Kulturno društvo „Zlatna reč”
| Kulturno društvo „Zlatna reč” | |
|---|---|
| Kulturverein "Goldenes Wort" | |
 | |
| Osnivač | Slavica Klajn |
| Datum osnivanja | 21. april 2016 |
| Tip | udruženje građana |
| Namena | očuvanje i predstavljanje srpskog jezika, kulture i tradicije |
| Lokacija | Austrija |
| Sedište | Johannesweg 7, 2291 Lase, Donja Austrija, Austrija |
| Službeni jezici | srpski, nemački |
| Predsednik | Slavica Klajn |
Kulturno društvo „Zlatna reč” (nem. Kulturverein "Goldenes Wort") je udruženje stvaralaca sa sedištem u Laseu u Donjoj Austriji.[1][2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Osnovano je 21. aprila 2016. godine u Laseu nadomak Beča. Njegov osnivač, prvi i aktuelni predsednik je pesnik, prozni pisac i humanitarac Slavica Klajn.[3]
Društvo ima značajnu ulogu u kulturnom životu Srba u Austriji, a sarađuje i sa stvaraocima iz matice Srbije.[4] Priređivač je Festivala srpsko-austrijske kulture i umetnosti (SÖFKU), jedan od organizatora pesničkih večeri na temu „Stop nasilju nad ženama” u Austriji,[5] te drugih književnih večeri, izložbi i ostalih manifestacija koje za cilj imaju očuvanje i predstavljanje srpskog jezika, kulture i tradicije u Austriji i povezivanje srpskog i austrijskog stvaralaštva, naročito mladih i neafirmisanih autora.[6]
Osnivač Zlatne reči Slavica Klajn sredstvima prikupljenim od prodaje knjiga na promocijama pomaže rad manastira Svete Petke u Izvoru kod Paraćina i porodice kojima je to potrebno.[7]
Rad Zlatne reči povezan je sa Kulturno-istorijskim centrom „Srpska kruna” iz Kragujevca.
SÖFKU[uredi | uredi izvor]
Najznačajnija manifestacija koju Kulturno društvo „Zlatna reč” priređuje je međunarodni „Festival srpsko-austrijske kulture i umetnosti” (SÖFKU). Prvi je održan 2017. godine i svaki je posvećen nekom od srpskih velikana koji su svoj narod najbolje prezentovali u svetu ili koji su na svom putu imali dodirnih tačaka sa Austrijom. Ujedno, naslovni velikan uvek je tema zbornika koji sadrži radove učesnika. Festival čine književne večeri, izložbe, panel-diskusije... Osim zvaničnog dela programa, učesnicima festivala je na raspolaganju i obilazak bečkih znamenitosti. Isto tako, sam festival se održava u nekoj od njih, pa je, primera radi, drugi po redu održan u palati Šenbrun.[8]
Do sada je festival iznedrio sledeće zbornike:
- Miloš Crnjanski (2017)[9]
- Laza Kostić (2019)[1]
- Svetosavska zvona – poezija šapuće o nama (2020)[10]
- Kroz Vukovo slovo – ćirilica, običaji i mi (2021)[11]
Svi zbornici štampani su uz sufinansijsku pomoć Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Izložbe[uredi | uredi izvor]
- Srpska revolucija i stvaranje moderne države Srbije (1804–1878) u Beču 2016[12]
- Hleb, slavski kolač – simbol života u Slovenskim Konjicama 2017[13]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „U susret Svetskom danu poezije”, RTS, 20. mart 2019. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ Biografija Slavice Klajn, Petruška nastamba, 2022. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Slavica Klajn: žena vitez”, RTS, 26. septembar 2016. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Prva zbirka pesama i priča trinaestogodišnjeg Dimitrija Dmitrovića Beskrajno polje stihovima”, Rasejanje.info, 8. mart 2022. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Srpska zajednica u Beču poručila Stop nasilju nad ženama”, RTS, 28. novembar 2016. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Priznanje Zlatne reči književniku Radovanu Miliću” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. decembar 2022), Naši u svetu, 20. decembar 2018. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Promocije i prodaje knjiga u Beču kao pomoć manastiru Sv. Petke kod Paraćina”, Rasejanje.info, 24. jun 2022. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Drugi međunarodni književni festival u Beču”, Pokazivač, 23. oktobar 2018. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Obeleženo 40 godina od smrti Miloša Crnjanskog u Beču”, RTS, 12. decembar 2017. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Srpsko-austrijski festival SAFKU treći put među Srbima”, RTS, 16. mart 2020. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Zbornik Kroz Vukovo slovo – ćirilica, običaji i mi”, RTS, 24. februar 2021. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Beč: izložba Srpska revolucija i stvaranje moderne države Srbije (1804–1878)”, RTS, 5. decembar 2016. Posećeno 5. januara 2023.
- ^ „Obredni hleb i slavski kolač, simboli života”, RTS, 19. oktobar 2017. Posećeno 5. januara 2023.
