Kristijan Lous Lange

Fotografija Langea, ~ 1921.

Kristijan Lous Lange (Stavanger, 17. septembar 1869 — Oslo, 11. decembar 1938) bio je norveški istoričar, učitelj i politikolog. Bio je jedan od najistaknutijih svetskih eksponenta teorije i prakse internacionalizma. Dodeljena mu je Nobelova nagrada za mir.

Rani život i obrazovanje

Otac mu je bio vojni inženjer i unuk istoričara Kristijana C. A. Langea. Završio je srednju školu 1887. godine i nastavio da putuje i studira istoriju, engleski i francuski jezik na Univerzitetu u Oslu, gde je i diplomirao 1893. Predavao je u srednjim školama dugi niz godina i na kraju se vratio na Univerzitet u Oslu da bi doktorirao.

Karijera

Godine 1899. imao je svoju prvu zvaničnu ulogu u internacionalističkom pokretu kada je imenovan za sekretara odbora za organizaciju konferencije Interparlamentarne unije u Oslu, organizacije posvećene podsticanju diskusije između parlamentaraca različitih zemalja. Sledeće godine je postavljen za sekretara Nobelovog komiteta norveškog parlamenta i, iako je odustao od te funkcije 1909, igraće ključnu ulogu u ranim danima Norveškog Nobelovog instituta. Bio je norveški tehnički delegat na Drugoj haškoj mirovnoj konferenciji.

Lange se ponovo pridružio Interparlamentarnoj uniji 1909. godine kada je imenovan za generalnog sekretara organizacije, na kojoj će poziciji ostati do 1933. godine. Kao generalni sekretar nadgledao je preseljenje Unije u Brisel. Održavao je organizaciju u Oslu kroz izazovna vremena Prvog svetskog rata, a zatim je ponovo seli u Ženevu nakon rata. Ostao je aktivan i u brojnim drugim organizacijama, delujući kao norveški delegat ili zamenik delegata u Ligi naroda od njenog osnivanja do 1938, pisao izveštaje i bio je dopisnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, i učestvovao je u Centralnoj organizaciji pod pokroviteljstvom Holandije. Organizacija za trajni mir, između ostalih aktivnosti. Često su ga pozivali zbog stručnosti u arbitraži i kontroli naoružanja.

Njegovu intelektualnu podršku internacionalizmu pokazao je prvi od tri toma istorijskog traktata (Histoire de l'internationalisme).

Rečeno je da delo, objavljeno 1919, doprinosi ideološkoj pripremi za Ligu naroda. Za ovu i sve druge svoje aktivnosti, Lange je 1921. podelio Nobelovu nagradu za mir sa Jalmarom Brantingom.

Lični život i smrt

Lange je umro u 69. godini, dan nakon 17. godišnjice od prijema Nobelove nagrade.

Bio je otac Karla Viga Manteja Langea, Halvarda Lenga i Kristijana Ogusta Mantija Langea.

Njegova ćerka Tora je bila nastavnica istorije i jezika od 1938. u Oslu. Tokom okupacije Norveške od strane nacističke Nemačke pridružila se pokretu otpora dok je njen muž otišao u izgnanstvo. Bila je zatvorena u koncentracionom logoru Grini u septembru 1943, ali se razbolela i umrla u bolnici Ulevol u decembru. Lange je bila članica Norveškog udruženja za ženska prava.

Vidi još

• Jalmar Branting