Kukuvije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kukuvije
Vremenski raspon: Kasni eocen do danas
Tyto novaehollandiae
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Strigiformes
Porodica: Tytonidae
Ridgway, 1914
Rodovi

Tyto.[1][2][3]
Phodilus

Sinonimi
  • Tytoninae sensu Sibley & Ahlquist

Kukuvije (lat. Tytonidae) jedna su od dve porodice ptica iz reda sova, pri čemu je druga prave sove (Strigidae). Razlikuju se od ostalih sova po tome što imaju facijalni disk srcastog oblika, za razliku od okruglog facijalnog diska tipičnih sova. One imaju duge, jake noge sa moćnim kandžama. One se razlikuju od porodice Strigidae po strukturnim detaljima, posebno u pogledu grudne kosti i stopala.[4]

Kukuvije su porodica širokog opsega, mada nisu prisutne u Severnoj Americi, Saharskoj Africi, i velikim delovima Azije. One žive u širokom opsegu habitata od pustinja do šuma, i od umerenih latituda do tropa. Većina od dvadeset postojećih vrsta kukuvija je malo poznata. Neke, kao što je madagaskarska kukuvija, jedva da su viđene ili proučavane od njihovog otkrića, za razliku od uobičajene kukuvije, koja je jedna od najbolje poznatih vrsta na svetu. Međutim, moguće je da neke podvrste obične kukuvije zaslužuju da budu odvojene vrste, ali su veoma malo o njima zna.

Pet vrsta kukuvije je ugroženo, i neke od ostrvskih vrsta su izumrle tokom holocena ili ranije (npr. Tyto pollens, poznat i fosilnih zapisa sa Androsa na Bahamama, i verovatno osnova za mitske Čikčarne[5]). Kukuvije su uglavnom noćne životinje, i generalno nisu migratorne. One žive u parovima ili pojedinačno.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Nastanjuju sve kontinente osim Antarktika. U Aziji se mogu naći samo na jugu, jugoistoku i jugozapadu. U Africi ne žive samo u središnjim delovima pustinje Sahare. U Evropi i Severnoj Americi ne nastanjuju hladna severna područja.

Opis[uredi | uredi izvor]

Duge su od 23 do 53 cm i teške od 180 do 1 280 grama, zavisno od vrste. Ženke su obično neznatno veće od mužjaka. Perje je narančasto do crnkastomrko na gornjem delu tela. Donji deo tela je beo, mrkocrven ili crnkastomrk. Hrane se uglavnom malenim sisarima (do veličine zečeva), pticama, žabama, ribama, gušterima i velikim insektima koje love noću, više uz pomoć sluha nego vida.

Oglašavaju se siktanjem, kreštanjem ili zviždanjem. Takođe mogu glasno "cvokotati" kljunom.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Gnezde su u ambarima i drugim objektima koji se retko koriste, veštačkim gnezdima, dupljama u odsecima, stenama ili drveću. Neke se gnezde na tlu. Ženka nese 2-9, ponekada 11, belih jaja. Inkubira ih 27-34 dana. Ptići ostaju u gnezdu 50-64 dana.

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Kukuvije su zbog svog običaja da se gnezde u ruševinama, crkvama i sličnim mestima dobile posebno mesto u folkloru. Ipak, ljudi je uglavnom povezuju sa zemljoradnjom. Budući da se ove ptice hrane raznim pacovima i miševima koji uništavaju useve, ove su ptice tu bile dobrodošle. Nažalost, ta ih je bliska veza sa zemljoradnjom gotovo uništila u Zapadnoj Evropi, jer su mnogo više od ostalih vrsta stradale od pesticida i herbicida. U Maleziji se kukuvije i hemikalije koriste zajedno da bi se kontrolisala populacija pacova. Takve su se mere pokazale uspešnim, jer jedna porodica sova godišnje pojede oko 1 300 pacova. Međutim, ovo nije uvek bilo uspešno: kada su ih ljudi uvezli na sejšelska ostrva, sove su radije ubijale lokalne ptice nego glodare. Tako su za 12 godina u potpunosti istrebile bele čigre sa tih ostrva.

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Rod Tyto[uredi | uredi izvor]

Rod Phodilus[uredi | uredi izvor]

Fosilni rodovi[uredi | uredi izvor]

Bivši rodovi[uredi | uredi izvor]

Pretpostavljena „gigantska kukuvija” Basityto iz ranog eocina čiji ostaci su nađeni u Grafenmihlu (Nemačka) bila je zapravo krunski ždral (Balearica);[6] pretpostavljena „kukuvija Uskršnjeg ostrva”, na bazi subfosilnih kostiju nađenih na Rapa Nuj se ispostavilo da je procelarid;[7] i za uzorak originalno opisan kao fosilni pliocenski Lechusa stirtoni kasnije je utvrđeno da su nedavni ostaci sadašnje američke kukuvije.[8]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Billberg, Gustaf Johan Billberg (1828). Synopsis faunae Scandinaviae. Tome 1, Part 2 Aves. Table. 
  2. ^ Peters, James Lee, ур. (1940). Check-List of Birds of the World. 4. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 77. 
  3. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 394. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ Bruce, M. D. : Family Tytonidae (Barn-owls). In: del Hoyo, J.; Elliott, A. & Sargatal, J. (eds): Handbook of Birds of the World, Volume 5: Barn-owls to Hummingbirds: 34-75, plates 1-3. Lynx Edicions, Barcelona. 1999. ISBN 978-84-87334-25-2.
  5. ^ Marcot, Bruce G. (1995). „Owls of Old Forestsof the World” (PDF). United States Department of Agriculture - Forest Service. str. 26. Pristupljeno 6. 3. 2019. 
  6. ^ Mourer-Chauviré, Cécile (2008). „The systematic position of the genus Basityto, Mlikovsky 1998” (PDF). Proceedings of the Biological Society of Washington. 114 (4): 964—971. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 01. 2022. g. Pristupljeno 21. 03. 2019. 
  7. ^ Steadman, David William (2006): . Extinction and Biogeography of Tropical Pacific Islands Birds. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77142-7. 
  8. ^ Chandler, Robert M. (jul—septembar 1982). „A Reevaluation of the Pliocene Owl Lechusa Stirtoni Miller” (PDF). Auk. 99 (3): 580—581 — preko SORA. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bruce, M. D. : Family Tytonidae (Barn-owls) (1999). In:. del Hoyo, J.; Elliott, A. & Sargatal, J. (eds): Handbook of Birds of the World, Volume 5: Barn-owls to Hummingbirds: 34-75, plates 1-3. Lynx Edicions, Barcelona. ISBN 978-84-87334-25-2. 
  • Steadman, David William (2006). Extinction and Biogeography of Tropical Pacific Islands Birds. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77142-7. .
  • Ballmann, Peter (1969). Les Oiseaux miocènes de la Grive-Saint-Alban (Isère) [The Miocene birds of Grive-Saint-Alban (Isère)]. Geobios 2: 157-204. [French with English abstract] . doi:10.1016/S0016-6995(69)80005-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) (HTML abstract)
  • Mlíkovský, Jirí (2002). Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe (PDF). Ninox Press, Prague. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 03. 2011. g. Pristupljeno 05. 02. 2016. 
  • Olson, Storrs L. (1985). Section IX.C. Strigiformes. In: Farner, D.S.; King, J.R. & Parkes, Kenneth C. (eds.): Avian Biology 8: 129-132. Academic Press, New York.
  • Bruce, M.D. (1999). „Common barn-owl”. Ur.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of the Birds of the World. 5: Barn-owls to Hummingbirds. Barcelona, Spain: Lynx Edicions. str. 71. ISBN 978-84-87334-25-2. 
  • Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ur. (avgust 2022). „Owls”. IOC World Bird List Version 12.2. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 9. 12. 2022. 
  • Uva, V.; Päckert, M.; Cibois, A.; Fumagalli, L.; Roulin, A. (2018). „Comprehensive molecular phylogeny of barn owls and relatives (Family: Tytonidae), and their six major Pleistocene radiations”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 125: 127—137. doi:10.1016/j.ympev.2018.03.013. 
  • Clements, J.F.; Schulenberg, T.S.; Iliff, M.J.; Fredericks, T.A.; Gerbracht, J.A.; Lepage, D.; Billerman, S.M.; Sullivan, B.L.; Wood, C.L. (2022). „The eBird/Clements Checklist of Birds of the World: v2022”. Pristupljeno 10. 12. 2022. 
  • „Data Zone: HBW and BirdLife Taxonomic Checklist”. BirdLife International. Pristupljeno 10. 12. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кукувије&oldid=26665759”