Pređi na sadržaj

Kurt Adler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kurt Adler
Kurt Adler
Lični podaci
Datum rođenja(1907-03-01)1. mart 1907.
Mesto rođenjaJindrihuv Hradec, Austrougarska
Datum smrti21. septembar 1977.(1977-09-21) (70 god.)
Mesto smrtiBatler, SAD
Zanimanjedirigent, pijanista, muzikolog
muzički direktor

Kurt Adler (01. mart 1907 – 21. septembar 1977) bio je austrijski klasični hor majstor, muzički dirigent, pisac i pijanista. Bio je najpoznatiji kao hor majstor i glavni dirigent Metropoliten opere u Njujorku od 1943. do 1973.[1] Dirigovao je u Austriji, Nemačkoj, Rusiji, Čehoslovačkoj, Ukrajini, SAD, Kanadi, Meksiku, Jugoslaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Kurt Adler je rođen u Jindrihuv Hradecu, Bohemija (danas Češka), za vreme Austro-Ugarske imperije u buržoaskoj jevrejskoj porodici. Bio je jedino dete Zigfrida Adlera (rođen 26. juna 1876. u Luki u Jihlavi, Češka), vlasnika tekstilne fabrike, i Olge (Firt) Adler (rođena 3. aprila 1883. u Sušicama, Bohemija (danas Češka).[2] Oba roditelja je ubio Gestapo tokom Drugog svetskog rata, nakon što su deportovani u koncentracioni logor Izbica, koji je služio kao transfer logor, za logor Belzec u Poljskoj 15. maja 1942.[3] Njegovi baka i deda po ocu, Jakob i Evelina Adler, sahranjeni su u Nojhausu (sada Jindrihuv Hradec), na hebrejskom groblju.[4] Njegovi deda i baka po majci, Albert i Ketrin Firt, sahranjeni su u Sušicama, u Češkoj.[4]

Tokom 1930-ih mnogi sada poznati muzičari, uključujući Adlera, emigrirali su u Sjedinjene Države da bi pobegli od nacizma. Adler je otišao u SAD 9. oktobra 1938.[2] Isplovio je iz Roterdama u Holandiji 1938. godine na "SS Statendamu".[5] Naturalizovan je 21. marta 1944.[6]

Život u umetnosti i humanističkim naukama[uredi | uredi izvor]

Kurt Adler je svoju profesionalnu karijeru započeo u Nemačkoj u muzičkom sastavu Berlinske državne opere. Kasnije se pridružio čuvenom nemačkom operskom pozorištu u Pragu i Gradskoj operi u Berlinu. Pridružio se Metropoliten operi 1943. godine, pod upravom Edvarda Džonsona, a zatim u saradnji sa Rudolfom Bingom, generalnim direktorom, od 1945. do 1973. godine.

Saopštenje za štampu maestra Adlera nakon njegovog regrutovanja za majstora hora Metropoliten opere u Njujorku kaže: „Od vremena Đulija Setija, pre deset godina, nikada nije postojao ni jedan majstor hora za ceo italijanski, francuski, nemački, engleski repertoar i sa mojim imenovanjem, postepena reorganizacija i obuka će ponovo biti centralizovani u jednoj ruci."[7]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Kurt Adler je počeo da studira muziku sa šest godina kod kantora Jakoba Furnberga.[8] Njegovo prvo javno pojavljivanje bilo je sa četrnaest godina.

Njegovo celokupno muzičko obrazovanje bilo je u Beču, Austrija. Ostali nastavnici su prof. Rihard Robert, Fani Boem-Kramer, prof. Aleksandar Manhart (1875–1936) (klavir); prof. Karl Vajgl (1881–1949), prof. Gvido Adler (1855–1941), prof. Vilhelm Fišer (1886–1962) (teorija); Prof. Ferdinand Fol (1867–1929), takođe Herman Vajgert (1890–1955), Erih Klajber (1890–1956) (dirigovanje). Godine 1925. završio je klasičnu akademsku gimnaziju u Beču. Godine 1927. stekao je diplomu muzikologije na Univerzitetu u Beču, što odgovara zvanju magistra umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beču.[9]

Jezici[uredi | uredi izvor]

Engleski, nemački, češki, ruski, francuski, italijanski, španski, latinski, grčki, rumunski, hebrejski. [2]

Angažovanja[uredi | uredi izvor]

  • 1927–1929, pomoćnik dirigenta Berlinske državne opere. Prva dirigovana opera, Per Gint (Grig).
  • 1929–1932, dirigent Praškog nemačkog operskog pozorišta.
  • 1932–1933, dirigent, Berlinska gradska opera.
  • 1933–1938, diriguje simfonijskim koncertima i operom širom Evrope.
  • 1933, dirigent orkestarskih koncerata, Bečka muzička asocijacija.
  • 1933, osnivač operske kompanije Unio, Beč.
  • 1933–1935, prvi dirigent, Kijev, Nacionalna opera Ukrajine.
  • 1935–1937, osnivač, muzički direktor i prvi dirigent Simfonijskog orkestra Staljingrad (SSSR).
  • 1938–1943, SAD, diriguje koncertima i koncertira kao pijanista širom SAD i Kanade.
  • 1938–1939, pijanista, tri transkontinentalne turneje po Sjedinjenim Državama.
  • 1939–1941, muzički direktor, Frendšip Haus, Njujork.
  • 1943, pomoćnik dirigenta Leopolda Stokovskog, Metropoliten opera, Njujork.
  • 1943–1973, hormajstor, dirigent, Metropoliten opera, Njujork, Njujork (SAD).
  • 1944–1947, Muzički direktor, Opera Nacional i Opera de Meksiko, Meksiko Siti.
  • 1952, Muzički direktor, Central Siti Opera Festival, Central Siti, Kolorado.
  • 1954, Muzički direktor operskih predstava u Grčkom teatru, Holivud, Kalifornija.

Dirigent brojnih emisija i televizijskih predstava operske i simfonijske muzike.

Nastavnička mesta[uredi | uredi izvor]

  • 1929–1932, organizator i dirigent Studentskog orkestra Nemačke muzičke akademije (Deutsche Akademie für Musik und darstellende Kunst in Prag), Prag, Čehoslovačka.
  • 1934–1935, dirigent, orkestar Kijevskog muzičkog konzervatorijuma, Kijev (Ukrajina).
  • 1935–1937, profesor opere na Muzičkom konzervatorijumu, Staljingrad (SSSR)
  • 1938–1941, nastavnik klavira, teorija; časovi kamerne muzike; trener; Njujork Siti.

Publikacije[uredi | uredi izvor]

  • 1943, Adler, K.: Pesme mnogih ratova, od 16. do 20 veka. Njujork, Hauel, Soskin 1943, 221 str. Uredio i aranžirao Kurt Adler. (Zbirka borbenih pesama koje su ugnjetavani ljude svih vremena i nacija pevali u svojoj borbi protiv tiranije.)
  • 1953–1956, Adler, K.: Operska antologija: proslavljene arije izabrane iz opera starih i modernih kompozitora, u pet tomova/ sastavio Kurt Adler. Njujork, G. Širmer 1953–1956. Uredio i aranžirao Kurt Adler.
  • 1955, Adler, K.: Poznati operski horovi. Njujork, G. Širmer 1955, Uredio i aranžirao Kurt Adler.
  • 1956, Adler, K.: Album Primadone: 42 proslavljene arije iz poznatih opera. Njujork, G. Širmer 1956, Uredio i aranžirao Kurt Adler.
  • 1960, Adler, K.: Pesme iz lakih opera za sopran. Njujork, G. Širmer 1960, Uredio i aranžirao Kurt Adler.
  • 1965, Adler, K.: Umetnost pratnje i treniranja. Mineapolis, Univerzitet Minesota Pres 1965.
  • 1967, Adler, K.: Fonetika i dikcija u pevanju: italijanski, francuski, španski, nemački. Mineapolis, Univerzitet Minesota Pres 1967.
  • 1968, Adler, K.: Dueti iz velikih opera, za sopran i bariton. Njujork, G. Širmer 1968, Uredio i aranžirao Kurt Adler.
  • 1968, Adler, K.: Dueti iz velikih opera, za sopran i tenor. Njujork, G. Širmer, Uredio i aranžirao Kurt Adler.
  • 1971, Adler, K.: Umetnost pratnje i treniranja. Njujork, Da Kapo Pres
  • 1974, Adler, K.: Fonetika i dikcija u pevanju: italijanski, francuski, španski, nemački. Mineapolis, Univerzitet Minesota Pres, 2. izd.
  • 1975–1977, Adler, K.: Operska antologija: proslavljene arije izabrane iz opera starih i modernih kompozitora, u pet tomova/Uredio i aranžirao Kurt Adler. Ročester, Njujork, Nacionalno udruženje Brajevog pisma 1975–1977.
  • 1976, Adler, K.: Umetnost pratnje i treniranja. Njujork, Da Kapo Pres
  • 1980, Adler, K.: Umetnost pratnje i treniranja. Njujork, Da Kapo Pres
  • 1985, Adler, K.: Umetnost pratnje i treniranja. Njujork, Da Kapo Pres

Lični život[uredi | uredi izvor]

Ćerka Eveline Adler, kasnih 1990-ih, Njujork

Adler se 10. marta 1948. oženio Iren Hotorn (1917–1986) (rođeno ime Iren Meknut), bivšom primabalerinom solistkinjom Metropoliten opere.

Adler se 16. septembra 1965. oženio Kristijanom Toko. Jedna ćerka: Evelin. [10]

Dana 21. septembra 1977. Adler je umro kod kuće u snu, u Batleru, Nju Džersi, od uremije /hronični glomerulonefritis. [10]

Njegovi hobiji su bili kolekcionarstvo maraka i knjiga.

Njegova sportska aktivnost je uključivala fudbal, hokej na travi (All Austrian 1926), atletiku, plivanje, tenis i ping-pong.

Njegovi instrumenti su bili klavir, orgulje, harmonika, čembalo i čelesta [2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Baker's Biographical Dictionary of Musicians, Centennial Edition. New York: Schirmer Reference, 2000, p. 21
  2. ^ a b v g From the Metropolitan Opera Association, Inc., New York Press Bureau Artist's Questionnaire, Nov. 13, 1945
  3. ^ United States Holocaust Museum Archive, Washington DC
  4. ^ a b Václav Urban: Kurt Adler (1907 Neuhaus – 1977 New York) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2021). 1. vydání, Jindřichův Hradec, Kostelní Radouň. . 2007. str. 11—13. ISBN 978-80-87107-00-3.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ United States of America Declaration of Intention and Petition for Naturalization, National Archives and Records Administration, Northeastern Region, New York, New York
  6. ^ One of the Props. Opera News, January 25, 1969, s. 27
  7. ^ From the Metropolitan Opera Association Press Announcement, New York, New York, Nov. 13, 1945
  8. ^ Václav Urban: Kurt Adler. Ein leben für die Musik. ConBrio Verlagsgesellschaft, Regensburg. . 2009. str. 27. ISBN 978-3-940768-13-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  9. ^ Václav Urban: Kurt Adler (1907 Neuhaus – 1977 New York) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2021). 1. vyd., Jindřichův Hradec, Kostelní Radouň. . 2007. str. 36—39. ISBN 978-80-87107-00-3.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  10. ^ a b Staff. "Kurt Adler, 70, Conductor Of 20 Different Operas At Met During 22 Years", The New York Times, September 22, 1977. Accessed July 2, 2011. "Kurt Adler, opera conductor and chorusmaster of the, Metropolitan Opera from 1945 through 1973, died yesterday after a long illness. He was 70 years old and lived in Butler, N.J."

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • 2009 Václav Urban: Kurt Adler. Ein leben für die Musik. Aus dem Tschechischen übertragen, herausgegeben und mit Ergänzungen versehen von Hana Pfalzová. ConBrio Verlagsgesellschaft, Regensburg 2009. (104 p.). . ISBN 978-3-940768-13-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • 2007 Václav Urban: Kurt Adler (1907 Neuhaus – 1977 New York) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2021). 1. vyd., Jindřichův Hradec, Kostelní Radouň, 140 p. . 2007. ISBN 978-80-87107-00-3.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • 2000. Baker's Biographical Dictionary of Musicians, Centennial Edition.. New York: Schirmer Reference. 2000. pp. 21. ISBN 0-02-865525-7.  (set). ISBN 0-02-865526-5 (vol. 1)
  • 1997 Rudolf M. Wlaschek: Biographia Judaica Bohemiae, 2 vol., Dortmund: Forschungsstelle Ostmitteleuropa, 75 S. . 1997. ISBN 978-3-923293-57-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • 1995 Walter Pass, Gerhard Scheit, Wilhelm Svoboda: Orpheus im Exil – Die Vertreibung der österreichischen Musik von 1938 bis 1945, Wien: Verlag fur Gesellschaftskritik, 409 p. . 1995. ISBN 978-3-85115-200-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • 1989 Alain Pâris: Dictionnaire des interprètes et de l'interprétation musicale au XXe siècle, Paris: Éditions Robert Laffont, 1989. 906 p. . ISBN 2-221-50323-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • 1982 John L. Holmes: Conductors on record, London: Victor Gollancz, 734 p. . 1982. ISBN 0-575-02781-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • 1979 Index to music necrology: supplement to the 1977 necrology, Notes (Music Library Association), 1979, p. 855
  • 1978 "Kurt Adler – obituary", in: Opera News, Feb 4, 1978, p. 30
  • 1976 Paul Frank, Burchard Bulling, Florian Noetzel, Helmut Rosner: Kurzgefasstes Tonkünstler Lexikon – Zweiter Teil: Ergänzungen und Erweiterungen seit 1937, 15. Aufl., Wilhelmshaven: Heinrichshofen, volume 1: A-K. . 1974. ISBN 3-7959-0083-2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).; Bvolume 2: L-Z. . 1976. ISBN 3-7959-0087-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • 1969 One of the props, in: Opera News, Jan 25, 1969, p. 26–27
  • 1951 J.T.H. Mize: The international who is who in music, Fifth (Mid-Century) Edition, Chicago: Who is Who in Music, 1951.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Курт_Адлер&oldid=27821884”