Komanda aktivne vojske
Komanda aktivne vojske je postojala u Kraljevini Srbiji od 1898. do 1902. za vreme mira kao najviša komanda vojske. Na njenom čelu je stajao komandant aktivne vojske sa činom đenerala i imao je položaj posle ministra vojnog.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Komanda aktivne vojske je ustanovljena Uredbom za Komandu aktivne vojske[1] od 25. decembra 1897, po starom kalendaru. Kraljevskim ukazom za komandanta aktivne vojske je postavljen bivši kralj Milan Obrenović, đeneral. Propisano je da će pod Komandom u mirno doba stajati sve komande divizijskih oblasti odnosno stalnog kadra i redovne vojske, kao i ostale trupne komande stalnog kadra i redovne vojske van divizijskog sastava. Tadašnji Glavni đeneralštab sa svojim Operacijskim odeljenjem prenesen je u sastav Komande sa nazivom Đeneralštabno odeljenje. Određeno je da Komanda postoji u cilju: jednoobraznog komandovanja i upotrebe vojske, savremenog izvođenja nastave i vaspitanja vojske, strojnog i taktičkog vežbanja pojedinih rodova vojske i većih združenih tela, manevrovanja većih vojnih tela, kao i radi pribiranja podataka za celokupan razvitak i spremu vojske i zemlje za rat.
Na osnovu druge Uredbe o Komandi aktivne vojske[2] od 6. avgusta 1900, po starom kalendaru, određeno je da Komanda postoji za vreme mira radi jednoobraznog komandovanja, jednoobraznog i savremenog izvođenja nastave i vaspitanja vojske, strojnog i taktičkog vežbanja pojedinih rodova oružja i zadružnih jedinica. Kraljevskim ukazom za komandanta aktivne vojske je postavljen penzionisani đeneral Mihailo Srećković, kraljev počasni ađutant. Ponovo je ustanovljen Glavni đeneralštab koji je preuzeo neke od poslova i nadležnosti dotadašnje Komande.
Na osnovu treće Uredbe o Komandi aktivne vojske[3] od 19. aprila 1902, po starom kalendaru, određeno je da Komanda postoji u mirno vreme kao najviša komanda vojske. Kraljevskim ukazom za komandanta aktivne vojske je postavljen đeneral Dimitrije Cincar-Marković, dotadašnji načelnik Glavnog đeneralštaba i v. d. komandanta aktivne vojske. Ponovo je ukinut Glavni đeneralštab koji je sa svojim Operacijskim odeljenjem ušao u sastav Komande kao Đeneralštabno odeljenje.
Dana 17. novembra 1902, po starom kalendaru, konačno je ukinuta Komanda aktivne vojske, a ponovno ustanovljen Glavni đeneralštab. Istorijsko i Geografsko odeljenje Ministarstva vojnog vraćena su u Glavni đeneralštab, Ađutantsko odeljenje Komande u Opštevojno odeljenje Ministarstva vojnog, a Đeneralštabno odeljenje Komande u Glavni đeneralštab.
Komandant[uredi | uredi izvor]
Prema prvoj Uredbi za Komandu aktivne vojske (1897) komandanturu su činili komandant aktivne vojske i načelnik Štaba Komande. Komandant je imao čin đenerala. Komandovao je aktivnom vojskom i imao pravo davanja odsustva i vlast disciplinskog kažnjavanja kao i ministar vojni. Načelnik Štaba Komande je isto imao čin đenerala. Služio je komandantu kao organ za rukovanje i upravljanje svim poslovima Komande. Istovremeno je bio načelnik đeneralštabne struke. Potpisivao je sva akta za koja bi ga ovlastio komandant. Načelnik Štaba Komande je imao položaj, prava, vlast i sve prinadležnosti divizijskog komandanta.[4] Komandanta aktivne vojske i načelnika Štaba Komande aktivne vojske je postavljao kralj ukazom na predlog ministra vojnog.
Prema drugoj Uredbi o Komandi aktivne vojske (1900) komandant aktivne vojske je imao čin đenerala. Stajao je neposredno pod ministrom vojnim u svakom pogledu. Imao je najviši komandni položaj posle ministra vojnog kome se obraćao za sve u svom delokrugu. Komandant je raspoređivao u svom području sve oficire neukaznih položaja, imajući u vidu budžetsku mogućnost. Tako je isto raspoređivao i sve narednike prema formaciji vojske. Imao je pravo disciplinskog kažnjavanja kao i ministar vojni. Načelnik Štaba Komande aktivne vojske je bio organ komandantov za rukovanje i upravljanje poslovima u Štabu. Po ovlašćenju komandanta mogao je potpisivati akte o poslovima manjeg značaja. Imao je položaj, pravo i vlast divizijskog komandanta.[5] Komandanta i načelnika Štaba Komande je postavljao kralj ukazom na predlog ministra vojnog.
Prema trećoj Uredbi o Komandi aktivne vojske (1902) komandant aktivne vojske je bio đeneralskog čina. Imao je položaj u vojsci posle ministra vojnog. Nadležnosti komandanta: svestrano komandovanje vojskom, njen napredak i razvitak u pogledu vaspitanja, nastave i vežbanja, združena vežbanja rodova oružja i manevrovanje velikih tela, pribiranje i sređivanje podataka o svekolikoj spremi vojske i zemlje za rat i proučavanje susednih država i njihovih vojski u svim pravcima potrebnim za ocenu njihove ratne vrednosti i moći. Komandant je za sva vojna pitanja koja su stajala u vezi sa materijalnim i novčanim izdacima tražio odobrenje ministra vojnog. Podnosio je godišnje izveštaje neposredno vrhovnom zapovedniku vojske kralju, a jedan primerak je slao i ministru vojnom.[6] Načelnik Štaba Komande aktivne vojske je bio glavni organ komandantov. Upravljao je celim Štabom i službom u njemu i bio načelnik đeneralštabne struke. Imao je položaj, prava i vlast divizijskog komandanta.[7] Komandanta je postavljao i razrešavao kralj ukazom, a načelnika Štaba Komande je birao sam komandant.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Uredba za Komandu aktivne vojske („Srpske novine“, broj 285/1897)
- ^ Uredba o Komandi aktivne vojske („Srpske novine“, broj 176/1900)
- ^ Uredba o Komandi aktivne vojske („Srpske novine“, broj 86/1902)
- ^ Tačka II Uredbe za Komandu aktivne vojske (1897)
- ^ Tačka II Uredbe o Komandi aktivne vojske (1900)
- ^ Odredbe 1, 3, 11. i 16. Uredbe o Komandi aktivne vojske (1902)
- ^ Odredbe 17, 18. i 20. Uredbe o Komandi aktivne vojske (1902)