Korvinov amandman
Korvinov amandman (engl. Corwin Amendment) predloženi je amandman na Ustav Sjedinjenih Američkih Država koji je usvojen u Kongresu SAD 2. marta 1861. u formi rezolucije Predstavničkog doma broj 13. Predloženi amandman bi zabranio svaku izmenu Ustava SAD kojom se Kongresu dodeljuje moć da „ukine ili da se meša“ u „domaće institucije“ država, uključujući „osobe koje se drže da rade ili da služe“ (što se odnosilo na ropstvo).
Amandman je predložio republikanski član Predstavničkog doma Tomas Korvin, pokušavajući tako da spreči secesiju južnih država. Korvinova rezolucija u Predstavničkom doma bila je ista kao i raniji predlog koji je u Senatu izneo Vilijam Henri Sjuard, senator iz Njujorka. Novoformirane Konfederativne Američke Države bile su opredeljene za nezavisnost, tako da su ignorisale amandman.
Amandman tehnički još uvek može biti ratifikovan, pošto Kongres nije odredio krajnji rok kada ga je uputio na ratifikaciju zakonodavstvima saveznih država. Međutim, nakon što je 1865. usvojen Trinaesti amandman na Ustav SAD kojim je ukinuto ropstvo, Korvinov amandman je izgubio realne šanse da bude ratifikovan.
Tekst[uredi | uredi izvor]
| No amendment shall be made to the Constitution which will authorize or give to Congress the power to abolish or interfere, within any State, with the domestic institutions thereof, including that of persons held to labor or service by the laws of said State.[1] | Ne može se doneti nikakav amandman na Ustav koji će ovlastiti ili dati moć Kongresu da ukine ili da se meša, unutar svake države, u njene domaće institucije, uključujući i one o osobama koje se drže da rade ili da služe po zakonima date države. |
U tekstu se izbegava upotreba reči ropstvo i robovi, a koriste se izrazi poput „domaće institucije“ i „lica koja se drže da rade ili da služe“. Slične opise je koristila i Ustavotvorna skupština u nacrtu Ustava SAD.[2]
Zakonodavna istorija[uredi | uredi izvor]
U novom Kongresu čiji je mandat počeo u decembru 1860. predloženo je preko 200 rezolucija koje su se odnosile na ropstvo,[3] uključujući 57 rezolucija kojima su predlagani ustavni amandmani.[4] Većina ovih rezolucija predstavljala je pokušaj kompromisa kako bi se izbegao vojni sukob između severnih i južnih država. Član Demokratske stranke i senator iz Misisipija Džeferson Dejvis predložio je ustavni amandman kojim se eksplicitno štite vlasnička prava nad robovima.[4] Jedna grupa članova Predstavničkog doma predložila je održavanje nacionalne konvencije na kojoj bi se ostvarilo „dostojanstveno, mirno i fer razdvajanje“ i rešila pitanja poput pravične raspodele sredstava Savezne vlade i prava na plovidbu rekom Misisipi.[5]
Predstavnički dom je 27. februara 1861. odbacio predlog rezolucije koja je bila slična Korvinovom amandmanu.[6] Korvin je zatim predložio svoju verziju rezolucije, koja je usvojena 28. februara 1861. sa 133 glasa „za“ i 65 „protiv“ (potrebna je bila dvotrećinska većina). Senat je usvojio identičan tekst rezolucije 2. marta 1861. sa 24 glasa „za“ i 12 „protiv“. Senatori iz sedam država koje su već proglasile secesiju nisu učestvovali u raspravi u glasanju.[7] Rezolucijom je predviđeno da će amandman stupiti na snagu kada ga ratifikuju zakonodavni organi tri četvrtine saveznih država.
Odlazeći predsednik Džejms Bjukenan podržao je Korvinov amandman, a nakon što je usvojen u Kongresu simbolično ga je potpisao,[8] iako njegov potpis nije imao nikakav pravni značaj jer predsednik ne može staviti veto na predloženi ustavni amandman koji je izglasan u Kongresu.
Abraham Linkoln je u svom inauguralnom obraćanju izjavio da se ne protivi ratifikaciji Korvinovog amandmana.[9]
Ratifikacija[uredi | uredi izvor]
Kako je predviđeno članom pet Ustava SAD, Korvinov amandman je trebalo da ratifikuju zakonodavstva tri četvrtine saveznih država. Ohajo je 13. maja 1861. postao prva savezna država koja ga je ratifikovala. Država Merilend je ratifikovala amandman 10. januara 1862.[10] U toku 1862, Ustavotvorna konvencija Ilinoisa je takođe ratifikovala Korvinov amandman, međutim ova ratifikacija je upitna jer je Kongres uputio amandman na ratifikaciju zakonodavnim organima saveznih država a ne konvencijama.[11]
Dana 31. marta 1864. Ohajo je povukao raniju ratifikaciju, uz obrazloženje da je zbog građanskog rata amandman postao nerelevantan.[12]
Godine 1963, više od 100 godina nakon što je Korvinov amandman upućen saveznim državama na ratifikaciju, član Predstavničkog doma Teksasa iz Republikanske stranke Henri Stolenverk predložio je rezoluciju kojom bi se amandman ratifikovao u Teksasu. Predlog rezolucije je 7. marta 1963. prosleđen „Odboru za ustavne amandmane“ i nije dalje razmatran.[13]
Potencijalni efekti[uredi | uredi izvor]
Da je ratifikovan, Korvinov amandman bi prema jednoj teoriji onemogućio usvajanje Trinaestog amandmana kojim je ukinuto ropstvo u SAD, kao i Četrnaestog amandmana koji se takođe odnosi na „unutrašnje institucije“ saveznih država. Prema drugoj teoriji, svaki sledeći amandman koji sadrži odredbe koje su u suprotnosti sa Korvinovim amandmanom bi ga ili eksplicitno ukinuo (kao što je ukinut Osamnaesti anandman) ili bi bio napisan na način da delimično ili potpuno ukida svaku konfliktnu odredbu Korvinovog amandmana.[14][15]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Constitutional Amendments Not Ratified”. United States House of Representatives. Arhivirano iz originala 02. 07. 2012. g. Pristupljeno 30. 09. 2007.
- ^ David Waldstreicher, Slavery's Constitution: From Revolution to Ratification (NY: Hill & Wang, 2009), "Prologue: Meaningful Silences", 3-10, 98-9, 113. „Madison succeeded only in getting through a semantic change...that kept the slave-trade clause from stating directly 'that there could be property in men.'“
- ^ Jos. R. Long, "Tinkering with the Constitution", Yale Law Journal, vol. 24, no. 7, maj 1915, 579
- ^ a b Ewen Cameron Mac Veagh, "The Other Rejected Amendments", The North American Review, vol. 222, no. 829, decembar 1925, 281-2
- ^ Russell L. Caplan, Constitutional Brinksmanship: Amending the Constitution by National Convention (Oxford University Press, 1988), 56
- ^ Orville James Victor, The History, Civil, Political and Military, of the Southern Rebellion (NY: James D Torrey, 1861), I, 463
- ^ Mark E. Brandon, "The 'Original' Thirteenth Amendment and the Limits to Formal Constitutional Change", in Sanford Levinson, ed., Responding to Imperfection: The Theory and Practice of Constitutional Amendment (Princeton University Press, 1995), 219
- ^ Alexander Tsesis, The Thirteenth Amendment and American Freedom: A Legal History (New York University Press, 2004), 2
- ^ Text of Lincoln's first inaugural address, 17. 7. 2011.
- ^ Harold Holzer, Lincoln President-Elect: Abraham Lincoln and the Great Secession Winter 1860-1861 (NY: Simon & Schuster, 2008), 429
- ^ Philip L. Martin, "Convention Ratification of Federal Constitutional Amendments", Political Science Quarterly, vol. 82, no. 1, mart 1967, 65
- ^ George Henry Porter, "Ohio Politics during the Civil War Period" (New York: 1911), 122
- ^ „Slavery: Just a "Detail"?”. The Progress Report. Arhivirano iz originala 29. 12. 2010. g. Pristupljeno 21. 03. 2011.
- ^ Linder, Douglas. „What in the Constitution Cannot be Amended?”. Arizona Law Review: 717—. Arhivirano iz originala 27. 06. 2010. g. Pristupljeno 01. 05. 2013.. Vidi takođe: Michael Stokes Paulsen, "A General Theory of Article V: The Constitutional Lessons of the Twenty-Seventh Amendment", Yale Law Journal, vol. 103, no. 3, decembar 1993, 699n79, 702-4, 754n258
- ^ Albert, Richard (27. 02. 2013). „The Unamendable Corwin Amendment”. Int’l J. Const. L. Blog. Arhivirano iz originala 09. 05. 2019. g. Pristupljeno 02. 3. 2013.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Bryant, A. Christopher (2003). „Stopping Time: The Pro-Slavery and ‘Irrevocable’ Thirteenth Amendment”. Harvard Journal of Law and Public Policy. 26: 501. ISSN 0193-4872.
- Lee, R. Alton (1961). „The Corwin Amendment in the Secession Crisis”. Ohio Historical Quarterly. 70 (1): 1—26.
- Martin, Philip E. (1966). „Illinois' Ratification of the Corwin Amendment”. Journal of Public Law. 15: 18—91.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
