Koliformne bakterije
Koliformne bakterije su primarno nepatogeni mikroorganizmi koji normalno žive u donjim partijama intestinalnog trakta (debelom crevu) čoveka i toplokrvnih životinja, i imaju ulogu u procesu pravilnog varanja hrane. One se svakodnevno iz organizma čoveka i životinja izlučuju stolicom, u spoljašnju sredinu i zato se smatraju izvorom fekalnog zagađenja zemljišta i voda. Neke od njih žive i razmnožavaju se u prirodnoj sredini. Među nefekalnim primerima kolifornih bakterija navode se: Klebsiella sp., Citrobacter sp., Enterobacter sp.[1]
Izlučivanje koliformnih bakterija[uredi | uredi izvor]
Koliformne bakterije se svakodnevno iz organizma čoveka i životinja izlučuju stolicom, iz koje potom dospijevaju u otpadne vode, a preko njih u prirodne vode recipijente otpadnih voda i druga staništa. Ukoliko su u stolici sa napatogenim bakterijama nađu i patogene bakterije, one će zajedno sa koliformnim bakterijama dospeti u otpadne i prirodne vode.[2]
Ukoliko su prirodne vode (potoci, reke, jezera) opterećeni fekalijama, patogene bakterije, virusi i paraziti takođe mogu biti u njima prisutni, i tada predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi, ponekad i epidemijskog karaktera, koji dolaze u kontakt sa vodom zaraženom ovim uzročnicima.
Od patogenih bakterija izlučenih fekalijama mogu nastati sledeće bolesti:[3]
- Kolera (Vibrio cholerae),
- Tifus, gastroeneteritis (Salmonella typhi),
- Gastroenteritis (Yersinia enterocolitica),
- Salmoneloza (Salmonella sp.),
- Dizenterija (Shigella sp.),
- Gastroenteritis (Escherichia coli),
- Simptomi gripa (Listeria monocytogenes)
- Gastroenteritis[4] (Campylobacter jejuni) — životinjski izvori.
Indikatori fekalnog zagađenja[uredi | uredi izvor]
Kako su mnoge patogene bakterije prisutne u prirodi u niskim koncentracijama, njihovo otkrivanje je teško. I dok se razdvajanje fekalnih od nefekalnih kolifornmnih bakterija vrši pri temperaturi od 44.5°C, za njihovo otkrivanje koriste se indikatorske bakterije za otkrivanje verovatne prisutnosti patogenih bakterija.[5] Indikatorske bakterije su primarno nepatogene i prirodno se izlučuju u velikom broju iz ljudskog i životinjskog intestinalnog trakta. Za tu namenu od koliformnih bakterija i fekalnih streptokokoka ili enterokoka najpodobnijaje grupa indikatorskih bakterija za procenu higijenskog kvaliteta vode.
| Vrste | Slika | Karakteristike |
|---|---|---|
| Rod Citrobacter |  |
|
| Rod Enterobacter | 
|
|
| Rod Escherichia |  |
Pripada porodici Enterobacteriaceae i normalni je stanovnik crevnog trakta ljudi i životinja. I dok se u humanom gastrointestinalnom sistemu Escherichia coli ponaša kao mikroorganizam bezopasna po zdravlje ljudi, u drugim delovima tela ona može da izazove teške intestinalne i ekstraintestinalne infekcije. Na osnovu mehanizama patogenih procesa razlikuje se pet tipova intestinalnih infekcija:
Često izazivaju infekcije mokraćnih puteva, bolničke infekcije, septikemiju i meningitis. |
| Rod Hafnia |
 |
|
| Rod Klebsiella |  |
|
| Rod Morganella |  |
|
Dokazivanje prisustva u vodi[uredi | uredi izvor]
Prisutnost koliformnih bakterija u vodi dokazuje se na visoko selektivnoj hromogenoj podlozi EC X-GLUC agaru inkubacijom na 35,0±0,5°C/48 h (ukupni koliformi) ili na44,5±0,2°C/24 h (fekalni koliformi).[7]
Rast Gram-pozitivnih bakterija je inhibiran žučnim solima u sastavu podloge. Podloga sadrži X-GLUC (5-bromo-4-hloro-3-indolil β-D-glukoronid) za dokazivanje prisutnosti enzima β-glukoronidaze.
Od koliformnih bakterija samo Escherichia coli (i neki sojevi Salmonella i Shigella) poseduju β-glukuronidazu, koja može razgraditi X-GLUC o plavo obojenih produkata. Zato porasle kolonije E. coli dobijaju plavu boju, a kolinije drugih koliformnih bakterija (Citrobacter, Enterobacter, Klebsiella, Proteus) belu do žućkastu boju.
Zbog prisustva triptofana u podlozi direktno se mogu dokazati indol-pozitivne kolonije. Dodatkom par kapi Kovatz-evog reagensa za dokazivanje indola na ploči, oko indol-pozitivnih kolonija E. colli stvaraju se crveni prstenovi, što ih razlikuje od eventualno poraslih plavih kolonija iz roda Salmonella i Shigella.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ D.A. Đukić, Slavka Gajin, M. Matavulj, L. Mandić. Mikrobiologija voda. Prosveta, Beograd, 2000.
- ^ V., Kljujev, I., Nikšić, M., Lalević, B., & Klaus, A. [2006]. Koliformne bakterije u vodama O.Š.D. 'Radmilovac'. Zemljište i biljka, 55(3), 187-194.
- ^ V. Jemcev, D.A. Đukić. Mikrobiologija. Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2000.
- ^ „Gastroenteritis - simptomi, lečenje”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.
- ^ Vukić Lušić, Darija ; Pešut, Denis ; Pružinec-Popović, Blanka Microbial indicators of water quality / Mikrobiološki indikatori kvalitete vode // Međunarodni stručno-znanstveni simpozij "Sanitarno inženjerstvo Sanitary ingineering" / Lušić D., Krulec A., Glad M., Bilajac M., Babić P., Pirizović N. (ur.). Rijeka: Hrvatska udruga za sanitarno inženjerstvo (HUSI), 2006. str. 127-132
- ^ Berger-Jekić O., Jovanović K.M., Kocić B., Kulauzov M., Nedeljković R.M., Otašević M., Pecić J., Švabić-Vlahović, Specijalna bakteriologija, IŠP "Savremena administracija", Beograd, 1997.
- ^ Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl.list SRJ 42/98), Tabela 3, Lista III a.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Marija Škrinjar. Mikrobiološka kontrola životnih namirnica. Tehnološki fakultet, Novi Sad, 2001.
- B. Karakašević i sar. Mikrobiologija i parazitologija. Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb, 1987.
- T.J. Montville, K.R. Matthews. Food microbiology, an introduction. ASM Press, Washington, D.C., USA, 2005.
- J.M. Jay, M.J. Loessner, D.A. Golden. Modern Food Microbiology, 7th ed. Springer Science + Buisness Media, Inc., USA, 2005.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
