Kongres Filipina

Kongres Filipina Kongreso ng Pilipinas Congress of the Philippines
17. Kongres Filipina
Grb Senata Filipina
Grb Predstavničkog doma Filipina
Vrsta
Vrsta	bikameralni
Domovi	Senat Predstav. dom
Predvodništvo
Predsednik Senata	Akilino Pimentel III od 25. jula 2016.
Predsedavajući PD	Pantaleon Alvarez od 25. jula 2016.
Sastav
Broj poslanika	321 (spisak) 24 senatora 297 predstavnika
Političke grupe (Senat)	Spisak   Lib. (6)   UNA (2)   Nac. (3)   NPC (3)   Akbaj. (1)   CIBAC (1)   LDP (1)   PDP (3)   Nezav. (5)
Političke grupe (Predstavnički dom)	Spisak   PDP (97)   NPC (38)   Lib. (35)   Nac. (22)   NUP (19)   UNA (8)   Lakas (5)   LDP (2)   Aksjon (1)   CDP (1)   Lok. p. (8)   Nezav. (1)   Sekt. (59)   Upraž. (4)
Zakon	Član VI, Ustav Filipina
Izbori
Poslednji izbori (Senat)	9. maj 2016.
Poslednji izbori (Predstavnički dom)	9. maj 2016.
Mesto održavanja sednica
Senat: Zgrada u Pasaju Sistem osiguranja vladine službe (engl. Government Service Insurance System) Predstavnički dom: Kompleks u Kezon Sitiju Nacionalna skupština (tag. Batasang Pambansa)
Veb-sajt
Senat Filipina Predstavnički dom Filipina

Kongres Filipina (fil./tag. Kongreso ng Pilipinas, engl. Congress of the Philippines) nacionalno je zakonodavstvo države Filipini. Ovaj parlament je bikameralno telo koje se sastoji iz Senata (gornji dom) i Predstavničkog doma (donji dom), mada se na Filipina pri upotrebi termina Kongres najčešće misli samo na pomenuti donji dom.

Senat čine 24 senatora, od kojih se polovina bira svake tri godine. Svaki senator, prema tome, služi ukupno šest godina. Senatore bira kompletan elektorat i ne predstavljaju niti jedan geografski distrikt.

Predstavnički dom trenutno čini 297 kongresmena; od. 5, čl. VI Ustava Filipina propisuje da PD „treba da sačinjava ne više od 250 članova, osim ako je drugačije određeno zakonom”... Postoje dve vrste kongresmena: distriktni i sektorski predstavnici. Distriktni kongresmeni predstavljaju pojedini geografski distrikt zemlje. Sve provincije u zemlji sastavljene su iz najmanje jednog kongresnog distrikta. Nekoliko gradova takođe ima i svoje kongresne distrikte, pri čemu neke čine dva ili više predstavnika.

Sektorski kongresmeni predstavljaju manjinske sektore stanovništva. Ovako se ovim manjinskim grupama omogućava da ih neko predstavlja u Kongresu, kada inače ne bi mogle da budu adekvatno predstavljene kroz distriktno predstavništvo. Takođe poznati i kao predstavnici sa partijskih lista, sektorski kongresmeni predstavljaju razne sindikate, grupe za zaštitu prava i druge organizacije.

Ustavom je osigurano da Kongres mora da sazove svoju redovnu plenarnu sednicu, svake godine s početkom 4. ponedeljka u mesecu julu. Redovno zasedanje može da traje do trideset dana pre otvaranja sledeće redovne sednice naredne godine. Predsednik može, međutim, da započne specijalno zasedanje koje se uglavnom održava između redovnih zakonodavnih sesija, i to da bi se rešile krizne situacije ili hitni slučajevi.

Istorija

Špansko razdoblje

Kada su Filipini bili pod kolonijalnom upravom Španskih Istočnih Indija, kolonija nije dobila mogućnost predstavljanja u Generalnom Kortesu. Samo je 1809. godine kolonija činila integralni deo Španije i imala predstavništvo u Kortesu. Kadiski ustav je nastao 19. marta 1812. godine, a tada je kolonija dobila svoje prve predstavnike u Kortesu (Pedro Perez de Tahle i Hose Manuel Koreto, 24. septembra 1812. godine). Međutim, porazom Napoleona I u bici kod Vaterloa, njegov brat Žozef Bonaparta skinut je sa španskog trona; Kadiski ustav je odbijen u Kortesu 24. maja 1816. godine, a usvojen je konzervativniji ustav kojim je ukinuto filipinsko predstavništvo u Kortesu (između ostalog). Obnova filipinskog predstavništva u Kortesu bio je jedan od aideala ilustradosa, akademske klase iz 19. veka koja je bila ideološki temelj revolucije.

Revolucionarna era

Delovanje ilustradosa preraslo je u Filipinsku revoluciju kojom se nastojala steći nezavisnost od Španije. Proglasivši nezavisnost 12. juna 1898. godine, predsednik Emilio Aginaldo je tada naredio sazivanje revolucionarnog kongresa u Malolosu. Kongres Malolosa je, između ostalog, usvojio Ustav iz 1899. Donošenjem Pariskog mira, Španija je prodala Filipine tadašnjim Sjedinjenim Američkim Državama. Revolucionari, pokušavajući da zaustave Amerikance od preuzimanja teritorije, pokrenuli su Filipinsko-američki rat; poraženi su kada je zarobljen predsednik Aginaldo (1901).

Američka okupacija

Dok su Filipini pod američkom kolonijalnom upravom, zakonodavno telo je bila Filipinska komisija — koja je postojala od 1900. do 1907. godine. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je imenovao članove Filipinske komisije. S druge strane, Filipinci su bili ’rezidentni poverenici’ (engl. Resident Commissioners) za Predstavnički dom SAD (od 1907. do 1935. godine, a potom samo jedan od 1935. do 1946. godine). Rezidentni poverenici su mogli da učestvuju u radu PD SAD, ali nisu imali pravo glasa.

Kuperovim aktom iz 1902. godine naloženo je stvaranje bikameralnog ili dvodomnog Filipinskog zakonodavstva sa Filipinskom komisijom kao gornjim domom i Filipinskom skupštinom kao donjim domom. Ovo bikameralno zakonodavstvo inaugurisano je 1907. godine. Tokom vladavine tadašnjeg predsedavajućeg Serhija Osmenje i tadašnjeg lidera sprata Manuela L. Kezona, zakoni 59. Kongresa Sjedinjenih Američkih Država preslikani su u velikoj meri i na novoformirano Filipinsko zakonodavstvo.

Džounsovim aktom iz 1916. godine zakonodavstvo se promenilo. Filipinska komisija je ukinuta, a uspostavljeno novo bikameralno Filipinsko zakonodavstvo sastavljeno iz Predstavničkog doma i Senata.

Komonvelt i II Republika

Zakonodavni sistem se promenio ponovo 1935. godine. Ustav iz 1935. godine, pored toga što je institucionalizovao Komonvelt kojim je Filipincima omogućeno da ostave većeg traga u radu vlade, uspostavio je unikameralnu Nacionalnu skupštinu. Međutim, 1940. godine amandmanom na Ustav iz 1935. biva uspostavljen bikameralni Kongres Filipina sastavljen iz Predstavničkog doma i Senata. Oni izabrani 1941. neće služiti sve do 1945. godine, pošto je u međuvremenu izbio Drugi svetski rat. Japanci koji su vršili invazije osnovali su Drugu Filipinsku republiku i sazvali sopstvenu Nacionalnu skupštinu. Porazom Japanaca 1945. godine, Komonvelt i Kongres bivaju vraćeni. Ova ’postavka’ je delovala sve dok Amerikanci nisu 4. jula 1946. godine dodelili nezavisnost.

Nezavisnost

Nakon inauguracije Republike Filipina 4. jula 1946. godine, Republički akt br. 6 donesen je tako da na datum proglašenja Republike Filipina postojeći Kongres bude poznat kao Prvi Kongres Republike. Naredni kongresi Filipina su se izabirali sve dok predsednik Ferdinand Markos nije proglasio vanredno stanje, 23. septembra 1972. godine. Markos je raspolagao i tada upravljao dekretom.

Još 1970. godine, Markos je organizovao ustavnu konvenciju da bi se revidirao Ustav iz 1935; godine 1973, Ustav biva donesen. Istim je ukinut bikameralni Kongres i osnovana unikameralna Nacionalna skupština, koja je na kraju postala poznata kao Batasang pambansa u polupredsedničkom sistemu vlade. ’Batasan’ je birao premijera. Prvi saziv Batasang pambanse je bio 1978. godine.

Markos je zbačen s položaja nakon Revolucije narodne vlasti iz 1986. godine; predsednica Korazon Akino je tada upravljala dekretom. Nešto kasnije iste godine je oformila ustavnu komisiju koja je izradila novi ustav. Ustav je usvojen nakon plebiscita održanog sledeće godine; povraćen je predsednički sistem vlade, zajedno sa bikameralnim Kongresom Filipina. Prvi put je sazvan 1987. godine.

Kratak pregled

U službi	Telo	Zakonodavstvo	Tip	Gornji dom	Donji dom
1898—1899.	Subjekti pod kontrolom Republike Filipine
	Ustav Malolosa	Kongres Malolosa	unikameralni	Kongres Malolosa
	Subjekti pod kontrolom SAD
	Telo ratne sile predsednika SAD	vanredno stanje
1900—1902.	Subjekti pod kontrolom Republike Filipine
	Ustav Malolosa	Kongres Malolosa	unikameralni	Kongres Malolosa
	Subjekti pod kontrolom SAD
	Imenovanje predsednika SAD	Komisija Tafta	unikameralni	Filipinska komisija
1902—1907.	Ostrvska vlada Filipinskih ostrva
	Filipinski organski akt	Filipinska komisija	unikameralni	Filipinska komisija
1907—1916.	Ostrvska vlada Filipinskih ostrva
	Filipinski organski akt	Zakonodavstvo Filipina	bikameralni	Filipinska komisija	Skupština Filipina
1916—1935.	Ostrvska vlada Filipinskih ostrva
	Akt o autonomiji Filipina	Zakonodavstvo Filipina	bikameralni	Senat	Predstavnički dom
1935—1941.	Komonvelt Filipini
	Ustav iz 1935.	Nacionalna skupština	unikameralni	Nacionalna skupština
1942—1943.	Japansko carstvo
	Telo ratne sile Japansko carstvo	vanredno stanje
1943—1944.	Druga Filipinska republika
	Ustav iz 1943.	Nacionalna skupština	unikameralni	Nacionalna skupština
1945—1946.	Komonvelt Filipini
	Amandmani na Ustav iz 1935.	Kongres (Komonvelt)	bikameralni	Senat	Predstavnički dom
1946—1973.	Treća Filipinska republika
	Amandmani na Ustav iz 1935.	Kongres	bikameralni	Senat	Predstavnički dom
1973—1978. (nije sazivan)	Filipini — vanredno stanje
	Ustav iz 1973.	Nacionalna skupština	unikameralni	Nacionalna skupština
1978—1986.	Četvrta Filipinska republika
	Amandmani na Ustav iz 1973.	Batasang pambansa	unikameralni	Batasang pambansa
1986—danas	Republika Filipini
	Ustav iz 1987.	Kongres	bikameralni	Senat	Predstavnički dom

Ovlašćenja

Ovlašćenja Kongresa Filipina mogu da se klasifikuju na sledeći način.

Opšte zakonodavstvo

Sastoji se iz usvajanja zakona namenjenih da budu pravila sprovođenja za upravljanje odnosima između pojedinaca (npr. civilni zakoni, komercijalni zakoni itd.) ili između pojedinaca i države (npr. krivični zakoni, politički zakoni itd.).

Podrazumevana

Neophodna je za efektivno izvršavanje ostalih ovlašćenja koja su izričito data Skupštini.

Inherentna

Ovo su ovlašćenja koja iako nisu izričito data sprovode se od strane Kongresa pošto su neophodna za njegovo postojanje i obuhvataju:

• određivanje pravila rada;
• obavezivanje odsutnih članova da prisustvuju kako bi se postigao kvorum i izvršavale dužnosti;
• vođenje dnevnika o radu.

Posebno zakonodavstvo

Odnosi se na ovlašćenja koja Ustav izričito i specifično daje da se sprovode ili izvršavaju.

Ovlašćenja koja ima Kongres a koja se mogu klasifikovati u ovu kategoriju su:

• da prisvoji;
• da deluje kao Konstitutivna skupština;
• da razreši;
• da potvrdi sporazume;
• da proglasi ratno stanje;
• da amnestira;
• da deluje kao Odbor agitatora za predsedničke/potpredsedničke glasove;
• da opozove;
• da spoji vlast;
• da prenese vlast;
• da utiče na budžet;
• da oporezuje.

Izvršna

Ovlašćenja Kongresa koja su izvršne prirode su:

• imenovanje službenika;
• potvrđivanje sporazuma;
• potvrđivanje lica koje imenuje predsednik kroz Odbor za imenovanja;
• ukidanje ovlašćenja.

Supervizorska

Kongres Filipina ima određenu kontrolu i superviziju nad administrativnim ogrankom, na primer:

• da odluči o stvaranju odeljenja/agencije/ureda ili druge službe;
• da definiše ovlašćenja i dužnosti službenika;
• da prisvoji fond za vladine poslove;
• da propiše pravila i procedure koje se moraju pratiti.

Izborna

Izborna ovlašćenja Kongresa Filipina su ovlašćenja Kongresa da:

• izabere predsedavajuće službenike i druge službenike za Dom;
• deluje kao Odbor agitatora za agitovanje predsedničkih/potpredsedničkih glasova;
• izabere predsednika u slučaju bilo kog izbornog nerešenog rezultata a za izbor osobe na pomenutu funkciju.

Sudska

Ustavno, svaki dom ima sudska ovlašćenja:

• da kazni svoje Članove za kršenje pravila ponašanja i da — uz saglasnost svih svojih Članova — suspenduje ili razreši dužnosti Člana;
• da usaglasi i odobri amnestiju koju proglasi Predsednik;
• da inicira, provede i potom reši slučajeve razrešenja;
• da odluči o izbornim protestima svojih Članova kroz odgovarajući Izborni tribunal.

Ostala

Ostala ovlašćenja Kongresa koja su propisana u Ustavu su da:

• ovlasti Komisiju za reviziju da revidira fond i imovinu;
• ovlasti Predsednika da utiče na carinske stope, kvote i takse;
• ovlasti Predsednika da odredi pravila i regulative u toku vanrednog stanja;
• prerasporedi zakonodavne distrikte na osnovu donetih ustavnih standarda;
• implementira zakone o autonomiji;
• uspostavi nacionalnu Komisiju za jezik;
• implementira besplatno javno srednjoškolsko obrazovanje;
• dozvoli razumno eksploatisanje prirodnih resursa;
• odredi granice šumskog zemljišta i nacionalnih parkova;
• odredi vlasništvo i doseg domena predaka;
• uspostavi nezavisnu ekonomsku i agenciju za planiranje.

Donošenje zakona

• Priprema predloga zakona

  Član ili Grupa za stvaranje predloga zakona Referentnog i biroa za istraživanje priprema i piše prvu verziju predloga zakona nakon zahteva Člana.

• Prvo čitanje
  1. Predlog zakona se dokumentuje Službom za predloge zakona i indeksiranje, te se numeriše i kopira.
  2. Tri dana nakon dokumentovanja, predlog se uvrštava u Poslovnički red na Prvo čitanje.
  3. Na Prvom čitanju, Generalni sekretar čita naslov i broj predloga zakona. Predsedavajući predaje predlog zakona odgovarajućem Odboru ili Odborima.
• Odbor za razmatranje / delovanje
  1. Odbor kom je predlog zakona prosleđen procenjuje isti da bi odlučio da li je neophodno provoditi javna saslušanja.

  • Ako Odbor ustanovi da je neophodno provoditi javna saslušanja, zakazuje termin za ista, izdaje javna obaveštenja i poziva osobe od značaja iz javnih i privatnih sektora, akademike i stručnjake za predloženu legislativu.
  • Ako Odbor ustanovi da nije neophodno provoditi javna saslušanja, zakazuje termin za diskusiju ili diskusije Odbora o predlogu zakona.

  1. Na osnovu ishoda javnih saslušanja ili diskusija Odbora, Odbor može da uvede amandmane, konsoliduje predlog zakona sa tematski istima, ili predloži zamenski predlog zakona. Potom priprema odgovarajući Izveštaj Odbora.
  2. Odbor odobrava Izveštaj Odbora i formalno predaje isti Birou za plenardne poslove.
• Drugo čitanje
  1. Izveštaj Odbora se registruje i numeriše od strane Službe za predloge zakona i indeksiranje. Uvrštava se u Poslovnički red i predaje Odboru za pravilnike.
  2. Odbor za pravilnike zakazuje razmatranje predloga zakona na Drugom čitanju.
  3. Na Drugom čitanju, Generalni sekretar čita broj, naslov i tekst predloga zakona, te se vrše sledeće aktivnosti:

  • Određivanje sponzorstva i provođenje debata
  • Donošenje amandmana
  • Glasanje, koje može da bude:

  1. viva voce
  2. brojanje od strane ovlašćene osobe
  3. podela Doma
  4. nominalno glasanje

• Treće čitanje
  1. Amandmani, ako ih ima, inkorporišu se u finalnu verziju i štampaju se kopije predloga zakona za Treće čitanje.
  2. Finalna verzija se uvrštava na Kalendar predloga zakona za Treće čitanje i kopije iste se dele svim Članovima tri dana pre Trećeg čitanja.
  3. Na Trećem čitanju, Generalni sekretar čita samo broj i naslov predloga zakona.
  4. Vrši se prozivanje ili nominalno glasanje i Član, ako želi, dobija tri minuta da objasni svoj glas. Nikakvi amandmani na predlog zakona nisu dozvoljeni u ovoj fazi.

  • Predlog zakona se usvaja pozitivnom većinom glasova trenutnih Članova.
  • Ako se predlog zakona ne usvoji, isti se prenosi u Arhive.

• Dostavljanje usvojenog predloga zakona Senatu

  Usvojeni predlog zakona se dostavlja Senatu da bi se dobila njegova saglasnost.

• Delovanje Senata u vezi sa predlogom zakona usvojenim u Domu

  Predlog zakona prolazi isti zakonodavni proces i u Senatu.

• Odbor za konferenciju
  1. Odbor za konferenciju se sastavlja tako da ga čine Članovi svakog od domova Kongresa, i to kako bi se izmenili, uklonili ili dodali delovi oko kojih je bilo različitih stavova ili neslaganja oko bilo koje odredbe predloga zakona.
  2. Učesnici Konferencije nisu ograničeni na izmenjivanje predloga zakona radi usaglašavanja različitih stavova nego mogu i da uvedu nove odredbe relevantne za tematiku i mogu da izdaju potpuno novi predlog zakona o istoj tematici.
  3. Odbor za konferenciju priprema Izveštaj koji će potpisati svi Učesnici Konferencije i Predsedavajući.
  4. Izveštaj Odbora za konferenciju se predaje na razmatranje/odobravanje od strane obaju Domova. Nikakvi amandmani nisu dozvoljeni.
• Dostavljanje predloga zakona Predsedniku

  Kopije predloga zakona — koje je prethodno potpisao Predsednik Senata i Predsedavajući Predstavničkog doma, te sertifikovao i Sekretar Senata i Generalni sekretar Doma — dostavljaju se Predsedniku.

• Delovanje Predsednika u vezi sa predlogom zakona

  Ako predlog zakona odobri i Predsednik, istom se pripisuje RA broj i dostavlja ga se Domu odakle je i potekao.

• Delovanje u vezi sa usvojenim predlogom zakona

  Predlog zakona se umnožava i kopije se šalju u Ured „Službenog glasnika” na publikovanje i distribuisanje do agencija za implementaciju. Potom se uvrštava u Godišnju kompilaciju Zakona i rezolucija.

• Delovanje u vezi sa predlogom zakona na koji je stavljen veto

  Poruka se uvrštava u Poslovnički red. Ako Kongres odluči da poništi veto, Dom i Senat treba da zasebno ponovo razmotre predlog zakona ili stavke predloga zakona na koje je stavljen veto. Ako predlog zakona ili stavke predloga zakona na koje je stavljen veto prođu glasanje dvotrećinskom većinom Članova obaju domova, takvi predlozi ili stavke postaju zakon.

Pragovi izglasavanja

Pragovi izglasavanja u Kongresu Filipina su navedeni u tabeli ispod.

Prag	Senat	Predstavnički dom	Zajedničko zasedanje	Svi članovi
Jedna petina	Zahtev za beleženje glasova da i ne o bilo kom pitanju		N/D	N/D
Jedna trećina	N/D	Donošenje članova opoziva	N/D	N/D
Većina (50% + 1 član)	Izbor Predsednika Senata	Izbor Predsedavajućeg	Ukidanje vanrednog stanja Opoziv suspenzije privilegije podizanja tužbe habeas corpus Sticanje prava na davanje amnestije	Predavanje elektoratu pitanja poziva na ustavnu konvenciju Odobrivanje poreske olakšice
	Usvajanje zakona Izbor Predsednika u slučaju nerešenog ishoda glasanja Potvrđivanje imenovanja Predsednika za Potpredsednika
Dve trećine	Suspendovanje ili isključivanje Člana Proglašavanje Potpredsednika za V. d. Predsednika Poništavanje predsedničkog veta		Proglašavanje ratnog stanja	Pozivanje na ustavnu konvenciju
	Suđenje opozvanim zvaničnicima Saglasnost sa sporazumom	N/D
Tri četvrtine	N/D	N/D	N/D	Usvajanje amandmana na Ustav ili revidiranje Ustava

U većini slučajeva, kao što je usvajanje predloga zakona, neophodna je samo većina prisutnih članova; u nekim slučajevima, kao što je izbor predsedavajućih, neophodna je većina svih članova (i odsutnih).

Najskorašnjiji izbori

Senat

Glavni članak: Izbori za Senat Filipina 2016.

Na Filipinima, najčešći način predstavljanja rezultata izbora za Senat je preko talija za kandidate u opadajućem redosledu glasova. Dvanaest kandidata s najvećim brojem glasova biva izabrano.

 Kratak pregled senatskih izbornih rezultata od 9. maja 2016.

Rang	Kandidat	Partija		Glasovi	%
1.	Franklin Drilon		Liberalna	18.607.391	41,52
2.	Joel Viljanueva		Liberalna	18.459.222	41,39
3.	Tito Soto		NPC	17.200.371	38,51
4.	Panfilo Lakson		Nezavisni	16.926.152	37,82
5.	Ričard Dž. Gordon		Nezavisni	16.719.322	37,28
6.	Huan Migel Zubiri		Nezavisni	16.119.165	35,87
7.	Mani Pakjao		UNA	16.050.546	35,67
8.	Fransis Pangilinan		Liberalna	15.955.949	35,56
9.	Risa Hontiveros		Akbajan	15.915.213	35,53
10.	Vin Gačalijan		NPC	14.953.768	33,58
11.	Ralf Rekto		Liberalna	14.271.868	31,79
12.	Lejla de Lima		Liberalna	14.144.070	31,55
13.	Fransis Tolentino		Nezavisni	12.811.098	28,64
14.	Serhio Osmenja III		Nezavisni	12.670.615	28,20
15.	Martin Romualdez		Lakas	12.325.824	27,60
16.	Isko Moreno		PMP	11.126.944	24,95
17.	TG Gingona		Liberalna	10.331.157	22,92
18.	Heriko Petilja		Liberalna	7.046.580	15,77
19.	Mark Lapid		Aksjon	6.594.190	14,71
20.	Neri Kolmenares		Makabajan	6.484.985	14,48
21.	Edu Manzano		Nezavisni	5.269.539	11,69
22.	Roman Romulo		Nezavisni	4.824.484	10,79
23.	Suzana Opl		Nacionalistička	2.775.191	6,07
24.	Alma Moreno		UNA	2.432.224	5,42
25.	Greko Belhika		Nezavisni	2.100.985	4,62
26.	Rafi Alunan		Nezavisni	2.032.362	4,45
27.	Lari Gadon		KBL	1.971.327	4,40
28.	Rej Langit		UNA	1.857.630	4,12
29.	Lorna Kapunan		Aksjon	1.838.978	4,03
30.	Dionisio Santijago		Nezavisni	1.828.305	4,02
31.	Samuel Pagdilao		Nezavisni	1.755.949	3,91
32.	Melčor Čavez		PMM	1.736.822	3,85
33.	Getulio Napenjas		UNA	1.719.576	3,82
34.	Ina Amboloto		Liberalna	1.696.558	3,62
35.	Alan Montanjo		UNA	1.605.073	3,56
36.	Volden Belo		Nezavisni	1.091.194	2,41
37.	Džasel Kiram		UNA	995.673	2,12
38.	Šarif Albani		Nezavisni	905.610	1,94
39.	Hovito Palparan		Nezavisni	855.297	1,87
40.	Kresente Paez		Nezavisni	808.623	1,80
41.	Sandra Kam		PMP	805.756	1,77
42.	Dante Liban		Nezavisni	782.249	1,72
43.	Ramon Montanjo		Nezavisni	759.263	1,68
44.	Aldin Ali		PMM	733.838	1,56
45.	Romeo Mahanto		Lakas	731.021	1,60
46.	Godofredo Arkiza		Nezavisni	680.550	1,50
47.	Levi Baligod		Nezavisni	596.583	1,31
48.	Diosdado Valeroso		Nezavisni	527.146	1,16
49.	Rej Dorona		Nezavisni	495.191	1,09
50.	Ejd Kabalu		Nezavisni	379.846	0,81
Ukupna izlaznost				44.979.151	80,69
Ukupni glasovi				319.308.507	N/D
Registrovani glasači				55.739.911	100
Izvor: Izborna komisija kao Nacionalni odbor za agitatore

Predstavnički dom

Glavni članak: Izbori za Predstavnički dom Filipina 2016.

Za izborne rezultate partijskih lista pogledajte stranicu Izbori za Predstavnički dom Filipina 2016. (partijske liste).

Glasač ima dva glasa u Predstavničkom domu: jedan glas za predstavnika izabranog u glasačevom kongresnom distriktu (većinski izborni sistem), te jedan glas za partiju u sistemu partijskih lista (zatvorena lista) — takozvani sektorski predstavnici; sektorski predstavnici trebalo bi da čine ne više od 20% Predstavničkog doma.

Da bi se odredile pobedničke partije na izborima za partijske liste, partija mora da pređe izborni cenzus od 2% nacionalnih glasova; obično, partija s najvećim brojem glasova osvaja maksimalno tri mesta, ostatak dva mesta. Ako je broj mesta partija koje su prešle prag od 2% manji od 20% ukupnog broja mesta, partije koje su osvojile manje od 2% glasova dobijaju jedno mesto svaka dok se ne dođe do potrebih 20%.

 Kratak pregled predstavničkih izbornih rezultata od 9. maja 2016.

Partija/koalicija		Glasovi		Ishod						Mesta
		Ukupno	%	Ušli	Gore	Dobici	Kvo	Gubici	Pobede	Izabrani	%	+/−
	Liberalna (Liberalna partija)	15.552.401	41,72	164	111	15	96	15	4	115	38,7	4
	NPC (Nacionalistička narodna koalicija)	6.350.310	17,04	77	42	8	33	9	0	42	14,1
	NUP (Partija nacionalnog jedinstva)	3.604.266	9,67	39	26	1	22	4	0	23	7,7	3
	Nacionalistička (Nacionalistička partija)	3.512.975	9,42	46	27	3	21	6	0	24	8,1	3
	UNA (Ujedinjena nacionalistička alijansa)	2.468.335	6,62	47	8	4	7	1	0	11	3,7	3
	PDP—Laban (Filipinska demokratska partija — Snaga naroda)	706.407	1,90	26	0	3	0	0	0	3	1,0	3
	Lakas (Snaga naroda — Hrišćanski muslimanski demokrati)	573.843	1,54	5	7	0	4	3	0	4	1,3	3
	Aksjon (Demokratska akcija)	514.612	1,38	8	1	1	0	1	0	1	0,3
	KBL (Pokret novog društva)	198.754	0,53	11	0	0	0	0	0	0	0,0
	Asenso Manilenjo (Napredak za Manilce)	184.602	0,50	4	0	2	0	0	0	2	0,7	2
	Kusog barjohanon (Sila seljana)	172.601	0,46	1	1	0	0	0	0	1	0,3	1
	PTM (Partija glasa masa)	145.417	0,39	2	1	0	1	0	0	1	0,3
	PCM (Pokret narodnog šampiona)	142.307	0,38	1	0	1	0	0	0	1	0,3	1
	Bukidnon paglaum (Nada za Bukidnon)	129.678	0,35	1	1	0	1	0	0	1	0,3
	Lingap lugud (Negujmo ljubav)	127.762	0,34	1	0	1	0	0	0	1	0,3	1
	Padajon Pilipino (Napred Filipinci)	127.759	0,34	2	0	0	0	0	0	0	0,0
	1-CEBU (Jedan Sebu)	114.732	0,31	3	1	0	0	1	0	0	0,0
	LDP (Borba demokratskih Filipinaca)	111.086	0,30	2	2	0	2	0	0	2	0,7
	ASJ (Napred Sanhoseanci)	83.945	0,23	1	1	1	0	0	0	1	0,3	1
	PMP (Sila filipinskih masa)	78.020	0,21	3	0	0	0	0	0	0	0,0
	KABAKA (Partner nacije za napredak)	72.130	0,19	2	1	0	1	0	0	1	0,3
	Hugpong (Partija ljudi grada)	53.186	0,14	1	0	0	0	0	0	0	0,0
	SZP (Partija za napredak Zambalesa)	52.415	0,14	1	0	0	0	0	0	0	0,0
	CDP (Centristička demokratska partija Filipina)	13.662	0,04	1	1	0	0	1	0	0	0,0
	PMM (Partija radnika i seljaka)	7.239	0,02	5	0	0	0	0	0	0	0,0
	PGRP (Filipinska zelena republikanska partija)	4.426	0,01	2	0	0	0	0	0	0	0,0
	Nezavisni	2.172.562	5,83	178	3	3	1	2	0	4	1,3	1
Upražnjeno		—	—	—	3	0	0	3	—	0	0,0	3
Ukupno		37.275.432	100	634	234	45	189	45	4	238	80,1	4
Validni glasovi		37.275.432	83,97
Nevalidni glasovi		7.077.692	15,94
Izlaznost		44.392.375	81,66
Registrovani glasači (bez glasova dijaspore)		54.363.844	100

Sedište

Zakonodavna zgrada tokom 1930-ih

Senat

Predstavnički dom

Zgrada Kongresa

Japanski skulhaus

Ajun­tamijento

Lokacija istorijskih (plavo) i trenutnih (crveno) sedišta kongresa u Metro Manili

Ono što bi se moglo smatrati jedinstvenim slučajem je da se dva kongresna doma sastaju na različitim mestima u Metro Manili, sedištu vlade: Senat je u zgradi koju deli sa Sistemom osiguranja vladine službe (engl. Government Service Insurance System, GSIS) u Pasaju, dok Predstavnički dom ima sedište u Kompleksu Nacionalne skupštine (fil./tag. Hugnayan ng Batasang Pambansa, engl. Batasang Pambansa Complex) u Kezon Sitiju.

Crkva Barasoain u Malolosu (Bulakan) bila je sedište unikameralnog kongresa Prve Filipinske republike.

Nakon što su Amerikanci pokorili Prvu republiku, uspostavljeno je američko Filipinsko zakonodavstvo koje je zasedalo u Ajuntamijentu u Intramurosu (Manila), i to od 1907. do 1926. godine kada se izvršio premeštaj u Zakonodavnu zgradu nadomak Intramurosa. U Zakonodavnoj zgradi, Senat je koristio gornje dok je Predstavnički dom koristio donje spratove.

Uništen tokom bitke za Manilu (1945), Kongres Komonvelta je održavao sednice u Starom Japanskom skulhausu u Sampaloku (Manila). Kongres je zasedao u školskom auditorijumu, s tim da se Senat sazivao uveče a Predstavnički dom sastajao svakog jutra. Kongres se u konačnici vratio u Zakonodavnu zgradu, koja je promenila ime u Kongresna zgrada; ovako je funkionisalo od 1949. do 1973. godine, kada je predsednik Markos izdao dekret. Markos je izgradio novo sedište unikameralnog parlamenta u Kezon Sitiju, koje je na kraju postalo Kompleks Batasang pambansa. Parlament će na kraju da se preimenuje u Batasang pambansa (Nacionalna skupština), te održi prvu parlamentarnu sednicu u svom Kompleksu godine 1978.

Nakon što je Markos zbačen s položaja Revolucijom narodne vlasti, bikameralni Kongres biva vraćen. Predstavnički dom je nasledio Kompleks Batasang pambansa, dok se Senat vratio u Kongresnu zgradu. Kasnije, maja 1997. godine, Senat se preselio u novoizgrađenu zgradu u vlasništvu GSIS na posedu koji povraćen od Manile u Pasaju; Kongresna zgrada je na kraju transformisana u Nacionalni muzej Filipina (fil./tag. Pambansang Museo ng Pilipinas, engl. National Museum of the Philippines).

Kongresi Filipina

Glavni članak: Spisak zakonodavstava Filipina

Partijska kontrola Kongresa

Senat
Senat, kada postoji, uvek mora da čine 24 senatora, uključujući odsutne; Ustav iz 1935. je ukinio Senat, ali je amandman iz 1940. obnovio bikameralizam; Ustavom iz 1978. Senat je ukinut radi unikameralnog parlamenta, a vraćen je donošenjem Ustava iz 1987. godine

Predstavnički dom
Predstavnički dom (Nacionalna skupština / Batasang pambansa) prvobitno je imao 98 članova; Ustav iz 1935. godine je ovo ograničio na 120; usvajanjem Ustava iz 1973. limit se povećao na 200, dok je Ustavom iz 1987. limit povećan na 250 posredstvom statuta

Članovi Kongresa često menjaju partije u korist trenutnog predsednika nakon izbora, što je lokalno poznato kao padrinski sistem ili patronažna politika; fenomen je više naglašen u donjem domu, čime predsednik automatski ima jedan ’svoj’ dom u svakom momentu

Hronologija

Vidi još

• Politika Filipina
• Senat Filipina
• Predstavnički dom Filipina
• Spisak odbora Senata Filipina
• Spisak odbora Predstavničkog doma Filipina
• Spisak parlamenata

Literatura

• Ramirez, Efren V.; Lee Jr., German G. (1987). The New Philippine Constitution. Cebu City. str. 142—173.
• Član VI Ustava Filipina iz 1987.
• Kako predlog zakona postaje zakon
• Zakonodavna istorija
• Vaše zakonodavstvo

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt Senata
• Zvanični veb-sajt Predstavničkog doma