Kristof Vilibald Gluk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kristof Vilibald Gluk
nemački kompozitor i dirigent
Datum rođenja2.juli 1714.
Mesto rođenjaErasbah, Nemačka
Datum smrti15. novembar 1787.
Mesto smrtiBeč, Austrija

Kristof Vilibald Gluk (nem. Christoph Willibald Gluck), (Erasbah, 2. jul 1714 — Beč, 15. novembar 1787) nemački je kompozitor i dirigent.[1][2]

Bio je kompozitor i dirigent bečkog dvora, a kasnije angažovan u Parizu. Nakon ranih opera u tradicionalnom stilu italijanske barokne opere, počeo je u Beču komponovati opere u kojima napušta konvencionalne šeme i provodi reformu zasnovanu na muzičko-dramskom jedinstvu. U njima obrađuje opšteljudska etička načela, a stil je izgradio sintezom elemenata italijanske i francuske opere, nemačke pesme i instrumentalnog stila. Uticao je na mnoge, italijanske, francuske i nemačke kompozitore, a komponovao je oko 100 opera, balete, instrumentalnih dela, ode i pesme.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je u malom bavarskom gradu Erasbahu (današnjem Berhingu) kao najstariji od šestoro braće. Otac Alexander Johanes Gluk bio je šumar i nadglednik za sakupljanje putarine grada Erasbaha i okolnih bogatih crkvenih imanja.[1] Godine 1711. njegov se otac venčao s Marijom Valburg, a 1717. sele se u Češku, gde otac postaje glavni šumar u službi princa Filipa Hyacinta von Lobkovica 1727. godine. Gluk je prvo muzičko obrazovanje stekao kao pevač i svirač u crkvama. Prema Glukovim rečima, otac nije podržavao njegov interes za muziku te je insistirao da sin krene očevim stopama, što je dovelo do sukoba između njih dvojice.[3]

Prema različitim pričama, zbog tog je sukoba Gluk pobegao iz kuće u Beč, gde je živio pevajući i svirajući po crkvama i trgovima, iako se većina njegovih biografa ne slaže s ovom verzijom događaja. Odlazak iz kuće dogodio se kasnije i Gluk je otputovao u Prag, gde je od 1731. pohađao filozofski fakultet[2] i stekao formalno znanje iz metafizike, logike i matematike. Sveučilište je tada imalo bogatu muzičku scenu koja je podrazumevala italijansku operu i oratorijum. Gluk je nakon nekog vremena napustio sveučilište bez diplome, a sledeća istorijska beleška spominje ga tek 1736. u Beču.[4][3][4][5]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 116. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ a b „GLUK Kristof Vilibald (Christoph Wilibald Gluck)”. snp.org.rs. Pristupljeno 18. 1. 2024. 
  3. ^ a b Irene Brandenburg: Christoph Willibald Gluck und seine Zeit, Laaber : Laaber-Verl. 2010. ISBN 978-3-89007-252-4.
  4. ^ a b Irene Brandenburg, Elisabeth Richter, Gerhard Croll: Gluck-Schriften. Ausgewählte Aufsätze und Vorträge 1967–2002. Gluck-Studien, Band 4. Bärenreiter, Kassel. 2003. ISBN 978-3-7618-1606-6.
  5. ^ Bruce Alan Brown: Gluck and the French Theatre in Vienna. Clarendon. . Oxford. 1991. ISBN 978-0-19-316415-4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kristof Vilibald Gluk na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj biografski članak vezan za muzičara je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристоф_Вилибалд_Глук&oldid=27059512”