Купуасу

Kupuasu
	Stablo sa plodovima
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
(nerangirano):	Skrivenosemenice
(nerangirano):	Eudikotiledone
(nerangirano):	Rosids
Red:	Malvales
Porodica:	Malvaceae
Potporodica:	Byttnerioideae
Pleme:	Theobromateae
Rod:	Theobroma
Vrsta:	T. grandiflorum
Binomno ime
	Theobroma grandiflorum; (Willd. ex Spreng.) K.Schum.

Kupuasu (port. Cupuaçu) ili Teobroma krupnocvetna (lat. Theobroma grandiflorum) tropsko je drvo iz roda Theobroma, koje pripada porodici slezova (Malvaceae). Blizak je srodnik kakaovca.^[1]

Autohtona je vrsta iz Amazonske tropske kišne šume čije autohtono stanovništvo je koristilo plodove ove biljke još u pretkolumbovsko vreme. Danas se komercijano uzgaja u severnim državama Brazila, posebno u saveznim državama Para, Amazonas, Rondonija i Akre, te u vlažnim tropskim predelima Bolivije, Kolumbije, Venecuele, Ekvadora i Perua. U manjim količinama uzgaja se i u Kostarici i Meksiku.^[1]

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Kapuasu je srednje visoko drvo prosečne visine između 5 i 15 metara, dok pojedini primerci mogu da narastu i do 20 metara. Kora je smeđa i glatka. Listovi su ovalni, krupni i kožasti, jarko zelene boje na licu i sivkasti na naličju. Dužina listova varira od 23 do 35 centimetara, dok je širina od 6 do 10 centimetara. Lisna nervatura je perasta sa 9 do 10 parova lisnih nerava. Mladi listovi obično imaju svetlo rozu boju, a što su stariji to dobijaju sve tamnije nijanse zelene boje.

Cvetovi su kauliflorični i razvijaju se direktno na stablu ili na debljim granama, a oprašivanje se vrši uglavnom preko insekata. Plodovi su duguljasti, smeđi i dosta krupni, sa prosečnom dužinom do oko 25 cm, širinom do 12 cm i težinom od 1 do 2 kilograma. Sa spoljašnje strane ploda nalazi se od 4−7 mm debeo i tvrd egzokarp koji štiti mekanu i sočnu unutrašnjost ploda.^[1]

Unutrašnjost ploda predstavlja sočna i mekana bela pulpa slatko-kiselkastog ukusa koja omotava između 25 i 50 semena raspoređenih u 5 gnezda. Pulpa ima poseban ukus koji predstavlja mešavinu ukusa čokolade i ananasa. Plod sadrži purinov alkaloid teakrin. Plodovi se koriste sveži i za pripremu sokova, slatkiša i brojnih jela. Seme čini petinu ukupne mase ploda, a sadrže i do 50% masnoća koje su po svojim svojstvima dosta slične kakao puteru.

Hemijska svojstva[uredi | uredi izvor]

Plodovi sadrže tanine, glikozide, teograndine, katehine, kvercetine, kempferol i izoskutelareine koji mu daju specifičnu aromu.^[2]

Takođe sadrži i kofein, teobromin i teofilin koji se mogu naći i u kakau, ali u znatno manjim količinama.^[3]

Kupuasu maslad je triglicerid sastavljen od zasićenih i nezasićenih masnih kiselina koje maslacu daju nisku tačku topljenja od svega 30 °C i stvara kompaktnu kremastu masu pogodnu za konditorsku industriju (posebno kod dobijanja bele čokolade). Najvažnije masne kiseline u kupuasu buteru su stearinska (38%), oleinska (38%), palmitinska (11%) i arahidinska kiselina (7%).^[4]