Korupcija u Rusiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Korupcija u Rusiji se smatra velikim problemom[1] koji utiče na sve aspekte administracije[2] [3], sprovođenje zakona[4], zdravstvo[5] i obrazovanje[6]. Fenomen korupcije je snažno uspostavljen u istorijskom modelu javne uprave u Rusiji i pripisuje se opštoj slabosti vladavine prava u Rusiji[2]. Prema Indeksu percepcije korupcije koji je objavio Transparensi International, od 1996. do 2018. godine rangiranje transparentnosti u Rusiji iznosilo je u proseku 111,35 ili 111. najmanje korumpirana zemlja od 175 zemalja širom sveta. Njen najkorumpiraniji rang bio je 154 u 2010. godini a 47 u 1996. U 2017. godini zauzela je 135. mesto[7].

Širenje korupcije u Rusiji[uredi | uredi izvor]

Prema rečima Ričarda Palmera, šefa CIA-e u američkoj ambasadi u Moskvi početkom devedesetih, raspad Sovjetskog Saveza i uspon Rusije poklopio se sa ilegalnim rasipanjem ekvivalenta milijardi dolara iz sovjetske državne riznice u privatne. To su činile elite iz "svakog ugla" sovjetskog sistema koristeći znanje o zapadnom bankarstvu koje je KGB razvio tokom hladnog rata. Palmer je to opisao kao da je u Sjedinjenim Državama: "većina članova na Kongresu, kao i odeljenja pravde i trezora i agenti FBI, CIA, DIA, IRS, maršalska služba, granična patrola, državni i lokalni policijski službenici, Banka Federalnih rezervi, sudije Vrhovnog suda ”su se bavili“ masovnom korupcijom ”[8] [9] [10].

U 2004. godini, na početku drugog mandata Vladimira Putina kao predsednika, Rusija je pala sa 90. mesta na 126. mesto u Indeksu percepcije korupcije - pad od 36 mesta u samo jednoj godini. Druga mera korupcije - procena prosečne veličine mita - takođe se pogoršala u periodu od 2008. do 2011. godine. Prema podacima Odeljenja za borbu protiv privrednih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, prosečni mito iznosio je u 2008. godini 9.000 rubalja; 23.000 rubalja u 2009; 61,000 rubalja u 2010; i 236.000 rubalja u 2011. - što je prosečan mito u 2011. godini 26 puta veći od prosečnog mita u 2008. godini, što je nekoliko puta više nego stopa inflacije za isti period[11].

Prema rečima Sergeja Ivanova, šefa kremljskog štaba, najkorumpiranije sfere u Rusiji (u smislu korupcije u domaćinstvima) su zdravstvo, obrazovanje[12], stambene i komunalne usluge[13]. Za razliku od toga, nezavisni stručnjaci iz časopisa Delovoй žurnal RBK navode agencije za sprovođenje zakona (uključujući Državni inspektorat za bezbednost saobraćaja) kao najkorumpiraniju sferu u Rusiji, koju prate zdravstvena zaštita, obrazovanje, stambene i komunalne usluge i usluge socijalne zaštite[14]. Na nivou vlade, međutim, pet glavnih oblasti za korupciju su sledeće: vladini ugovori i kupovine; izdavanje dozvola i sertifikata; agencije za provođenje zakona; distribucija zemljišta i zemljišni odnosi; građevinarstvo.

Procene korupcije u Rusiji variraju[15]. Prema zvaničnim vladinim statistikama, "siva ekonomija" zauzela je samo 15% ruskog BDP-a u 2011. godini, a to je uključivalo neprijavljene plate (kako bi se izbegli porezi i socijalna plaćanja) i druge vrste utaje poreza[16]. Prema procenama, korupcija je u 2011. godini iznosila samo 3,5 do 7% BDP-a. Za razliku od toga, neki nezavisni eksperti tvrde da korupcija troši i do 25% ruskog BDP-a[17]. Izveštaj Svetske banke navodi ovu cifru na 48%[18]. Tu je i promena u glavnom fokusu podmićivanja: dok su ranije zvaničnici uzimali mito kako bi zatvorili oči za pravne prekršaje, sada ih jednostavno uzimaju za obavljanje svojih dužnosti[19]. Mnogi stručnjaci priznaju da je poslednjih godina korupcija u Rusiji postala biznis. Tokom devedesetih, biznismeni su morali da plaćaju različite kriminalne grupe da obezbede "krišu" (doslovno, "krov", tj. Zaštitu). Danas, ovu "zaštitnu" funkciju vrše zvaničnici. Korumpirane hijerarhije karakterišu različite sektore ekonomije, uključujući obrazovanje[20].

Ruska populacija plaća ovu korupciju[21]. Na primer, neki stručnjaci veruju da su brzi rast tarifa za stanovanje, vodu, gas i električnu energiju, koji značajno nadmašuju stopu inflacije, direktan rezultat velikih količina korupcije na najvišim nivoima[22]. Poslednjih godina reakcija na korupciju se promenila: počevši od Putinovog drugog mandata, veoma mali broj slučajeva korupcije bili su predmet besa. Putinov sistem je izuzetan po svojoj sveprisutnoj i otvorenoj koncentraciji državne službe i biznisa, kao i njenoj upotrebi rođaka, prijatelja i poznanika da bi imali koristi od budžetskih izdataka i preuzeli državnu imovinu. Korporativna, imovina i pljačka zemljišta su uobičajena pojava[23].

Antikorupcijski napori[uredi | uredi izvor]

Antikorupcijska kampanja u modernoj Rusiji počela je 4. aprila 1992. godine, kada je predsednik Boris Jeljcin izdao dekret pod nazivom "Borba protiv korupcije u javnoj službi". Ovaj dokument zabranjuje službenicima da se bave korupcijskim aktivnostima. Štaviše, od državnih službenika se tražilo da pružaju informacije o svojim prihodima, ličnoj imovini i imovini, bankarskim depozitima i hartijama od vrednosti, kao i o finansijskim obavezama. Sprovođenje dekreta, koji je činio osnovu zakona o borbi protiv korupcije i državne službe, bilo je u upravi predsedničke kontrole. Rusija je 2008. godine usvojila prvi paket antikorupcijskih zakona kao odgovor na ratifikaciju Konvencije UN protiv korupcije i "Krivičnopravne konvencije o korupciji" Veća Evrope. Dekret "o antikorupcijskim merama" potpisali je bivši predsednik Medvedev u maju te godine. Od tada su izvršene brojne promjene u ruskom antikorupcijskom zakonodavstvu u cilju borbe protiv podmićivanja i poboljšanja poslovne klime. Ruska antikorupcijska kampanja je stalni napor ruske vlade da zaustavi korupciju, koja je prepoznata kao jedan od najozbiljnijih problema Rusije. Centralni dokumenti u kampanji uključuju Nacionalni antikorupcijski plan, koji je Medvedev uveo 2009. godine kao i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, uvedenu 2010. Središnji organ u kampanji je Veće za borbu protiv korupcije, osnovano 2008. godine. Borba protiv korupcije postala je jedan od glavnih agendi njegovog predsedavanja. Na prvom sastanku Saveta 30. septembra 2008. Medvedev je rekao: "Ponoviću jednu jednostavnu, ali veoma bolnu stvar. Korupcija u našoj zemlji postala je neobuzdana. Ona je postala uobičajena pojava i karakteriše život ruskog društva." [24]

U 2012. godini, ruska vlada je usvojila novi zakon koji nalaže javnim službenicima i zaposlenima u državnim organizacijama da obelodane svoje izvore sredstava i njihove kao i porodične, kako su stekli imovinu, uključujući nekretnine, hartije od vrednosti, deonice i vozila. Zakonodavstvo je takođe po prvi put definisalo sukob interesa u vezi sa javnim funkcionerima i prošireno antikorupcijsko zakonodavstvo na vojsku. Poslednja izmena Saveznog zakona o borbi protiv korupcije br. 273 napravljena je u decembru 2012. godine i implementirana je 1. januara 2013. Nadogradnjom Zakona o borbi protiv korupcije sa članom 13.3, Rusija je napravila značajan korak ka jačanju okvira svoje antikorupcijsko zakonodavstvo, usklađujući ga sa najboljim praksama priznatim na međunarodnom nivou, kao što su Zakon o podmićivanju u Velikoj Britaniji i Zakon o američkim koruptivnim praksama u SAD. Ovaj član 13.3 Zakona o borbi protiv korupcije nalaže organizacijama da razviju i primene antikorupcijske mere kao što su: imenovanje određenog odeljenja ili zvaničnika koji će biti odgovoran za sprečavanje korupcije i srodnih krivičnih dela; saradnju sa izvršnim organima; razvijanje i implementaciju standarda i procedura za etičke poslovne prakse; uspostavljanje etičkog kodeksa ponašanja za osoblje; sprečavanje i rešavanje sukoba interesa; i sprečavanje podnošenja lažnih ili vanrednih izveštaja i korišćenje falsifikovanih dokumenata. Rusija se takođe pridružila OESSovoj Konvenciji o borbi protiv podmićivanja 2012. godine, gde je borba protiv korupcije jedno od tri glavna pitanja na dnevnom redu. Stoga bi kompanije trebalo aktivno osigurati da ostanu u skladu sa novim amandmanom na Zakon o borbi protiv korupcije.

Inicijativa protiv pranja novca[uredi | uredi izvor]

Korupcija ima očiglednu povezanost sa pranjem novca jer su ukradena sredstva korumpiranog javnog službenika beskorisna, osim ako su stavljena, slojevita i integrisana u globalnu finansijsku mrežu na način koji ne izaziva sumnju. Prihodi od korupcije mogu se oprati u jurisdikcijama koje nisu donele stroge mere protiv pranja novca i u zemljama koje podržavaju vrlo stroge zakone ili propise tajnika banaka. To je razlog zašto se politika "de-ošforing" koju je predsednik Putin odobrio 2012. i 2013. godine (nakon Kiparskog statusa) često smatra novom antikorupcijskom merom. Nedavne inicijative vlade za postepeno jačanje kontrole nad finansijskim poslovanjem organizacija i građana su bile predmetom Ruske federalne službe finansijskog nadzora. Izrađen je zakon koji je uveo amandmane na niz zakonskih akata i ima za cilj povećanje transparentnosti deviznih transakcija i jačanje mera protiv pranja novca u Rusiji. Ovaj zakon, sa odgovarajućim izmenama i dopunama, donesen je 30. juna 2013. godine. Zakon uvodi izmene u različite zakonodavne akte i osigurava ukupno poboljšanje kontrole nad poslovanjem i građanima u pogledu finansijskog poslovanja.

Najznačajnije izmene i dopune za poslovne subjekte su one koje menjaju regulaciju bankarske aktivnosti. Amandmani značajno utiču na kreditne organizacije koje će najvjrovatnije morati izmeniti svoje interne politike i postupke za identifikaciju klijenata. S jedne strane, oni dozvoljavaju bankarima da od klijenta zahtevaju otkrivanje svrhe transakcije. S druge strane, to može dovesti do značajnih rizika u smislu optimizacije poslovanja, uključujući i potencijalno kašnjenje u izvršavanju plaćanja.

Nacionalni plan za borbu protiv korupcije[uredi | uredi izvor]

Ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je novi nacionalni antikorupcijski plan za period od 2014. do 2015. godine. Predsednik je naredio izvršnim i zakonodavnim vlastima da do 1. jula 2014. godine donesu relevantne amandmane na svoje antikorupcijske planove i osiguraju kontrolu nad njihovim izvršenjem. Relevantni nalog je uključen u Nacionalni plan za borbu protiv korupcije za period 2014–2015.

Guverner republike Komi uhapšen je zbog krađe novca iz državnih fondova[25].

Fondacija za borbu protiv korupcije[uredi | uredi izvor]

Fondacija za borbu protiv korupcije je neprofitna organizacija sa sedištem u Moskvi koju su 2011. godine osnovali aktivista i političar Aleksej Navalni. Njen glavni cilj je da istraži i razotkrije slučajeve korupcije među visokim zvaničnicima ruske vlade, koje oni uspešno rade poslednjih nekoliko godina.

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Izveštaj Transparensi Internationala Rusije iz 2012. godine pokazuje različite aktivnosti koje građanima pružaju šansu da prate korupciju. Ona je sarađivala s pokretom za ljudska prava mladih u velikoj kampanji u 20 gradova kako bi proverila identifikacijske oznake policijskih službenika. Ovo je proaktivna vežba za zaustavljanje sitne korupcije. Ako se može identifikovati policajac, manje je verovatno da će tražiti mito. Transparensi International Rusija takođe prati izveštaje o prihodima ruskih javnih zvaničnika uz pomoć učenika i objavljuje rezultate i prati korišćenje 600 miliona rubalja (19 miliona dolara) javnih sredstava za socijalno orijentisane nevladine organizacije i našlo se nekoliko slučajeva sukoba interesa. To je pružilo analize i preporuke o tome da ovaj proces postane transparentniji i odgovorniji. Nevladina organizacija sarađuje sa svim pojedincima i grupama, sa profitnim i neprofitnim korporacijama i organizacijama kao i sa telima posvećenim borbi protiv korupcije. Ono se bavi profesionalnom analizom i radovima na temu korupcije, pokušavajući objasniti razloge širenja korupcije, njene političke i društvene implikacije i pokušati analizirati moguće scenarije za budućnost.

Dana 9. decembra 2014. godine agencija Novosti je saopštila da je šef Nacionalnog odbora za borbu protiv korupcije Kiril Kabanov priznao da je trećina ruskih zvaničnika korumpirana[26]. Od 2015. godine, ruski zvaničnici se povremeno optužuju da troše veliki novac na luksuzne automobile, vile ili odeću vrednu znatno više od njihovih prijavljenih prihoda[27] [28] [29] [30] [31].

Studija državne korupcije u Rusiji za period od 1750. do 1830. godine pokazala je da "koliko možemo reći na osnovu našeg uzorka evidencije, obim resursa izvučenih iz populacije kroz" rutinsku "korupciju izgleda iznenađujuće nisko[32]. Autori pišu, "svaka mala interakcija sa državnim službenicima uključivala je plaćanje naknade službenicima a takve naknade, iako tehnički nelegalne, bile su tako uobičajene i opšte prihvaćene da se unose u knjige računa zajedno sa drugim operativnim troškovima. S druge strane, ove 'rutinske' isplate su zaista bile prilično male, posebno ako se raspodele po glavi stanovnika u celoj opštini ... Takve naknade izgleda da su uglavnom bile uobičajene prirode, deo tradicionalne ekonomije darivanja. - davanje, demonstracija poštovanja i održavanje neformalnih odnosa. Ipak, čak i tako nizak nivo eksploatacije po glavi bi omogućio ključnim zvaničnicima distrikta da nagomilavaju značajne cifre u najmanjoj meri - tri puta veće nego njihove plate. [32]”

Rusko tužilaštvo je izvestilo da je od lica osuđenih za korupciju u 2017. godini, broj službenika za sprovođenje zakona i parlamentaraca (skoro 2.200 lica) činilo preko 11%[33].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Corruption Perceptions Index 2017 - Transparency International”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2018. g. Pristupljeno 28. 05. 2019. 
  2. ^ a b Wayback Machine
  3. ^ https://meduza.io/en/news/2015/12/07/russia-lost-4-billion-dollars-on-unfavorable-state-procurement-contracts-in-the-last-year
  4. ^ the economist
  5. ^ http://conference.iza.org/conference_files/worldb2010/zelenska_t5300.pdf
  6. ^ Corruption at Universities is a Common Disease for Russia and Ukraine | Edmond J. Safra Center for Ethics
  7. ^ „Corruption Perceptions Index 2017 - Transparency International”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2018. g. Pristupljeno 28. 05. 2019. 
  8. ^ Kleptocracy Is on the Rise in America - The Atlantic
  9. ^ „Archives | Financial Services Committee | U.S. House of Representatives”. Arhivirano iz originala 29. 07. 2019. g. Pristupljeno 28. 05. 2019. 
  10. ^ Corruption in Russia as a Business - Institute of Modern Russia
  11. ^ Korrupciя v Rossii kak biznes - Institut sovremennoй Rossii
  12. ^ Osipian, Ararat. (2012). "Loyalty as Rent: Corruption and Politicization of Russian Universities." International Journal of Sociology and Social Policy, 32(3/4), st. 153-167.
  13. ^ May 2008 – December 2011, Deputy prime minister of Russia, since December 2011, the head of Russian Presidential Administration
  14. ^ Delovoй žurnal RBK
  15. ^ Osipian, Ararat. (2012). "Education Corruption, Reform, and Growth: Case of Post-Soviet Russia." Journal of Eurasian Studies, 3(1), st. 20–29
  16. ^ Dolя tenevoй эkonomiki v RF snizilasь počti do 15%, tablicы "zatratы-vыpusk"... - Press-centr - Interfaks
  17. ^ Source: Milov, Nemtsov, Ryzhkov, Shorina (2011). "Putin. Corruption. Independent expert report", st. 6.
  18. ^ http://newsland.com/user/4297675234/content/korruptsiia-v-rossii-kak-sistema-raspilki-vvp/4097560
  19. ^ Sredniй razmer vzяtki v Rossii v 2010 godu vыros s 27 do 47 tыsяč rub - RIA Novosti, 01.02.2011
  20. ^ Osipian, Ararat. (2009). "Corruption Hierarchies in Higher Education in the Former Soviet Bloc." International Journal of Educational Development, 29(3), st. 321–330
  21. ^ Osipian, Ararat. (2012). "Who is Guilty and What to Do? Popular Opinion and Public Discourse of Corruption in Russian Higher Education." Canadian and International Education Journal, 41(1), st. 81–95.
  22. ^ Milov et al., Op,cit., 2011, st. 6.
  23. ^ Osipian, Ararat. (2012). "Predatory Raiding in Russia: Institutions and Property Rights after the Crisis." Journal of Economic Issues, 46(2), st. 469–479.
  24. ^ Sakwa 2011, st. 329
  25. ^ Leonid Bershidsky: Oil crash results in Moscow warning to Russia’s comfortably corrupt | National Post
  26. ^ Každый tretiй činovnik v Rossii berёt vzяtki, zaяvili v NAK / news2.ru
  27. ^ New Investigation Exposes Glam Life Of Vladimir Putin's Bling Ring
  28. ^ Corruption Fatigue | Opinion | The Moscow Times
  29. ^ „Russia’s Prisoner Dilemma | Russia! Magazine”. Arhivirano iz originala 17. 05. 2019. g. Pristupljeno 28. 05. 2019. 
  30. ^ Corruption in Russia as a Business - Institute of Modern Russia
  31. ^ https://meduza.io/en/feature/2015/12/01/russia-s-mafia-state
  32. ^ a b Korchmina, Elena; Fedyukin, Igor (2019). "Extralegal payments to state officials in Russia, 1750s–1830s: assessing the burden of corruption". The Economic History Review. 72: 156–181. . doi:10.1111/ehr.12666.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). ISSN 1468-0289.
  33. ^ NEWSru.com :: Genprokuratura otčitalasь o čisle osuždennыh za korrupciю silovikov i deputatov

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корупција_у_Русији&oldid=27391978”