Konrad Pjast

Konrad Pjast
Konrad Pjast
	Konrad Pjast Mazovski
Lični podaci
Puno ime	Konrad Pjast od Mazovije
Datum rođenja	1187/1188.
Mesto rođenja	Pruska,
Datum smrti	31. avgust 1247.
Grob	Katedrala u Plocku
Porodica
Supružnik	Agafija
Roditelji	Kazimir II Pjast; Jelena Pšemisl Pjast
Dinastija	Pjastovi
Veliki vojvoda Poljske
Period	1229. - 1232.
Prethodnik	Vladislav III Pjast
Naslednik	Henrik I Pjast,; Boleslav V Pjast
Veliki vojvoda Poljske
Period	1241. - 1243.
Prethodnik	Henrik II Pjast
Naslednik	Boleslav V Pjast
Savladar	Henrik I Pjast,; Boleslav V Pjast

Konrad Pjast ili Konrad I Mazovski (1187/1188 - 31. avgust 1247), bio je veliki vojvoda (knez) Poljske (1229—1232) i (1241—1243), kao i vojvoda Mazovije (1199/1200 - 1247). Bio je jedan od najmoćnijih plemića Poljske.

Otac mu je bio veliki vojvoda Poljske, pravedni Kazimir II Pjast, a majka Jelena Znoemska. Konrad je bio surov, kao i okoreli pokvarenjak i zlikovac.

Učestvovao je u Pruskim krstaškim ratovima u kojima je do 1216. godine stvorena hrišćanska biskupija u Pruskoj, a 1217. Petom krstaškom ratu.

Bratov savladar[uredi | uredi izvor]

Rat s Mješkom Starim[uredi | uredi izvor]

Dana 5. maja 1194. umro mu je otac Kazimir, a njegov uzurpator, stari Mješko III Pjast napada Kujaviju, želeći da iskoristi smrt vladara. Maloletni Konrad tada pomaže bratu Lešku Belom da vlada Malopoljskom.

U leto 1195. Mješko, njegov sin Boleslav Visoki, sinovac Mješko tj. budući veliki vojvoda Mješko IV Pjast Platonogi, knez Roman Halicki Atola, Romanski knez, su napali Krakov i do bitke je došlo 13. septembra kod Mozgave.

Bitka se začas pretvorila u masakr: Boleslav je proboden kopljem, a Atola je, iako je pobio mnogo ljudi, zbog teške rane morao pobeći, a sa njim su pobegli i rusinski odredi.

Mješko Platonogi je onda spojio svoje odrede sa rasutim i razbežanim odredima Boleslavljevog sina Jaroslava. Tako je uspeo potisnuti neprjateljsku vojsku, ali to Lešku i Konradu nije bio razlog za povlačenje i kasnije je Leškova i Konradova vojska munjevito potisnula Platonogog.

Roman Halicki je kad je saznao da njegovim trupama ne ide u bici povukao se u Staroselje da traži nagodbu sa Leškom i Konradom, a kada je nije dobio povukao se u Volodimir, dok su Konrad i Leško do nogu potukli ovu vojsku.

Dana 11. avgusta 1199/1200. godine Konrad je od Leška dobio Mazoviju i Kujaviju i tako postao jedan od moćnijih plemića.

Atola i dalje nije priznavao Leška za velikog vojvodu, pa je u savezu sa Halick i Volodimirom na poziv sina Mješka Starog, Vladislava Lakonogog, napao Sandomjež. Leško je skupio malu gomilu naoružane straže i sa Konradom je napao ovu vojsku kod Zavihosta. Ruska vojska je tom prilikom uništena, bio je veliki broj ranjenih i poginulih a među poginulima su bili i Atola i Roman Halicki.

Ova bitka je označila nastavak neprijateljstva između Poljske i Rusije.^{[traži se izvor]}

Ekspedicija protiv Rusije[uredi | uredi izvor]

U jesen 1207. Leško i Konrad su pokrenuli kampanju protiv Volodimira, da pomognu Aleskandru Vševolodoviču da se domogne vlasti u tom gradu. Leško je grad i osvojio, masakrirao njegove stanovnike i opljačkao ga. Romanova udovica se tada sa decom sklonila u grad Brest.

Slom[uredi | uredi izvor]

Mješko Platonogi je pokušavao da se domogne vlasti u Malopoljskoj, jer je njegov najstariji brat Boleslav poginuo, a on je bio sin bivšev velikog vojvode Vladislava Izgnanika, pa je poslao pismo papi da on treba biti vladar jer je posle bratovljeve pogibije najstariji sin najstarijeg sina Velikog vojvode Boleslava Krivoustog. 9. juna 1210. godine papa mu je odgovorio na zahtev i to potvrdno, pa je Mješko osvojio vlast u zemlji. 29. jula on je sazvao i Pjastovski sabor u Borzikoveju, gde je dao privilegije crkvi, koje je papa odobrio 21. aprila 1211. godine, ali je Leško iste te 1211. godine vratio na presto i Konrad više nije učestvovao u vlast nego je postao samo savetnik.

Vojvoda od Mazovije[uredi | uredi izvor]

Godine 1217. Konrad je osudio na smrt Kristijana, vojvodu Plocka. 1220. godine u Prusi, Litvanci i Rusini su prodrli u Poljsku i izvršili pokolj, ali u toj provali stradali su i Rusini. Septembra 1224. reformisao je crkvu u Mazoviji.

U avgustu 1224/1225. godine vojvoda od Šlezije i Vroclava, bradati Henrik I Pjast, najstariji sin Kazimira Pravednog, je podigao vojsku, čiju su većinu sastavljali plaćenici, da osvoji Krakov od Leška, jer je bio osramoćen što nije preuzeo Poljski presto, a imao je pravo prvenca. Vojvoda Krakova, Marko i njegova posada je tom prilikom otvoreno stala na njegovu stranu. Henrik je gotovo bez otpora prodro do Krakova i opsedao ga 8 dana. Za to vreme Leško je regrutovao stanovnike Poljske, i dobivši pomoć od Konrada kranuo je ka Krakovu. Henrik je pokušao da pregovara, ali nije uspeo i do bitke je došlo na reci Dlubniji

Bitku su odlučno prekinuo biskup Krakova, Ivona, koji je nagovorio Henrika da se povuče. Leško je ubijen 23. ili 24. novembra 1227. na državnom saboru u Gasavi.^{[traži se izvor]}

Pretendent za poljski presto[uredi | uredi izvor]

U martu 1228. Konrad je pokazao želju za presto u Krakovu.

Konrad je potom 23. aprila od tevtonaca dobio Helmno i njegovu oblast.

U junu 1228. godine Konrad je pokušao da osvoji Krakov pre Henrika i tako zbaci krakovskog vojvodu Boleslava Stidljivog. Henrik je iz mera predoštroznosti sagradio dva nova utvrđenja, jedno u blizini grada, na steni na jednom brdu, na obali reke Prednik, a drugi Mjedzibor (i danas postoji), koji se nalazio u blizini onog prvog zamka i čija posada su bili elitni vitezovi. Konrad je opseo zamak Mjedzibor i u teškoj i krvavoj bici Konrad je bio poražen. Osramoćeni Konrad je posle toga iako poražen nastavio ka Krakovu, ali je ponovo poražen kod sela Vroćižeša, gde mu je poginula cela vojska, samo nekoliko ljudi sa Konradom je uspelo da nekako pobegnu u Mazoviju, u julu.

Početkom 1229. godine Konrad je zarobio Henrikovog sina isto Henrika u na kongresu u Spitkovici i transportovan je u Plock, gde je kasnije oslobođen, na nagovaranje njegove majke Svete Jadvige.

U leto Konrad je zajedno sa Dalijelom i Vasilijem Volodimirskim napao Velikopoljsku, Gde je pljačkao Vojomu, dok su Rusi stigli do zamkova Miliča i Starogarda i zauzeli nekoliko sela u Vroclavskoj oblasti, vrativši se sa velikom plenom. Posle toga su odlučili da napadnu Kališ, ali se Konrad povukao sa bojnog polja. Pod Kališem ove trupe su doživele poraz.

Prva vladavina[uredi | uredi izvor]

Konrad potom sklapa sporazum sa Boleslavom, koji mu daje Sandomjež, Lenčicu i Sjeradz, ali Boleslav je sklopio sporazum i sa Henrikom, kome je dao Krakov, dok se on povukao u Vislicu. Kujavije i Sjeradz će kasnije pripasti Konradovom sinu Kazimiru.

Vladislav Lakonogi umire 18. avgusta 1231. i Henrik ga nasleđuje u njegovim posedima. Zbog toga nezadovoljni Konrad u septembru kreće ka Krakovu, ali je poražen pod Stenom u oktobru. Boleslav je 1232. godine dobio Sandomjež, a posle toga je, u jesen, Konrad pokoren. Posle toga 31. oktobra Konrad je priznao Boleslava za svog vrhovnog vladara i vratio mu Sandomjež bez Žernave i Skšina. Tada je Boleslav prešao u Sandomjež.

Konrad je reformisao svoju vlast državnim saborom u Dzirzni, 30. juna 1230. godine, na kojem je dao privilegije biskupiji Plock i Tevtonskim vitezovima, kojima je vraćeno Helmno i po čijem pozivu je Konrad iste godine napao Prusku.^{[traži se izvor]}

Sukobi sa Henrikom[uredi | uredi izvor]

Iskoristio je iskoristio i početkom 1233. godine, na jednom sastanku, zarobio Boleslava, sa majkom, kojoj su tada opljačkane sve dragocenosti, pored toga je i šamarana fizički zlostavljana i bičevana. Potom su utamničeni u Čerski zamak i odatle ga, zahvaljujući Vladislavu Velikopoljskom, premestio Sucuhuv, na Visli. Henrik je zbog toga poslao Klimenta od Rušče i benediktanskog biskupa Nikolu od Galija, da oslobode Boleslava, ali to nije uspelo. Boleslav se ipak uspeo spasiti, tako što se pravio da je bolestan, pa ga je Konrad pustio. Papa je zbog toga 23. decembra 1233. godine zbog toga izdao bulu protiv Konrada.

U avgustu 1234. ponovo je došlo do sukoba sa Henrikom i to oko Lucha na Varti.

Potom je 1235. Konrad zauzeo Radom. Potom je 2. jula na saboru u Dankovu Konrad od Henrika dobio Radom.

Deoba svojih teritorija[uredi | uredi izvor]

Konrad je još za života svoje posede podelio sinovima. Kazimir je 1233. dobio Kujaviju, Boleslav Mazovski, Sjeradz, a kasnije deo Mazovije. Na saboru u Dankovu je 1236. godine konačno razgraničena vlast između Kazimira i Boleslava i Kazimir je dobio Sjeradz, a zadržao je Kujavsku, dok je Boleslav zadržao deo Mazovije.^{[traži se izvor]}

Spoljašnji neprijatelji[uredi | uredi izvor]

U jesen 1236. Konrad je izvršio ekspediciju na ruski grad Helm, ali je poražen. Posle toga Rusi, pod vođstvom Vasilija Crvenog, su krenuli u osvetu, ali su u Mazoviji bili potučeni. Oni su ipak hteli nastaviti pljačkati mazoviju, ali su se zbog nedostatka hrane povukli.

Godine 1237. zbog ove pobede nad rusima Konrad je dobio orden vitezova Hristosa Drohičina.

Konrad ipak nije bio zaštićen od nemačkog uticaja jer su Nemci još iste godine dobili Plock.

Rus, Danijel Romanovič je u martu 1238. godine osvojio Drohičin.

Posle toga, upali su Litvanski pljačkaški odredi u Mazoviju.

Eksomunikacija[uredi | uredi izvor]

Konrad je nemilosrdno postupao sa svojim političkom protivnicima: on je zatvorio svog vojvodu, Kristina, a zatim mu je iskopao oči i pogubio ga. Protiv te surovosti ustao je vaspitač Konradove dece Jan Heron (Čapla)

Vojvoda Konrad od Mazovia posedovao đavolska besnilo i 1239. godine uhvatio je fratra Jana Čapla i stavio ga je na teške muke muke, tj. na mašinu za mučenje zvanu Konj i Jan je kasnije obešen, posle toga Konrad je dao obesiti neke Plocke sveštenike, kao i Dominikance, a kada su drugi Dominikanci hteli da ih sahrane Agafija se razbesnela i dala iz rastrgnuti i poobešavati kod crkve Svetog Benedikta na reci Visli.

Nadbiskup Pelka je, uplašen, na nadbiskupskom Gnjeznskom kongresu u Lenčici, 1239/1240. godine, tražio pomoć, protiv Konrada, od pape, koji je Konrada ekskomunicirao.

Konrad je zbog toga 1239/1240. došao u nadbiskupiju u Gnjeznu i daje joj privilegije u zamenu za oslobođenje od prokletstva. Z bog Konrada je u Lenčici, u Loviču, održan sabor. Njemu je prisustvovao biskup Plock, Andreja, sa svojim sveštenicima. Tu je utvrđeno da je Konrad izvršio zločin protiv Gospoda Hristosa.

Kao naknadu za zločin Konrad je nadbiskupiji u Gnjeznu priključio celu Mazoviju. Nadbiskup Pelka (Petar) je tada ukinuo ekskomunikaciju.

Ali papa Grgur IX nije hteo oprostiti Konradu, pa je 1241. godine poništio poništenje eksomunikacije, ali su za poništenje ekskomunikacije bili biskup Vroclava, Tomas i biskup Krakova Žerar, pa je ekskomunikacija poništena.^{[traži se izvor]}

Druga vladavina[uredi | uredi izvor]

Dolazak na vlast[uredi | uredi izvor]

Dana 10. jula 1241. Konrad je uz podršku dece sastavio elitne jedinice vitezova Mazovije i Kujavije. Dobio je i podršku od pomeranijskog kneza Svjatopolka, kao i Prusa i Litvanaca. On je uz njihovu pomoć osvojio Krakov i Sadomjež, sa njihovom okolinom i svi stanovnici ovih područja su ga priznali za vladara pošto su bili sigurni da se Boleslav Stidljivi neće vratiti, iako je Kliment od Rušče uveravao Poljake da će se Boleslav vratiti. Kliment je pored toga branio zamak na steni i bio je poražen od Konradovih snaga. Posle pokoravanja Malopoljske, Konrad se vratio u Mazoviju.

U međuvremenu, Boleslav II Ćelavi, sin prethodnog velikog vojvode je sastavio vojsku od svojih i nemačkih vitezova i napao je Krakov, ali ga je jača Konradova vojska odbacila, on je, nemajući hrabrosti da se izbori sa Konradom, povukao vraćajući u zamak na steni Klimenta.

Konrad Mazovski se potom osvetio Boleslavu Ćalavom i 18. septembra 1241. sklopio savez sa Pomeranijskom knezom protiv njega, Vroclava i pobunjenih krakovskih vitezova.

Potom je 1241/1242. godine Konrad opseo zamak na steni i Kliment ga je branio, ali on je uplašen Konradovom vojnom silom, zbog nemogućnosti Boleslava Ćelavog, zamolio je Konrada za nagodbu i ovaj je poristao i zamak je predat. Kliment se tom prilikom zakleo na lojalnost Konradu.

Kongres u Skalbmjerzu[uredi | uredi izvor]

Dana 29. juna 1242. godine Konrad je sazvao sabor u Skalbjerzu, navodno da reši državna pitanja, ali on je hteo da podmuklo uništi svoje neprijatelje u Malopoljskoj zauvek. Kada su stigli svi, prema tajnom planu, podmukli Konrad je dao znak svojim vizezovima i oni su zarobili sve njegove neprijatelje, koji su bili na saboru. Zatvorenici su zatvoreni u užasnim tamnicama na Mazoviji, posle dva meseca patnje u tom zatvoru, pošto su polomili okove gvožđa u mraku jedne olujne noći, ti vetezovi su pobegli. 1. avgusta svi zatvorenici, koji nisu pobegli nisu pobegli.

Ekspedicija protiv Gdanjska[uredi | uredi izvor]

Dana 20. septembra 1242. Konrad je zaključio savez sa Tevtonskim vitezovima protiv Kneževine Gdanjska. U taj sukob se umešala i Velikopoljska. Konrad tada osvaja Sartovicu (4. decembra 1242), Vizogrod (decembra 1242) i Naklo (januara 1243).

Pad s vlasti[uredi | uredi izvor]

Godine 1243. godine vojvoda Opole, Mstislav, vojvode Poznanja, Pšemisl, Litvanci i Tatari su savetovali Konrada da napadne Sandomjež, koji je Boleslav u međuvremenu povratio.

Konrad je međutim kada je napao bio poražen 25. maja kod Suhodolja, od strane Klimenta od Rušče, i morao je da napusti zemlju, a Boleslav je osvojio Krakov.

Posle te pobede Boleslav je, 30. maja 1244. godine sazvao kongres u Čaborzu da bi smanjio moć plemstva.

Konrad je želeo osvetu, pa je skupio mnoštvo Litvanaca i napao

Konradov puč i smrt[uredi | uredi izvor]

Posramljen porazom, Konrad je želeo osvetu, pa je skupio mnoštvo Litvanaca i početkom 1246. godine napao Malopoljsku i posle Boleslavljevog poraza kod Zarušova i njegovog bega, on je otpočeo pokolj populacije Malopoljske.

Konrad je sa sinom Kazimirom Kujavskim od Lenčice i Mstislavom Opolskim počeo harati Krakovsku okolinu. Tom prilikom je osvojio, za odbranu nespreman zamak, koji se nalazio na ušću Rudave u Vislu, a kasnije i drugi zamak, koji se nalazio na obali Visle, kod manastira Tinjeca. Zamak Lelov, međutim, Mstislav uzima pod zakup. Konrada je u poslednji čas porazio Boleslav na opsadi njegovog zamka u Krakovu, ali to nije smanjilo Konradovu moć u Malopoljskoj.

Ipak je, kada je Konrad povukao u Mazoviju, sve propalo, jer je Boleslav osvojio onaj zamak kod Tinjeca, dok se onaj na ušću predaje, jer su se njegovi vitezovi plašili da će ih Boleslav masakrirati, kao one u Tinjecu. Da bi se povećala moć velikog vojvode održan je kongres u Bobiniji 15. jula. Oko 20. oktobra 1246. godine umro je Mješko II Debeli, zapovednik Lelova i Boleslav je zavladao tim zamkom.

Konrad nije zaživeo. Umro je 31. avgust 1247. godine, izmerone ratovima, koje je vodio pre toga, a sahranjen je u katedrali u Plocku.^{[traži se izvor]}