Pređi na sadržaj

Laza Ristovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak je o muzičaru. Za glumca pogledajte stranicu Lazar Ristovski.
Laza Ristovski
Laza Ristovski u svom studiju
Lični podaci
Datum rođenja(1956-01-23)23. januar 1956.
Mesto rođenjaNovi Pazar, FNRJ
Datum smrti6. oktobar 2007.(2007-10-06) (51 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Muzički rad
Instrumentklavijature
Laza Ristovski sa Kornelijem Kovačem na koncertu u Nišu (1980-00-00)1980. (43/44 god.)-ih godina

Laza Ristovski (Novi Pazar, 23. januar 1956 — Beograd, 6. oktobar 2007) bio je jugoslovenski i srpski muzičar koji je najpoznatiji po radu u grupama Smak i Bijelo dugme.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Muzikom je počeo da se bavi sa samo pet godina kada je posle puno natezanja uspeo da ubedi roditelje da mu kupe harmoniku. Prve časove dobio je od jednog poznatog kraljevačkog pedagoga, kod kojeg se svirala samo klasična muzika. Tri godine kasnije prešao je u tek otvorenu muzičku školu. Provlačio se sa trojkama iz vladanja, jer direktoru nikako nije bila po volji njegova naklonost prema rokenrolu.

U 13. godini je zbog galame pobegao sa nekog koncerta ozbiljne muzike i upao u prvu grupu. Kada je završio sedmi razred osnovne škole, roditelji su mu kupili orgulje "Vox Jaguar" za 540 hiljada ondašnjih dinara. Grupa je svirala po kraljevačkim igrankama bez imena, pa su prozvani Bezimeni.

Posle osnovne škole upisao gimnaziju u Kraljevu i vanredno, Muzičku školu „Stanković“ u Beogradu. Gimnazija ga nije oduševila, pa je pao prvi razred i nakon toga prešao u ekonomsku školu. Usput je završio i dve godine srednje muzičke škole.

Početkom sedamdesetih kupio je i Hamond orgulje, koje je platio šest miliona i sedamsto hiljada ondašnjih dinara.

Leta 1975. svirao je s „Bezimenima“ u Bečićima, gde ga je čuo Boki Milošević i poveo u Beograd. Jednog dana mu je dosadilo da prati Lepu Lukić, pa je pokupio stvari i otišao u Kragujevac. Već posle nekoliko dana održao je prvi koncert sa Smakom na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Ristovski je Smakom snimio albume: Smak (1975), zatim singlove Ulazak u harem (1975); Satelit (1976); i Ljudi nije fer (1976); kasnije skupljene na kompilaciji Ulazak u harem (1977), kao i R. M. Točak (1977), solo album gitariste Radomira Mihailovića Točka. U oktobru 1976, na nagovor Gorana Bregovića, je prešao u Bijelo dugme, što je odjeknulo poput fudbalskog transfera.[1] Sa Bijelim dugmetom je snimio album "Eto! Baš hoću!".

Sredinom 1978. napustio je grupu i sa Ipetom Ivandićem snimio album „Stižemo". Početkom 1979. doveo je iz Kragujevca grupu Vatra, ali više od toga nije uspeo da učini. U proleće 1979. na predlog Točka, Zorana i Kepe, vratio se u Smak i sa njima snimio još dva singla: Na Balkanu (1979); i Rok cirkus (1980); i dva albuma: Rok cirkus (1980); i Zašto ne volim sneg (1981). Učestvovao je i u snimanju ploče "Iz profila" (1982) Borisa Aranđelovića, koja je zapravo ostatak materijala pripremljenog za album "Zašto ne volim sneg".

Nakon raspada Smaka u jesen 1981, Laza počinje da radi kao studijski muzičar i ubrzo je postao najtraženiji klavijaturista u zemlji. Spisak ljudi s kojima je radio ili ih pratio na turnejama izuzetno je veliki.

Sarađivao je s Džez-orkestrom RTB-a, a nekoliko je godina radio na solističkoj karijeri u elektronskoj muzici. Snimio je jedan singl - „Tražiš oproštaj“ (1982), i tri albuma: Merge (1983), 2/3 (1983) i Roses for General (1984).

U Bijelo dugme se vratio u februaru 1985. godine, nakon gostovanja na albumu snimljenom prethodne godine. Do 1987. godine u bendu je svirao klavijature zajedno sa Vladom Pravdićem. Sa njima je snimio albume Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo i Ćiribiribela, ostavši član benda sve do prestanka rada 1989. godine.

1990. godine postaje pridruženi član hard rok benda Osvajači iz Kragujevca, na čijem je debitantskom albumu Krv i led svirao klavijature i bio saradnik na produkciji i aranžmanima.

1992. godine, kada se Smak ponovo okupio, pridružio im se na koncertima u Sava centru. Materijal sa prvog od tri održana koncerta izdat je na živom albumu odLIVEno.[2]

Komponovao je muziku za više domaćih filmova, od kojih su najpoznatiji: Lazar (1984), Sveto mesto (1990), Velika frka (1990), Mrav pešadinac (1993), Paket aranžman (1995), Lepa sela lepo gore i Nečista krv (1996). 1994. godine u saradnji sa Sašom Loknerom, klavijaturistom Bajage i Instruktora, objavio vrlo zapažen album Naos. Takođe je sarađivao sa operskom pevačicom Dubravkom Zubović na njenom albumu klasične muzike AVE MARIA. Pratio je na turneji gitaristu Alvina Lija, bivšeg člana grupe Ten Years After.

Zbog teške bolesti Ristovski je vezan za invalidska kolica nekoliko godina unazad, ali je nastavio sa radom. 1. januara 2003. je objavio album "Gondola". Učestvovao je i na povratničkoj turneji Bijelog dugmeta 2005. godine, ali uz velika ograničenja pošto je njegova bolest uznapredovala.[3][4] Takođe, radio je na novom materijalu za nekadašnjeg bubnjara Bijelog dugmeta Milića Vukašinovića i pevača grupe Smak - Borisa Aranđelovića. 2006. godine je objavio album „Plays Simon & Garfunkel“ koji predstavlja instrumentalne obrade hitova ovog dueta.

Preminuo je 6. oktobra 2007. godine u 51. godini života, nakon dugogodišnje borbe sa multiplom sklerozom.

Nakon njegove smrti, objavljen je album Drvo života 2008. godine na kome je sarađivao sa brojnim muzičarima. Na albumu su, između ostalih, gostovali: Dragi Jelić, Tijana Dapčević, Nikola Čuturilo, članovi Del Arno benda, Igor Lazić Nigor, Dado Topić, Saša Ranđelović Ranđa i drugi[5].

U novembru 2016. godine u Lazinu čast održan je koncert Iza horizonta, na kome su učestvovali njegovi brojni saradnici i prijatelji, između ostalih članovi Smaka Radomir Mihailović Točak i Slobodan Stojanović Kepa, Goran Bregović i Alen Islamović iz Bijelog dugmeta, zatim Aleksandar Saša Lokner, Nikola Čuturilo, Kornelije Kovač, glumac Lazar Ristovski i mnogi drugi.[6]

Saradnici[uredi | uredi izvor]

Ristovski je, kao najtraženiji i najnagrađivaniji klavijaturista u bivšoj Jugoslaviji, sarađivao sa brojnim izvođačima rok, džez, pop i folk muzike. Svirao je na albumima grupa Leb i sol, Vatreni poljubac, Piloti, Zana, Babe, kao i albumima Slađane Milošević, Olivera Mandića, Zdravka Čolića, Željka Bebeka, Nede Ukraden, Borisa Novkovića, Južnog vetra, Halida Muslimovića, Lepe Brene, Vesne Zmijanac, Marine Živković i drugih.

Takođe, imao je i svoj muzički studio gde su albume snimali brojni izvođači.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Laza Ristovski na koncertu u Nišu

Smak[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

  1. Smak - 1975.
  2. Rok cirkus - 1980.
  3. Zašto ne volim sneg - 1981.

Koncertni albumi[uredi | uredi izvor]

  1. Odliveno (stilizovan kao odLIVEno) - 1992.

Maksi singlovi[uredi | uredi izvor]

  1. Satelit - 1976.

Singlovi[uredi | uredi izvor]

  1. Ulazak u harem/Sto ptica - 1975.
  2. Ulazak u harem/Epitaf - 1975.
  3. Ljudi nije fer/El Dumo - 1976.
  4. Na Balkanu/Gore-dole - 1979.
  5. Rok cirkus/Hirošima - 1980.

(I mnogi studijski snimci sa Radomirom Mihailovićem Točkom, Slobodanom Stojanovićem Kepom i Lolom Andrejićem: Na Drini, Štakapkara...)

Bijelo dugme[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

  1. Eto! Baš hoću! 1976.
  2. Bijelo dugme - 1984. (kao gost)
  3. Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo - 1986.
  4. Ćiribiribela - 1988.

Koncertni albumi[uredi | uredi izvor]

  1. Koncert kod Hajdučke česme - 1977.
  2. Mramor, kamen i željezo - 1987.
  3. Turneja 2005: Sarajevo, Zagreb, Beograd - 2005.

Solo[uredi | uredi izvor]

  1. Stižemo (sa Ipetom Ivandićem) - 1978.
  2. Merge - 1982.
  3. 2/3 - 1983.
  4. Vojnički dani - 1984.
  5. Roses For A General - 1984.
  6. Opera (sa Nenadom Jelićem) - 1986.
  7. Quit - 1993.
  8. Naos (sa Sašom Loknerom) - 1994.
  9. Muzika iz filma Nečista krv (soundtrack, 1997)
  10. Svetlost u A-duru (kompilacija), 1997
  11. The Best Of Instrumental Works (kompilacija, 2000)
  12. Platinum (kompilacija, 2000)
  13. Gondola - 2003.
  14. Laza Ristovski Plays Simon & Garfunkel - 2005.
  15. Дрво живота (постхумно) - 2008.

Награде[uredi | uredi izvor]

  • Проглашаван је преко 10 пута узастопно за клавијатуристу године у анкети листа „Поп Експрес“.[7]
  • 1984. године био је музичар године по часопису „Вечерњи лист“.
  • 1988. године осваја награду као клавијатуриста, аранжер и продуцент године по мишљењу листова „ТВ Новости“ и „Новости 8".
  • 1998. године је добио „Кристалну призму“ за музику у филму „Нечиста крв“.
  • Добитник је многобројних награда на филмским фестивалима.

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „MOJ OTAC, LAZA RISTOVSKI: Njegov prelazak u Bijelo Dugme bio je kao iz Partizana u Zvezdu”. telegraf.rs. 19. 9. 2016. Приступљено 29. 1. 2020. 
  2. ^ „Rock cirkus Smak – Poslednje poglavlje | Balkanrock.com”. balkanrock.com (на језику: српски). 2020-12-09. Приступљено 2024-05-20. 
  3. ^ „Laza Ristovski: Unatoč bolesti izdržat ću koncerte Dugmeta”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-05-20. 
  4. ^ „Bregović je želio Vicu Vukova da otpjeva 'Ružicu', ali komunisti nisu dopustili”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-05-20. 
  5. ^ Копривица, Ј. „Лазино дрво живота”. Politika Online. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ M.Kovačević (2016-11-10). „IZA HORIZONTA Kolege muzičari svirali u čast Lazi Ristovskom”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-22. 
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2006. г. Приступљено 08. 10. 2006. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лаза_Ристовски&oldid=27802575”