Kratak život

Statua Manuela de Falje u Granadi.

Kratak život (šp. La vida breve) je opera u dva čina i četiri scene španskog kompozitora Manuela de Falje. Libreto je na andaluzijskom dijalektu španskog jezika napisao Karlos Fernandez Šo. Komponovana je između avgusta 1904. i marta 1905. godine, ali je prikazana tek 1913. Premijerno je izvedena (u francuskom prevodu Pola Milea) u Opštinskom klubu u Nici 1. aprila 1913. Usledila su izvođenja u Parizu iste godine i u Madridu 1914. Klod Debisi je izvršio presudan uticaj na Falju da operu s numerama, kakva je bila na premijeri u Nici, preradi u operu sa neprekinutom muzičkom teksturom i zrelijom orkestracijom. Ova revizija je premijerno izvedena u pariskoj Operi-Komik u decembru 1913. godine, i danas predstavlja standardnu verziju.

Likovi

• Salud, Ciganka, Pakova ljubavnica, sopran.
• Pako, mladi gospodin, tenor.
• Baba, Saludina baba, mecosopran.
• Sarvaor, Saludin stric, bas.
• Karmela, Pakova verenica, mesosopran.
• Manuel, Karmelin brat, bariton.
• Pevač, bariton.
• Prodavci, kovači, svatovi, igračice.

Sinopsis

Radnja se odvija u Granadi početkom XX veka.

Čin prvi

Scena prva

Dvorište u skromnoj kući u četvrti Albaisin gde Salud čeka Paka. Čuju se glasovi. To su kovači koji pevaju dok obavljaju težak posao: Proklet čovek, proklet, što se rađa s crnom sudbom! Proklet ko se rađa nakovnjem, a ne rađa se čekićem! (melodija koja će odzvanjati kao lajtmotiv kroz čitavo delo). Baba, koja iskreno voli svoju unuku, brine se za nju. Salud: Živeli koji se smeju! Dole koji plaču! Pojavljuje se Pako. On i Salud pevaju ljubavni duo: Samo da znaš kako si me prep'o. Stric Sarvaor zna da je Pako veren s jednom iz njegove klase i rase. Jedno lepo devojče, a usto i bogato! Pako se još jednom zaklinje na vernost Saludi. Stric se besan baca na njega, ali ga baba zaustavlja.

Scena druga

Postepeno se smrkava. Puna lepote i poezije, jedna kratka simfonijska poema opisuje (različitim glasovima) zalazak sunca nad Granadom.

Pogled na granadski kvart Albaisin gde se odvija radnja opere.

Čin drugi

Scena prva

Ulica u Granadi. Fasada Karmeline kuće. Vidi se dvorište gde se održava veliko slavlje: Pevam solee Karmeliji i Paku i u spomen njenih roditelja. Ojsa, devojke, i zaigrajte! Salud, saznavši za venčanje Paka i Karmele, stupa na scenu sa Salvaorom, s bolom se prisećajući lažnih zaklinjanja. Posmatraju sa ulice kroz prozor šta se dešava u dvorištu. Eno ga smeje se pokraj one ženskinje! ... Ponekad bi' da stanem, a ponekad da pucam. Dolazi baba. Čuje se Pakov glas. Salud peva s prozora: Prokleta je jadna ženka što rađa se s crnom sudbom! Proklet ko se rađa nakovnjem, a ne rađa se čekićem! Ne pitaj više za nju, nit se penji Albaisinu! Verolomni mladoženja je čuje.

Scena druga

Dvorište gde se proslavlja svadba. Svatovi su raskošno obučeni. Nekoliko parova igra. Pako se pretvara da je veseo, prikrivajući svoju zabrinutost. E da sam pamet u glavu uzeo! Nisam smeo tako da je ostavim! Karmela ga posmatra. Salud i Salvaor se pojavljuju među svatovima. Gle Cigana! Gle cure! Salud: Ne dođoh da pevam! Pokazuje na Paka, kojem se otelo njeno ime: Salud! Ona: Oter'o me! Prevario! Ostavio! Pokušavajući da se odbrani od optužbi, Pako tvrdi da je ne poznaje: Lažeš! Izbacite je! Karmela: Pako! Za ime Boga! Salud, nežno izgovarajući njegovo ime, pada mrtva pred njegovim nogama.

Reference

Fusnote

Библиографија

• Pahlen, Kurt (diciembre de 2004). Diccionario de la ópera (1ª ed. edición). Emecé. ISBN 978-950-04-2618-3. str. 128..

Spoljašnje veze

• Libreto, diskografija i komentari (na Kareol.es)