Kosara Bokšan
| Kosara Bokšan | |
|---|---|
 Portret Kosare Bokšan | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. januar 1925. |
| Mesto rođenja | Berlin, Vajmarska Nemačka |
| Datum smrti | 21. novembar 2009. (84 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Porodica | |
| Roditelji | Slavko Bokšan Helena Gertruda Jarius |
Kosara Bokšan (fr. Kossa Bokchan; Berlin, 1. januar 1925 — Beograd, 21. novembar 2009) je bila srpska slikarka koja je živela u Parizu.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kosara Bokšan rođena je 1925. godine u Berlinu. Sa tri godine sa roditeljima, ocem Slavkom Bokšanom i majkom Helenom Gertrudom Jarius, preselila se u Beograd. Slikarstvo je počela da uči za vreme Drugog svetskog rata kod Mladena Josića, a 1944. godine u ateljeu Zore Petrović. Sledeće godine upisuje Akademiju likovnih umetnosti u klasi prof. Ivana Tabakovića. Sa nekoliko studenata iz svoje klase, Petrom Omčikusom (budućim suprugom), Mićom Popovićem, Batom Mihailovićem, Verom Božičković, Ljubinkom Jovanović, Miletom Andrejevićem, 1947. odlazi u Zadar kada nastaje naša prva posleratna umetnička komuna - 'Zadarska grupa'.
Prvi put je izlagala 1950. godine na izložbi Udruženja likovnih umetnika Srbije u Beogradu, a samostalno 1952. u Galeriji ULUS. Iste godine se sa Petrom Omčikusom preselila u Pariz, gde se definitivno nastanjuju. U Parizu prvi put izlaže 1954. Samostalno je izlagala u Lilu, Parizu, Strazburu, Rimu, Nansiju, Novom Sadu, Nišu, Zagrebu, Skoplju, Titogradu itd. Imala je retrospektivnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2001. godine.[2] Izlagala je na 125 izložbi po galerijama svetskih metropola, kao i u mnogim gradovima današnje bivše Jugoslavije.
Početkom 60-ih godina Kosara Bokšan i Petar Omčikus počeli su leti redovno da odlaze u Velu Luku na Korčuli. Tu osnivaju značajan centar za međunarodnu umetnost i zahvaljujući njima na Korčulu su dolazili umetnici iz cele Evrope. Učesnici prvog susreta su izradili mnoštvo mozaika, a jedan od njih je i spomenik u centru Vele Luke. Prikupili su veći broj radova za zbirku koja je formirana u Veloj Luci i njihovom zaslugom je 1981. godine osnovan Muzej Vele Luke.
Kosara Bokšan dugo je sa svojim suprugom, poznatim slikarem Petrom Omčikusom, živela u Francuskoj. Umrla je u Beogradu 2009. godine.[3]
Slikarstvo[uredi | uredi izvor]
Kosara Bokšan je prošla kroz nekoliko slikarskih faza. Iako kratkotrajna, zadarska epizoda pokazala je želju da slika izvan dogmi socijalističkog realizma birajući teme pejzaža i portreta, za razliku od rada na Akademiji kada je slikala aranžirane 'mrtve prirode' i 'skelete'. Stilski, tada je pripadala ekspresivnom realizmu. Već na prvim izložbama u Beogradu pokazuje vidno odstupanje od estetike socrealizma, a preseljenje u Pariz definitivno je usmerava prema savremenim likovnim tokovima, pre svega ka geometrijskoj i lirskoj apstrakciji, a postepeno se približavala i enformelu. Posle 1961. godine ona se vraća realizmu na specifičan način koji je karakterističan za 'parisku školu' - a nazvan je apstraktni naturalizam (Michel Ragon). Konačno, ona se, uz likovni podsticaj vizantijske tradicije, okreće mitskoj simboličkoj formi koja njenoj umetnosti daje definitivni autorski izraz.[4]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- 1968. Ministarstvo za kulturu i komunikacije, Pariz
- 2000. Specijalna nagrada VI međunarodnog bijenala umetnosti minijature, Gornji Milanovac[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd
- ^ Kosara Bokšan, katalog retrospektivne izložbe, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 2001
- ^ a b „Kosara Kosa Bokšan”. biografija.org. Pristupljeno 17. 11. 2023.
- ^ „Kosara Bokšan”. Moderna galerija Beograd. Pristupljeno 17. 11. 2023.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Miodrag B. Protić, Izložba slikarke Kosare Bokšan-Omčikus, Književne novine, 6. januar, Beograd, 1952
- Grga Gamulin, Mlada umetnost, NIN, 15. januar, Beograd, 1953
- Enciklopedija likovnih umjetnosti I, s. 425, Leksikografski zavod FNRJ, Zagreb, 1959
- Jean-Clarence Lambert, Actualité, Opus international, No 8, Paris, 1968
- Georges Boudaille, 'Yougoslave 68', rendez-vous international, Les lettres françaises, No 1248, s. 24-27, Paris, 1968
- Jeanine Warnod, Grâce a un mécénat populaire, une petite île yougoslave crée la ville de la mosaïque, Le Figaro, Paris, 1968
- Georges Boudaille, Le Salon de Mai 1969, Les lettres françaises, No 1284, s. 21-27, Paris, 1960
- Ješa Denegri, Informacije o jugoslovenskim umetnicima u inostranstvu, Arhitektura i urbanizam, br. 58, Beograd, 1969
- Jeanine Warnod, Rencontre d'artistes à Vela Luka, Le Figaro, Paris, 1970
- Jean Senac, Les fermes solaires de Kossa Bokchan, Opus international, No 18, s. 19-20, Paris, 1970
- Gerald Gassiot Talabot, Vela Luka actualités, Opus international, No 21, s. 53-56, Paris, 1970
- Gerald Gassiot Talabot, Sur une île dalmate, Annales, Paris, 1970
- Joseph Ryckwert, La Bienalle de Vela Luka suit isola di curzola Yugoslavia, Domus, No 491, Milano, 1970
- Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo XX veka, s. 446, Nolit, Beograd, 1970
- Georges Boudaille, Giorgio di Genova, Galleria 'il Grifo (pref. cat.) Rome, 1974
- Anne Tronche, 'Face a Femmes', (pref. cat.), Le Havre, 1978
- Đorđe Kadijević, Njiva života, NIN, 2. april, Beograd, 1978
- Lazar Trifunović, Žene planine, Književna reč, 10. maj, Beograd, 1978
- Vladimir Maleković, Žestina geste, Vjesnik, 15. novembar, Zagreb, 1980
- Georges Boudaille, Anne Tronche, (pref. cat.), Nancy, 1995
- Vasa Pavković, Linija i energija, Dnevnik, 12. jul, Novi Sad, 2000
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ikari i žene Kose Bokšan („Politika”, 14. decembar 2018)
- Uzvišena stremljenja Kose Bokšan („Politika”, 4. april 2019)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
