Krakatau

Krakatau
Pogled na Krakatau sa mora
Geografske karakteristike
Ndm. visina	181 m
Koordinate	6° 06′ 10″ J; 105° 25′ 23″ I
Geografija
Krakatau
Države	Indonezija
Geologija
Vrsta planine	kaldera
Poslednja erupcija	februar 2017.

Krakatau je bilo malo ostrvo u Indoneziji koga je raznela snažna vulkanska erupcija. Ostrvo je bilo vulkanskog porekla, a eksplozija se dogodila 1883. godine. To je jedna od najpoznatijih eksplozija svih vremena. Erupcija je uništila ostrvo, a na tom mestu je danas ostrvo Rakatu.

Uništenje ostrva

Snažna tutnjava počela je da se širi s ostrva Krakatau u maju 1883. godine. Nekoliko meseci posle, tutnjava je postala još glasnija. Brodovi koji su tuda prolazili izveštavali su o eksplozijama koje su bile toliko glasne da su mornarima pucale bubne opne. Sundski prolaz, prometna brodska ruta između ostrva Jave i Sumatre, počele su ispunjavati plutajuće vulkanske stene.

Gust oblak dima širio se nebom i zamračio celo područje na nekoliko dana. Brodovi su bili zatrpani, a mornari su morali u mraku lopatama da skidaju vruće blato i pepeo, udišući zagušljiv sumporni vazduh. More se uzdizalo u talasima neobičnih oblika, a kako je stizalo do obala Jave i Sumatre, tamo su se uzdizali i brisali kompletna naselja sa obala.

Eksplozija

Neposredno posle 10 časova 27. avgusta 1883. Krakatau je raznela jedna od najvećih eksplozija ikad zabeleženih. Zvuk eksplozije čuo se u Australiji, na udaljenosti od 3500 km. Ostrvo se urušilo samo u sebe i pretvorilo u prašinu. U vazduh je odletelo oko 19 kubnih kilometara vulkanskog materijala. Oblak prašine digao se 80 km uvis, a potom je godinama kružio oko Zemlje, prouzrokujući klimatske promene i smanjenje letnjih temperatura i spektakularne zalaske sunca širom sveta.

Poginulo je više od 36.000 ljudi. Erupcija sama po sebi nije bila toliko smrtonosna, već su ogromni talasi (cunami), koji su bili i viši od 40 metara kad se vulkan urušio, uništili 163 sela uz obale Jave i Sumatre.

Ostrvo Krakatau nastalo je vulkanskom aktivnošću, ali je vulkan bio pasivan sve do erupcije 1680. godine. Jača erupcija od one 1883. godine zabeležena je samo kad je eksplodirao vulkan Tambora, na indonežanskom ostrvu Sumbavi. Ta erupcija 1815. godine izbacila je pet puta više vulkanskog materijala, ali je erupcija Krakatau privukla više pažnje.

Brzo širenje vesti

Erupcija se dogodila u vreme pojave masovnih komunikacija, pa su se vesti o njoj proširile po svetu putem telegrafa za samo nekoliko sati. Informacije o eksploziji naučnici su brižljivo sakupljali i one su postale veliki podstrek za proučavanje uzroka i ponašanja vulkana, što je dovelo do savremene teorije o tektonskim pločama i razmicanju kontinenata.

Ovo se područje nalazi na mestu spajanja dveju tektonskih ploča. Što se Indoaustralijska ploča više povlači pod Euroazijsku, izaziva ogromne sile koje potresaju tlo duž tog spoja i povremeno eksplozivno eruptiraju iz brojnih vulkana.

Anak Krakatau

Indoaustralijska ploča se i dalje kreće nekoliko centimetara svake godine. Na mestu nekadašnjeg ostrva Krakatau narastao je nov vulkan. Kad je Krakatau eruptirao, urušio se ispod površine mora i stvorio podvodnu kalderu, odnosno veliki vulkanski krater, širok 6,4 km. Godine 1927. oblak dima uzdigao se iz vode iznad kaldere, najavljujući nastajanje novog ostrva. Do 1928. godine ostrvo Anak Krakatau (Krakatauovo dete) probilo se na površinu. Tokom pedeset godina pepeo i stene postupno su se gomilali i danas je novo ostrvo visoko 181 metar. Anak Krakatau uglavnom samo šišti i izbacuje paru i sumporni dim u vis. Naučnici veruju da je stari vulkan najveći deo svoje energije oslobodio 1883. i da Anak Krakatau nikad neće imati istu snagu. Ali to se ne može sa sigurnošću predvideti.

Spoljašnje veze

• Vulkan Krakatau: Činjenice o erupciji 1883.
• Erupcija Krakatau 1883.