Pređi na sadržaj

Кола (биљка)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kola
Zašiljena kola (Cola acuminata), list, cvet i plod − botanička ilustracija
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Malvales
Porodica:
Malvaceae
Potporodica:
Sterculioideae
Rod:
Cola

Schott. et Endl.
vrste

Cola acuminata (P. Beauv.) Schott & Endl.
Cola anomala K. Schum.
Cola gigantea A. Chev.
Cola heterophylla (P. Beauv.) Schott & Endl.
Cola nitida (Vent.) Schott & Endl.
Cola pachycarpa K. Schum.
Cola verticillata (Thonn.) Stapf ex A. Chev.[1]

Gigantska kola (Cola gigantea) posvećena Nelsonu Mandeli tokom njegove posete Singapurskoj botaničkoj bašti

Kola (lat. Cola) je rod zimzelenog tropskog drveća iz porodice kakaovaca (Sterculiaceae) Obuhvata približno 50 vrsta.[2] Njihovi plodovi se u Africi od davnina koriste kao hrana i lek. Danas se neke vrste uzgajaju kao industrijske vrste širom sveta. Sušeni kola orasi koriste se za proizvodnju popularnih osvežavajućih kola-napitaka.[a][3] mada se danas u Evropi i Americi za proizvodnju ovakvih napitaka češće koriste veštačke arome.[4] Ime potiče od afričkog domorodačkog imena za vrstu.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Iako Evropljani nisu znali za postojanje kola oraha sve do 16. veka, u Zapadnoj Africi ljudi su ga vekovima uzgajali i koristili kao prirodni stimulans. Koliko je narodima Afrike ovaj plod bio važan govori i činjenica da su ga koristili kao monetu,[6] ali i sadili na grobovima i koristili tokom verskih rituala. Zna se da je vladar carstva Sohaj, koje se nalazilo u zapadnom delu Sahela, 1581. godine poslao u Timbuktu (Mali) poklon od zlata i kola oraha.[7]

Kola orahe Evropljani su upoznali u 16. veku, kada su portugalski brodovi stigli do obala današnje Republike Sijera Leone. Portugalci su, zajedno sa drugom robom, počeli da trguju i njima, ali ih nisu previše cenili. Engleski istraživač Ričard Džobson pokušao je da odnese šest oraha u Englesku, ali su propali pre nego što je stigao. Kola orahe bilo je veoma teško transportovati, jer su morali ostati vlažni.[7] Sve do 18. veka nije se znalo ni na kom drvetu rastu.[6]

Tek krajem 19. i početkom 20. veka biljna droga je ispitana i utvrđen je njen sastav, poreklo i lekovita svojstva.[6] Od tog trenutka tone kola oraha šalju se brodovima u Evropu i Sjedinjene Američke Države, gde se koriste za spravljanje medicinskih tonika i energetskih stimulansa. Kada je Džon Pemberton stvorio svoju, danas čuvenu, Koka-kolu, ona je bila samo jedno od mnogih osvežavajućih kola−napitaka, popularnih u to vreme.[7] Kola orasi su vrlo brzo u razvijenom svetu dostigli toliki značaj, da su se zbog njih vodili privredni ratovi među kolonijalnim silama.[6]

Iako je recept za pravljenje Koka−ole veoma dobro čuvana tajna, ipak se veruje da ono više ne sadrži kola orah, već se umesto njega koriste veštačke arome. Ipak još uvek postoje mnogi recepti za pravljenje sode od kole, koji omogućavaju da se dobije predstava o tome kakvog je ukusa bilo originalno piće.[7][6]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Vrste iz roda kola samoniklo rastu u tropskim predelima zapadne Afrike. Danas se kole, posebno dve vrste − prava kola (C. vera = C. nitida) i zašiljena kola (C. acuminata)[b] uzgajaju u mnogim tropskim područjima sa vlažnom klimom, širom sveta:[2] Indija, Java, Brazil, Madagaskar, Mauricijus, Cejlon, Kolumbija, Meksiko i dr.[6]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Odrasla stabla kola vrsta mogu dostići visinu od 12 do 20 metara. Listovi su zimzeleni, duguljasti i kožasti, zašiljenog vrha, sa izraženom nervaturom. Kod većine vrsta su celog oboda, mada kod nekih mogu biti i režnjeviti. Stoje na peteljkama, raspoređeni naizmenično na granama. Cvetovi su jednopolni ili dvopolni, žute boje. Skupljeni su u guste, metličaste cvasti na vrhovima grana ili u pazuhu lista. Mogu se razvijati i iz starijih grana i debla (pojava poznata kao kauliflorija). Plodovi su mahunaste ovojnice, kožaste, dugi uglavnom 10−20 cm, zvezdasto raspoređene, najčešće po 5 zajedno, u kojima se nalazi seme.[5][2][3]

U mahunastim ovojnicama se nalazi veći broj krupnih, mesnatih semena − kola oraha. Osuštena i oljuštena semena jezgra nepravilnog su oblika. Sveže seme je belo, žućkasto ili ružičasto. Sušenjem prelazi u crvenu do mrku boju, dok je na preseku mrko crveno. Gorkog je ukusa, ali vremenom (nakon sušenja) gorčina se gubi i seme dobija svoj karakteristični aromatični ukus.[5][3] Drvo kole počinje da dajeplodove tek sa 15 i rađa do 75 godina. Sa jednog stabla može se prikupiti 5−8 kg semena godišnje.[6]

  • Listovi prave kole (Cola nitida)
    Listovi prave kole (Cola nitida)
  • Cvetovi špicaste kole (Cola acuminata)
    Cvetovi špicaste kole (Cola acuminata)
  • Plodovi lovorolisne kole (Cola laurifolia)
    Plodovi lovorolisne kole (Cola laurifolia)
  • Plod vrste Cola cordifolia
    Plod vrste Cola cordifolia
  • Plod vrste Cola pachycarpa
    Plod vrste Cola pachycarpa

Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]

Kole, isto kao i njihov srodnik kakaovac, zahtevaju tople i vlažne uslove, kakvi postoje samo u vlažnim tropskim šumama.[6] Najbolje uspevaju na peskovito ilovastom zemljištu, na nižim nadmorskim visinama.[3] Razmnožavaju se semenom ili odrvenelim reznicama.[5]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Plantaža prave kole (Cola nitida)

Kola vrste, prvenstveno Cola nitida i Cola acuminata, imaju gotovo isključivo ekonomski značaj za proizvodnju kola oraha. Njih je u Africi lokalno stanovništvo od davnina koristilo kao stimulant. Često su ih žvakali radi umanjenja osećaja gladi i umora, a male komade pre obroka, kao pomoć pri varenju. U Brazilu i zapadnoj Indiji i danas se koristi u narodnoj medicini kao lek za borbu protiv pijanstva, mamurluka, i dijareje. U slične svrhe koristi širom sveta i u naučnoj medicini. Uzbuđuje centralni nervni sistem i jača delatnost srca.[4] Deluje i diuretično. Plasira se u obliku semena ili praha.[6]

  • Plodovi prave kole (Cola nitida)
    Plodovi prave kole (Cola nitida)
  • Osušeno seme
    Osušeno seme
  • Kola prah
    Kola prah

Aktivni sastojak kole je u prvom redu je kofein, a zatim i tanin. Sveža kola deluje sporije, ali dugotrajnije, jer je u njoj kofein vezan za taninska jedinjenja, odakle se u organizmu postepeno oslobađa. Stanovnici Zapadne Afrike upotrebljavaju isključivo sveže seme, jer je primećeno da je njihov sastav i dejstvo drukčije od osušenog. Oni brižljivo čuvaju sveže seme u korpama obloženim zelenim lišćem koje kvase i menjaju, kako bi kola što duže ostala sveža. Staru, mrku, prevrelu kolu ne upotrebljavaju. Zato je u industrijskoj proizvodnji, radi očuvanja sastojaka, pronađen metod stabilizacije kola oraha, odnosno sprečavanje razlaganja korisnih sastojaka.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jedan od najpoznatijih takvih napitaka svakako je Koka-kola,[2]
  2. ^ Domaće nazive prava kola i špicasta kola daje dr. Jovan Tucakov u svojoj knjizi Lečenje binjem

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Species of Cola”. National Plant Germplasm System. United States Department of Agriculture. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  2. ^ a b v g „Kola”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  3. ^ a b v g „Cola - plant genus”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  4. ^ a b „Kola nut - plant”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  5. ^ a b v g Lanzara 1982, str. 278
  6. ^ a b v g d đ e ž z i Tucakov 1984, str. 396−401
  7. ^ a b v g „Malo poznat orah koji je dao ime koka-koli”. iSerbia. Pristupljeno 9. 12. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad. COBISS.SR 38154759
  • Lanzara, Paola; Pizzetti, Mariella (1982). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. COBISS.SR 14675983

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikivrste imaju više informacija o članku Kola (biljka).
Kola na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кола_(биљка)&oldid=27673909”