Kjušu

Koordinate: 33° S; 131° I / 33° S; 131° I / 33; 131
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kjušu
Satelitski snimak
Kjušu na karti Japana
Kjušu
Kjušu
Mapa Japana
Geografija
Koordinate33° S; 131° I / 33° S; 131° I / 33; 131
33° S; 131° I / 33° S; 131° I / 33; 131
Površina35.640[1] km2
Visina1.791 m
Najviši vrhPlanina Kudžu[2]
Administracija

Kjušu (u prevodu sa japanskog devet provincija) je najjužnije od četiri glavna japanska ostrva.[3][4] Od ostrva Honšu je odvojeno Kamopnskim moreuzom a od Šikokua moreuzom Bungo. Kjušu je nepravilno oblikovano, planinsko ostrvo. Glavni usevi su pirinač, čaj, duvan i limun. Oko polovine uglja iskopanog u Japanu dolazi sa nalazišta na severu ostrva, ali proizvodnja opada. Najveći grad je Fukuoka a Kitakjušu je glavni industrijski centar ostrva. Drugi važni gradovi su Kumamoto, Kagošima, Oita, Mijazaki, i Saga, koji su glavni gradovi prefektura, i Sasebo, u kome se nalazi pomorska baza. Na Kjušuu su svemirski centri Kagošima i Tanegašima, lansirna mesta Nacionalne svemirske razvojne agencije Japana, kao i Železnički tehnički istraživački institut u Mijazakiju. Površina 36 554 km²; broj stanovnika (1990. procena) iznosi 13 269 000.[5][6]

U reformama Taiho kodeksa iz 8. veka, Dazajfu je ustanovljen kao poseban administrativni termin za region.[7]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Kjušu sa Međunarodne svemirske stanice
Mapa geografskih karakteristika Kjušua

Ostrvo je planinsko, a najaktivniji japanski vulkan, planina Aso na 1.591 m (5.220 ft), nalazi se na Kjušuu. Postoje mnogi drugi znaci tektonske aktivnosti, uključujući brojne oblasti toplih izvora. Najpoznatije od njih su u Bepu, na istočnoj obali, i oko planine Aso u centralnom Kjušuu. Ostrvo je odvojeno od Honšua moreuzom Kanmon. Budući da je najbliže ostrvo Azijskom kontinentu,[8] istorijski je kapija za Japan.[9]

Ukupna površina je 36,78237 km2 (14,20175 sq mi) što ga čini 37. najvećim ostrvom na svetu.[1] Nešto je veće od ostrva Tajvan od 35,808 km2 (13,826 sq mi).[6] Najviša nadmorska visina je 1791 meters (5876 feet) na planini Kuju.[10]

Ime Kyūshū potiče od devet drevnih provincija Sajkajda koje se nalaze na ostrvu: Čikuzen, Čikugo, Hizen, Higo, Buzen, Bungo, Hjuga, Osumi i Sacuma.[11]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Kjušu ima 10,3 odsto stanovništva Japana.[12] Većina stanovništva Kjušua je koncentrisana duž severozapada, u gradovima Fukuoka i Kitakjušu, sa populacijskim koridorima koji se protežu na jugozapadu u Sasebo i Nagasaki i južno u Kumamoto i Kagošima. Osim Oite i Mijazakija, istočna obala pokazuje opšti pad stanovništva.

Politički, Kjušu je opisan kao uporište Liberalno-demokratske partije.[13]

Prema podacima japanskog popisa,[14][15] stanovništvo regiona Kjušu sa ostrvima Rjuku (prefekture Okinava i Kagošima) doživelo je veliki pad stanovništva od oko 2000. Međutim, pad stanovništva je blag uglavnom zbog relativno visoke stope nataliteta Riukjuanaca kako unutar Rjukjuanskih zemalja (Okinava i Kagošima) tako i širom regiona Kjušu. Pored toga, druge prefekture u Kjušu takođe imaju izuzetno visoke TFR u poređenju sa ostatkom Japana.[16][17] Rjukuanci su domorodačka manjinska grupa u Japanu.

Istorijska populacija
Uključujući ostrva Riukiu
Populacija (ist.)
God.Pop.± %
1873. 5,163,730—    
1920. 8,730,000—    
1930. 9,647,000—    
1940. 10,511,000—    
1950. 13,011,000—    
1960. 13,787,000—    
1970. 13,016,000—    
1980. 14,073,000—    
1990. 14,518,000—    
2000. 14,763,781—    
2010. 14,596,783—    
2018. 14,311,224—    
Uključuje stanovništvo prefektura Okinava i Kagošima.
 Isključujući Riukiu ostrva
Populacija (ist.)
God.Pop.± %
1873. 4,776,363—    
1920. 6,742,000—    
1930. 7,512,000—    
1940. 8,347,000—    
1950. 10,292,000—    
1960. 10,941,000—    
1970. 10,342,000—    
1980. 11,181,000—    
1990. 11,498,000—    
2000. 11,659,367—    
2010. 11,497,723—    
2018. 11,249,154—    
Godine 1873, provincija Osumi predstavlja deo Kagošime sa ostrvima Rjuku

Životna sredina i poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

Mapa regiona Kjušu sa prefekturama.
Okružne snage JMSDF, uključujući jedinice okruga Sasebo.

Delovi Kjušua imaju suptropsku klimu, posebno prefektura Mijazaki i prefektura Kagošima. Glavni poljoprivredni proizvodi su pirinač, čaj, duvan, slatki krompir i soja; takođe, svila se široko proizvodi.

Pored vulkanskog područja na jugu, postoje značajni termalni izvori u severnom delu ostrva, oko Bepua. Izvori su mesto pojave određenih ekstremofilnih mikroorganizama, koji su sposobni da prežive u ekstremno vrućim sredinama.[18]

Ekonomija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ekonomija Japana

Kjušu je poznat po raznim vrstama porcelana, uključujući Aritu, Imari, Sacumu i Karacu. Teška industrija je koncentrisana na severu oko Fukuoke, Kitakjušua, Nagasakija i Oite i obuhvata hemikalije, automobile, poluprovodnike, preradu metala, brodogradnju, itd.[19]

U 2010. godini, stopa zaposlenosti diplomaca u regionu bila je najniža u celoj zemlji, sa 88,9%.[20]

Transport[uredi | uredi izvor]

Kjušu je povezan sa većim ostrvom Honšu železničkim tunelom Kanmon,[21] kojim se kreću nešinkansenski vozovi Kjuške železničke kompanije, i novijim Šin-Kanmon tunelom kojim saobraća Sanjo Šinkansen. Železnicama na ostrvu upravljaju Železnička kompanija Kjušu i Železnička kompanija Zapadnog Japana, kao i niz manjih kompanija kao što su Amagi železnice[22] i Nišitecu železnica.[23] Kjušu Šinkansen vozovi saobraćaju između većih gradova na ostrvu,[24] kao što su Fukuoka i Kagošima,[25] sa dodatnom rutom između Takeo-Onsena i Nagasakija koja je u funkciji od septembra 2022. godine.[26] Kjušu je takođe poznat po svojim živopisnim železničkim uslugama, kao što su Limited Ekpress Jufuin no Mori i Limited Ekpress Kavasemi Jamasemi.[24]

Most Kanmon i automobilski tunel Kanmon takođe povezuju ostrvo sa Honšuom, omogućavajući prevoz vozila između njih.[27] Kjuški autoput prostire se na celom ostrvu, povezujući Higašikjušu autoput i Ibusuki skajlajn, povezujući usput glavne gradove kao što su Fukuoka i Kumamoto.[28] Postoje i mnogi manji seoski putevi, uključujući popularne turističke rute kao što su Ničinanski obalskii put i Aso panoramsk linija u prefekturi Kumamoto. Autobuske usluge su dostupne i pokrivaju 2.400 ruta unutar gradova Kjušua, povezujući mnoge druge destinacije.[24]

Nekoliko putničkih i auto trajektnih linija povezuje severni i južni Kjušu sa glavnim lučkim gradovima na glavnom ostrvu Honšu (Kobe, Osaka, Tokio) i Šikoku.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „平成28年全国都道府県市区町村別面積調 島面積” (PDF). 国土地理院. 2016-10-01. Pristupljeno 2017-02-27. 
  2. ^ „Kujū-san, Japan”. Peakbagger.com. 
  3. ^ „離島とは(島の基礎知識) (what is a remote island?)”. MLIT (Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism) (na jeziku: japanski). Ministry of Land, Infrastructure, Transport and Tourism. 22. 8. 2015. Arhivirano iz originala (website) 2007-11-13. g. Pristupljeno 9. 8. 2019. „MILT classification 6,852 islands(main islands: 5 islands, remote islands: 6,847 islands)” 
  4. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kyūshū" in Japan Encyclopedia, p. 588, str. 588, na sajtu Gugl knjige
  5. ^ „Kjusu”. Love to Japan. Arhivirano iz originala 10. 10. 2020. g. Pristupljeno 31. 1. 2020. 
  6. ^ a b „Discover the Geography of the 4 Main Islands of Japan”. ThoughtCo. Pristupljeno 2018-09-26. 
  7. ^ Nussbaum, "Dazaifu" in p. 150, str. 150, na sajtu Gugl knjige; Dazaifu
  8. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric; Käthe Roth (2005). Japan Encyclopedia. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. .
  9. ^ Cobbing, Andrew (2009). Kyushu, gateway to Japan : a concise history. Global Oriental. str. https://archive.org/details/kyushugatewaytoj0000cobb/page/n190 157. ISBN 9789004213128. OCLC 754792858. 
  10. ^ „Japan Ultra-Prominences”. Peaklist.org. Pristupljeno 2015-01-01. 
  11. ^ Cobbing, Andrew (2009). Kyushu, Gateway to Japan: A Concise History. Global Oriental. str. 3. ISBN 9789004213128. OCLC 754792858. 
  12. ^ Boquet, Yves (2017). The Philippine Archipelago. Springer. str. 16. ISBN 9783319519265. 
  13. ^ „Japanese voters want a plan to handle a declining population”. The Economist. 5. 10. 2017. 
  14. ^ „Fukuoka (Japan): Prefecture, Major Cities & Towns - Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information”. www.citypopulation.de. 
  15. ^ „Japan Prefectures Population from 1920 and Area”. www.demographia.com. 
  16. ^ „「都市と地方における子育て環境の違いから得られた知見」” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 03. 2023. g. Pristupljeno 13. 03. 2023. 
  17. ^ „令和２年(2020)人口動態統計月報年計（概数）の概況” (PDF). 
  18. ^ C. Michael Hogan. 2010. Extremophile. eds. E. Monosson and C. Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment, Washington DC
  19. ^ „JAPAN PRODUCTS: Business Directory of Japanese Companies.” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-28. 
  20. ^ „Grads landing jobs near all-time low”. The Japan Times. 22. 5. 2010. Arhivirano iz originala 19. 03. 2022. g. Pristupljeno 22. 10. 2010. 
  21. ^ „Kanmon Tunnel | Description, History, Construction, & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-20. 
  22. ^ „Railways in Kyushu”. www.sinfin.net. Pristupljeno 2021-10-20. 
  23. ^ „Railways in Northern Kyushu”. www.japaneserailwaysociety.com. Pristupljeno 2021-10-20. 
  24. ^ a b v „Getting Around | Kyushu Tourism Promotion Organization”. www.visit-kyushu.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-20. 
  25. ^ „Kyushu Shinkansen”. Japan Visitor. Pristupljeno 2021-10-20. 
  26. ^ „Fukuoka to Nagasaki: How to go from Fukuoka to Nagasaki? | Japan-Rail-Pass”. Japan Rail Pass | Japan Rail Pass (na jeziku: engleski). 2020-07-10. Pristupljeno 2022-04-21. 
  27. ^ MATCHA. „Walk From Honshu To Kyushu! 4 Ways To Cross Between The Two Islands”. MATCHA - JAPAN TRAVEL WEB MAGAZINE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-20. 
  28. ^ „Kyushu Expy · Japan”. Kyushu Expy · Japan (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-18. 
  29. ^ „Domestic Ferries”. maj 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kjušu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кјушу&oldid=27548787”