Корак до славе

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Korak do slave
Žanrkomedija-drama
TvoracKameron Krou
Glavne ulogeKejt Hadson
Frensis Mekdormand
Godina2000.
Zemlja SAD
Jezikengleski
Veb-sajtwww.cameroncrowe.com/eyes_ears/films/almostfamous/almostfamous_overview.html
IMDb veza

Korak do slave je američka komedija-drama iz 2000. godine koju je napisao i režirao Kameron Krou, a glavne uloge tumače Bili Kradap, Frensis Mekdormand, Kejt Hadson i Patrik Fjudžit. Priča o tinejdžerskom novinaru koji je pisao za Roling Stoun ranih 1970-ih, njegovoj turneji sa fiktivnim rok bendom Stilvoter i njegovim naporima da objavi svoju prvu naslovnu priču. Film je poluautobiografski, jer je i sam Krou bio tinejdžerski pisac za Roling Stoun. [1]

Film je dobio široko priznanje kritičara i dobio je četiri nominacije za Oskara, uključujući i pobedu za najbolji originalni scenario. Takođe je nagrađen 2001. nagradom Gremi za najbolji kompilacijski album sa zvučnim zapisima za film, televiziju ili druge vizuelne medije. Rodžer Ebert ga je proglasio za najbolji film godine, kao i za deveti najbolji film 2000-ih. Takođe je osvojio dve nagrade Zlatni globus, za najbolji film – mjuzikl ili komedija i najbolju sporednu glumicu – film (Hadson). U međunarodnoj anketi iz 2016. koju je sproveo Bi-Bi-Si, Korak do slave je rangiran na 79. mesto najvećeg filma od 2000. [2] Na listi Holivud riportera za 2014. za koju su glasali „šefovi studija, dobitnici Oskara i TV članovi“, Korak do slave je rangiran na 71. mesto najvećeg filma svih vremena. [3] Scenska muzička adaptacija filma bi trebalo da bude otvorena na Brodveju u septembru 2022. [4]

Opis filma[uredi | uredi izvor]

U San Dijegu 1969, čudo od deteta Vilijam Miler se bori da se uklopi. Njegov život se dodatno komplikuje nakon što sazna da ga je njegova udovica, majka profesorka Elejn, lažno navela da veruje da ima trinaest godina. Vilijam zapravo ima jedanaest godina, krenuo je u prvi razred sa pet godina, a preskočio je peti razred. Elejnina stroga zabrana rok muzike i njen strah od pop kulture negativno utiču na njenu decu, što je konačno dovelo do toga da se Vilijamova 18-godišnja sestra Anita preseli u San Francisko i postane stjuardesa.

Godine 1973, Vilijam, sada petnaestogodišnjak, pod uticajem Anitinog tajnog skladišta rok albuma, teži da bude rok novinar, pišući slobodne članke za anderground novine u San Dijegu. Rok novinar Lester Bengs, impresioniran Vilijamovim pisanjem, daje mu zadatak od 35 dolara da pregleda koncert Blek sabat-a. Vilijamu je zabranjen pristup u bekstejdž sve dok ne stigne prvi bend Stilvoter i Vilijam laska da mu uđe. Glavni gitarista Rasel Hamond voli njega i njegovu novu poznanicu, veteranku Peni Lejn, koja je uzela Vilijama pod svoje okrilje. Uprkos tome što se ponaša kao stereotipne grupe, Peni Lejn insistira na tome da su ona i njeni prijatelji „pomoći za trake“, izraz koji je izmislila da opiše obožavateljice koje su tu više zbog muzike nego zbog samih rok zvezda.

Urednik Roling Stouna Ben Fong-Tores angažuje Vilijama da napiše članak o Stilvoteru, na osnovu njegovih veština, i šalje ga na put sa bendom. Vilijam intervjuiše ostale članove benda, ali Rasel ga više puta odbija. Tenzije između Rasela i glavnog pevača Džefa Bebea ubrzo su postale očigledne i nije im pomogla prva majica benda, snimak celog benda koji prikazuje Rasela u punom pogledu dok je ostatak benda u senci. Vilijama bend u šali naziva „neprijateljem“ jer je on novinar, ali postepeno počinje da gubi objektivnost kako se integriše u njihov uži krug.

Diskografska kuća angažuje Denisa, profesionalnog menadžera, da reši probleme sa prostorima i promoterima. Peni mora da ode pre nego što bend stigne u Njujork, gde će im se pridružiti Raselova devojka Lesli. Peni i njene tri štićeničke bande prokockane su drugom bendu u igri pokera; Peni se ponaša nonšalantno, ali je uništena. U međuvremenu, Denis iznajmljuje mali avion kako bi bend mogao da svira više svirki.

Peni se nepozvana pojavljuje u njujorškom restoranu gde slave vest da će se pojaviti na naslovnoj strani Roling Stouna. Peni je zamoljena da ode nakon što Lesli primeti njene pokušaje da privuče Raselovu pažnju. Vilijam je juri do njenog hotela, gde je spasava od predoziranja kvaludesima .

Leteći na svirku sledećeg dana, avion nailazi na loše vreme. U strahu da će se avion srušiti, svi priznaju svoje tajne, dok dugo tinjajući sukobi Džefa i Rasela izbijaju. Vilijam priznaje svoju ljubav prema Peni nakon što ju je Džef uvredio. Avion bezbedno sleće u Tupelo, ostavljajući svima da razmišljaju o promenjenoj atmosferi.

Vilijam stiže u kancelariju Roling Stouna u San Francisku, ali ima poteškoća da završi članak. Tražeći pomoć, on zove Lestera Benga koji kaže da je Vilijam uhvaćen u tome da bude deo benda. Kaže da njegovo prijateljstvo sa njima nije stvarno i savetuje ga da „bude iskren...i nemilosrdan“. Urednici Roling Stonua oduševljeni Vilijamovim završenim člankom, ali kada magazin za proveru činjenica pozove bend, Rasel laže da bi zaštitio Stilvoterov imidž i tvrdi da je većina toga lažna. Roling Stoun ubija članak, slamajući Vilijama. Anita na aerodromu nailazi na potištenog Vilijama i nudi mu da ga odvede bilo gde; on bira da odu svojoj kući u San Dijegu.

Safir, jedna od štićenica, kudi Rasela što je izdao Vilijama. Zatim zove Peni, želeći da se sastane sa njom, ali ona mu daje Vilijamovu adresu. On stiže i nađe se licem u lice sa Vilijamovom majkom koja ga je tokom turneje preko telefona prekorila zbog ponašanja. Rasel se izvinjava Vilijamu i na kraju mu daje intervju. Rasel je verifikovao Vilijamov članak Roling Stoun-u, koji ga prikazuje kao naslovnu stranicu. Peni ispunjava svoju dugogodišnju fantaziju da ode u Maroko dok Stilvoter ponovo putuje autobusom.

Glumci[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Krou je koristio sastav bendova koje je poznavao da stvori Stilvoter, grupu u nastajanju koja prima mladog novinara u svoju sferu, a zatim postaje oprezan prema njegovim namerama. „Stilvoter“ je bio naziv pravog benda potpisanog sa Mejkonom, džordžijanskom izdavačkom kućom Kaprikon Rekords, koja je zahtevala od producenata filma da dobiju dozvolu za korišćenje tog imena. U jednom intervjuu, pravi gitarista Stilvoter-a Bobi Golden je rekao: „Mogli su to verovatno učiniti bez dozvole, ali bi verovatno imali gomilu različitih tužbi. Naš advokat je stupio u kontakt sa njima. Hteli su da to uradimo besplatno, a ja sam rekao: 'Ne, mi to ne radimo besplatno.' Tako da smo dobili malo promene od toga.“ [5] Roker iz sedamdesetih Piter Frempton služio je kao tehnički konsultant na filmu. Krou i njegova tadašnja supruga, muzičarka Nensi Vilson iz Harta, zajedno su napisali tri od pet Stillvoterovih pesama u filmu, a Frempton je napisao druge dve, a Majk Mekridi iz Perl Džema je svirao gitaru na svim pesmama Stilvotera. [6] [7]

Lik Rasela Hamonda prvobitno je trebalo da igra Bred Pit. Ali tokom probe pre snimanja, Krou i Pit su zajednički odlučili da to „ne odgovara“, i Pit je odustao od projekta. Reč „Ja sam zlatni Bog!“ u sekvenci skakanja u bazen, kao i brojne reference da je Rasel Hamond neobično dobro izgleda, napisane su za Pita, ali su ostale u scenariju nakon što je Bili Krudap dobio ulogu. [8] [9]

Džek Blek i Džon Favro su bili na audiciji za ulogu Lestera Benga.[10]

Krou je zasnovao lik Peni Lejn na stvarnoj Peni Lejn i njenoj grupi ženskih promotera. [11] Iako nisu bile u grupi, razne druge žene su opisane kao Krouova inspiracija, na primer Pamela de Bare [12] i Bebe Bjuel . [13] Sara Poli je prvobitno dobila ulogu Peni Lejn, ali kada je Bred Pit odustao i ona je odustala i zamenjena je Kejt Hadson. [14]

Lik majke Vilijama Milera (koju glumi Frensis Mekdormand) zasnovan je na Krouovoj majci, koja se čak pojavila na setu da ga drži na oku dok je radio. Iako je zamolio svoju majku da ne gnjavi Mekdormanda, dve žene su se na kraju dobro slagale. [15]

Gitarista/vokal Alis in Čejnsa Džeri Kantrel bio je Krouov prvi izbor za ulogu basiste Stilvotera Larija Felousa. Kantrel je prijatelj sa Krouom i ranije se pojavio u dva njegova filma, Samci (1992) i Džeri Megvajer (1996). Kantrel je bio zauzet pisanjem pesama za svoj solo album i morao je da odbije ulogu. Umesto njega izabran je Mark Kozelek . [16]

Krou je odneo kopiju filma u London na specijalnu projekciju sa članovima Led cepelina Džimijem Pejdžom i Robertom Plantom . Nakon projekcije, Led cepelin je Krouu dao pravo da koristi jednu od njihovih pesama u saundtreku—prvi put da su pristali na ovo otkako su Krouu dozvolili da koristi „Kašmir“ — i takođe mu dali prava da četiri njihove druge pesme u samom filmu, iako mu nisu dali prava na " Stairway to Heaven " za predviđenu scenu (na specijalnom DVD-u "piratska" izdanja, scena je uključena kao dodatak, bez pesme, gde gledalac dobija uputstvo vodenim žigom da počne da ga pušta). [17] [18]

U svojim memoarima iz 2012. godine Moj krst za medveda, Greg Olman piše da je nekoliko aspekata filma zasnovano na Krouovom vremenu provedenom sa Alman Broters bendom. Scena u kojoj Rasel skače sa vrha kuće za zabavu Topeka u bazen zasnovana je na nečemu što je Dvejn Olman uradio: „skakanje sa krova u bazen, to je bio Duane—sa trećeg sprata mesta zvanog Travelodž u San Francisko. Moj brat je želeo da to uradi ponovo, ali je mačka koja je bila vlasnik tog mesta izašla i tresla pesnicom, vičući na njega. Stalno smo pričali tu priču i ne sumnjam da je Kameron bio tu za nju“. Takođe potvrđuje da su on i Diki Bets izigrali šalu sa Krouom tvrdeći da klauzule u njihovom ugovoru ne dozvoljavaju objavljivanje njegove priče — neposredno pre nego što je trebalo da je dostavi Roling Stounu . [19]

Kvar aviona „blizu Tupela, Misisipi“ koji se dogodio u filmu je tanko prikrivena referenca na pad aviona Linird Skinird 20. oktobra 1977. godine .

Snimanje filma trajalo je 92 dana. [20]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Blagajna[uredi | uredi izvor]

Korak do slave je imao svoju premijeru na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu 2000. godine. [21] Nakon toga je dobio ograničeno izdanje 15. septembra 2000. u 131 bioskopu gde je zaradio 2,3 miliona dolara prvog vikenda. Šire emitovanje je dobilo 22. septembra 2000. u 1.193 bioskopa gde je zaradio 6,9 miliona dolara prvog vikenda. Film je zaradio 31,7 miliona dolara u Severnoj Americi i 14,8 miliona dolara u ostatku sveta za ukupno 47,4 miliona dolara u celom svetu uz budžet od 60 miliona dolara. [22]

Kritički odgovor[uredi | uredi izvor]

Korak do slave je dobio široko priznanje kritike. Na Rotten Tomatoes-u ima 89% rejtinga, na osnovu 175 recenzija, sa prosečnom ocenom 7,90/10. Kritički konsenzus sajta glasi: Korak do slave sa svojim sjajnim ansambl nastupima i pričom, je dobro osmišljen, srdačan film koji vas uspešno uvlači u svoju eru. [23] Na Metakritik-u ima ocenu 90 od 100, na osnovu 38 recenzija, što ukazuje na „univerzalno priznanje“. [24] Publika je dala filmu prosečnu ocenu „A−“. [25]

Predstave Kejt Hadson i Frensis Mekdormand dobile su pohvale kritike i bile su nominovane za Oskara.

Filmski kritičar Rodžer Ibert dao je filmu četiri od četiri zvezdice, proglasivši ga najboljim filmom 2000. godine i opisao ga kao „smešan i dirljiv na mnogo različitih načina“. [26] U svojoj recenziji za Njujork tajms, AO Skot je napisao: „Pravo zadovoljstvo filma se ne nalazi u njegovoj priči, već u obilju smešnih, neobičnih scena. To je vrsta slike koja vas poziva da se vratite i uživate u omiljenim trenucima kao što su odabrani rezovi albuma.“ [27] Ričard Korlis iz Time je pohvalio scenario filma zato što je „svakom liku dao svoje razloge, čineći svakoga u emotivnoj debati šarmantnim i ubedljivim, stvarajući izmišljene ljude koji udišu priču sa organskim životom“. [28] U svojoj recenziji za LA Vikli, Manohla Dargis je napisala da „film blista neodoljivim zadovoljstvima koja definišu Holivud u svom najboljem izdanju — uglačan je kao staklo, smešan, svestan i svetao, i ispunjen likovima čiji su životi uvek seksi i svrsishodniji nego naše“. [29] U svojoj recenziji za Njuzvik, Dejvid Ansen je napisao: „Vođen karakterom, oslanja se na hemiju, drugarstvo, oštro oko za detalje i dobru glumačku ulogu“. [30] Ova moćna balada iz filma iz 2000. takođe je Krouov najveći (i najličniji) film zahvaljujući zlatnim bogovima Stilvotera i njihovom najvećem obožavaocu, neuporedivoj Peni Lejn, Kejt Hadson.“ [31]

Oven Gleiberman je pohvalio Kroua što je prikazao 1970-te kao „eru koja je našla svoju svrhu u tome da nema svrhe. Krou, ostajući blizu svojih sećanja, dobio ga je, možda prvi put, na ekranu.“ [32] U svojoj recenziji za Los Anđeles Tajms, Kenet Turan pohvalio je Filipa Simora Hofmana za glumu Lestera Benga: „Sjajno glumi Filip Simor Hofman, sve više i više najdarovitiji i najnadahnutiji glumac koji radi na filmu, što bi mogao biti klišejski portret stariji mentor koji govori pravu istinu procveta u divnu ličnost." [33] Iz bilo kog razloga, previše tamne strane je izostavljeno.“ [34] Deson Hau, u svojoj recenziji za Vašington post, smatra da je „veoma teško videti ovu dugokosu decu kao proizvode 1970-ih umesto doteranih glumaca iz ere Sijetla i Starbaksa . Nisam mogao a da se ne zapitam koliko je ovih izvođača moralo da kupi CD kopiju pesme i da je prvi put prouči.“ [35]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Film je bio nominovan za Oskara u kategorijama za sporednu glumicu, montažu i dobio je Oskara za najbolji scenario.

Scenska muzička adaptacija[uredi | uredi izvor]

Godine 2018, Krou je rekao da radi na scenskoj muzičkoj adaptaciji filma, u kojoj će pisati scenski libreto i pisati muzičke brojeve sa Tomom Kitom. [36] Premijerno je prikazan u San Dijegu 2019. godine. U junu 2022. godine, mjuzikl je najavio da će se prebaciti na Brodvej, sa pregledima koji počinju 13. septembra, a premijera je zakazana za 11. oktobar 2022. [37]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Biography," The Uncool: The Official Website for Everything Cameron Crowe.
  2. ^ „The 21st century's 100 greatest films”. BBC. 23. 8. 2016. Pristupljeno 12. 1. 2017. 
  3. ^ „Hollywood's 100 Favorite Films”. The Hollywood Reporter. 25. 6. 2014. Arhivirano iz originala 2016-08-28. g. 
  4. ^ Huston, Caitlin (2022-06-02). „‘Almost Famous’ Musical Sets Broadway Run”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-02. 
  5. ^ Golden, Bobby. „Stillwater Interview”. Phantom Photography. Arhivirano iz originala 18. 5. 2017. g. 
  6. ^ „Stillwater Secrets & Lies”. TheUncool.com. Arhivirano iz originala 14. 11. 2011. g. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  7. ^ „Nancy Wilson On Teaching Billy Crudup About LSD For ‘Almost Famous’”. UPROXX (na jeziku: engleski). 13. 8. 2021. Arhivirano iz originala 13. 8. 2021. g. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  8. ^ „Almost Famous Nearly Starred Brad Pitt, Meryl Streep, Natalie Portman”. 14. 7. 2020. 
  9. ^ The "I am a Golden God!" line is likely inspired by a real-life 1975 incident involving Led Zeppelin's lead singer Robert Plant.
  10. ^ „The Lost Roles of Jack Black”. Vulture. 24. 1. 2013. Arhivirano iz originala 2018-10-15. g. 
  11. ^ Ammann, Ana (7. 9. 2012). „Will the real Penny Lane please stand up?”. Oregon Music News. Arhivirano iz originala 7. 9. 2015. g. 
  12. ^ Lecaro, Lina (15. 12. 2010). „Zooey Deschanel to Play Original '60s Groupie Pamela "I'm With the Band" Des Barres in HBO Series (NSFW)”. LA Weekly. 
  13. ^ „Wild Things: Cameron Crowe and Bebe Buell”. Talk. mart 2001. 
  14. ^ Martoccio, Angie (15. 7. 2020). „'Almost Famous' Podcast: 10 Things We Learned”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 2020-07-15. g. 
  15. ^ Goldstein, Patrick (August 27, 2000).
  16. ^ „Alice in Chains' Jerry Cantrell almost starred in the movie 'Almost Famous'”. YouTube. 12. 11. 2017. Arhivirano iz originala 27. 08. 2022. g. Pristupljeno 24. 11. 2017. 
  17. ^ Martoccio, Angie (20. 8. 2020). „Cameron Crowe on the 20th Anniversary of 'Almost Famous': 'It's Never Been as Popular as It Is Now<span style="padding-right:0.2em;">'”Neophodna novčana pretplata. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 8. 2020. g. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  18. ^ „This Time Cameron Crowe Gets Zeppelin for Movie Soundtrack”. Rolling Stone . 10. 8. 2000. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  19. ^ Allman, Gregg; Light, Alan (2012). My Cross to BearNeophodna slobodna registracija. William Morrow. str. 242–43. ISBN 978-0062112033. 
  20. ^ Eller, Claudia (13. 10. 2000). „Box-Office Fizzle of 'Almost Famous' Stirs Bad Blood”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 29. 4. 2019. g. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  21. ^ Kehr, Dave (25. 8. 2000). „Organic Growth In Toronto”. The New York Times. Pristupljeno 2009-03-31. 
  22. ^ Eller, Claudia (13. 10. 2000). „Box-Office Fizzle of 'Almost Famous' Stirs Bad Blood”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 29. 4. 2019. g. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  23. ^ „Almost Famous (2000)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 24. 10. 2021. 
  24. ^ „Almost Famous Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Pristupljeno 1. 11. 2016. 
  25. ^ „Home”. CinemaScore (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  26. ^ Ebert, Roger (15. 9. 2000). „Almost Famous”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 2020-07-17. 
  27. ^ Scott, A.O (15. 9. 2000). „Almost Famous”. The New York Times. Pristupljeno 2009-03-31. 
  28. ^ Corliss, Richard (10. 9. 2000). „Absolutely Fabulous”. Time. Arhivirano iz originala 10. 2. 2001. g. Pristupljeno 2009-03-31. 
  29. ^ Dargis, Manohla (13. 9. 2000). „Gonna Make You Groove”. L.A. Weekly. Pristupljeno 2009-03-31. 
  30. ^ Ansen, David (18. 9. 2000). „He's With The Band”. Newsweek. Pristupljeno 2009-03-31. 
  31. ^ Geier, Thom; Jensen, Jeff; Jordan, Tina; Lyons, Margaret; Markovitz, Adam; Nashawaty, Chris; Pastorek, Whitney; Rice, Lynette; Rottenberg, Josh; Schwartz, Missy; Slezak, Michael; Snierson, Dan; Stack, Tim; Stroup, Kate; Tucker, Ken; Vary, Adam B.; Vozick-Levinson, Simon; Ward, Kate (December 11, 2009), "The 100 Greatest Movies, Tv Shows, Albums, Books, Characters, Scenes, Episodes, Songs, Dresses, Music Videos, And Trends That Entertained Us Over The Past 10 Years".
  32. ^ Gleiberman, Owen (15. 9. 2000). „Almost Famous”. Entertainment Weekly. Pristupljeno 2009-03-31. 
  33. ^ Turan, Kenneth (13. 9. 2000). „Almost Famous”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 11. 9. 2009. g. Pristupljeno 2009-03-31. 
  34. ^ Sarris, Andrew (17. 9. 2000). „It's Only Rock 'n' Roll-Where Are the Sex and Drugs?”. The New York Observer. Arhivirano iz originala 25. 2. 2008. g. Pristupljeno 2009-03-31. 
  35. ^ Howe, Desson (22. 9. 2000). „Almost Poignant”. The Washington Post. Pristupljeno 2009-03-31. 
  36. ^ Martoccio, Angie (20. 8. 2020). „Cameron Crowe on the 20th Anniversary of 'Almost Famous': 'It's Never Been as Popular as It Is Now<span style="padding-right:0.2em;">'”Neophodna novčana pretplata. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 8. 2020. g. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  37. ^ Huston, Caitlin (2022-06-02). „‘Almost Famous’ Musical Sets Broadway Run”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-02. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корак_до_славе&oldid=26550659”