „ljubavnih ruža“, malih staklenih cevi sa papirnom ružom koje se promovišu kao romantični pokloni.[61] Oni se ponekad nazivaju „stabljike”, „rogovi”, „blasteri” i „pravi strelci”. Mali komad čistog teškog bakra ili povremeno jastučić za čišćenje od nerđajućeg čelika – koji se često naziva „brilo“ (stvarni brilo jastučići sadrže sapun i ne koriste se) ili „čor“ (nazvan po bakarnim jastučićima za čišćenje brenda Čor boj) – služe kao redukciona baza i modulator protoka u kome se „stena” može rastopiti i skuvati do pare. Krak se puši postavljanjem na kraj lule; plamen koji se drži blizu njega proizvodi paru, koju zatim udiše pušač. Efekti se osećaju skoro odmah nakon pušenja, veoma su intenzivni i ne traju dugo — obično 2 do 10 minuta.[62] Kada se puši, kokain se ponekad kombinuje sa drugim drogama, kao što je kanabis, često smotani u cigaru.

Efekti[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Intoksikacija kokainom
Studija iz 2010. koja rangira različite ilegalne i legalne droge na osnovu izjava stručnjaka za štetne droge u Velikoj Britaniji. Utvrđeno je da su krak kokain i kokain treća i peta najopasnija droga.[63]
  • Učešće opioida u smrti od predoziranja kokainom u SAD. Zelena linija je kokain i bilo koji opioid (gornja linija u 2017). Siva linija je kokain bez ikakvih opioida (donja linija u 2017). Žuta linija je kokain i drugi sintetički opioidi (srednja linija u 2017).
    Učešće opioida u smrti od predoziranja kokainom u SAD. Bledozelena linija je kokain bez ikakvih opioida (donja linija u 2017). Žuta linija je kokain i sintetički opioidi osim metadona (gornja linija u 2017. godini).[64]
  • Delfska analiza 20 popularnih rekreativnih droga zasnovana na mišljenju stručnjaka u Velikoj Britaniji. Kokain je rangiran na 2. mestu u pogledu zavisnosti i fizičkoj šteti i na 3. mestu po društvenoj šteti.[65]
    Delfska analiza 20 popularnih rekreativnih droga zasnovana na mišljenju stručnjaka u Velikoj Britaniji. Kokain je rangiran na 2. mestu u pogledu zavisnosti i fizičkoj šteti i na 3. mestu po društvenoj šteti.[65]

Akutni efekti[uredi | uredi izvor]

Akutna izloženost kokainu ima mnogo efekata na ljude, uključujući euforiju, ubrzanje otkucaja srca, povišenje krvnog pritiska i povećanje lučenja kortizola iz nadbubrežne žlezde.[66] Kod ljudi sa akutnom izloženošću praćenom kontinuiranom izloženošću kokainu pri konstantnoj koncentraciji u krvi, akutna tolerancija na hronotropne srčane efekte kokaina počinje nakon oko 10 minuta, dok akutna tolerancija na euforične efekte kokaina počinje nakon otprilike jednog sata.[28][67][68][69] Uz prekomernu ili produženu upotrebu, lek može da izazove svrab, ubrzan rad srca i paranoidne zablude ili senzacije insekata koji puze po koži.[70] Intranazalna upotreba kokaina i kraka su povezani sa farmakološkim nasiljem. Agresivno ponašanje mogu da ispolje i zavisnici i povremeni korisnici. Kokain može izazvati psihozu koju karakterišu paranoja, poremećeno testiranje stvarnosti, halucinacije, razdražljivost i fizička agresija. Kokainska intoksikacija može izazvati hipersvesnost, hiperbudnost i psihomotornu agitaciju i delirijum. Konzumacija velikih doza kokaina može izazvati nasilne ispade, posebno kod onih sa već postojećom psihozom. Nasilje u vezi sa krakom je takođe sistemsko, a odnosi se na sporove između dilera kraka i korisnika.[71] Akutna izloženost može da izazove srčane aritmije, uključujući atrijalnu fibrilaciju, supraventrikularnu tahikardiju, ventrikularnu tahikardiju i ventrikularnu fibrilaciju. Akutna izloženost može takođe dovesti do angine, srčanog udara i kongestivne srčane insuficijencije.[72] Predoziranje kokainom može izazvati napade, nenormalno visoku telesnu temperaturu i značajno povišenje krvnog pritiska, što može biti opasno po život,[70] abnormalne srčane ritmove[73] i smrt.[73] Anksioznost, paranoja i nemir se takođe mogu javiti, posebno tokom pada. Kod prevelike doze primećuju se tremor, konvulzije i povišena telesna temperatura.[44] Teški srčani neželjeni događaji, posebno iznenadna srčana smrt, postaju ozbiljan rizik pri visokim dozama zbog blokirajućeg efekta kokaina na srčane natrijumove kanale.[73] Slučajno izlaganje oka sublimiranom kokainu tokom pušenja krak kokaina može izazvati ozbiljne povrede rožnjače i dugotrajan gubitak vidne oštrine.[74]

Hronični efekti[uredi | uredi izvor]

Neželjeni efekti hronične upotrebe kokaina

Iako se to obično tvrdi, dostupni dokazi ne pokazuju da je hronična upotreba kokaina povezana sa širokim kognitivnim deficitom.[75] Istraživanja su neuverljiva o gubitku mesta strijatalnog dopaminskog transportera (DAT) u vezi sa uzrastom, što sugeriše da kokain ima neuroprotektivna ili neurodegenerativna svojstva za dopaminske neurone.[76][77][78] Izloženost kokainu može dovesti do sloma krvno-moždane barijere.[79][80]

Fizički neželjeni efekti hroničnog pušenja kokaina uključuju iskašljavanje krvi, bronhospazam, svrab, groznicu, difuzne alveolarne infiltrate bez izliva, plućnu i sistemsku eozinofiliju, bol u grudima, traumu pluća, bol u grlu, astmu, promukao glas, otežano disanje, dispniju (kratkoću daha) , i bolan sindrom sličan gripu. Kokain sužava krvne sudove, širi zenice i povećava telesnu temperaturu, rad srca i krvni pritisak. Takođe može izazvati glavobolje i gastrointestinalne komplikacije kao što su bol u stomaku i mučnina. Uobičajeno, ali neistinito verovanje je da pušenje kokaina hemijski razgrađuje zubnu gleđ i izaziva karijes. Kokain može izazvati nevoljno škrgutanje zubima, poznato kao bruksizam, što može oštetiti zubnu gleđ i dovesti do gingivitisa.[81] Pored toga, stimulansi poput kokaina, metamfetamina, pa čak i kofeina izazivaju dehidraciju i suva usta. Pošto je pljuvačka važan mehanizam u održavanju oralnog pH nivoa, ljudi koji koriste kokain tokom dužeg vremenskog perioda i ne hidriraju se dovoljno mogu da dožive demineralizaciju svojih zuba zbog preniskog pH površine zuba (ispod 5,5). Upotreba kokaina takođe podstiče stvaranje krvnih ugrušaka.[12] Ovo povećanje stvaranja krvnih ugrušaka se pripisuje povećanju aktivnosti inhibitora aktivatora plazminogena povezanom sa kokainom i povećanju broja, aktivacije i agregacije trombocita.[12]

Hronična intranazalna upotreba može degradirati hrskavicu koja razdvaja nozdrve (septum nasi), što na kraju dovodi do njenog potpunog nestanka. Zbog apsorpcije kokaina iz kokain hidrohlorida, preostali hidrohlorid formira razblaženu hlorovodoničnu kiselinu.[82]

Nezakonito prodati kokain može biti kontaminiran levamisolom.[83] Levamisol može da naglasi efekte kokaina.[84] Kokain koji se koristi levamisolom je povezan sa autoimunskom bolešću.[85]

Upotreba kokaina dovodi do povećanog rizika od hemoragičnog i ishemijskog moždanog udara.[46] Upotreba kokaina takođe povećava rizik od srčanog udara.[86]

Zavisnost[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Epigenetika zavisnosti od kokaina

Srodnici osoba zavisnih od kokaina imaju povećan rizik od zavisnosti od kokaina.[87] Zavisnost od kokaina se javlja preko prekomerne ekspresije ΔFosB u nucleus accumbens, što rezultira izmenjenom regulacijom transkripcije u neuronima unutar nucleus accumbens. Utvrđeno je da se nivoi ΔFosB povećavaju nakon upotrebe kokaina.[88] Svaka sledeća doza kokaina nastavlja da povećava nivoe ΔFosB bez granice tolerancije. Povišeni nivoi ΔFosB dovode do povećanja nivoa neurotrofnog faktora koji potiče iz mozga (BDNF), što zauzvrat povećava broj dendritskih grana i bodlji prisutnih na neuronima uključenim u nucleus accumbens i prefrontalni korteks područja mozga. Ova promena se može identifikovati prilično brzo i može se održati nedeljama nakon poslednje doze leka.

Transgeni miševi koji pokazuju inducibilnu ekspresiju ΔFosB prvenstveno u nucleus accumbens i dorzalnom striatumu pokazuju senzibilizovane bihejvioralne odgovore na kokain.[89] Oni sami daju kokain u nižim dozama od kontrolne,[90] ali imaju veću verovatnoću recidiva kada se lek obustavi.[90][91] ΔFosB povećava ekspresiju podjedinice AMPA receptora GluR2[89] i takođe smanjuje ekspresiju dinorfina, čime se povećava osetljivost na nagradu.[91]

Oštećenje DNK se povećava u mozgu glodara davanjem kokaina.[92][93] Tokom popravke DNK takvih oštećenja, može doći do upornih promena hromatina kao što je metilacija DNK ili acetilacija ili metilacija histona na mestima popravke.[94] Ove promene mogu biti epigenetski ožiljci u hromatinu koji doprinose perzistentnim epigenetskim promenama koje se nalaze kod kokainske zavisnosti.

Kod ljudi, zloupotreba kokaina može izazvati strukturne promene u moždanoj povezanosti, mada je nejasno u kojoj meri su te promene trajne.[95]

Zavisnost i povlačenje[uredi | uredi izvor]

Zavisnost od kokaina se razvija čak i nakon kratkih perioda redovne upotrebe kokaina[96] i proizvodi stanje odvikavanja sa emocionalno-motivacionim deficitima nakon prestanka upotrebe kokaina.

Tokom trudnoće[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Prenatalna izloženost kokainu

Krak beba je termin za dete koje je rodila majka koja je tokom trudnoće koristila krak kokain. Pretnja koju upotreba kokaina tokom trudnoće predstavlja za fetus sada se smatra preuveličanom.[97] Studije pokazuju da prenatalna izloženost kokainu (nezavisno od drugih efekata kao što su, na primer, alkohol, duvan ili fizičko okruženje) nema značajan uticaj na rast i razvoj u detinjstvu.[98] Međutim, zvanično mišljenje Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga Sjedinjenih Država upozorava na rizike po zdravlje, istovremeno upozoravajući na stereotipe:

Mnogi se sećaju da su „krak bebe“, ili bebe koje su rodile majke koje su koristile krak kokain dok su bile trudne, svojevremeno mnogi otpisali kao izgubljenu generaciju. Predviđeno je da će ispaštiti od teških, nepovratnih oštećenja, uključujući smanjenu inteligenciju i društvene sposobnosti. Kasnije se pokazalo da je ovo bilo veliko preterivanje. Međutim, činjenica da većina ove dece izgleda normalno ne treba previše tumačiti kao da ukazuje na to da nema razloga za zabrinutost. Koristeći sofisticirane tehnologije, naučnici sada otkrivaju da izloženost kokainu tokom fetalnog razvoja može dovesti do suptilnih, ali značajnih, kasnijih deficita kod neke dece, uključujući deficite u nekim aspektima kognitivnog učinka, obrade informacija i pažnje na zadatke – sposobnosti koje su važne za uspeh u školi.[99]

Postoje i upozorenja o opasnostima pri dojenju: organizacija March of Dimes kaže da je „verovatno da će kokain stići do bebe kroz majčino mleko“ i savetuje sledeće u vezi sa upotrebom kokaina tokom trudnoće:

Upotreba kokaina tokom trudnoće može uticati na trudnicu i njenu nerođenu bebu na mnogo načina. Tokom ranih meseci trudnoće, može povećati rizik od pobačaja. Kasnije u trudnoći, može izazvati prevremeni porođaj (porođaj koji se javlja pre 37. nedelje trudnoće) ili uzrokovati loš rast bebe. Kao rezultat toga, veća je verovatnoća da će se bebe izložene kokainu od beba koje nisu bile izložene roditi sa malom porođajnom težinom (manje od 5,5 lb or 2,5 kg). Bebe sa niskom porođajnom težinom imaju 20 puta veće šanse da umru u prvom mesecu života nego bebe normalne težine i suočavaju se sa povećanim rizikom od doživotnih invaliditeta kao što su mentalna retardacija i cerebralna paraliza. Bebe izložene kokainu takođe imaju manje glave, koje uglavnom odražavaju manji mozak. Neke studije sugerišu da su bebe izložene kokainu pod povećanim rizikom od urođenih mana, uključujući defekte urinarnog trakta i, moguće, srčane mane. Kokain takođe može da izazove moždani udar, nepovratno oštećenje mozga ili srčani udar kod nerođene bebe.[100]

Mortalitet[uredi | uredi izvor]

Osobe koje redovno ili problematično koriste kokain imaju značajno veću stopu smrtnosti, a posebno su izložene većem riziku od traumatskih smrti i smrti koje se mogu pripisati zaraznoj bolesti.[101]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Lišće koke[uredi | uredi izvor]

Hiljadama godina, južnoameričko domorodačko stanovništvo je žvakalo lišće koke (Erythroxylon coca), biljke koja sadrži hranjive sastojke kao i brojne alkaloide, uključujući i kokain. Lišće se žvakalo, i žvače se, gotovo univerzalno u nekim domorodačkim plemenima. U blizini nekih pronađenih mumija iz Perua nađeni su ostaci lišća koke, a keramika iz tog perioda je bila oslikana ljudima čija su usta bila puna nečega, kao da žvaću.[102] Takođe postoje dokazi da su ove kulture koristile mešavinu lišća koke i pljuvačke kao anestetik pri trepanaciji (hirurškom otvaranju lobanje).[103]

Kada su Španci kolonizovali Južnu Ameriku, prvobitno su ignorisali tvrdnje domorodaca da im lišće koke daje snagu i energiju, već su praksu njenog žvakanja proglasili đavoljim delom. Međutim, nakon što su se uverili da su te tvrdnje istinite, legalizovali su upotrebu koke i počeli je oporezivati po stopi od 10%[104]. Godine 1569, Nikolas Monardes je opisao običaje domorodaca o žvakanju mešavine duvana i lišća koke čime su postizali „veliko zadovoljstvo”:

[...kada su želeli] da se opijaju i [...] budu van razuma [žvakali su mešavinu duvana i lišća koke ...] od čega su izgledali kao da su bez umova [...][105]

Godine 1609, sveštenik Blas Valera je napisao: Koka štiti telo od mnogih bolesti, pa su je mnogi naši lekari koristili u obliku praha za smanjivanje natečenih rana, jačanje prebijenih kostiju, lečenje prehlade i slično. Koristili su je i u lečenju zagnojenih rana. Pa kad ima toliko pozitivnih efekata pri lečenju bolesti, kako može imati bar jedan efekat u telu onih koji je jedu?

Izolacija[uredi | uredi izvor]

Iako je biljka koka bila vekovima poznata po svojim stimulativnim i prehrambenim osobinama, do izolacije alkaloida kokaina je došlo tek 1855. godine. Brojni evropski naučnici su pokušali da izoluju kokain, ali sve do tada nisu uspeli iz dva razloga: hemija nije bilo dovoljno napredna, te koka nije bila dostupna u Evropi, jer tamo nije rasla, a kokain se gubio tokom transporta preko okeana.

Nemački hemičar Fridrih Gedke je prvi izolovao kokain 1855. godine. Gedke mu je dao ime alkaloid eritroksilin, a otkriće objavio u žurnalu Archiv der Pharmazie.[106] Godinu kasnije, 1856, Fridrih Vehler je zatražio da mu se pošalje velika količina lišća koke iz Južne Amerike, koje je tri godine kasnije i dobio. Vehler je koku prosledio Albertu Nimanu, profesoru na Univerzitetu u Getingenu, koji je razvio napredni proces izdvajanja kokaina[107]

Niman je opisao svaki korak koji je učinio pri izolaciji kokaina u svojoj doktorskoj disertaciji Über eine neue organische Base in den Cocablättern (O novoj organskoj bazi u lišću koke) objavljenoj 1860. godine. To mu je donelo titulu redovnog profesora, a danas se originalni rad čuva u Britanskoj biblioteci. Pisao je o providnim bezbojnim kristalima alkaloida, o njegovim baznim reakcijama u rastvoru, gorkom ukusu, pojačavanju izlučivanja i da kada se stavi na jezik daje osećaj neobične apatije nakon čega sledi osjećaj hladnoće. Niman je alkaloidu dao ime kokain (poput ostalih alkaloida ima sufiks -in, iz latinskog -ina).[107] Prva sinteza i objašnjenje strukture molekula kokaina je zasluga Riharda Vilštetera iz 1898. godine.[108] Proces sinteze kokaina se odvija u pet faza, a započinje tropinonom, sličnim prirodnim proizvodom.

Upotreba u medicini[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon otkrića novog alkaloida, evropski lekari su otkrili i koristili svojstva biljke koka.

Godine 1879, Vasili von Anrep sa Univerziteta u Vircburgu je izveo eksperiment kako bi demonstrirao analgetske osobine novootkrivenog alkaloida. Pripremio je dve odvojene posude, jednu sa rastvorom kokaina i soli, a drugu sa običnom slanom vodom. Zatim je u svaku posudu uronio žablje noge, jedne u rastvor kokaina a drugu u kontrolnu posudu, te ih nastavio stimulirati na razne načine. Noge koje su bile uronjene u otopinu kokaina su reagovale dosta različito nego one koje su bile u slanoj vodi.[109]

Karl Koler (bliski saradnik Frojda, koji je kasnije pisao o kokainu) je eksperimentisao sa kokainom u oftalmološke svrhe. U jednom eksperimentu koji je izveo 1884. godine, primenjivao je rastvor kokaina na sebi, kapajući ga u oči. Njegovi nalazi su objavljeni Hejdelberškom oftalmološkom društvu. Iste godine, Jelinek je objavio anestetičke efekte kokaina na respiratorni sistem. Narednih godina, nastavljena su ispitivanja osobina kokaina kao nervnog i lokalnog anestetika.[110][111]

Popularizacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1859, italijanski lekar Paolo Mantegaza, vratio se iz Perua gde je bio svedok upotrebe koke od strane domorodaca. Nastavio je da eksperimentiše sa kokom na sebi i nakon povratka u Milano, gde je napisao delo u kojem je opisao rezultate svog istraživanja. U tom delu on je koku i kokain (u to vreme su se ta dva pojma poistovećivala) proglasio korisnim u medicini, pri tretmanima „pojave naslaga na jeziku, nadutosti u stomaku i beljenja zuba”.

Papa Lav XIII je sa sobom nosio posudu sa vinom Marijani u kojem je bilo dodate koke, a Angela Marijanija je nagradio zlatnom vatikanskom medaljom

Hemičar Angelo Marijani, koji je naknadno pročitao rad Mantegaze, brzo se zainteresovao za koku i njen privredni potencijal. Godine 1863, Marijani je započeo da promoviše vino zvano Vino Marijani, u koje je bio dodat ekstrakt lišća koke, a kasnije je dobilo ime kokavino. Etanol u vinu je delovao kao rastvarač i izvlačio je kokain iz ekstrakta koka lišća, menjajući efekte pića. Piće je sadržavalo oko 6 mg kokaina po unci vina, mada je vino Marijani koje je išlo za izvoz imalo 7,2 mg kokaina po unci zbog konkurencije sa drugim sličnim pićima na tržištu SAD. Originalni recept Džona Pembertona za Koka-kolu iz 1886. godine sadržavao je i malo lišća koke, mada je kompanija počela koristi dekokainizirano lišće nakon 1906. godine, pošto je u SAD usvojen Zakon o čistoći hrane i lekova (Pure Food and Drug Act). Stvarnu količinu kokaina koju je sadržavala Koca-kola tokom prvih 20 godina njene proizvodnje je danas gotovo nemoguće odrediti.

Od 1879. godine, kokain se počeo koristiti u svrhu odvikavanja od morfina. Kokain je uveden u kliničku upotrebu kao lokalni anestetik 1884 godine u Nemačkoj, otprilike u isto vreme kada je Zigmund Frojd objavio svoj rad Über Coca[112] (O koki), u kojem je pisao da kokain izaziva uzbuđenje i dugotrajnu euforiju, koja se ne razlikuje o normalne euforije kod zdrave osobe... Kod osobe se pojačava samokontrola i dobija više vitalnosti i kapaciteta za rad... Drugim rečima, osoba je naizgled gotovo normalna i veoma je teško poverovati da je pod uticajem droga... Dugi intenzivni fizički rad obavlja bez ikakvog umora... Osoba uživa u efektima bez bilo kakvih negativnih osećaja koje bi usledili nakon sličnog uzbuđenja pri korištenju alkohola... Ne javlja se nikakva zavisnost za daljnje korištenje kokaina nakon prvog uzimanja, ili čak nakon ponovog uzimanja droge...

Godine 1885. američki proizvođač Parke-Davis je prodavao kokain u različitim oblicima, uključujući cigarete, puder, pa čak i kokain smesu koja se mogla ubrizgati direktno u vene putem igle. Firma je obećala da će se njihovi kokainski proizvodi moći „koristiti umesto hrane, činiti kukavice hrabrim, ćutljive rečitim... učiniti bolesne neosetljivim na bol”.

Do kraja viktorijanske ere, korištenje kokaina se u književnosti smatralo porokom. Na primer, u delima Artura Konana Dojla, Šerlok Holms ga je ponekad sebi ubrizgavao.

Zabrana[uredi | uredi izvor]

Početkom 20. veka, osobine kokaina kao droge su postaje očite te je javnost počela da bude svesna problema zloupotrebe kokaina u svetu. Američki farmacijski žurnal (American Journal of Pharmacy) je objavio 1903. godine da kokain najviše koriste: kockari, prostitutke, pljačkaši, noćni čuvari, portiri i generalno mnogi radnici iz nižih slojeva društva. Godine 1914, dr. Kristofer Koh iz Farmacijskog odbora države Pensilvanija (Pennsylvania's State Pharmacy Board) izjavio je kako upotreba kokaina među crncima direktno utiče na povećanje broja napada na žene belaca na jugu SAD. Takva nagađanja te brojna pisanja u medijima su potpomogla da se stvore predrasude o masovnoj upotrebi kokaina među crncima na jugu SAD, iako nema dokaza da se kokain zaista upotrebljavao u tolikoj meri. Iste godine, donesen je zakon kojim se zabranjuje prodaja i distribucija kokaina u SAD. Tim zakonom (Harrison Narcotics Tax Act) se kokain pogrešno svrstao u narkotike a takva klasifikacija se zadržala i u današnjoj kulturi. Međutim, današnje naučno tumačenje svrstava kokain u stimulanse. Iako je u SAD njegovo korištenje i proizvodnja tehnički nezakonita, ipak je to dopušteno registrovanim kompanijama i pojedincima. Zbog takvih nejedinstvenih mišljenja, još uvek je aktuelna moralna debata o legalizaciji korištenja kokaina u Sjedinjenim Američkim Državama.

Upotreba danas[uredi | uredi izvor]

U mnogim zemljama, kokain je danas popularna droga. U SAD, razvojem tzv. kreka, kokain je uveden u opštu upotrebu među siromašnijim gradskim stanovništvom. Njegova upotreba u vidu praha je ostala manje-više podjednaka, sa maksimumom tokom kasnih 1990-ih i početkom 21. veka. Poslednjih nekoliko godina, značajno je porasla njegova upotreba u Ujedinjenom Kraljevstvu. Smatra se da danas ne postoji nikakva razlika među korisnicima kokaina u smislu demografije, pola, starosti; ekonomskog, socijalnog, političkog, rasnog ili religijskog položaja.

Biosinteza[uredi | uredi izvor]

Prvu sintezu molekula kokaina je izvršio Rihard Vilšteter 1898. godine.[108] Njegova sinteza je imala za osnovu tropinon, uz pomoć kojeg je derivirao kokain. Nakon toga, naučnici Robert Robinson i Edvard Lit su dali značajan doprinos u razumevanju mehanizma sinteze kokaina.

Biosinteza N-metil-pirolinijum katjona[uredi | uredi izvor]

Biosinteza u biljci počinje sa L-glutaminom, od kojeg nastaje L-ornitin. Značaj u sintezi tropanskog prstena L-ornitina i L-arginina dokazao je Edvard Lit 1954 godine[113]. Od ornitina, putem dekarboksilacije zavisne od piridoksal fosfata, nastaje putrescin. Međutim, kod životinja putrescin se derivira iz ornitina unutar ciklusa uree. L-ornitin prelazi u L-arginin[114], a koji se zatim dekarboksiluje preko PLP te formira agmatin. Hidroliza imina daje N-karbamoilputrescin te se daljnjom hidrolizom uree formira putrescin. Na taj način se može povući paralela u različitim stazama pretvaranja ornitina u putrescin kod biljaka i životinja. N-metilacija putrescina zavisna od SAM daje kao proizvod N-metilputrescin, koji se dalje podvrgava oksidativnoj deaminaciji delovanjem diamin oksidaze te se dobija aminoaldehid. Formiranje Šifovove baze dokazuje biosintezu N-metil-Δ1-pirolinijum katjona.

Biosinteza N-metil-pirolinijum katjona

Biosinteza kokaina[uredi | uredi izvor]

Dodatni atomi ugljenika koji su neophodni za sintezu kokaina se dobijaju iz acetil-KoA, putem dodavanja dve acetil-KoA jedinice na N}--metil-Δ1-pirolinijum katjon[115]. Prvo dodavanje je reakcija slična Manihovoj reakciji sa enolatnim anjonom iz acetil-KoA koja deluje kao nukleofil prema pirolinijum katjonu. Drugo dodavanje se dešava putem Klejsenove kondenzacije. Ovim se formira racemska mešavina dvostruko supstituiranog pirolidina, sa zadržvanjem tioestera iz Klejsenove kondenzacije. Pri formiranju tropinona iz racemskog etil-[2,3-13C2]4(Nmetil-2-pirolidinil)-3-oksobutanoata, ne postoji preferiranje ni jednog stereoizomera[116]. U toku biosinteze kokaina, samo (S)-enantiomer se može ciklično spojiti u sistem tropanskog prstena kokaina. Stereoselektivnost ove reakcije je dalje istraživana putem studije diskriminacije prohiralnog metilenskog vodonika[117]. Smatra se da se ovo dešava zbog dodatnog hiralnog centra na drugom atomu ugljenika[118]. Ovaj proces se odvija putem oksidacije, kojom se regeneriše pirolinijum katjon i formira enolatni anjon, te unutarmolekulska Manihova reakcija. Sistem tropanskog prstena se hidrolizuje, zatim metiliše, te redukuje putem NADPH u svrhu formiranja metilekgonina. Benzoilska funkcionalna grupa neophodna za formiranje kokain diestera se sintetiše iz fenilalanina preko cinamičke kiseline[119]. Na kraju, kombinacijom dve jedinice benzoil-KoA dobija se kokain.

Biosinteza kokaina

Redukcija tropinona[uredi | uredi izvor]

Kao međuproizvod pri redukciji tropinona pojavljuju se enzimi reduktaze zavisni od NADPH, koji su karakteristični za mnoge biljne vrste.[120] Sve ove biljne vrste imaju dva tipa enzima reduktaze, tropinon reduktazu I (TR I) i tropinon reduktazu II (TR II). TR I daje tropin, a TR II daje pseudotropin. Zbog različitih kinetičkih karakteristika i pH aktivnosti enzima, te 25 puta veće aktivnosti TR I u odnosu na TR II, pri reakciji redukcije tropinona se uglavnom proizvodi tropin[121].

Redukcija tropinona

Farmakologija[uredi | uredi izvor]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Kokain hidrohlorid
Komadić kompresovanog praha kokaina

Kokaine u svom najčistijem obliku je beli, kristalni proizvod. Kokain koji se pojavljuje u obliku praha je so, obično hidrohlorid.[122] Kokain na crnom tržištu se najčešće izmenjen raznim prahovima i dodacima kako bi se povećala njegova težina; najčešće mu se dodaju soda, šećeri poput laktoze, dekstroze, inozitola, manitola i drugi; lokalni anestetici kao što su lidokain ili benzokain i drugi. Kokain se može mešati i sa drugim stimulansima poput metamfetamina.[123] Zagađeni kokain nije potpuno beo, nego donekle krem ili neznatno ružičast. Boja kokaina zavisi od nekoliko faktora uključujući i poreklo koke, način proizvodnje (sa amonijakom ili sodom) te prisustvo nečistoća, a može biti od potpuno bele do žućkaste, krem sve do svetlosmeđe. U zavisnosti od dodataka, pored boje, razlikuje se i tekstura, počev od sitnog praha, ponekad dosta uljastog do čvrste, kristalne strukture.

Oblici kokaina[uredi | uredi izvor]

Soli[uredi | uredi izvor]

Kokain, kao i mnogi alkaloidi, može da gradi razne soli, kao npr. hidrohlorid (HCl) i sulfat (-SO4). Različite soli imaju i različitu rastvorljivost u rastvaračima. Kokain hidrohlorid kao i mnogi slični hidrohloridi alkaloida je polaran i rastvorljiv u vodi.

Baze[uredi | uredi izvor]

Kao što i ime govori, slobodna baza (freebase) je bazna forma kokaina, pored forme kokainske soli. Gotovo je nerastvorljiva u vodi, dok je njegov hidrohlorid rastvorljiv.

Pušenje kokaina u obliku baze ima dodatni efekt ispuštanja metilekgonidina u organizam korisnika zbog pirolize supstanci, što predstavlja prateći efekt koji se ne javlja pri korištenju kokaina putem ušmrkavanja praha ili intravenoznog ubrizgavanja. Određene studije su pokazale da pušenje baznog kokaina može biti mnogo otrovnije od drugih načina upotrebe kokaina[124], zbog efekta metilekgonidina na tkivo pluća[125]i jetre[126].

Čisti kokain se dobija neutralizacijom soli njegovih reaktanata sa baznim rastvorom čime nastaje nepolarni bazni kokain. On se dalje pročišćava putem izdvajanja tečnosti iz rastvora.

Krek[uredi | uredi izvor]

Krek je bazni oblik kokaina značajno slabije čistoće, a kao primesu sadrži natrijum bikarbonat. Krek se najčešće konzumira pušenjem[127]. Naziv crack je nastao po uzoru na onomatopeju krcanja (crack = kvrc, krak), zvuk koji nastaje kada se zagreva kokain koji sadrži nečistoće i primese[128].

Infuzije iz lišća koke[uredi | uredi izvor]

Infuzija iz lišća koke (takođe poznata i kao koka čaj) se koristi u zemljama u kojima se uzgaja koka kao uobičajeni biljni lek. Slobodna i legalna komercijalizacija osušenog lišća koke u obliku filter kesica „čaja” se već dugi niz godina aktivno promoviše od strane vlada Perua i Bolivije u vidu pića sa medicinskim osobinama. Posetiocima drevnih gradova Kusko u Peruu i La Paz u Boliviji se kao dobrodošlica nudi ekstrakt lišća koke (serviran kao čaj sa celim listovima), u svrhu da se pomogne pridošlicama da prevaziđu simptomi visinske bolesti. Kao posledica tog čaja javlja se blaga stimulacija i poboljšavanje raspoloženja. Ovaj čaj ne proizvodi primetne efekte utrnuća usta niti daje efekte drogiranosti kao pri ušmrkavanju kokaina. U svrhu promocije i dekriminalizacije ovog načina upotrebe lišća koke, njegovi zagovornici objavljuju neproverene studije i koncepte da se konzumiranjem lišća ili čaja koke, u organizam unose različiti alkaloidi koji su značajno različiti od standardnog čistog kokaina.

Čak se išlo dotle da su promovisali čaj kao način za odvikavanje od zavisnosti od kokaina. U jednoj kontroverznoj objavljenoj studiji, infuzije od lišća koke su davane grupi od 23 kokainska zavisnika u Limi u Peruu. Kao rezultat korištenja čaja, uzimanje droge je smanjeno sa 4 puta mesečno pre tretmana na jednom mesečno posle tretmana. Dužina apstinencije se produžila sa prosečno 32 dana pre tretmana na 217 dana posle tretmana. Ova studija je navodno sugerisala da korištenje čaja od lišća koke može biti uspešan način odvikavanja od kokaina[129]. Međutim, važan rezultat ove studije je nalaz da je primarna farmakološki aktivna supstanca iz čaja u stvari kokain, a ne neki drugi alkaloidi.

Metabolit kokaina benzoilekgonin može biti otkriven i dokazan u urinu osobe nekoliko sati nakon pijenja jedne šoljice koka čaja.

Fiziološki mehanizam[uredi | uredi izvor]

Farmakodinamika kokaina uključuje složene veze neurotransmitera (inhibiranje upijanja monoamina kod pacova sa odnosom serotonina naspram dopamina od 2:3, te serotonina naspram norepinefrina 2:5[130]). Najviše ispitivani efekat kokaina na centralni nervni sistem je blokiranje proteina transportera dopamina. Transmiter dopamin se oslobađa tokom neurosignalizacije, i normalno se reciklira preko transportera; odnosno transporter veže transmiter i ispumpava ga iz sinaptičke veze nazad u presinaptički neuron, gde se skladišti u vesikulama. Kokain se čvrsto veže na transporter dopamina formirajući kompleks koji blokira funkcije transportera. Tako transporter dopamina ne može više da vrši svoju funkciju te se dopamin nakuplja na sinaptičkoj vezi. Ovim nastaje jači i produženi postsinaptički efekat dopaminskog signala na receptorima dopamina neurona koji prima signal. Produženo izlaganje uticaju kokaina, koje se dešava dugotrajnim i čestim konzumiranjem droge, vodi do homeostatičke deregulacije normalne dopaminske signalizacije tako što se deregulišu receptori dopamina a pojačava provođenje signala. Smanjivanje dopaminske signalizacije nakon hroničnog korištenja kokaina može dovesti do jakih depresija i povećanja osetljivosti ovog važnog moždanog ciklusa nagrađivanja što vodi ponovljenom uzimanju kokaina da bi se vratili njegovi efekti (samo uzimanje kokaina se oseti kao nagrada svojim zamrlim čulima). Ova preosetljivost na kraju vodi do stvaranja zavisnosti.

Područja mozga koja su bogata dopaminom su najčešća mesta istraživanja zavisnosti od kokaina. Od naročitog naučnog zanimanja je putanja koja se sastoji od dopaminergičkih neurona koje se nalaze u ventralnom tegmentalnom području koje završava u akumbensu jezgra. Ova projekcija možda ima funkciju kao centar za nagrađivanje u smislu aktiviranja pri odgovoru na zloupotrebu droge poput kokaina slično kao i prirodne reakcije pri uzimanju hrane ili seksu[131]. Dok je tačna uloga dopamina pri subjektivnom osećanju nagrađivanja dosta kontroverzna prema mišljenjima većine neuroistraživača, ispuštanje dopamina u akumbens jezgra se gotovo nedvosmisleno smatra barem delimično odgovornim za kokainske efekte nagrađivanja. Ova hipoteza se najvećim delom zasniva na istraživačkim podacima i eksperimentima na pacovima koji su naviknuti da sami uzimaju kokain. Ako se dopaminski antagonisti ubrizgaju direktno u akumbens jezgre, pacovi koji su se naviknuli na kokain će prestati da odgovaraju na stimulans što indicira da kokain ne pokazuje više usiljenu reakciju nagrađivanja.

Kokain utiče na sigma receptore, jer on ima funkciju kao antagonist sigma liganda[132]. Takođe, dokazano je da deluje i na druge specifične receptore kao što su NMDA i receptor dopamina D1[133]. Kokain blokira jonske kanale, te tako, kao i lignokain i novokain, deluje kao lokalni anestetik. On uzrokuje i vazokonstrikciju, odnosno sužava krvne sudove, te može smanjiti krvarenje pri manjim operativnim zahvatima. Pošto i nikotin povećava nivoe dopamina u mozgu, mnogi korisnici kokaina su primetili da korištenjem duvanskih proizvoda zajedno sa kokainom još više pojačava euforiju. Međutim, ovo može imati i neočekivane negativne posledice kao što je nekontrolisana zavisnost od pušenju tokom upotrebe kokaina (čak i kod korisnika koji obično ne puše cigarete), pored poznatih negativnih uticaja na zdravlje koje izazivaju duvanski proizvodi. Kokain često može da uzrokuje smanjenje uzimanja hrane, te može kod korisnika da dovede do gubitka apetita, pa čak i teških oblika pothranjenosti i značajnog gubitka telesne težine. Efekti kokaina se mogu pojačati i kada je korisnik okružen novim, drugačijim okruženjem ili kada je izložen novim načinima stimulacije[134].

Metabolizam i izlučivanje[uredi | uredi izvor]

Kokain se izrazito mnogo metaboliše, najvećim delom u jetri, dok se samo 1% izlučuje nepromenjeno putem urina. U procesu metabolizma dominira hidrolitička esterifikacija, tako da se kokainski metaboliti sastoje ugavnom od benzoilekgonina (BE), kao osnovnog metabolita i drugih značajnih metabolita u manjim količinama, kao što su ekgonin metil ester (EME) i ekgonin. Ostali manje značajni metaboliti kokaina su norkokain, p-hidroksikokain, m-hidroksikokain, p-hidroksibenzoilekgonin (pOHBE) i m-hidroksibenzoilekgonin[135]. Ovo ne uključuje metabolite koji nastaju pored standardnog procesa metabolizma unutar ljudskog organizma, kao npr. putem pirolize.

Uticaj na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Efekti kokaina na nos čoveka (perforacija nosne pregrade)

Smatra se da su zdravstveni problemi koji se javljaju pri korištenju legalno dozvoljenih droga, poput alkohola i duvana relativno veći od onih koji nastaju pri upotrebi kokaina, dok povremeno korištenje kokaina ne vodi teškim, pa čak ni manjim, psihičkim ili socijalnim problemima[136]. U zavisnosti od količine uzetog kokaina, njegove čistoće i načina uzimanja, efekti mogu trajati od 20 minuta do nekoliko sati. Početni znaci stimulacije su hiperaktivnost, povećanje krvnog pritiska, ubrzanje rada srca te euforija. Nakon početne euforije može se javiti osećaj neugode, apatije, depresije, paranoje, te ponovna želja za uzimanjem kokaina. Takođe, može se javiti i pojačana seksualna želja.

Pri dugotrajnoj i prekomernoj upotrebi, kokain dovodi do svrbeža, tahikardije, halucinacija i paranoje. Prekomerne doze dovode i do srčane aritmije i značajnog rasta krvnog pritiska. Ovo može dovesti i do smrti ukoliko korisnik ima srčane probleme i bolesti. Smrtonosna doza kod miševa (LD50) iznosi 95,1 mg/kg[137].

Zvanično, medicina ne poznaje određeni protivotrov za prekomernu dozu kokaina, mada su određena ispitivanja na životinjama pokazala da lekovi poput deksmedetomidina i rimkazola mogu pomoći u tim slučajevima.

Zakonska regulativa[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja, transport i prodaja kokaina i proizvoda kokaina je ograničena i zabranjena u većini zemalja sveta, kao i Konvencijom UN protiv nelegalne trgovine drogama i psihotropnih supstanci. U SAD, proizvodnja, uvoz, posedovanje i prodaja kokaina je dodatno zabranjena 1970 godine Zakonom o kontrolisanim supstancama (Controlled Substances Act)[138]. Međutim, u svakoj američkoj saveznoj državi je posebno sankcionisano posedovanje i trgovina kokainom, tako da se kazne kreću od 1000 do 500 hiljada dolara i 4 meseca do 10 godina zatvora za posedovanje kokaina[139]. Kazne za trgovinu kokainom se kreću od 2500 do milion dolara i jednu godinu zatvora do kazne doživotnog zatvora.[139] U periodu od 1. januara 2005 do 31. decembra 2007 godine, na području SAD je uhapšeno i osuđeno preko 10 hiljada osoba zbog posedovanja i trgovinom kokainom. Preko 90% od njih je optuženo za trgovinu i distribuciju kokaina.[139]

U nekim zemljama, kao što su Peru i Bolivija, zakonski je dozvoljen uzgoj biljke koka u svrhu tradicionalne upotrebe domorodačkog stanovništva, ali se zabranjuje proizvodnja, prodaja i upotreba kokaina. U nekim delovima Evrope i Australije, dozvoljena je upotreba kokaina samo u medicinske svrhe.

Po podacima UN-a, u toku 2004 godine u svetu je zaplenjeno i oduzeto 589 tona kokaina. Od toga, najviše u Kolumbiji 188 tona, SAD 166 tona, Evropi 79 tona, Peruu 14 tona, Boliviji 9 tona, te 133 tone u ostalim državama[140].

Raširenost i trgovina[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da je vrednost kokaina koji se godišnje proda na crnom tržištu u SAD u toku 2005. godine iznosi preko 70 milijardi US dolara[141][142]. Postoji izuzetno velika potražnja za kokainom, naročito među korisnicima sa natprosečnim primanjima. Popularnost kokaina je naročito izražena među mladima, gde kokain uživa status droge za zabave i droge za diskoteke.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ghodse H (2010). Ghodse's Drugs and Addictive Behaviour: A Guide to Treatment (4 izd.). Cambridge University Press. str. 91. ISBN 978-1-139-48567-8. Arhivirano iz originala 10. 9. 2017. g. 
  2. ^ Introduction to Pharmacology (3 izd.). Abingdon: CRC Press. 2007. str. 222—223. ISBN 978-1-4200-4742-4. Arhivirano iz originala 10. 9. 2017. g. 
  3. ^ „Cocaine topical (C-Topical Solution) Use During Pregnancy”. Drugs.com. 10. 4. 2020. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  4. ^ Nordegren T (2002). The A-Z Encyclopedia of Alcohol and Drug Abuse. Universal-Publishers. str. 461. ISBN 978-1-58112-404-0. 
  5. ^ a b v „Goprelto – cocaine hydrochloride solution”. DailyMed. 3. 1. 2020. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  6. ^ a b v „Numbrino – cocaine hydrochloride nasal solution”. DailyMed. 28. 2. 2020. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  7. ^ „DEA / Drug Scheduling”. www.dea.gov. Arhivirano iz originala 9. 8. 2017. g. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  8. ^ a b Fattinger K, Benowitz NL, Jones RT, Verotta D (jul 2000). „Nasal mucosal versus gastrointestinal absorption of nasally administered cocaine”. European Journal of Clinical Pharmacology. 56 (4): 305—10. PMID 10954344. S2CID 20708443. doi:10.1007/s002280000147. 
  9. ^ Barnett G, Hawks R, Resnick R (1981). „Cocaine pharmacokinetics in humans”. Journal of Ethnopharmacology. 3 (2–3): 353—66. PMID 7242115. doi:10.1016/0378-8741(81)90063-5. 
  10. ^ Jeffcoat AR, Perez-Reyes M, Hill JM, Sadler BM, Cook CE (1989). „Cocaine disposition in humans after intravenous injection, nasal insufflation (snorting), or smoking”. Drug Metabolism and Disposition. 17 (2): 153—9. PMID 2565204. 
  11. ^ Wilkinson P, Van Dyke C, Jatlow P, Barash P, Byck R (mart 1980). „Intranasal and oral cocaine kinetics”. Clinical Pharmacology and Therapeutics. 27 (3): 386—94. PMID 7357795. S2CID 29851205. doi:10.1038/clpt.1980.52. 
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Zimmerman JL (oktobar 2012). „Cocaine intoxication”. Critical Care Clinics. 28 (4): 517—26. PMID 22998988. doi:10.1016/j.ccc.2012.07.003. 
  13. ^ „Cocaine”. American Heritage Dictionary. 
  14. ^ Aggrawal, Anil, (1995): Narcotic Drugs. National Book Trust, India. ISBN 978-81-237-1383-0. str. 52-3.
  15. ^ Fattore L, Piras G, Corda MG, Giorgi O (2009). „The Roman high- and low-avoidance rat lines differ in the acquisition, maintenance, extinction, and reinstatement of intravenous cocaine self-administration”. Neuropsychopharmacology. 34 (5): 1091—101. 
  16. ^ Plowman T (jun 1982). „The identification of coca (Erythroxylum species): 1860–1910”. Botanical Journal of the Linnean Society. 84 (4): 329—353. doi:10.1111/j.1095-8339.1982.tb00368.x. 
  17. ^ a b v g d Pomara C, Cassano T, D'Errico S, Bello S, Romano AD, Riezzo I, Serviddio G (2012). „Data available on the extent of cocaine use and dependence: biochemistry, pharmacologic effects and global burden of disease of cocaine abusers”. Current Medicinal Chemistry. 19 (33): 5647—57. PMID 22856655. doi:10.2174/092986712803988811. 
  18. ^ Connors NJ, Hoffman RS (novembar 2013). „Experimental treatments for cocaine toxicity: a difficult transition to the bedside”. The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 347 (2): 251—7. PMID 23978563. S2CID 6767268. doi:10.1124/jpet.113.206383. 
  19. ^ Hamdan AL, Sataloff RT, Hawkshaw MJ (2022). „Topical Anesthesia in Office-Based Laryngeal Surgery”. Office-Based Laryngeal Surgery. USA: Springer. str. 123—137. ISBN 978-3-030-91935-1. doi:10.1007/978-3-030-91936-8_6. 
  20. ^ Sachkova A, Doetsch DA, Jensen O, Brockmöller J, Ansari S (oktobar 2021). „How do psychostimulants enter the human brain? Analysis of the role of the proton-organic cation antiporter”. Biochemical Pharmacology. 192: 114751. doi:10.1016/j.bcp.2021.114751. 
  21. ^ Tega Y, Tabata H, Kurosawa T, Kitamura A, Itagaki F, Oshitari T, Deguchi Y (januar 2021). „Structural Requirements for Uptake of Diphenhydramine Analogs into hCMEC/D3 Cells Via the Proton-Coupled Organic Cation Antiporter”. Journal of Pharmaceutical Sciences. 110 (1): 397—403. PMID 32898521. doi:10.1016/j.xphs.2020.09.001 Slobodan pristup. 
  22. ^ Chapy H, Smirnova M, André P, Schlatter J, Chiadmi F, Couraud PO, et al. (oktobar 2014). „Carrier-mediated cocaine transport at the blood–brain barrier as a putative mechanism in addiction liability”. The International Journal of Neuropsychopharmacology. 18 (1): pyu001. PMC 4368859 Slobodan pristup. PMID 25539501. doi:10.1093/ijnp/pyu001. 
  23. ^ Cheng MH, Block E, Hu F, Cobanoglu MC, Sorkin A, Bahar I (2015). „Insights into the Modulation of Dopamine Transporter Function by Amphetamine, Orphenadrine, and Cocaine Binding”. Frontiers in Neurology. 6: 134. PMC 4460958 Slobodan pristup. PMID 26106364. doi:10.3389/fneur.2015.00134 Slobodan pristup. 
  24. ^ Proebstl L, Kamp F, Manz K, Krause D, Adorjan K, Pogarell O, et al. (jun 2019). „Effects of stimulant drug use on the dopaminergic system: A systematic review and meta-analysis of in vivo neuroimaging studies”. European Psychiatry. 59: 15—24. PMID 30981746. doi:10.1016/j.eurpsy.2019.03.003 Slobodan pristup. 
  25. ^ „How does cocaine produce its effects?”. Arhivirano iz originala 18. 01. 2022. g. Pristupljeno 05. 12. 2023. 
  26. ^ Wise RA, Robble MA (januar 2020). „Dopamine and Addiction”. Annual Review of Psychology. 71 (1): 79—106. PMID 31905114. doi:10.1146/annurev-psych-010418-103337 Slobodan pristup. 
  27. ^ Azizi SA (decembar 2020). „Monoamines: Dopamine, Norepinephrine, and Serotonin, Beyond Modulation, "Switches" That Alter the State of Target Networks”. The Neuroscientist. 28 (2): 121—143. S2CID 228080727. doi:10.1177/1073858420974336. 
  28. ^ a b Ambre JJ, Belknap SM, Nelson J, Ruo TI, Shin SG, Atkinson AJ (jul 1988). „Acute tolerance to cocaine in humans”. Clinical Pharmacology and Therapeutics. 44 (1): 1—8. PMID 3390996. S2CID 44253676. doi:10.1038/clpt.1988.104. 
  29. ^ Sordo L, Indave BI, Barrio G, Degenhardt L, de la Fuente L, Bravo MJ (septembar 2014). „Cocaine use and risk of stroke: a systematic review”. Drug and Alcohol Dependence. 142: 1—13. PMID 25066468. doi:10.1016/j.drugalcdep.2014.06.041 Slobodan pristup. 
  30. ^ a b Goldstein RA, DesLauriers C, Burda AM (januar 2009). „Cocaine: history, social implications, and toxicity--a review”. Disease-a-Month. 55 (1): 6—38. PMID 19081448. doi:10.1016/j.disamonth.2008.10.002. 
  31. ^ „Fentanyl-Adulterated Cocaine: Strategies To Address The New Normal”. 25. 4. 2019. 
  32. ^ Roth GA, Abate D, Abate KH, Abay SM, Abbafati C, Abbasi N, Abbastabar H, Abd-Allah F, Abdela J, Abdelalim A, Abdollahpour I, et al. (GBD 2017 Causes of Death Collaborators) (novembar 2018). „Global, regional, and national age-sex-specific mortality for 282 causes of death in 195 countries and territories, 1980–2017: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2017”. Lancet. 392 (10159): 1736—1788. PMC 6227606 Slobodan pristup. PMID 30496103. doi:10.1016/S0140-6736(18)32203-7 Slobodan pristup. 
  33. ^ Valdez LM, Taboada J, Valdez JE (jun 2015). „Ancient Use of Coca Leaves in the Peruvian Central Highlands”. Journal of Anthropological Research. 71 (2): 231—258. S2CID 163842955. doi:10.3998/jar.0521004.0071.204. 
  34. ^ Martin RT (oktobar 1970). „The role of coca in the history, religion, and medicine of South American Indians”. Economic Botany. 24 (4): 422—438. S2CID 34523519. doi:10.1007/BF02860746. 
  35. ^ Plant T, Aref-Adib G (jun 2008). „Travelling to new heights: practical high altitude medicine”. British Journal of Hospital Medicine. 69 (6): 348—352. PMID 18646420. doi:10.12968/hmed.2008.69.6.29626. 
  36. ^ World Drug Report 2021: Booklet 4 (PDF). [S.l.]: United Nations Office on Drugs and Crime. 2021. str. 35. ISBN 978-92-1-148361-1. Arhivirano (PDF) iz originala 2021-06-24. g. 
  37. ^ Room R, Reuter P (januar 2012). „How well do international drug conventions protect public health?”. Lancet. 379 (9810): 84—91. PMID 22225673. S2CID 23386203. doi:10.1016/s0140-6736(11)61423-2. „The international treaties have also constrained national policy experimentation because they require nation states to criminalise drug use” 
  38. ^ „Drug Fact Sheet: Cocaine” (PDF). Drug Enforcement Agency. Arhivirano (PDF) iz originala 2020-06-21. g. Pristupljeno 17. 6. 2022. 
  39. ^ Dwyer C, Sowerby L, Rotenberg BW (avgust 2016). „Is cocaine a safe topical agent for use during endoscopic sinus surgery?”. The Laryngoscope (Review). 126 (8): 1721—1723. PMID 27075241. doi:10.1002/lary.25836 Slobodan pristup. 
  40. ^ Latorre F, Klimek L (januar 1999). „Does cocaine still have a role in nasal surgery?”. Drug Safety. 20 (1): 9—13. PMID 9935273. S2CID 40598106. doi:10.2165/00002018-199920010-00002. 
  41. ^ Benjamin E, Wong DK, Choa D (decembar 2004). „'Moffett's' solution: a review of the evidence and scientific basis for the topical preparation of the nose”. Clinical Otolaryngology and Allied Sciences. 29 (6): 582—587. PMID 15533141. doi:10.1111/j.1365-2273.2004.00894.x Slobodan pristup. 
  42. ^ „Drug Approval Package: Goprelto (cocaine hydrochloride)”. U.S. Food and Drug Administration (FDA). 30. 4. 2018. Pristupljeno 30. 4. 2020. 
  43. ^ Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  44. ^ a b World Health Organization (2004). Neuroscience of psychoactive substance use and dependence. World Health Organization. str. 89. ISBN 978-9241562355. Arhivirano iz originala 30. 4. 2016. g. 
  45. ^ World Health Organization (2007). International medical guide for ships. World Health Organization. str. 242. ISBN 978-9241547208. Arhivirano iz originala 30. 4. 2016. g. 
  46. ^ a b Sordo L, Indave BI, Barrio G, Degenhardt L, de la Fuente L, Bravo MJ (septembar 2014). „Cocaine use and risk of stroke: a systematic review”. Drug and Alcohol Dependence (Systematic Review). 142: 1—13. PMID 25066468. doi:10.1016/j.drugalcdep.2014.06.041 Slobodan pristup. 
  47. ^ Donroe JH, Tetrault JM (jul 2017). „Substance Use, Intoxication, and Withdrawal in the Critical Care Setting”. Critical Care Clinics (Review). 33 (3): 543—558. PMID 28601134. doi:10.1016/j.ccc.2017.03.003. 
  48. ^ Fehrman E, Egan V, Gorban AN, Levesley J, Mirkes EM, Muhammad AK (2019). Personality Traits and Drug Consumption. A Story Told by Data. Springer, Cham. ISBN 978-3-030-10441-2. S2CID 151160405. arXiv:2001.06520 Slobodan pristup. doi:10.1007/978-3-030-10442-9. 
  49. ^ „The tradition of chewing coca”. 
  50. ^ a b Luks AM, McIntosh SE, Grissom CK, Auerbach PS, Rodway GW, Schoene RB, Zafren K, Hackett PH (jun 2010). „Wilderness Medical Society consensus guidelines for the prevention and treatment of acute altitude illness” (PDF). Wilderness & Environmental Medicine. 21 (2): 146—155. PMID 20591379. doi:10.1016/j.wem.2010.03.002. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 10. 2012. g.  (mirror: [1])
  51. ^ Siegel RK, Elsohly MA, Plowman T, Rury PM, Jones RT (januar 1986). „Cocaine in herbal tea”. JAMA. 255 (1): 40. PMID 3940302. doi:10.1001/jama.1986.03370010042021. 
  52. ^ „DrugFacts: Cocaine”. National Institute on Drug Abuse. april 2013. Arhivirano iz originala 11. 7. 2015. g. Pristupljeno 11. 7. 2015. 
  53. ^ „The Dangers Of Snorting Cocaine (Insufflation)”. Vertava Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-25. 
  54. ^ a b v Volkow ND, Wang GJ, Fischman MW, Foltin R, Fowler JS, Franceschi D, Franceschi M, Logan J, Gatley SJ, Wong C, Ding YS, Hitzemann R, Pappas N (avgust 2000). „Effects of route of administration on cocaine-induced dopamine transporter blockade in the human brain”. Life Sciences. 67 (12): 1507—1515. PMID 10983846. doi:10.1016/S0024-3205(00)00731-1. 
  55. ^ „Sniffing Around the History of the McDonald's 'Cocaine Spoon'”. www.mentalfloss.com (na jeziku: engleski). 19. 3. 2021. Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  56. ^ „Cocaine terminology”. Arhivirano iz originala 9. 7. 2007. g. 
  57. ^ Bonkovsky HL, Mehta S (februar 2001). „Hepatitis C: a review and update”. Journal of the American Academy of Dermatology. 44 (2): 159—182. PMID 11174373. doi:10.1067/mjd.2001.109311. 
  58. ^ Dimitrijevic N, Dzitoyeva S, Manev H (avgust 2004). „An automated assay of the behavioral effects of cocaine injections in adult Drosophila”. Journal of Neuroscience Methods. 137 (2): 181—184. PMID 15262059. S2CID 19882594. doi:10.1016/j.jneumeth.2004.02.023. 
  59. ^ „Appendix B: Production of Cocaine Hydrochloride and Cocaine Base”. US Justice Dep. Arhivirano iz originala 30. 11. 2009. g. 
  60. ^ Garcia RC, Torres LH, Balestrin NT, Andrioli TC, Flório JC, de Oliveira CD, da Costa JL, Yonamine M, Sandoval MR, Camarini R, Marcourakis T (februar 2017). „Anhydroecgonine methyl ester, a cocaine pyrolysis product, may contribute to cocaine behavioral sensitization”. Toxicology. 376: 44—50. PMID 27129946. doi:10.1016/j.tox.2016.04.009. 
  61. ^ Reist M (16. 1. 2005). „A rose by another name: crack pipe”. Lincoln Journal Star. Arhivirano iz originala 26. 7. 2010. g. Pristupljeno 21. 8. 2009. 
  62. ^ „Cocaine”. www.talktofrank.com. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 23. 1. 2017. 
  63. ^ Nutt DJ, King LA, Phillips LD (novembar 2010). „Drug harms in the UK: a multicriteria decision analysis”. Lancet. 376 (9752): 1558—65. CiteSeerX 10.1.1.690.1283 Slobodan pristup. PMID 21036393. S2CID 5667719. doi:10.1016/S0140-6736(10)61462-6. 
  64. ^ „Overdose Death Rates”. By National Institute on Drug Abuse (NIDA). Arhivirano iz originala 28. 11. 2015. g. 
  65. ^ Nutt D, King LA, Saulsbury W, Blakemore C (mart 2007). „Development of a rational scale to assess the harm of drugs of potential misuse”. Lancet. 369 (9566): 1047—53. PMID 17382831. S2CID 5903121. doi:10.1016/S0140-6736(07)60464-4. 
  66. ^ Heesch CM, Negus BH, Keffer JH, Snyder RW, Risser RC, Eichhorn EJ (avgust 1995). „Effects of cocaine on cortisol secretion in humans”. The American Journal of the Medical Sciences. 310 (2): 61—4. PMID 7631644. S2CID 11042810. doi:10.1097/00000441-199508000-00004. 
  67. ^ Pudiak CM, KuoLee R, Bozarth MA (jul 2014). „Tolerance to cocaine in brain stimulation reward following continuous cocaine infusions”. Pharmacology, Biochemistry, and Behavior. 122: 246—52. PMID 24768900. S2CID 207332822. doi:10.1016/j.pbb.2014.04.006. 
  68. ^ Gullapalli BT, Natarajan A, Angarita GA, Malison RT, Ganesan D, Rahman T (21. 6. 2019). „On-body Sensing of Cocaine Craving, Euphoria and Drug-Seeking Behavior Using Cardiac and Respiratory Signals”. Proceedings of the ACM on Interactive, Mobile, Wearable and Ubiquitous Technologies. 3 (2): 1—31. S2CID 195357215. doi:10.1145/3328917. 
  69. ^ Calipari ES, Ferris MJ, Jones SR (januar 2014). „Extended access of cocaine self-administration results in tolerance to the dopamine-elevating and locomotor-stimulating effects of cocaine”. Journal of Neurochemistry. 128 (2): 224—32. PMC 3947316 Slobodan pristup. PMID 24102293. doi:10.1111/jnc.12452. 
  70. ^ a b Zhao W (2008). Mechanisms Mediating Sex Differences in the Effects of Cocaine. University of Michigan. str. 3. ISBN 978-0-549-99458-9. Arhivirano iz originala 4. 4. 2014. g. Pristupljeno 25. 9. 2012. 
  71. ^ Boles SM, Miotto K (2003). „Substance abuse and violence: A review of the literature”. Aggression and Violent Behavior. 8 (2): 155—174. doi:10.1016/S1359-1789(01)00057-X. 
  72. ^ Pergolizzi JV, Magnusson P, LeQuang JA, Breve F, Varrassi G (2021). „Cocaine and Cardiotoxicity: A Literature Review”. Cureus. 13 (4): e14594. ISSN 2168-8184. doi:10.7759/cureus.14594 Slobodan pristup. 
  73. ^ a b v O'Leary ME, Hancox JC (maj 2010). „Role of voltage-gated sodium, potassium and calcium channels in the development of cocaine-associated cardiac arrhythmias”. British Journal of Clinical Pharmacology. 69 (5): 427—42. PMC 2856043 Slobodan pristup. PMID 20573078. doi:10.1111/j.1365-2125.2010.03629.x. 
  74. ^ Gohil H, Miskovic M, Buxton JA, Holland SP, Strike C (avgust 2021). „Smoke Gets in the Eye: A systematic review of case reports of ocular complications of crack cocaine use”. Drug and Alcohol Review. 41 (2): 347—355. doi:10.1111/dar.13366. 
  75. ^ Frazer KM, Richards Q, Keith DR (avgust 2018). „The long-term effects of cocaine use on cognitive functioning: A systematic critical review”. Behavioural Brain Research. 348: 241—262. PMID 29673580. S2CID 4992738. doi:10.1016/j.bbr.2018.04.005. 
  76. ^ D'haenen H, den Boer JA, Willner P, ur. (2002). Biological Psychiatry. 2 (2 izd.). Wiley. str. 528. ISBN 978-0-471-49198-9. 
  77. ^ Wang GJ, Volkow ND, Fowler JS, Fischman M, Foltin R, Abumrad NN, et al. (8. 8. 1997). „Cocaine abusers do not show loss of dopamine transporters with age”. Life Sciences. 61 (11): 1059—65. PMID 9307051. doi:10.1016/s0024-3205(97)00614-0 Slobodan pristup. 
  78. ^ Little KY, Ramssen E, Welchko R, Volberg V, Roland CJ, Cassin B (avgust 2009). „Decreased brain dopamine cell numbers in human cocaine users”. Psychiatry Research. 168 (3): 173—80. PMID 19233481. S2CID 27618292. doi:10.1016/j.psychres.2008.10.034. 
  79. ^ Sharma HS, Muresanu D, Sharma A, Patnaik R (2009). „Cocaine-induced breakdown of the blood–brain barrier and neurotoxicity”. International Review of Neurobiology. 88: 297—334. ISBN 978-0-12-374504-0. PMID 19897082. doi:10.1016/S0074-7742(09)88011-2. 
  80. ^ Karch SB (2009). Karch's pathology of drug abuse (4 izd.). Boca Raton: CRC Press. str. 70. ISBN 978-0-8493-7881-2. Arhivirano iz originala 10. 9. 2017. g. 
  81. ^ Baigent M (2003). „Physical complications of substance abuse: what the psychiatrist needs to know”. Curr Opin Psychiatry. 16 (3): 291—296. doi:10.1097/00001504-200305000-00004. 
  82. ^ Pagliaro L, Pagliaro AM (2004). Pagliaros' Comprehensive Guide to Drugs and Substances of Abuse. Washington, D.C.: American Pharmacists Association. ISBN 978-1-58212-066-9. 
  83. ^ Chang A, Osterloh J, Thomas J (septembar 2010). „Levamisole: a dangerous new cocaine adulterant”. Clinical Pharmacology and Therapeutics. 88 (3): 408—11. PMID 20668440. S2CID 31414939. doi:10.1038/clpt.2010.156. 
  84. ^ Tallarida CS, Egan E, Alejo GD, Raffa R, Tallarida RJ, Rawls SM (april 2014). „Levamisole and cocaine synergism: a prevalent adulterant enhances cocaine's action in vivo”. Neuropharmacology. 79: 590—5. PMC 3989204 Slobodan pristup. PMID 24440755. doi:10.1016/j.neuropharm.2014.01.002. 
  85. ^ Cascio MJ, Jen KY (januar 2018). „Cocaine/levamisole-associated autoimmune syndrome: a disease of neutrophil-mediated autoimmunity”. Current Opinion in Hematology. 25 (1): 29—36. PMID 29211697. S2CID 23795272. doi:10.1097/MOH.0000000000000393. 
  86. ^ Havakuk O, Rezkalla SH, Kloner RA (jul 2017). „The Cardiovascular Effects of Cocaine”. Journal of the American College of Cardiology (Review). 70 (1): 101—113. PMID 28662796. doi:10.1016/j.jacc.2017.05.014 Slobodan pristup. 
  87. ^ Fernàndez-Castillo N, Cabana-Domínguez J, Corominas R, Cormand B (januar 2022). „Molecular genetics of cocaine use disorders in humans”. Molecular Psychiatry. 27 (1): 624—639. doi:10.1038/s41380-021-01256-1. 
  88. ^ Hope BT (maj 1998). „Cocaine and the AP-1 transcription factor complex”. Annals of the New York Academy of Sciences. 844 (1): 1—6. Bibcode:1998NYASA.844....1H. PMID 9668659. S2CID 11683570. doi:10.1111/j.1749-6632.1998.tb08216.x. 
  89. ^ a b Kelz MB, Chen J, Carlezon WA, Whisler K, Gilden L, Beckmann AM, Steffen C, Zhang YJ, Marotti L, Self DW, Tkatch T, Baranauskas G, Surmeier DJ, Neve RL, Duman RS, Picciotto MR, Nestler EJ (septembar 1999). „Expression of the transcription factor deltaFosB in the brain controls sensitivity to cocaine”. Nature. 401 (6750): 272—6. Bibcode:1999Natur.401..272K. PMID 10499584. S2CID 4390717. doi:10.1038/45790. 
  90. ^ a b Colby CR, Whisler K, Steffen C, Nestler EJ, Self DW (mart 2003). „Striatal cell type-specific overexpression of DeltaFosB enhances incentive for cocaine”. The Journal of Neuroscience. 23 (6): 2488—93. PMC 6742034 Slobodan pristup. PMID 12657709. doi:10.1523/JNEUROSCI.23-06-02488.2003. 
  91. ^ a b Nestler EJ, Barrot M, Self DW (septembar 2001). „DeltaFosB: a sustained molecular switch for addiction”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 98 (20): 11042—6. Bibcode:2001PNAS...9811042N. PMC 58680 Slobodan pristup. PMID 11572966. doi:10.1073/pnas.191352698 Slobodan pristup. 
  92. ^ de Souza MF, Gonçales TA, Steinmetz A, Moura DJ, Saffi J, Gomez R, Barros HM (april 2014). „Cocaine induces DNA damage in distinct brain areas of female rats under different hormonal conditions”. Clinical and Experimental Pharmacology & Physiology. 41 (4): 265—9. PMID 24552452. S2CID 20849951. doi:10.1111/1440-1681.12218. 
  93. ^ Alvarenga TA, Andersen ML, Ribeiro DA, Araujo P, Hirotsu C, Costa JL, Battisti MC, Tufik S (januar 2010). „Single exposure to cocaine or ecstasy induces DNA damage in brain and other organs of mice”. Addiction Biology. 15 (1): 96—9. PMID 19878142. S2CID 21347765. doi:10.1111/j.1369-1600.2009.00179.x. 
  94. ^ Dabin J, Fortuny A, Polo SE (jun 2016). „Epigenome Maintenance in Response to DNA Damage”. Molecular Cell. 62 (5): 712—27. PMC 5476208 Slobodan pristup. PMID 27259203. doi:10.1016/j.molcel.2016.04.006. 
  95. ^ Hampton WH, Hanik I, Olson IR (2019). „[Substance Abuse and White Matter: Findings, Limitations, and Future of Diffusion Tensor Imaging Research]”. Drug and Alcohol Dependence (na jeziku: engleski). 197 (4): 288—298. PMC 6440853 Slobodan pristup. PMID 30875650. doi:10.1016/j.drugalcdep.2019.02.005. 
  96. ^ Gawin FH, Ellinwood EH (1989). „Cocaine dependence”. Annual Review of Medicine. 40: 149—61. PMID 2658744. doi:10.1146/annurev.me.40.020189.001053. 
  97. ^ Okie S (2009-01-27). „The Epidemic That Wasn't”. The New York Times. 
  98. ^ Frank DA, Augustyn M, Knight WG, Pell T, Zuckerman B (mart 2001). „Growth, development, and behavior in early childhood following prenatal cocaine exposure: a systematic review”. JAMA. Jama.ama-assn.org. 285 (12): 1613—1625. PMC 2504866 Slobodan pristup. PMID 11268270. doi:10.1001/jama.285.12.1613. 
  99. ^ NIDA – Research Report Series – Cocaine Abuse and Addiction Arhivirano septembar 26, 2007 na sajtu Wayback Machine
  100. ^ „Street Drugs and pregnancy”. March of Dimes. Arhivirano iz originala 05. 09. 2015. g. Pristupljeno 2009-05-26. 
  101. ^ Peacock A, Tran LT, Larney S, Stockings E, Santo T, Jones H, et al. (april 2021). „All-cause and cause-specific mortality among people with regular or problematic cocaine use: a systematic review and meta-analysis”. Addiction. 116 (4): 725—742. doi:10.1111/add.15239. 
  102. ^ Altman AJ, Albert DM, Fournier GA (1985). „Cocaine's use in ophthalmology: our 100-year heritage”. Surv Ophthalmol. 29 (4): 300—6. 
  103. ^ Gay GR, Inaba DS, Sheppard CW, Newmeyer JA (1975). „Cocaine: history, epidemiology, human pharmacology, and treatment. a perspective on a new debut for an old girl”. Clin. Toxicol. 8 (2): 149—78. 
  104. ^ „Drug that spans the ages: The history of cocaine”. The Independent (UK). 2006. Arhivirano iz originala 28. 02. 2010. g. Pristupljeno 05. 06. 2019. 
  105. ^ Monardes, Nicholas (1925). Joyfull Newes out of the Newe Founde Worlde. prevod J. Frampton. New York, NY: Alfred Knopf. 
  106. ^ F. Gaedcke (1855). „Ueber das Erythroxylin, dargestellt aus den Blättern des in Südamerika cultivirten Strauches Erythroxylon Coca”. Archiv der Pharmazie. 132 (2): 141—150. 
  107. ^ a b Niemann, Albert (1860). „Ueber eine neue organische Base in den Cocablättern”. Archiv der Pharmazie. 153 (2): 129—256. 
  108. ^ a b Humphrey AJ, O'Hagan D (2001). „Tropane alkaloid biosynthesis. A century old problem unresolved”. Nat Prod Rep. 18 (5): 494—502. 
  109. ^ Yentis SM, Vlassakov KV (1999). „Vassily von Anrep, forgotten pioneer of regional anesthesia”. Anesthesiology. 90 (3): 890—5. 
  110. ^ Halsted, W. (1885). „Practical comments on the use and abuse of cocaine”. New York Medical Journal. 42: 294—295. 
  111. ^ Corning, J. L. (1885). „An experimental study”. New York Medical Journal. 42: 483. 
  112. ^ Freud, Sigmund. (1884): Ueber Coca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. mart 2010), Centralblatt für die gesammte Therapie 2: 289-314
  113. ^ Leete E, Marion L, Sspenser ID (1954). „Biogenesis of hyoscyamine”. Nature. 174 (4431): 650—1. 
  114. ^ Robins RJ, Waltons NJ, Hamill JD, Parr AJ, Rhodes MJ (1991). „Strategies for the genetic manipulation of alkaloid-producing pathways in plants”. Planta Med. 57 (7 Suppl): S27—35. 
  115. ^ Dewick, P. M. (2009). Medicinal Natural Products. Chicester: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-470-74276-1. 
  116. ^ R. J. Robins, N. J.; T. W. Abraham; A. J. Parr; J. Eagles; Walton (1997). „The Biosynthesis of Tropane Alkaloids in Datura stramonium: The Identity of the Intermediates between N-Methylpyrrolinium Salt and Tropinone”. J. Am. Chem. Soc. 119: 10929. 
  117. ^ Hoye TR, Bjorklund JA, Koltun DO, Renner MK (2000). „N-methylputrescine oxidation during cocaine biosynthesis: study of prochiral methylene hydrogen discrimination using the remote isotope method”. Org. Lett. 2 (1): 3—5. 
  118. ^ E. Leete; J. A. Bjorklund; M. M. Couladis; S. H. Kim (1991). „Late intermediates in the biosynthesis of cocaine: 4-(1-methyl-2-pyrrolidinyl)-3-oxobutanoate and methyl ecgonine”. J. Am. Chem. Soc. 113: 9286. 
  119. ^ E. Leete, J. A. Bjorklund; S. H. Kim (1988). „The biosynthesis of the benzoyl moiety of cocaine”. Phytochemistry. 27: 2553. 
  120. ^ A. Portsteffen; B. Draeger; A. Nahrstedt (1992). „Two tropinone reducing enzymes from Datura stramonium transformed root cultures”. Phytochemistry. 31: 1135. 
  121. ^ Boswell HD, Dräger B, McLauchlan WR, et al. (1999). „Specificities of the enzymes of N-alkyltropane biosynthesis in Brugmansia and Datura”. Phytochemistry. 52 (5): 871—8. 
  122. ^ CAS registarski broj: 53-21-4
  123. ^ „Psychedelic Chemistry: Cocaine”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2007. g. Pristupljeno 10. 7. 2007. 
  124. ^ Farmakokinetika i farmakodinamika metilekgonidina, pirolizata kokaina - Scheidweiler et al. 307 (3): 1179 Figure IG6 - Journal of Pharmacology And Experimental...
  125. ^ Yang Y, Ke Q, Cai J, Xiao YF, Morgan JP (2001). „Evidence for cocaine and methylecgonidine stimulation of M(2) muscarinic receptors in cultured human embryonic lung cells”. Br. J. Pharmacol. 132 (2): 451—60. 
  126. ^ Fandino AS, Toennes SW, Kauert GF (2002). „Studies on hydrolytic and oxidative metabolic pathways of anhydroecgonine methyl ester (methylecgonidine) using microsomal preparations from rat organs”. Chem. Res. Toxicol. 15 (12): 1543—8. 
  127. ^ "Substances - Cocaine" The Steinhardt School of Culture, Education, and Human Development Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. maj 2009) pristupljeno august 2009
  128. ^ George, Nelson: "Hip Hop America", 1998, Viking Penguin.(str. 40)
  129. ^ Teobaldo, Llosa (1994). „The Standard Low Dose of Oral Cocaine: Used for Treatment of Cocaine Dependence”. Substance Abuse. 15 (4): 215—220. 
  130. ^ Rothman, et al. "Amphetamine-Type Central Nervous System Stimulants Release Norepinepehrine more Potently than they Release Dopamine and Serotonin." (2001): Synapse 39, 32-41 (Tabela V. na str. 37)
  131. ^ Spanagel R, Weiss F (1999). „The dopamine hypothesis of reward: past and current status”. Trends Neurosci. 22 (11): 521—7. 
  132. ^ Sigma Receptors Play Role In Cocaine-induced Suppression Of Immune System
  133. ^ Lluch J, Rodríguez-Arias M, Aguilar MA, Minarro J (2005). „Role of dopamine and glutamate receptors in cocaine-induced social effects in isolated and grouped male OF1 mice”. Pharmacol. Biochem. Behav. 82 (3): 478—87. 
  134. ^ Carey RJ, Damianopoulos EN, Shanahan AB (2008). „Cocaine effects on behavioral responding to a novel object placed in a familiar environment”. Pharmacol. Biochem. Behav. 88 (3): 265—71. 
  135. ^ Kolbrich EA, Barnes AJ, Gorelick DA, Boyd SJ, Cone EJ, Huestis MA (2006). „Major and minor metabolites of cocaine in human plasma following controlled subcutaneous cocaine administration”. J Anal Toxicol. 30 (8): 501—10. Arhivirano iz originala 18. 7. 2012. g. Pristupljeno 5. 6. 2019. 
  136. ^ Goldacre, Ben (juni 2008). „Cocaine study that got up the nose of the US”. Bad Science. The Guardian.  - International study on cocaine executed by the World Health Organization Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2013)
  137. ^ Bedford JA, Turner CE, Elsohly HN (1982). „Comparative lethality of coca and cocaine”. Pharmacol. Biochem. Behav. 17 (5): 1087—8. 
  138. ^ Controlled Substances Act
  139. ^ a b v „Arrested For Crack Cocaine – Differences In Penalties”. Arhivirano iz originala 28. 01. 2013. g. Pristupljeno 20. 06. 2019. 
  140. ^ „Cocaine: Seizures, 1998-2003”, World Drug Report 2006 (PDF), 2, New York: United Nations, 2006 
  141. ^ „Apple Sanity - Fetish - Blow: War on Drugs VS. Cocaine”. Arhivirano iz originala 17. 6. 2008. g. Pristupljeno 5. 6. 2019. 
  142. ^ „Cocaine Market”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2011. g. Pristupljeno 05. 06. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кокаин&oldid=27755727”