Kultura Švajcarske

Iako postoji osnovana sumnja da li je Viljem Tel ikada postojao, sama legenda imala je veliki uticaj na istoriju i kulturu Švajcarske.^[1] (statua u Altdorfu)

Švajcarska se nalazi na raskršću nekoliko velikih evropskih kultura. Izuzev engleskog, tri glavna jezika kontinenta, nemački, francuski i italijanski, predstavljaju nacionalne jezike Švajcarske, zajedno sa romanškim, koji govori mala manjina stanovništva. Dakle, švajcarsku kulturu karakteriše raznolikost, koja se ogleda u širokom spektru tradicionalnih običaja. 26 kantona takođe je odgovorno za veliku kulturnu raznolikost.^[2]

Bez obzira na regionalne razlike, Alpi su igrale ključnu ulogu u oblikovanju istorije i kulture Švajcarske.^[3]^[4] Regija Gotardskog prevoja postala je jezgro Švajcarske konfederacije početkom 14. veka. Danas, sve planinske oblasti Švajcarske imaju jaku skijašku i planinarsku kulturu i povezane su sa narodnim umetnostima kao što su alpski rog i jodlovanje. Druge švajcarske kulturne ikone uključuju švajcarsku čokoladu, švajcarski sir, satove, zvonce, bankarstvo i švajcarske vojne noževe.

Narodna umetnost[uredi | uredi izvor]

Narodna umetnost živi u organizacijama širom zemlje. U Švajcarskoj se najviše izražava u muzici, plesu, poeziji, drvorezu i vezenju. Postoje i brojni regionalni i lokalni obredi koje određuje period u godini. Jodlovanje, iako stereotipno za Švajcarsku, nije široko rasprostranjeno i ograničeno je samo na neke planinske oblasti. Isto važi i za harmoniku, koja se ponekad naziva po imenu Schwiizerörgeli, što ukazuje na to da je ona švajcarski muzički instrument, a ne nemački Handorgel.

Alski rog je trubački muzički instrument od drveta. Alpski rog se uglavnom koristi i sreće u planinskim regionima, a veoma je popularan u nekim oblastima, a kao jodlovanje i harmonika, postao je amblem tradicionalne švajcarske muzike.

Melodije narodne muzike razlikuju se između regiona. Generalno, oni u pastoralnim oblastima su plutajući i širokog spektra. U unutrašnjim i južnim Alpima, međutim, melodije su sličnije pesmama i ograničenijeg su opsega. Zajedničke i popularne teme su teme o ljubavi i domovini, ali su patriotske i pastoralne teme, kao i lovačke teme, uobičajene.

Alpsku narodnu kulturu karakterišu veoma izražajni plesovi. Mali muzički ansambli mogu se naći u planinskim predelima, posebno u delu Švajcarske koji govori francuski jezik.

Najčešći oblik drvorezbarstva je rezbarenje čipovima. Takvo rezbarenje je obično za dekoraciju svakodnevnih predmeta, kao što su stolice za mleko, trake za zvonce, drvene kašike ili štapovi za hodanje. Urezivanje figura je takođe uobičajeno, naročito kod figura koje su povezane sa Božićem. U nekim oblastima fasade kuća su bogato ukrašene drvorezbarstvom. Ovo je široko rasprostranjeno u regionu Bernskog visokogorja u kome dominira protestantsko hrišćanstvo. U rimokatoličkim regijama, ovo je daleko manje uobičajeno.

Vez je uobičajen na tradicionalnoj odjeći, posebno ženskoj. Vez je često ograničen na istaknute tačke, kao što su manžetne, šeširi i šalovi. Vez se koristi i za dekoraciju tkanine. U prošlosti, vezenje je bilo deo domaće industrije na severoistoku i istoku Švajcarske. Danas je vez ograničen na turizam, jer tradicionalna odeća više nije u upotrebi.

U određenim jesenjim noćima dečije povorke sa fenjerima su uobičajene u nemačkoj Švajcarskoj. Lanterne (zvane Rääbeliechtli) ručno su izrezbarene iz korenastog povrća, uglavnom repa, uklanjanjem unutrašnjosti i stavljanjem sveće unutra. Rääbeliechtli je ukrašen dizajnerskim detaljima kao što su tradicionalno sunce, mesec i zvezde. Fenjer se zatim besi na tri lanca. Deca šetaju ulicama svog grada sa fenjerima i pevaju tradicionalne pesme. Običaj potiče iz tradicije zahvalnosti na kraju žetve u novembru.^[5] Ova tradicija je vrlo slična tradiciji rezbarenih lampiona za noć veštica u Irskoj, Škotskoj, Ostrvu Man (gde se naziva Hop-tu-Na za noć veštica i imaju tradicionalne pesme), kao i u delovima Engleske i Velsa. Tamo je proslava 31. oktobra, kada se slavi keltska Nova godina.

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

U Švajcarskoj postoji jaka arhitektonska tradicija. Romanički stil 12. veka može se naći u katedralama u Bazelu, Sionu, Huru, Ženevi i Lozani. Ovaj stil, koji je bogat izrazom, može se naći i na mnogim dvorcima i tvrđavama širom zemlje, od kojih su mnoge sačuvane u dobrom stanju. Katedrale u Šafhauzenu, Cugu i Cirihu su u gotičkom stilu, a crkve u Ajnzidelnskoj opatiji i Sankt Galenu su u baroknom stilu. Tokom renesanse, veliki broj majstora arhitekture svoje talente pokazao je u Italiji. Većina njih je došla iz južnog kantona Tičino. Zatvori u blizini Duždove palate u Veneciji i most Rialto u Veneciji sagradio je Antonio da Ponte. Most uzdaha u Veneciji sagradio je Antonio Kontino, a Domeniko Fontana (1543–1607) dizajnirao je čitavu Lateransku palatu u Napulju, kao i fasadu crkve Svetog Jovana Lateranskog i Kraljevskog dvora u istom gradu. Fontanin nećak Karlo Maderno bio je arhitekta pape Pavla V. San Carlo alle Quattro Fontane, galerija Palaco Spada i manastir Filipini izgradio je Frančesko Boromini, a Karlo Fontana je bio odgovoran za fasadu San Marčelo al Korzo i palatu Montekitorio; Baldasare Longena, iz Marođe, sagradio je crkvu Santa Marija dela Salute, kao i palate Rezoniko i Vidman; sve u Veneciji.

Porodice Giliardi i Oldeli iz Tičina postavile su temelje arhitekture i u Rusiji. Đovani Giliardi izgradio je sirotište u Moskvi, a njegov sin Domeniko Giliardi bio je zadužen za obnovu javnih zgrada u Moskvi, uključujući i Univerzitet, nakon velikog požara 1812. godine. Domeniko Trezini izgradio je mnoga mesta u Sankt Peterburgu po naređenju Petra Velikog; Pjetro Trezini (koji nije u srodstvu sa Domenikom) nastavio je tradiciju tokom 1740-ih. Le Korbizje (Šarl-Eduar Žanre-Gri) verovatno je bio najkreativniji švajcarski arhitekta u inostranstvu u 20. veku. On je bio pokretačka snaga Međunarodne škole arhitekture koja je u nedavnoj prošlosti snažno uticala na gotovo svaki trend u zgradama širom zapadne hemisfere.

Karakteristična arhitektura visokog kvaliteta može se naći širom Švajcarske. Često se smatra kao posebno inovativna moderna arhitektura. Mario Bota je poznati arhitekta koji je uticao na modernu arhitekturu. Arhitekte Žak Hercog i Pjer de Meron iz Bazela dobili su Prickerovu nagradu za arhitekturu 2001. godine,^[6] a 2009. godine je nagradu dobio švajcarski arhitekta Peter Cumtor.^[7]

Vizuelne umetnosti[uredi | uredi izvor]

U 16. veku protestantizam je imao snažan uticaj na vizuelne umetnosti u Švajcarskoj. Samjuel Hijeronimuš Grim bio je poznati umetnik iz 18. veka koji je stvarao vodenim bojama i mastilom, iako je u Engleskoj stvorio veći deo svog zapaženog rada. Nije bilo gotovo nikakvog uticaja italijanske ili francuske renesanse. Švajcarski umetnici su se u modernim vremenima počeli pojavljivati na međunarodnom planu. Za Alberta Đakometija se tvrdi da je mnogo inspiracije preuzeo od Etruraca, a bio je međunarodno poznati umetnik. Žan Tingeli fascinirao je ljude iz celog sveta složenim pokretnim skulpturama, koje su izgrađene isključivo od otpadnog materijala. Paul Kle se ponekad smatra najupečatljivijim i najimpresivnijim slikarem u Švajcarskoj.

Dadaistički pokret nastao je u Švajcarskoj tokom 1910-ih.

Uprkos relativno malom broju međunarodno poznatih umetnika kao što su Alberto Đakometi i Hans Rudi Giger, postoje značajne umetničke zbirke u poznatim muzejima širom Švajcarske. One se nalaze ne samo u gradovima poput Ciriha, Bazela i Ženeve, već i u manjim gradovima kao što su Šafhauzen, Martini i Vintertur. Muzeji u manjim gradovima ponosni su na svoj doprinos umetnosti, koja premašuje ono što se obično nalazi u pokrajinskim područjima.

Grafička umetnost cveta u Švajcarskoj, kao i kreativna fotografija. Primeri ovoga mogu se naći na kalendarima, časopisima i reklamama na otvorenom.

Književnost[uredi | uredi izvor]

U oblasti književnosti, Švajcarska je iznedrila veliki broj poznatih pisaca. Žan-Žak Ruso je iz Ženeve. Kritičar i istoričar Jakob Burkhart bio je iz Bazela. Kuća Gospođe de Stal u Kopeu bila je središte evropskog književnog života tokom 18. veka. Drugi značajniji švajcarski pisci uključuju Gotfrida Kelera, Konrada Ferdinanda Mejera, Jeremiju Gothelfa, a Šarl Ferdinand Ramu, Herman Hese i Karl Špiteler ovečnani su Nobelovom nagradom za svoja književna dela.

U 20. veku predstave Fridriha Dorenmata i Maksa Friša impresionirale su čitaoce izvan granica Švajcarske. Postoji veliki broj regionalnih dijalekata, posebno na nemačkom jeziku. Iako se za pisanje obično koristi standardni nemački, u mnogim oblastima postoji živa književnost.

Za dečju kulturu karakterističan je švajcarski lik iz crtanog filma Globi.

Muzika[uredi | uredi izvor]

Švajcarska se obično ne smatra vodećom muzičkom nacijom. Međutim, u 20. veku je postojao veliki broj poznatih kompozitora, kao što su Artur Oneger, Otmar Šek i Frank Martin, koji su svi stekli međunarodni ugled. Lucern i Verbijer imaju prestižne međunarodne letnje festivale klasične muzike: Festival u Lucernu^[8] i Festival Verbijer.^[9] Ostala mesta imaju slične festivale, varirajući od kantri i vesterna do popa i džeza. Posebno je poznat Montre džez festival. Tokom današnjih dana, Eluveitie je poznatiji švajcarski folk metal bend, koji polako dostiže mejnstrim kulturu, što je zapravo prvi folk metal bend koji to čini. Eluveitie je dostigao broj 4 na švajcarskoj Hit paradi za svoj album Helvetios iz 2012. godine.

Švajcarski kompozitor i muzičar Andreas Folenvajder stekao je svetsko priznanje svojom harfnom muzikom i dobio Gremija, a potom i dve nominacije za nagradu Gremi, jednu iz 2007. godine. Njegovih 17 instrumentalnih albuma prodato je u preko 15 miliona primeraka.

Mediji[uredi | uredi izvor]

Novine imaju jak regionalni karakter, a neke su poznate po svom temeljitom izveštavanju o međunarodnim temama, kao što su Neue Zürcher Zeitung iz Ciriha i Le Temps iz Ženeve. Kao i drugde, televizija igra veliku ulogu u modernom kulturnom životu u Švajcarskoj. Nacionalni javni emiter, SRG SSR idée suisse, nudi tri mreže, po jednu za nemačku, francusku i italijansku govornu oblast Švajcarske. U delovima zemlje u kojima živi nemačko govorno stanovništvo, televizije iz Nemačke su dosta popularne, kao i televizije iz Francuske u delovima u kojima se govori francuski, te televizije iz Italije u delu koji govori italijanski jezik. Američki filmovi i televizijske serije imaju uticaj u svim oblastima.

Kada je reč o filmu, američke produkcije čine većinu programa, iako je nekoliko švajcarskih filmova uživalo komercijalne uspehe poslednjih godina. Možda zbog višejezične kulture, gotovo svi gledaju filmove u bioskopima na svom izvornom jeziku sa titlovima, a filmovi na televiziji se često emituju u originalnoj i sinhronizovanoj verziji.

Bankarstvo[uredi | uredi izvor]

Švajcarska je povezana sa bankarskim i finansijskim uslugama. Od početka 18. veka Švajcarska ima dugu istoriju bankarske tajne i poverljivosti klijenata. Prvobitni način za zaštitu bogatih evropskih bankarskih interesa, bankarska tajna Švajcarske je kodifikovana Federalnim zakonom o bankama i štednim bankama iz 1934. godine. Smatra se "ocem bankarske tajne", i jedan je od najvećih ofšor finansijskih centara i poreznih utočišta u svetu od sredine 20. veka. Nakon međunarodnog pritiska da se povuku zakoni o bankarskoj tajnosti, u Švajcarskoj je došlo do fluktuirajućih nivoa bankarskih regulativa.

Oslobađanje informacija o klijentima smatra se ozbiljnim socijalnim i krivičnim delom od ranih 1900-ih. Zaposleni koji rade u Švajcarskoj i inostranstvu u švajcarskim bankama "dugo su se držali nepisanog koda sličnog onome koji su primenjivali doktori ili sveštenici".^[10] Bankarstvo u Švajcarskoj je istorijski igralo i još uvek igra dominantnu ulogu u švajcarskoj ekonomiji i društvu. Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ukupna bankarska aktiva iznosi 467% ukupnog bruto domaćeg proizvoda.^[11] Bankarstvo u Švajcarskoj je prikazano, u različitim stepenima tačnosti, u sveukupnoj popularnoj kulturi, knjigama, filmovima i televizijskim emisijama.

Nauka[uredi | uredi izvor]

Od 16. veka i Paracelzusa (pravo ime Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajm), Švajcarska ima dugu tradiciju značajnih švajcarskih naučnika. Paracelzus je uveo polje hemije u medicinu u 16. veku. Porodica Bernouli iz Bazela je poznata po svojim značajnim doprinosima matematici tokom vremenskog perioda od tri generacije. Leonard Ojler je još jedan inovativni matematičar. Oras-Benedikt od Sosira je bio prirodnjak i pionir alpskih studija. Savezni institut za tehnologiju u Cirihu je iznedrio veliki broj dobitnika Nobelove nagrade, dok Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, poznata kao CERN, upravlja najvećom laboratorijom za fiziku čestica u svetu. Ferdinand de Sosir bio je važan naučnik koji je doprineo poplju lingvistike. Fizičar Albert Ajnštajn, rođen u Nemačkoj, preselio se u Švajcarsku 1895. godine u dobi od 16 godina i 1901. postao državljanin Švajcarske.

Slobodno vreme[uredi | uredi izvor]

Blizina planina u svim oblastima Švajcarske uveliko je uticala na slobodno vreme švajcarskih ljudi. Porast broja skijališta i ruta za planinarenje u švajcarskim planinama dovela je do toga da Švajcarci postanu veoma sportski svesni. Osim skijanja i planinarenja, rvanje u švajcarskom stilu (Schwingen) i dalje je popularno u ruralnim područjima. Nedeljno streljaštvo u jutarnjim satima i hornusen (vrsta alpskog bejzbola) su još dva tradicionalna švajcarska sporta. Streljaštvo, tenis, golf, hokej na ledu, fudbal, košarka, rukomet, jedrenje, paraglajding, jedrenje, plivanje, odbojka, florbal, brdski biciklizam i planinarenje po šumama i planinama su sve popularne zabave. Ribolov je uobičajen na mnogim jezerima i rekama, ali često je potrebna dozvola. Mnoga planinska jezera zamrzavaju se tokom zime i koriste se za kerling, trke konja i pasa, posebno oko Sankt Morica.

Lozana je sedište mnogih međunarodnih sportskih organizacija, između ostalog Međunarodnog olimpijskog komiteta, Sportskog arbitražnog suda i oko 55 međunarodnih sportskih udruženja. Sedište FIFA-e nalazi se u Cirihu.