Kosmopolit (biologija)
U biologiji kosmopolit (grč. κόσμος — „svet'” + πολίτες — „stanovnik”) je organizam koji je rasprostranjen na većem delu planete.
U biogeografiji, nauci koja se bavi rasprostranjenjem biljaka i životinja, neki takson se smatra kosmopolitskim ako se njegov areal proteže širom sveta, na svim toj vrsti pogodnim staništima. Na primer, kit ubica ima kosmopolitski areal pošto može da se nađe u svim okeanima i morima sveta. Isto važi i za neke mikroorganizme, uzročnike zaraznih bolesti.[1] Drugi značajan primer je, pored naravno čoveka, štitasti lišaj (Parmelia sulcata) ili jedan vrlo rašireni mekušac, školjka iz roda Dagnja (Mytilus edulis).[1]
Jedna od formi kosmopolitstva je cirkumpolarni kosmopolitizam. Cirkumpolarne su vrste koje su podjednako raširene po celoj severnoj arktičkoj zoni, i u Evroaziji i u Americi. Na primer beli medved ili kod ptica snežna sova (Bubo scandiacus) i arktička čigra (Sterna paradisaea). Ovde se ubrajaju i srodne grupe zimzelenih rodova kao što su ariši (Larix) koji nastanjuju Rusku tajgu kao i Kanadske borealne šume.[2]
Iz pogleda ekologije, takvi organizmi su oni koji imaju širok dijapazon tolerancije prema uslovima životne sredine.[3]
Vid rasprostranjenja suprotan kosmopolitskom je endemizam, kada je izvestan organizam ograničen samo na jedno specifično područje.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Ian F. Spellerberg & John William David Sawyer, ur. (1999). „Ecological patterns and types of species distribution”. An Introduction to Applied Biogeography. Cambridge University Press. str. 108—132. ISBN 978-0-521-45712-5.
- ^ Andersson, Folke (2005). Coniferous Forests. Elsevier. str. 4. ISBN 978-0-444-81627-6.
- ^ S. Kustanowich (1963). „Distribution of planktonic foraminifera in surface sediments of the south-west Pacific”. New Zealand Journal of Geology and Geophysics. 6 (4): 534—565.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Andersson, Folke (2005). Coniferous Forests. Elsevier. str. 4. ISBN 978-0-444-81627-6.
- Ian F. Spellerberg & John William David Sawyer, ur. (1999). „Ecological patterns and types of species distribution”. An Introduction to Applied Biogeography. Cambridge University Press. str. 108—132. ISBN 978-0-521-45712-5.