Kriptoanarhizam

Kriptoanarhizam (ili kripto-anarhija) je forma anarhije koja se ostvaruje putem računarske tehnologije. Kripto-anarhisti koriste takozvane kriptografske softvere da bi ostali anonimni i zaštićeni prilikom slanja i primanja različitih podataka putem računarskih mreža, sa namerom da sačuvaju sopstvenu privatnost, kao i političku slobodu i ekonomsku slobodu.

Kao posledica korišćenja kriptografskih softvera, veza između pravog identiteta nekog korisnika ili organizacije i pseudonima koji koriste je teža za razotkriti, osim ukoliko korisnik lično ne ukaže na vezu. Na ovaj način, teško je odrediti čiji zakoni će biti zanemareni, pa čak i lokacija saučesnika bi mogla biti nepoznata. Međutim, teoretski je moguće da učesnici svojevoljno stvore nove zakone uz pomoć pametnih ugovora, ili preko onlajn ugleda, ukoliko je korisnik pod pseudonimom.

Poreklo

Timoti C. Mej je 1988 u svom “Manifestu Kripto-Anarhista” uveo osnove kripto-anarhizma, šifrovane razmene koje garantuju potpunu anonimnost, potpunu slobodu govora, i potpunu slobodu trgovine – uz predvidivo neslaganje s konceptom države.

• 

Terminologija

„Kripto” potiče od starogrčke reči “κρυπτός” (kruptós), što znači „sakriveno“ ili „tajno“. Kripto-Anarhizam se odnosi na anarhističku politiku, zasnovanoj na kriptografskim metodama, odnosno sakrivena anarhija.

Motivi

Jedan od motiva kripto-anarhista je odbrana od špijunaže komunikacija na računarskim mrežama. Kripto-anarhisti žele da spreče Vladu u korišćenju različitih sredstava masovne špijunaže kao što su „PRISM“, „Tempora”, „Data retention”, „NSA warrantless surveillance controversy”, „Room 641A, the „FRA”, itd. Kripto-anarhisti smatraju kriptografijom pravom odbranom za ovakve probleme, a ne političke postupke.

Drugi interes je izbegavanje cenzure, pogotovo one na Internetu, na bazi prava na slobodu izražavanja. Programi koji kripto-anarhisti koriste umeju da omoguće objave i otkrića informacija sa Interneta ili drugih računarskih mreža, potpuno anonimno. Na primer, “Tor”, “I2P”, “Freenet”, kao i mnoge druge slične mreže omogućavaju postojanje anonimnih „sakrivenih“ stranica kojima mogu pristupiti samo korisnici ovih programa, dok programi kao „Bitmessage” pružaju mogućnost anonimnih razmena nalik i-mejlu. Ovo pomaže ljudima koji se bave razotkrivanjem ilegalnih radnji, kao i širenju informacija opozicije u zemljama sa diktatorskim režimima.

Treći razlog je stvaranje i učešće u protiv-ekonomiji, što podrazumeva razvoj odgovarajućih alternativa za banke, kao i razvitak alternativnih finansijskih sistema koji nude korisniku više mogućnosti da veću privatnost i anonimnost. Kriptovalute kao „Bitcoin” i službe kao „Silk Road” i „Black Market Reloaded” učinile su razmenu dobara i usluga bez prevelikog uticaja zakona mogućim. Ovo su primeri centralizovanih, a samim tim i ranjivih „pijaca“. Takođe, onlajn novčanici koje koristi Bitcoin su takođe centralizovani i ranjivi. Decentralizovane i podeljene pijace i valute su teže da nalaženje od strane zakona i mogu pružiti povećanu sigurnost korisnicima. Primer ovakve pijace je „OpenBazaar”.

Tehnički izazov u stvaranju i održavanju ovakvih kriptografskih sistema je izuzetan, što privlači programere da se pridruže ovakvim projektima. 

Kriptografija i pravo

Kripto-anarhisti insistiraju da bez mera zaštita poruka, ličnih podataka, i privatnost generalno bi bili izuzetno oštećeni. Zabraniti kriptografiju je ekvivalentno uklanjanju tajnih razmena. Prema njima, samo drakonske države bi iskoristile kriptografiju za kriminal. U nekim državama je i sada ilegalno koristiti kriptografiju dok u drugim su prosto ograničeni korisnici. Stanovnici Ujedinjenog Kraljevstva moraju da zatraže od nadležnih ključeve za dešifrovanje sopstvenih sistema. Ukoliko to ne učine, kazna može biti i do dve godine zatvora.

Ova procedura može biti preskočena preko automatske obnove ključa preko osiguranih izvora koji stvaraju nove privatne i javne ključeve u kratkom vremenskom roku. Nakon obnove, stari ključevi se mogu izbrisati, uklanjajući mogućnost korišćenja starih ključeva kao i njihovu predaju drugim licima. Tehnologija koja dozvoljava obnovu ključeva ima mnogo, a neke su : kriptografija javnih ključeva, hardver PRNG, savršena prosledba tajni i oportunističko šifrovanje. Mnoge aplikacije na modernim mobilnim telefonima koriste ovakvo šifrovanje. Jedini način da se ukloni ova vrsta šifrovanja jeste potpuna zabrana (ovakva zabrana moguća je samo u totalitarnim vladama, inače će uslediti masovna invazija privatnosti), ili da se ograniče njene koristi (tehnološkim putem ili putem zakona). Ovakva ograničenja mogu pružiti poteškoće i rizične za korisnike te kriptografske tehnologije što bi ograničilo i sprečilo njeno širenje. Uglavnom je ipak opasnost od zakona ta koja ograničava korisnike i proliferaciju tehnologije, a ne sama tehnologija i način na koji se ona koristi.

Kripto-anarhizam je ideologija koja teži stvaranju i raspodeli informacijske infrastrukture koja po dizajnu ne dozvoljava razotkrivanje tajnih razmena pojedinaca uprkos pokušajima autoriteta.

Prihvatljivo poricanje

Kripto-anarhizam se u velikoj meri zasniva na prihvatljivom poricanju da bi izbegao cenzuru.
Kripto-anarhisti stvaraju ovu zaštitu tako što šalju šifrovane poruke na proksi servere računarskih mreža. Uz te poruke ide i gomila informacija, a poruka je zaštićena šiframa stvorenih od strane proksi servera i od strane javnih ključeva. Svaki informacioni čvor može da dešifruje deo poruke za koji je zadužen, i preuzme informacije koje se tiču tog čvora. U prevodu, čvor koji šalje ima parnjaka, čvor koji preuzima informacije. To nosi posledicu koja može prouzrokovati poteškoće informacionim čvorovima da uopšte znaju šta sadrže ili sa kime komuniciraju. Ostali učesnici mogu sakriti svoje identitete preko digitalnih potpisa, ili slično, Ko je započeo razmenu podataka i kome su oni namenjeni smatra se nedokučivim, osim ukoliko sami učesnici ne otkriju sebe.

Učiniti protokole komunikacije anonimnim otežava otkriće identiteta određenog pseudonima ili službe. Pošto su suđenja bez porote mahom ilegalna, teško je zaustaviti potencijalna krivična dela na mrežama bez jakih zabrana na kriptografiju.

Porecivo šifrovanje i anonimnost mreža može se iskoristiti kao način da se izbegne otkriće prilikom razmene ilegalnih ili osetljivih podataka koje korisnici ne bi delili bez zaštite svog identiteta. Podaci mogu biti bilo šta od propagande, razotkrivanje informacija, droga, ilegalna pornografija, politični sadržaj, anonimne transakcije itd.

Anonimno trgovanje

Na ovim mrežama postoje, anonimne banke i elektronski novac koji se izdaje privatno i kome je ne moguće ući u trag. U prošlosti, ovakve poslove obavljale su samo centralizovane organizacije. „Digitalni Monetarni Fond“ i „Yodelbank” su samo neki od anonimnih banaka koje su kasnije ugašene od strane svojih stvaralaca. “Ukash” je mreža koja radi sa elektronskim novcem, gde se 500£ ili €750 može zameniti kod njih za njihov vaučer od devetnaest cifara na nekim od radnih stanica i platnih prometa.

„Bitcoin” je moneta stvorena i osigurana od strane mreže koje čine korisnici jednakih vrednosti i koji beleže sve transakcije u sistemu koje mogu da se upotrebe u kripto-anarhističke svrhe. Sama ideja bitcoina potiče zapravo iz Manifesta Kripto Anarhije. Postoje alternative za bitcoin, koje takođe imaju zaštite protiv pretrage. Neke od alternativa predstavljaju kao platforme za decentralizovane autonomne organizacije.

„Silk Road” je bila prva anonimna kripto-pijaca. Zasnivala se na mreži „Tor” i sve transakcije se bila preko bitcoina. FBI je ugasio poslovanje pijace 2013. godine. Silkroad je brzo zamenjen drugim kripto-pijacama i danas ima više njih koje posluju rame uz rame.

OpenBazaar je slobodan projekat stvaranja električnih transakcija u potpuno decentralizovanim pijacama. Koristi bitcoin i inspirisana je projektom po imenu DarkMarket.

Anonimna trgovina je pogodna za informacijske usluge koje se mogu obaviti preko interneta. Teže je održati anonimnost kada se radi o fizičkim proizvodima jer je potrebno kročiti u fizički svet: Prodavac mora da zna gde šalje proizvod u fizičkom svetu. Pošto nije moguće ući u trag novcu na internetu, moguće je izbeći neke zakone, koji se oslanjaju na identitetima pravih ličnosti. Tako recimo, porez na dobit za usluge na internetu koje nudi kripto-anarhistička mreža mogu se izbeći jer vlada ne zna identitet pružaoca usluge.

„Kladionica Smrti” (Assassination Market) je pijaca zasnovana na Toru kojom upravlja samo prozvani kripto-anarhista pod pseudonimom Kuwabatake Sanjuro.

U „The Cyphernomicon” dokumentarcu, Timoti Mej objašnjava da je kripto-anarhizam forma anarho-kapitalizma: „Šta će proizaći iz ovoga nije sigurno, ali mislim da će biti forma anarho-kapitalističke pijace koji zovem „kripto-anarhija“:

U istom dokumentarcu spominje se definicija kripto-anarhizma, kada Mej kaže: Neki od nas veruju da će različiti oblici kriptografije prouzrokovati slabljenje moći države, pa čak i iznenadni raspad nekih. Verujemo da će proširenje na sajberspejs, sa zaštićenim komunikacijama, digitalnim novcem, anonimnošću i pseudonimnošću i uz pomoć ostalih kripto-kontrolisanih interakcijama, dovesti do promene same prirode ekonomije i društva.

Vladama će biti teže da naplaćuju porez, upravljaju pojedincima i organizacijama (sitnim ako bilo šta drugo) i generalno manipulišu stanovništvom kada uopšte ne znaju na kojem kontinentu ti stanovnici žive!

Literatura

• May, Timothy C. (1994), The Cyphernomicon, Arhivirano iz originala 22. 8. 2013. g. 
• May, Timothy C. (1988), The Crypto Anarchist Manifesto 
• Vinge, Vernor; Frankel, James (2001), True Names: And the Opening of the Cyberspace Frontier, Tor Books 
• Barlow, John Perry (februar 1996), A Declaration of the Independence of Cyberspace, Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g.