Konfederacija iz Bara

Kazimir Pulaski u Čenstohovi Rad Jozefa Helmonskog, 1875. Ulje na platnu. Nacionalni muzej, Varšava

Konfederacija iz Bara (1768—1772) je bio savez poljskog plemstva (šljahte), koji je osnovan u tvrđavi Bar

u Podoliji 1768, sa ciljem da se odbrani unutrašnja i spoljna nezavisnost Poljsko-litvanske unije od Rusije.

Bili su i protiv poljskog kralja Stanislava Avgusta i poljskih reformatora, koji su pokušali da ograniče moć bogatijeg dela šljahte. Iako su pobedili Ruse u nekoliko bitaka, bili su poraženi. Imali su podršku stranih sila, koju su izgubili nakon pokušaja kidnapovanja kralja. Posle njihova poraza došlo je do Prve podele Poljske 1772. godine.

Istorija

Od 1767. do 1768, Rusija je uz pomoć svoga ambasadora u Varšavi Nikolasa Repnina i Rusiji lojalnog lokalnog plemstva uspela da prisili poljski Sejm da donesi rezolucije kakve su odgovarale Rusiji. Tako su najpre pohapšeni protivnici novog ustava. Prisilili su Sejm da proglasi komisiju za pisanje ustava. Zatim je na sednici bez debate izglasan novi ustav 1768. godine. Tim ustavom poništene su reforme iz 1764, kada je bio ukinut liberum veto. Pohapsili su biskupa od Kijeva, biskupa od Krakova i jednog hetmana. Posle toga poljski magnati Adam Krasinski, biskup od Kameneca, Kazimir Pulaski i Mihael Krasinski odlučili su da osnuju konfederaciju, kao vojnu organizaciju, koja se opire vladi. Osnovali su 29. februara 1768. godine Konfederaciju iz Bara.

"Molitva konfederalista iz Bara." Rad Artura Grotgera

Kralj Stanislav Avgust je najpre bio naklonjen pregovorima konfederalista i predstavnika Rusije Nikolaja Repnina. Pošto to nije bilo moguće kralj je poslao vojsku protiv konfederalista i oni su zauzeli Bar. U isto vreme je izbila pobuna seljaka u Ukrajini protiv šljahte i katolika. Konfederalisti su tražili stranu pomoć i doprineli su izbijanju Rusko-turskog rata 1768—1774. Postalo je toliko ozbiljno da je car Fridrih Veliki savetovao caricu Katarinu Veliku da se nagodi sa konfederalistima. Konfederalisti su imali austrijsku i francusku podršku.

Snage konfederacije su pobedile rusku vojsku u nekoliko bitaka i slali su svoje predstavnike tražeći podršku na dvorovima velikih sila. Sedište su 1770. premestili iz Šleske u Mađarsku, gde su vodili diplomatske pregovore sa Francuskom, Habzburškom monarhijom i Osmanskim carstvom. Nadali su se da će se stvoriti savez protiv Rusije.

Kidnapovanje kralja i gubitak podrške

Kralja su proglasili svrgnutim 22. oktobra 1770. godine. Francuska je poslala generala Dimurijea da im pomaže u organizaciji vojske. U međuvremenu, kralj Stanislav Avgust je imao nameru da pristane na zahteve konfederacije iz Bara. Međutim kralja su 1771. kidnapovali (verovatno konfederalisti) pod nejasnim okolnostima nekoliko dana. Posle toga kralj se potpuno okreće ruskoj frakciji, a zbog kidnapovanja kralja konfederacija iz Bara je izgubila dosta podrške, koju je uživala u Evropi.

Ipak vojska konfederacije je bila dobro reorganizovana od strane francuskog generala Dimurijea i nastavila je sa borbama. Ipak gubitkom podrške konfederacija je izgubila značaj i bila je osuđena na poraz. Rusi su zarobili vođe konfederacije iz Bara, pa su njih sa porodicama proterali u Sibir. U Beču je 19. februara 1772. sklopljen dogovor o podeli Poljske. U avgustu su isto vreme u Poljsku ušle austrijska, ruska i pruska vojska i zauzele su one oblasti za koje su se prethodno dogovorile. Manifest o tome je izdan 5. avgusta 1772. i izazvao je veliko zaprepaštenje u već iscrpljenoj Poljskoj.

Vojska Konfederacije iz Bara nije položila oružje. Uporno su branili svaku tvrđavu. Krakov je pao tek 28. aprila 1773. kada ga je zauzeo ruski general Suvorov. Pomoć konfederaciji nije stigla ni iz Francuske ni iz Velike Britanije iako su u njih polagali nade. Rat sa Rusijom i stranim silama koštao je konfederaciju iz Bara oko sto hiljada vojnika, a zemlja je bila u ruševina i bez velikoga dela teritorija. Podela Poljske je ratifikovana 22. septembra 1772. godine.

Literatura

• Aleksander Kraushar, Książę Repnin i Polska w pierwszem czteroleciu panowania Stanisława Augusta (1764-1768), (Prince Repin and Poland in the first four years of rule of Stanislaw August (1764-1768))
  • 2nd edition, corrected and expanded. vols. 1-2, Kraków 1898, G. Gebethner i Sp.
  • Revised edition, Warszawa: Gebethner i Wolff; Kraków: G. Gebethner i Spółka, 1900.
• F. A. Thesby de Belcour, The Confederates of Bar (in Polish) (Cracow, 1895)
• Charles Francois Dumouriez, Mémoires et correspondance (Paris, 1834).

Spoljašnje veze

• Poland the Confederation of Bar, 1768-1772