Kontinent

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Animirana, bojom kodirana mapa koja prikazuje različite kontinente i regione. U zavisnosti od konvencije i modela, neki kontinenti mogu biti konsolidovani ili podeljeni: na primer, Evroazija je najčešće podeljena na Aziju i Evropu (crvene nijanse), dok se Severna i Južna Amerika ponekad prepoznaju kao jedan Američki kontinent (zelene nijanse).
Svet je sravnjen u Dimaksionsku mapu pri razvijanju u ikosahedronsku mrežu sa gotovo susednim kopnenim masama

Kontinent (lat. continere, „držati zajedno“) je velika kontinualna masa tla na planeti Zemlji. Ne postoji jedan standard koji definiše kontinent, i različite kulture i naučne discipline imaju različite liste onoga što oni smatraju kontinentima. Uopšteno, kontinent mora biti velik, i imati geološki jasne granice. Dok neki smatraju da postoji samo 4 ili 5 kontinenata, uobičajeno je prihvaćeno da ih postoji 6 ili 7. U redosledu od najvećeg po veličini do najmanjeg, oni su: Azija, Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Antarktik, Evropa, i Australija.[1]

Dve najčešće dileme u listi kontinenata su da li Evropa i Azija treba da budu razmatrani kao dva kontinenta ili je u pitanju Evroazija, i da li su Severna Amerika i Južna Amerika dva kontinenta ili je to jedan kontinent po imenu Amerika. Nekolicina geografa predlaže grupisanje Evrope, Azije i Afrike u kontinent po imenu Evrafrazija.

Kontinenti su ponekad konceptualno podeljeni tako da čine „superkontinente“ ili podeljeni na „potkontinente“. Ovi termini su još nepreciznije definisani od pojma kontinent. Geološki gledano kontinenti se uglavnom podudaraju sa oblastima kontinentalne kore koji se nalaze na kontinentalnim pločama. Međutim neke oblasti kontinentalne kore su regioni pokriveni vodom koji se obično ne uključuju u spisak kontinenata. Područje pod nazivom Zelandija je jedno takvo područje.

Ostrva se obično smatraju delovima kontinenta kojima su najbliža. „Okeanija“ ponekad označava i Australiju i Pacifička ostrva, uključujući Novi Zeland. Po drugom tumačenju, Australija je kontinent za sebe dok Pacifička ostrva nisu deo tog kontinenta.

Definicije i primene[uredi | uredi izvor]

Po konvenciji, „kontinenti se smatraju velikim, kontinuiranim, diskretnim masama zemlje, idealno odvojenim prostranim vodama“.[2] Nekoliko od sedam konvencionalno priznatih kontinenata nisu diskretne kopnene mase koje su potpuno odvojene vodom. Kriterijum „velika“ dovodi do proizvoljne klasifikacije: Grenland, sa površinom površine 2.166.086 km2 (836.330 sq mi) smatra se najvećim ostrvom na svetu, dok se Australija, na 7.617.930 km2 (2.941.300 sq mi) se smatra najmanjim kontinentom.

Veće kopnene površine Zemlje imaju obale na jedinstvenom, kontinuiranom Svetskom okeanu, koji je podeljen na nekoliko glavnih okeanskih komponenata kontinentima i raznim geografskim kriterijumima.[3][4]

Opseg[uredi | uredi izvor]

Najrestriktivnije značenje termina kontinent je da je to kontinuirana[5] kopnena površina, pri čemu morske obale i kopnene granice sačinjavaju rub kontinenta. U tom smislu termin kontinentalna Evropa (koja se ponekad u Britaniji naziva „Kontinentom”) se koristi za označavanje glavnog kopnenog dela Evrope, čime se isključuju ostrva kao što su Velika Britanija, Irska, Malta i Island, a termin kontinentalna Australija se odnosi na kopneni deo Australije, bez Tasmanije i Nove Gvineje. Slično tome, kontinentalne Sjedinjene Države sačinjava 48 susednih država i distrikt Kolumbija u centralnoj Severnoj Americi, kao i Aljaska na severozapadnom delu kontinenta (mada su ta dva dela razdvojena Kanadom), dok se isključuju Havaji, Portoriko, i Gvam.

Sa tačke gledišta geologije ili fizičke geografije, kontinent se može proširiti izvan granica neprekidne suve zemljišne površine, kako bi se uključile plitke, potopljene susedne oblasti (kontinentalni prag)[6] i ostrva na pragu (kontinentalna ostrva), jer su ona strukturni deo kontinenta.[7]

Iz ove perspektive, rub kontinentalnog praga je prava ivica kontinenta, pošto obale variraju sa promenama nivoa mora.[8] U tom smislu ostrva Velike Britanije i Irske su deo Evrope, dok Australija i ostrvo Nova Gvineja zajedno čine kontinent.

Mapa ostrvskih zemalja: te države su često geografski grupišu sa susednim kontinentalnim masama.

Kao kulturna tvorevina, koncept kontinenta može da prelazi preko kontinentalnog praga i da obuhvata okeanska ostrva i kontinentalne fragmente. U tom smislu, Island se smatra delom Evrope, a Madagaskar delom Afrike. Ekstrapolirajući ovaj koncept do njegovog ekstrema, pojedini geografi grupišu Australijsku kontinentalnu ploču sa ostrvima u Pacifiku u jedan kontinent zvani Okeanija. Ovim se deli celokupna kopnena površina Zemlje na kontinente ili kvazi-kontinente.[9]

Separacija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Granice između Zemljinih kontinenata
Vidi još: Spisak transkontinentalnih zemalja

Idealni kriterijum prema kome je svaki kontinent zasebna kopnena masa se obično ne primenjuje doslovno zbog istorijskih konvencija. Od sedam kontinenata koji su u najvećoj meri globalno prihvaćeni, samo su Antarktik i Australija kompletno odvojeni od drugih kontinenata okeanom. Nekoliko kontinenata nije definisano u vidu apsolutno razdvojenih kopnenih celina već kao „više ili manje diskretne zemljišne mase”.[10] Azija i Afrika su spojeni putem Sueckog zemljouza, a Severna i Južna Amerika putem Panamskog zemljouza. U oba slučaja, nema kompletne separacije tih kopnenih masa putem vode (ne uzimajući u obzir Suecki kanal i Panamski kanal, koji su uski i plitki, kao i veštački napravljeni). Oba ova zemljouza su veoma uska u poređenju sa većinskim delovima kopnenih površina koje ujedinjuju.

Severna Amerika i Južna Amerika se tretiraju kao zasebni kontinenti u modelu sedam kontinenata. Međutim, oni se isto gledaju kao jedan kontinent poznat kao Amerike. Takvo gledište je bilo široko zastupljeno u Sjedinjenim Državama do Drugog svetskog rata, a i dalje je prevalentno u nekim azijskim modelima šest kontinenata.[11] Ovo ostaje zajednička vizija u latinoameričkim zemljama, Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Italiji i Grčkoj, gde se u školama predaje kao jedan kontinent.

Kriterijum diskretne kopnene mase u potpunosti se zanemaruje ako se kontinualna kopnena masa Evroazije klasifikuje kao dva odvojena kontinenta: Evropu i Aziju. Fiziografski, Evropa i Južna Azija su poluostrva evrazijske kopnene mase. Međutim, Evropa je široko prihvaćena kao kontinent sa njenom relativno velikom površinom od 10.180.000 km2 (3.930.000 sq mi), dok se Južna Azija, sa manje od polovine te površine, smatra potkontinentom. Prema jednom alternativnom gledištu, u geologiji i geografiji, Evroazija je jedan kontinent u šestokontinentnom pogledu na svet. Neki smatraju razdvajanje Evroazije u Aziju i Evropu posledicom preostalog evrocentrizma: „U pogledu fizičke, kulturne i istorijske raznovrsnosti, Kina i Indija su uporedive sa celokupnom evropskom kopnenom masom, ne sa pojedinačnim evropskih zemljama. [...].”[12] Međutim, iz istorijskih i kulturnih razloga, pogled na Evropu kao poseban kontinent nastavlja se u nekoliko kategorizacija.

Ako se kontinenti definišu striktno kao diskretne kopnene celine, koje obuhvataju sva dodirna kopnena tela, tada Afrika, Azija i Evropa formiraju jedan kontinent koji se može nazvati Afro-Evroazijom. Ovo proizvodi model četiri kontinenta koji se sastoji od Afro-Evroazije, Amerike, Antarktika i Australije.

Kad su nivoi mora bili niži tokom pleistocenskih ledenih doba, veće oblasti kontinentalnih pragova su bile izložene kao kopno, formirajući kopnene mostove. Tokom tih perioda Australija i Nova Gvineja su bile jedan, kontinuirani kontinent. Slično tome, Amerike i Afro-Evroazija su bile spojene Beringovim kopnenim mostom. Ostala ostrva poput Velike Britanije su bila spojena sa glavnom kopnenom masom kontinenata. U to vreme postojala su samo tri diskretna kontinenta: Afro-Evroazija-Amerika, Antarktika i Australija-Nova Gvineja.

Neki sistemi definisanja kontinenata[uredi | uredi izvor]

Osam kontinenata: Afrika, Antarktik, Azija, Evropa, Severna Amerika, Australija i Okeanija, Južna Amerika, Zelandija.
Sedam kontinenata: Afrika, Antarktik, Azija, Evropa, Severna Amerika, Australija i Okeanija, Južna Amerika.
Sedam kontinenata: Afrika, Antarktik, Azija, Evropa, Severna Amerika, Okeanija, Južna Amerika.
Sedam kontinenata: Afrika, Antarktik, Azija, Evropa, Severna Amerika, Australija, Južna Amerika.
Šest kontinenata: Afrika, Antarktik, Evroazija, Severna Amerika, Okeanija, Južna Amerika.
Šest kontinenata: Afrika, Antarktik, Evropa, Azija, Amerika, Okeanija.
Pet kontinenata: Afrika, Antarktik, Evroazija, Amerika, Okeanija.
Pet kontinenata: Afrika, Evropa, Azija, Amerika, Okeanija.
Četiri kontinenta: Amerika, Okeanija, Antarktik, Evrafrazija.
Modeli
Mapa na kojoj su bojom označeni različiti kontinenti. Slične nijanse prikazuju oblasti koje se mogu konsolidovati ili podeliti.
Četiri kontinenta[13]     Afrika-Evroazija    Amerika   Antarktik   Australija
Pet kontinenata   Afrika    Evroazija    Amerika   Antarktik   Australija
Šest kontinenata[14]   Afrika   Azija   Evropa    Amerika   Antarktik   Australija/Okeanija
Šest kontinenata
[15][16] 		  Afrika    Evroazija   Severna Amerika   Južna Amerika   Antarktik   Australija/Okeanija
Sedam kontinenata
[16][17][18][19][20][21] 		  Afrika   Azija   Evropa   Severna Amerika   Južna Amerika   Antarktik   Australija/Okeanija

Termin Okeanija se odnosi na grupu ostrvskih zemalja i teritorija u Tihom okeanu, zajedno sa kontinentom Australija.[14][18] Tihookeanska ostrva sa vezama za druge druge kontinente (kao što su Japan, Havaji ili Uskršnje ostrvo) se obično grupišu s tim kontinentima umesto sa Okeanijom. Ovaj termin se koristi u nekoliko različitih kontinentalnih modela umesto Australije.

Geologija[uredi | uredi izvor]

Tokom 20. veka, geolozi su prihvatili teoriju da se kontinenti pomeraju na površini planete tokom vremena. Ovaj proces se naziva tektonika ploča.

Površina Zemlje se trenutno sastoji od sedam velikih i brojnih manjih tektonskih ploča koje se pomeraju i sudaraju i takvim pomeranjima je došlo i do današnjeg izgleda kontinenata.

Reljef kontinenata[uredi | uredi izvor]

U reljefu kontinenata izdvajaju se tri osnovne grupe oblika. Prva grupa predstavljena je uzvišenjima (pozitivni oblici), druga grupa zaravnima a treća grupa su ulegnuća (negativni oblici). Zbog toga se u makro reljefu kontinenata izdvajaju tri osnovne kategorije oblika: visije, nizije i kotline. Ova klasifikacija oblika reljefa zasniva se pretežno na njihovom tektonskom poreklu.

Visije su prostrana uzvišenja u reljefu Zemljine površine, koja su više ili manje raščlanjena, a odlikuju se znatnim apsolutnim i relativnim visinama. To su masivi izdignuti tektonskim pokretima a oblikovani potonjim erozivnim procesima. Tipske visije u Aziji su Iranska i Jermenska. Iranska visija zahvata površinu od 2,7 miliona km². Ove visije izdignute su tokom tercijara i kvartara.

Visije se u morfološkom pogledu mogu podeliti na visoravni i planine. Visoravni su zapravo uravnjene visije. One predstavljaju prostrane zaravni u visokim planinskim regionima koje su malo disecirane i raščlanjene erozijom. Mogu se podeliti na strukturne (npr. visoravan u kojoj je usečen kanjon Kolorada), vulkanske (npr. severozapadni deo visoravni Dekan) i erozivne. Visoravni manjih dimenzija nazivaju se platoima. Platoi su zaravni uokvirene duboko usečenim dolinama.

Planine su, za razliku od visoravni, prostrana uzvišenja strmih strana, različitog oblika i pravca pružanja, koja se odlikuju jako raščlanjenim i diseciranim reljefom. Postoje genetska i stadijalno-evolutivna klasifikacija planina. U morfometrijskom pogledu one se mogu podeliti na niske (sa apsolutnom visinom od 200–700 m), srednje visoke (700–2000 m) i visoke (preko 2000 m apsolutne visine).

Nizije su prostrani uravnjeni delovi Zemljine površine koji se odlikuju malim apsolutnim i relativnim visinama. Najveća nizija na Zemlji je Amazonska nizija, čija površina dostiže 7 miliona km². Izrazite nizije Evrope su Istočnoevropska, Holandsko-belgijska, Panonska itd. U Aziji su to Bengalska i Gangeška. Manje nizije u reljefu Zemljine površine nazivaju se ravnicama. Ravnice su zaravni koje nisu morfološki individualisane i izrazito ograničene planinskim stranama. Prema strukturi, genezi i morfološkoj evoluciji dele se na strukturne, erozivne i akumulativne.

Kotline su udubljenja manjeg ili većeg prostranstva koja se odlikuju prostranim uravnjenim dnom u vidu ravnica, a morfološki su izrazito individualisane i jasno ograničene planinama. Prema načinu postanka dele se na tektonske i erozivne.[27]

Davanje naziva[uredi | uredi izvor]

  • Pod Afrikom se u prošlosti podrazumevao samo današnji Tunis. Ona je od strane Rimljana tako prozvana po plemenu Afri iz okoline Kartagine.
  • Amerika je po predlogu Martina Valdzemilera dobila ime po Amerigu Vespučiju, koji je kratko nakon Kristifora Kolumba plovio istočnom obalom Južne Amerike.
  • Antarktik (lat. Antarctica) je nazvana po grčkom ἀνταρκτικός („suprotno od Arktika“). Naziv ἀρκτις takođe dolazi iz grčkog rečnika i znači medved ἀρκτός bi onda značilo „Zemlja medveda“.
  • Azija (lat. Asia) je pojam iz asirskog jezika Assu = „izlazak sunca“ ili „istok“.
  • Australija vodi svoje ime od latinskog izraza Terra Australis = „Južna zemlja“.
  • Evropa je možda dobila svoj naziv od grčkog Erebos = „Večernja zemlja“.

Naseljenost kontinenata[uredi | uredi izvor]

Oblast
kontinent (km²)
Afrika-Evroazija 84 360 000
Evroazija 53 990 000
Azija 43 810 000
Amerika 42 330 000
Afrika 30 370 000
Severna Amerika 24 490 000
Južna Amerika 17 840 000
Antarktik 13 720 000
Evropa 10 180 000
Okeanija 9 010 000
Australija-Nova Gvineja 8 500 000
Australija 7 600 000
Populacija
kontinent procenjena populac. 2002 procenata
Afrika-Evroazija 5 400 000 000 86%
Evroazija 4 510 000 000 72%
Azija 3 800 000 000 60%
Afrika 890 000 000 14%
Amerika 886 000 000 14%
Evropa 710 000 000 11%
Severna Amerika 515 000 000 8%
Južna Amerika 371 000 000 6%
Okeanija 35 800 000 0.6%
Australija-Nova Gvineja 30 000 000 0.5%
Australija 20 000 000 0.3%
Antarktik 1 000 0.00002%

Prema ovoj proceni broja stanovništva na svetu je 2002. godine živelo ukupno 6 321 900 000 ljudi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Continents: What is a Continent?”. National Geographic. Arhivirano iz originala 29. 06. 2009. g.  "Most people recognize seven continents—Asia, Africa, North America, South America, Antarctica, Europe, and Australia, from largest to smallest—although sometimes Asia and Europe are considered a single continent, Eurasia."
  2. ^ Lewis & Wigen 1997, str. 21.
  3. ^ "Ocean Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2011)". Columbia Encyclopedia (2006). New York: Columbia University Press. Pristupljeno 20 February 2007.
  4. ^ "Distribution of land and water on the planet Arhivirano 2008-05-31 na sajtu Wayback Machine." UN Atlas of the Oceans Arhivirano 2008-09-15 na sajtu Wayback Machine (2004). Pristupljeno 20 February 2007.
  5. ^ "continent n. 5. a." (1989) Oxford English Dictionary, 2nd edition. Oxford University Press ; "continent1 n." (2006) The Concise Oxford English Dictionary, 11th edition revised. (Ed.) Catherine Soanes and Angus Stevenson. Oxford University Press; "continent1 n." (2005) The New Oxford American Dictionary, 2nd edition. (Ed.) Erin McKean. Oxford University Press; "continent [2, n] 4 a" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning ; "continent" (2007) Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 14 January 2007, from Encyclopædia Britannica Online.
  6. ^ "continent [2, n] 6" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning. "a large segment of the earth's outer shell including a terrestrial continent and the adjacent continental shelf"
  7. ^ Monkhouse, F. J.; Small, John (1978). A Dictionary of the Natural Environment. London: Edward Arnold. str. 67-68. ISBN 9780713159578. „structurally it includes shallowly submerged adjacent areas (continental shelf) and neighbouring islands” 
  8. ^ Ollier, Cliff D. (1996). Planet Earth. In Ian Douglas (Ed.), Companion Encyclopedia of Geography: The Environment and Humankind. London: Routledge, p. 30. "Ocean waters extend onto continental rocks at continental shelves, and the true edges of the continents are the steeper continental slopes. The actual shorelines are rather accidental, depending on the height of sea-level on the sloping shelves."
  9. ^ Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), str. 40: "The joining of Australia with various Pacific islands to form the quasi continent of Oceania ... "
  10. ^ Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), str. 35.
  11. ^ Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), Chapter 1: "While it might seem surprising to find North and South America still joined into a single continent in a book published in the United States in 1937, such a notion remained fairly common until World War II. [...] By the 1950s, however, virtually all American geographers had come to insist that the visually distinct landmasses of North and South America deserved separate designations."
  12. ^ Lewis & Wigen, The Myth of Continents (1997), str. ?.
  13. ^ R. W. McColl, ur. (2005). „continents”. Encyclopedia of World Geography. 1. Facts on File, Inc. str. 215. ISBN 9780816072293. Pristupljeno 26. 06. 2012. „And since Africa and Asia are connected at the Suez Peninsula, Europe, Africa, and Asia are sometimes combined as Afro-Eurasia or Eurafrasia.” 
  14. ^ a b v [1] Older/previous official Greek Paedagogical Institute 6th grade Geography textbook (at the Wayback Machine), 5+1 continents combined-America model; Pankosmios Enyklopaidikos Atlas. CIL Hellas Publications. str. 30. ISBN 978-84-407-0470-2. , page 30, 5+1 combined-America continents model; Neos Eikonographemenos Geographikos Atlas, Siola-Alexiou, 6 continents combined-America model; Lexico tes Hellenikes Glossas. Papyros Publications. ISBN 978-960-6715-47-1. , lemma continent (epeiros), 5 continents model; Lexico Triantaphyllide online dictionary, Greek Language Center (Kentro Hellenikes Glossas), lemma continent (epeiros), 6 continents combined-America model; Lexico tes Neas Hellenikes Glossas, G.Babiniotes, Kentro Lexikologias (Legicology Center) LTD Publications. Bampiniōtēs, Geōrgios (2002). Λεξικό της νέας ελληνικής γλώσσας με σχόλια για τη σωστή χρήση των λέξεων: ερμηνευτικό, ετυμολογικό, ορθρογραφικό, συνωνύμων, αντιθέτων, κυρίων ονομάτων, επιστημονικών όρων, ακρωνυμιών. Κέντρο Λεξικολογίας. ISBN 978-960-86190-1-2. , lemma continent (epeiros), 6 continents combined-America model
  15. ^ "Continent Arhivirano 2007-02-02 na sajtu Wayback Machine". The Columbia Encyclopedia Arhivirano 2002-02-05 na sajtu Wayback Machine . 2001. New York: Columbia University Press - Bartleby.
  16. ^ a b "Continent". Encyclopædia Britannica. 2006. Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc.
  17. ^ World, National Geographic - Xpeditions Atlas. 2006. Washington, DC: National Geographic Society.
  18. ^ a b The World - Continents Arhivirano 2006-02-21 na sajtu Wayback Machine, Atlas of Canada
  19. ^ The New Oxford Dictionary of English. . New York: Oxford University Press. 2011. 
  20. ^ "Continent Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2009)". MSN Encarta Online Encyclopedia 2006.. 2009-10-31.
  21. ^ "Continent". McArthur, Tom, ed. 1992. The Oxford Companion to the English Language. New York: Oxford University Press; p. 260.
  22. ^ „F-10 Curriculum Geograph”. Australian Curriculum, Assessment, and Reporting Authority. Arhivirano iz originala 24. 03. 2014. g. 
  23. ^ „National curriculum in England: geography programmes of study”. UK Department for Education. 
  24. ^ a b „Real Academia Española”. Lema.rae.es. Pristupljeno 30. 09. 2013. 
  25. ^ „United Nations Statistics Division- Standard Country and Area Codes Classifications (M49)”. unstats.un.org. Pristupljeno 09. 11. 2016. 
  26. ^ „Preamble” (PDF). Olympic Charter. International Olympic Committee. 08. 12. 2014. str. 10. Pristupljeno 07. 08. 2015. „the five interlaced rings, which represent the union of the five continents” 
  27. ^ Petrović D., Manojlović P., (2003): Geomorfologija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kontinent na Vikimedijinoj ostavi.
Vikipodaci imaju svojstvo: continent (P30) (v. razgovor; upotrebe)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Континент&oldid=27548354”