Крила (film iz 1927)

Krila
Filmski poster
Izvorni naslov	Wings
Režija	Vilijam Velman
Scenario	Houp Loring Luis D. Lajton
Producent	Lisjen Habard Adolf Zukor Džesi L. Laski B. P. Šulberg Oto Herman Kan (nepotpisan)
Glavne uloge	Klara Bou Čarls Rodžers Ričard Arlen Gari Kuper
Muzika	Džon Stepan Zameknik (nepotpisan)
Direktor fotografije	Hari Peri
Montaža	E. Lojd Šeldon Lisjen Habard (nepotpisan)
Producentska kuća	Paramount Famous Lasky Corporation
Studio	Paramount Pictures
Godina	1927.
Trajanje	Biskopska verzija: 111 minuta Restaurirana verzija: 144 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	nemi (engleski titlovi)
Budžet	2 miliona dolara
Zarada	3,8 miliona dolara (iznajmljivanja u SAD i Kanadi)
IMDb veza

Krila (engl. Wings) je američki nemi ratni film iz 1927. godine, režisera Vilijama Velmana, u kome glavne uloge igraju Klara Bou, Čarls Rodžers i Ričard Arlen. Gari Kuper se pojavio u maloj ulozi koja mu je pomogla da pokrene karijeru u Holivudu.

Film, smešten tokom Prvog svetskog rata, napisali su scenaristi Houp Loring i Luis D. Lajton prema priči Džona Monka Sondersa da bi se prilagodio Klari Bou, najvećoj zvezdi studija Paramount Pictures u to vreme. Velman je angažovan za reditelja, pošto je bio jedini režiser u Holivudu u to vreme koji je imao iskustvo borbenih pilota iz Prvog svetskog rata, iako su Ričard Arlen i Džon Monk Sonders takođe služili u ratu kao vojni avijatičari. Film je sniman na lokaciji sa budžetom od 2 miliona dolara u vazduhoplovnoj bazi u San Antoniju, od 7. septembra 1926. do 7. aprila 1927. godine. Stotine statista i oko 300 pilota je bilo uključeno u snimanje, uključujući pilote i avione Vazdušnog korpusa američke vojske koji su dovedeni radi snimanja i pružanja pomoći i nadzora. Velman je tokom deset dana opsežno uvežbavao scene za bitku kod Sen Mijela sa oko 3.500 vojnika na bojnom polju napravljenom za produkciju na lokaciji. Iako su glumci i filmska ekipa imali mnogo slobodnog vremena tokom snimanja zbog vremenskih odlaganja, uslovi snimanja su bili intenzivni, a Velman se često sukobljavao sa vojnim oficirima dovođenim da nadgledaju film.

Priznat po svojoj tehničkoj veštini i realizmu po objavljivanju, film je postao merilo po kome su se merili budući filmovi o avijaciji, uglavnom zbog svojih realističnih sekvenci vazdušnih borbi. Bio je prvi film koji je osvojio Oskara za najbolji film na prvoj ceremoniji dodele nagrada Akademije filmskih umetnosti i nauka 1929, kao i jedini potpuno nemi film koji je to uspeo. Takođe je osvojio Oskara za najbolje inženjerske efekte (Roj Pomeroj). Film je bio jedan od prvih filmova koji su prikazivali golotinju. Godine 1997, Kongresna biblioteka je izabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturološkog, istorijskog ili estetskog značaja”, a film je ponovo pušten u bioskope Cinemark u ograničenom izdanju u maju 2012. kako bi se poklopio sa svojom 85. godišnjicom. Ponovo je objavljen za svoju 90. godišnjicu 2017. godine. Filmska arhiva Akademije izabrala je Krila za čuvanje 2002. godine.

Radnja

Ceo film

Klara Bou kao Meri Preston

Džek Pauel i Dejvid Armstrong su rivali u malom američkom gradu, gde se obojica bore za pažnju lepe Silvije Luis. Džek ne shvata da je „devojka iz susedstva”, Meri Preston, očajnički zaljubljena u njega. Obojica mladića se prijavljuju da postanu borbeni piloti u vojnoj vazdušnoj službi. Kada odu u trening kamp, Džek pogrešno veruje da ga Silvija više voli. Ona zapravo više voli Dejvida i daje mu do znanja o svojim osećanjima, ali je previše ljubazna da odbije Džekovu naklonost.

Džek i Dejvid su smešteni zajedno. Njihov drug u šatoru je kadet Vajt, ali njihovo poznanstvo biva suviše kratko; Vajt gine u avionskoj nesreći istog dana. Neustrašivi, njih dvojica izdržavaju rigorozan period obuke, tokom kojeg od neprijatelja postaju najbolji prijatelji. Nakon završetka obuke, otpremaju ih u Francusku da se bore protiv carske Nemačke.

Meri se pridružuje ratu tako što postaje vozač hitne pomoći. Kasnije saznaje za Džekovu reputaciju asa poznatog kao „Zvezda padalica” i susreće ga dok je na odsustvu u Parizu. Ona ga pronalazi, ali on je previše pijan da bi je prepoznao. Ona ga stavlja u krevet, ali kada dvojica vojnih policajaca upadnu unutra dok se ona nevino presvlači iz pozajmljene haljine u uniformu u istoj prostoriji, primorana je da podnese ostavku i vrati se u Sjedinjene Države.

Vrhunac priče dolazi sa epskom Bitkom kod Sen Mijela. Dejvid je oboren i smatra se mrtvim. Međutim, on preživi nesrećno sletanje, ukrade nemački dvokrilac i kreće ka savezničkim linijama. Tragičnom nesrećom, Džek primećuje neprijateljski vazduhoplov i, spreman da osveti svog prijatelja, započinje napad. Uspešno obara avion i sleće da bi uzeo suvenir svoje pobede. Vlasnik zemlje na kojoj se srušio Dejvidov avion poziva Džeka da dođe kod čoveka na samrti. On pristaje i biva šokiran kada shvati šta je uradio. Dejvid ga teši, i pre nego što umre, oprašta svom prijatelju.

Na kraju rata, Džek se vraća kući na dobrodošlicu heroju. Posećuje Dejvidove ožalošćene roditelje kako bi vratio stvari svog prijatelja. Tokom posete moli ih za oproštaj što je izazvao Dejvidovu smrt. Gospođa Armstrong kaže da nije Džek odgovoran za smrt njenog sina, već rat. Zatim se Džek ponovo susreće sa Meri i shvata da je voli.

Uloge

Glumac	Uloga
Klara Bou	Meri Preston
Čarls Rodžers	Džek Pauel
Ričard Arlen	Dejvid Armstrong
Džobina Ralston	Silvija Luis
El Brendel	Herman Švimpf
Ričard Taker	vazduhoplovni komandant
Gari Kuper	kadet Vajt
Ganbout Smit	narednik
Henri B. Volthol	gospodin Armstrong
Rosko Karns	poručnik Kameron
Džulija Svejn Gordon	gospođa Armstrong
Arlet Maršal	Selest
Džordž Irving	gospodin Pauel
Heda Hoper	gospođa Pauel

Produkcija

Scenario i iskustvo

Režiser Vilijam Velman je i sam bio iskusan pilot

Film su napisali Džon Monk Sonders (sa idejama za priču koje je doprineo nepotpisani Bajron Morgan), Houp Loring i Luis D. Lajton (scenario), producirao ga je Lisjen Habard (koji je takođe nepotpisan pomagao u montaži), a režirao Vilijam Velman, sa originalnom orkestarskom partiturom Dž. S. Zameknika, koja je takođe bila nepotpisana. Scenario je prepravljen da bi se prilagodio Klari Bou, pošto je ona bila najveća zvezda studija Paramount Pictures, ali nije bila srećna zbog svoje uloge: „Krila su...muški film, a ja sam samo šlag na vrhu torte”.

Producenti Lisjen Habard i Džesi L. Laski angažovali su reditelja Velmana pošto je on bio jedini reditelj u Holivudu u to vreme koji je imao iskustvo borbenog pilota iz Prvog svetskog rata. Glumac Ričard Arlen i pisac Džon Monk Sonders su takođe služili u Prvom svetskom ratu kao vojni avijatičari. Arlen je bio u stanju da samostalno leti u filmu, a Rodžers, koji nije bio pilot, prošao je obuku za letenje tokom produkcije, tako da je, kao i Arlen, takođe mogao da bude snimljen u krupnom planu u vazduhu. Habard je svima ponudio časove letenja, i uprkos velikom broju aviona u vazduhu, dogodila su se samo dva incidenta — jedan je uključivao pilota kaskadera Dika Grejsa, koji je slomio vrat ispavši iz kokpita nakon kontrolisanog pada; dok je drugi bio fatalna nesreća pilota Vojne vazdušne službe. Velman je uspeo da privuče podršku Ratnog ministarstva i njihovo uključenje u projekat, i pokazao je znatnu hrabrost i samopouzdanje u radu sa avionima i pilotima na platnu, znajući „tačno šta želi”, donoseći sa sobom „stav bez besmislica”, prema vojnom istoričaru filma Lorensu H. Svidu.

Snimanje

Vazdušne i borbene sekvence

Tomas-Mors MB-3 na Selfridž Fildu, jedan od tipova aviona koji se koriste u filmu

Film je snimljen i kompletiran sa budžetom od 2 miliona dolara u vazduhoplovnoj bazi Keli Fild, San Antonio, Teksas, između 7. septembra 1926. i 7. aprila 1927. godine. Primarni izviđački avioni koji su korišćeni u filmu bili su Tomas-Mors MB-3 koji su zamenili američke SPAD-ove i nemački Kertis P-1. Razvijanju tehnika potrebnih za snimanje krupnih planova pilota u vazduhu i snimanje brzine i kretanja aviona na platnu bilo je potrebno vremena, a u prva dva meseca napravljeno je malo upotrebljivih snimaka. Velman je ubrzo shvatio da Keli Fild nema adekvatan broj aviona ili veštih pilota za obavljanje potrebnih vazdušnih manevara, te je morao da zatraži tehničku pomoć i snabdevanje avionima i pilotima iz Vašingtona. Vazdušni korpus je poslao šest aviona i pilota iz 1. grupe za poteru stacionirane na Selfridž Fildu blizu Detroita, uključujući tadašnjeg drugog poručnika Elmera Dž. Rodžersa Mlađeg i drugog potporučnika Klarensa S. „Bila” Irvina koji je postao Velmanov savetnik. Irvin je bio odgovoran za projektovanje sistema vazdušnih kamera za snimanje krupnih planova i za planiranje borbi aviona, a kada je jedan od pilota slomio vrat, sam je igrao u jednoj od scena bitke.

Stotine statista je dovedeno, a oko 300 pilota je bilo uključeno u snimanje. Pošto su vazdušne bitke zahtevale idealno vreme za snimanje, produkcijski tim je jednom prilikom morao da čeka 18 uzastopnih dana na odgovarajuće uslove u San Antoniju. Ukoliko je bilo moguće, Velman je pokušavao da napravi snimke u vazduhu kao kontrast oblacima u pozadini, iznad ili ispred obala oblaka kako bi stvorio osećaj brzine i opasnosti. Velman je kasnije objasnio, „pokret na ekranu je relativna stvar. Konj trči po zemlji ili preskače prepreke ili potoke. Znamo da ide brzo zbog njegovog odnosa prema nepokretnom tlu”. Velman je omogućio avionima da „udaraju jedni na druge”, da „spuste i nestanu u oblacima” i da publici daju osećaj pada oborenih aviona. Tokom odlaganja snimanja iz vazduha, Velman je tokom deset dana opsežno vežbao scene za bitku kod Sen Mijela sa oko 3500 vojnika. Na lokaciji za snimanje je napravljeno veliko bojno polje sa rovovima i bodljikavom žicom. Velman je sam preuzeo odgovornost za pažljivo isplanirane eksplozije, detonirajući ih u pravo vreme sa svoje kontrolne table. Prema Piteru Hopkinsonu, najmanje 20 mladića, uključujući snimatelja Vilijama Klotijera, dobili su ručne kamere da snimaju „sve i svašta” tokom snimanja.

Velman se često sukobljavao sa vojnim oficirima dovođenim da nadgledaju film, posebno sa komandantom pešadije za koga je smatrao da mrzi „dve monumentalne stvari: letače i filmadžije”. Posle jedne svađe, Velman je uzvratio komandantu: „Ti si samo prokleta budala jer mi je vlada rekla da moraš da mi daš sve svoje ljude i da radiš upravo ono što ja želim da uradiš.” Iako je Velman obraćao mnogo pažnje na tehničke detalje prilikom snimanja, koristio je savremene automobile i odeću tokom snimanja, zaboravljajući da koristi one iz Prvog svetskog rata. Trebalo mu je šest nedelja da u potpunosti montira film i pripremi ga za objavljivanje.

Filmska ekipa

Klara Bou u trejleru za film

Dok je većini holivudskih produkcija u to vreme bilo potrebno nešto više od mesec dana za snimanje, Krilima je trebalo otprilike devet meseci da se završe. Iako je Velman pravio spektakularne snimke iz vazduha i stvarao istoriju holivudskog filma, studio je izrazio zabrinutost zbog troškova produkcije i povećanja budžeta. Poslali su rukovodioca u San Antonio da se požali Velmanu da mu jasno kaže da ima dve opcije, „put kući ili put u bolnicu”. Prema biografu Frenku T. Tompsonu, Velman je prišao producentu Dejvidu O. Selzniku u vezi sa ugovorom i pitao ga šta treba da uradi, na šta je Selznik odgovorio: „Samo ćuti. Držiš ih tamo gde boli.” Oto Kan, koji je finansirao produkciju, stigao je na set dok je Velman snimao sekvencu bitke u Sen Mijelu, nenamerno je poremetio Velmanovo vreme detonacije i izazvao teške povrede nekoliko statista. Velman je glasno i prostački naredio Kanu da izađe sa seta. Te večeri, Kan je posetio Velmana u njegovoj hotelskoj sobi, rekao mu je da je impresioniran njegovom režijom i da može da dobije sve što mu je potrebno da završi film.

Arlen kao Dejvid Armstrong

Glumci i ekipa imali su dosta slobodnog vremena između snimanja sekvenci, a prema režiseru Velmanu, „San Antonio je postao Armagedon veličanstvenog seksualnog Donibruka”. On se prisetio da su u hotelu „Sent Antoni” boravili devet meseci i da su sve lift devojke, u trenutku kada su otišli, bile trudne. Izjavio je da je Klara Bou otvoreno flertovala sa muškim članovima glumačke ekipe i nekoliko pilota, što je bilo uzvratno, uprkos tome što se verila sa Viktorom Flemingom dan nakon što je stigla u San Antonio 16. septembra 1926. godine. Gari Kuper, pojavivši se u ulozi koja mu je pomogla da pokrene karijeru u Holivudu, započeo je burnu aferu sa njom tokom produkcije. Kuper je navodno pokazao filmski scenario Hauardu Hjuzu koji nije bio impresioniran, smatrajući da je drama u njemu „puna sapunice”, iako je obavestio Kupera da se raduje što će videti kako će Velman izvesti tehničke sekvence iz vazduha. Klara Bou je jako mrzela kostime koje je dizajner Travis Banton napravio za film. Prerezala je izreze i odrezala rukave svojih kostima, na veliku žalost Bantona.

Značajne scene

Ričard Arlen i Čarls Rodžers u čuvenoj sceni poljupca.

Ovo je takođe jedan od prvih široko objavljenih filmova koji je prikazao golotinju. U kancelariji za regrutaciju su nagi muškarci vidljivi otpozadi na fizičkim pregledima, kroz vrata koja se otvaraju i zatvaraju nekoliko puta. Grudi Klare Bou se na trenutak otkrivaju tokom scene u spavaćoj sobi u Parizu kada vojna policija upada dok se ona presvlači. U sceni u kojoj se Rodžers napije, opijenost prikazana na ekranu bila je iskrena, jer iako je imao 22 godine, nikada ranije nije probao alkohol i brzo se opio od ispijanja šampanjca. Nosač sa kamerom postavljenom na produžetku napravljen je za snimanje scene u pariskom kafeu.

Tokom scene u kojoj je Dejvid na samrti, Džek ga ljubi u usta, što je dovelo do uobičajene interpretacije ovog filma kao oslikavanja prvog istopolnog poljupca u istoriji filma. Međutim, postoje i tumačenja da je poljubac bio samo bratski. Iako ne postoji opšti konsenzus, predloženi su i filmovi Netrpeljivost (1916), Ubistvo iz nehata (1922) i Maroko (1930).

U sceni kafea, jedan od parova u dugom snimku je istopolni ženski par.

Objavljivanje i prijem

Varijanta postera sa otvorenim prostorom za zaglavlje za prilagođavanje promocije filma u bioskopu

Velman je film posvetio „onim mladim ratnicima neba čija su krila zauvek sklopljena oko njih”. Film je pretpremijerno prikazan je 19. maja 1927. u jednom bioskopu u San Antoniju. Premijera je održana u Njujorku, 12. avgusta 1927. godine i film je prikazivan 63 nedelje pre nego što je pušten u druge bioskope. Film je konačno izdat u Los Anđelesu 15. januara 1928. godine. Originalno izdanje filma bilo je obojeno i imalo je neke sekvence u ranom širokom ekranu poznatom kao Magnascope, takođe korišćenom u filmu Old Ironsides iz 1926. godine. Originalno izdanje je takođe koristilo scene iz vazduha koje su koristile Handschiegl proces boje za plamen i eksplozije. Neke verzije su imale sinhronizovane zvučne efekte i muziku, koristeći proces zvuka na filmu General Electric Kinegraphone (kasnije poznatog kao RCA Photophone).

Krila su odmah po objavljivanju doživela uspeh i postala su merilo po kome su se godinama kasnije merili uzastopni filmovi o avijaciji, u smislu „autentičnosti borbe i obima produkcije”. Jedan od razloga ogromne popularnosti filma bila je javna zaljubljenost u avijaciju nakon transatlantskog leta Čarlsa Lindberga. Vazdušni korpus koji je nadgledao produkciju izrazio je zadovoljstvo krajnjim proizvodom. Kritički odgovor je bio podjednako entuzijastičan i film je nadaleko hvaljen zbog svog realizma i tehničke sposobnosti, uprkos površnoj radnji, „avijacionom pikniku” kako ga je nazvao Džin Braun. Borbene scene u filmu bile su toliko realistične da se jedan pisac koji je proučavao film ranih 1970-ih zapitao da li je Velman koristio stvarne snimke aviona koji su pali na zemlju tokom Prvog svetskog rata. Jedan kritičar je primetio: „Izuzetan kvalitet Krila leži u njegovoj privlačnosti kao spektakla i kao filma sa bar nekim od aktuelnosti letenja u ratnim uslovima”. Drugi je napisao: „Ništa u nizu ratnih slika nikada nije upakovalo veći udeo pravih uzbuđenja u jednak snimak. Kao spektakl, Krila su tehnički trijumf. Nagomilava udarac za udarcem sve dok gledalac nije skoro nervozno iscrpljen”. Mordont Hol iz novina The New York Times pohvalio je kinematografiju scena letenja, režiju i glumu celokupne glumačke ekipe u svojoj recenziji od 13. avgusta 1927. godine. Hol je imao samo dve zamerke, jednu blagu na glumu Ričarda Arlena i na kraj, koji je opisao sa: „kao i mnoge ekranske priče, kojih ima mnogo više nego što treba, previše je sentimentalan.”

Prema časopisu Variety je zaradio približno 3,8 miliona dolara od iznajmljivanja bioskopa iz Sjedinjenih Država i Kanade, što mu je donelo mesto među 100 najpopularnijih filmova svih vremena na domaćim blagajnama nakon prilagođavanja inflaciji i veličini populacije u svojoj eri.

Nagrade

Dana 16. maja 1929. održana je prva ceremonija dodele Oskara u hotelu Ruzvelt u Holivudu u čast izuzetnih filmskih dostignuća 1927–1928. Krila su bila prijavljena u brojnim kategorijama i bila su prvi film koji je osvojio Oskara za najbolji film (tada poznat kao „Najbolji film, produkcija”) i najbolje inženjerske efekte za Roja Pomeroja. Ostaje jedini potpuno nemi film koji je osvojio nagradu za najbolji film. Izlazak sunca: Pesma o dva ljudska bića, koji je osvojio Oskara za jedinstvenu i umetničku produkciju, smatran je jednakim pobednikom večeri, ali je sledeće godine Akademija odustala od te nagrade i retroaktivno odlučila da je nagrada koju su osvojila Krila najveća čast koja se može dodeliti. Statuetu, koja još nije bila poznata kao „Oskar”, Daglas Ferbanks je uručio Klari Bou u ime producenata Adolfa Zukora i B. P. Šulberga.

Nasleđe

Krst i kokarda, udruženje pilota iz Prvog svetskog rata, odlučilo je da organizuje odavanje počasti Krilima 1968. godine. Otkrili su da Paramount nema čak ni fotografije. Rekreirali su film iz preživelih snimaka, ponovo ga izdali i imali retrospektivu na kojoj su pozvali režisera i glavne glumce Ričarda Arlena i Badija Rodžersa. Brošura je bila dostupna nekoliko godina, ali je ponovo štampana u knjizi koju je pripovedao Ričard Arlen, koju je objavila Džudi Votson, pod naslovom Krila i druga sećanja ranog Holivuda. Dugi niz godina, Krila su se smatrala izgubljenim filmom sve do 1992. godine kada je jedan otisak pronađen u Kinoteci Francuske u Parizu i brzo je kopiran sa nitratnog filma na sigurnosnu foliju. Ponovo je prikazan u bioskopima, od kojih su neki pratili film sa Vurlicerovim orguljama.

U retrospektivi, filmski stručnjak Skot Ejman u svojoj knjizi Brzina zvuka: Holivud i revolucija zvučnih filmova 1926–1930 iz 1997. ističe i raznoliku strukturu i prilagođene aspekte Krila u tom prelaznom periodu u američkoj kinematografiji:

Ironično, nemi spektakl na masovnom tržištu, poput Krila Vilijama Velmana, bez napora prikazuje mnogo više vizuelne raznolikosti nego što su mejnstrim američki filmovi od tada ponudili: prikazuje promene od brutalnog realizma ka nerealističnim tehnikama koje su povezane sa sovjetskom avangardom ili impresionističkim francuskim filmovima – dvostruke ekspozicije, subjektivni snimci iz tačke gledišta, trik efekti, simbolične ilustracije na titlovima itd.

Godine 1997, film je izabrana za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država od strane Kongresne biblioteke zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”. Godine 2006, sin režisera Velmana, Vilijam Velman Mlađi, napisao je knjigu o filmu i učešću njegovog oca u stvaranju, pod nazivom Čovek i njegova krila: Vilijam A. Velman i snimanje prvog najboljeg filma.

Film je bio u fokusu epizode ​​televizijske serije Petticoat Junction koja je prvobitno emitovana 9. novembra 1968. godine. Arlen i Rodžers je trebalo da se pojave tokom premijere filma u jednom od lokalnih bioskopa 1928. godine. Oni su umesto toga odlučili da prisustvuju njujorškoj projekciji koja je održana iste noći. Ujak Džo piše pismo u kome ih prekori što su napustili grad. Da bi se iskupili i napravili publicitet, pristali su da prisustvuju drugoj premijeri, 40 godina kasnije. Ova epizoda sadrži stvarne isečke iz filma.

Arlen i Rodžers su se takođe pojavili zajedno kao oni sami u epizodi Lusinog Šoua 18. decembra 1967. pod nazivom „Lusi i Kerol Bernet: Drugi deo”. Oni su predstavljeni kao zvezde Krila na ceremoniji povodom završetka Lusine i Keroline obuke za stjuardese. Pojavljuju se na sceni ispod kadrova preuzetih iz filma, a kasnije na ceremoniji, glume u mjuziklu sa Lusi i Kerol, kao dva pilota iz Prvog svetskog rata.

Restauracija

Pošto su originalni negativi izgubljeni, najbliži originalnoj kopiji je rezervni negativ koji je ponovo otkriven u trezorima studija nakon verzije Kinoteke Francuske. Pateći od propadanja i nedostataka, negativ je u potpunosti restauriran savremenom tehnologijom. Za obnovljenu verziju Krila, originalna muzička partitura je ponovo orkestrirana. Zvučni efekti ponovo je kreirala kompanija Skywalker Sound koristeći arhivirane audio zapise. Scene koje koriste Handschiegl proces boja su takođe ponovo kreirane za obnovljenu verziju.

Godine 1996. Paramount je izdao VHS izdanje. Studio je 2012. godine izdao „pedantno obnovljenu” verziju za DVD i Blu-ray formate. ​​Remasterizovana verzija u visokoj rezoluciji poklopila se sa stogodišnjicom studija. Otvara se montažom logotipa, koja počinje verzijom prethodnog logotipa iz 2010. ili verzijom trenutnog logotipa iz 2012. „100 godina” i osvrće se na prethodne logotipe iz proteklih 100 godina, počevši od verzije logotipa iz 1989. godine iz 1986, sve do početnog logoa filma. Dana ​​2. i 16. maja 2012. odabrani bioskopi Cinemark prikazivali su ekskluzivno ograničeno ponovno izdanje dva puta dnevno kako bi se poklopilo sa 85. godišnjicom filma. Dobio je ograničeno izdanje širom sveta za proslavu 90. godišnjice.

Film je sačuvala Filmska arhiva Akademije, u saradnji sa Kongresnom bibliotekom i studijom Paramount Pictures, 2002. godine.

Reference

Bibliografija

• Brown, Gene (1984). The New York Times Encyclopedia of Film: 1896–1928. Times Books. ISBN 978-0-8129-1046-9. 
• Brownlow, Kevin (1968). The Parade's Gone by. University of California Press. ISBN 978-0-520-03068-8. 
• Danesi, Marcel (2013). The History of the Kiss: The Birth of Popular Culture. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-37685-5. 
• Dolan, Edward F. (1985). Hollywood Goes to War. Hamlyn. ISBN 978-0-600-50053-7. 
• Eyman, Scott (1997). The Speed of Sound: Hollywood and the Talkie Revolution 1926-1930. Simon & Schuster. ISBN 978-1-4391-0428-6. 
• Farmer, Jim (novembar 2006). „The Making of Flyboys”. Air Classics. sv. 42 br. 11. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hardwick, Jack; Schnepf, Ed (1989). A Viewer's Guide to Aviation Movies: The Making of the Great Aviation Films. General Aviation Series. 2. Challenge Publications. 
• Hopkinson, Peter (2007). Screen of Change. UKA Press. ISBN 978-1-905796-12-0. 
• Mast, Gerald (1986). The Movies in Our Midst: Documents in the Cultural History of Film in America. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-50979-2. 
• Oldfield, Barney (proleće 1991). „'WINGS' A Movie and an Inspiration”. Air Power History. 38 (1): 55—58. JSTOR 26272296. Pristupljeno 14. 2. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Orriss, Bruce W. (1986). When Hollywood Ruled the Skies. Aero Associates. ISBN 978-0-87910-056-8. 
• Porter, Darwin (2005). Howard Hughes: Hell's Angel. Blood Moon Productions, Ltd. ISBN 978-0-9748118-1-9. 
• Silke, James R. (jun 2019). „Fists, Dames & Wings!” (PDF). Air Classics. sv. 55 br. 6. ISSN 0002-2241. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Suid, Lawrence H. (2002). Guts & Glory: The Making of the American Military Image in Film. University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-9018-1. 
• Stenn, David (2000). Clara Bow: Runnin' Wild. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8154-1025-6. 
• Thompson, Frank T. (1983). William A. Wellman. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-1594-0. 
• Thompson, Frank T. (2002). Texas Hollywood: Filmmaking in San Antonio since 1910. Maverick Publishing Company. ISBN 978-1-893271-21-0. 
• Gallagher, John Andrew; Thompson, Frank T. (2018). Nothing Sacred: The Cinema of William Wellman. Men With Wings Press. ISBN 978-0-9987699-2-9. 
• Wellman, William A., Jr. (2006). The Man and His Wings: William A. Wellman and the Making of the First Best Picture. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-98541-7. 

Spoljašnje veze

• Krila na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Krila na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
• Krila na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
• Крила na sajtu AFI (jezik: engleski)
• Wings essay by Dino Everett at National Film Registry
• Krila (film iz 1927) dostupan za besplatno preuzimanje sa sajta Internet Archive [više]
• Wings at Virtual History
• Q&A With Paramount's VP of Archives on the restoration of Wings
• Wings na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)