Lelap

Prokridina smrt, gde je prikazan i Lelap, na slici umetnika Piero di Cosimo, koja se čuva u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

Lelap ili Lajlap (grč. Λαῖλαψ) je u grčkoj mitologiji bilo ime dva psa.

Etimologija

Ovo ime ima značenje „vihor“.

Mitologija

Jedan je bio Prokridin pas, koga je dobila ili od kralja Minoja, čija je ljubavnica bila ili od boginje Artemide. Ona ga je dala Kefalu, koji ga je dao Amfitrionu zbog posebne osobine životinje da nijedan plen ne može da mu umakne. Amfitrion je morao da ulovi lisicu iz Teumese, pa mu je taj pas bio zato potreban. Međutim, ova zver je takođe imala osobinu da nijedan lovac ne može da je stigne i trka se otegla unedogled. Presudio je Zevs, koji je obe životinje pretvorio u stene ili ih je preneo u sazvežđe velikog i malog psa, gde su ili zaustavljeni ili ostavljeni da nastave svoju trku zauvek. Inače tog psa je najpre Zevs i bio poslao kao Evropinog čuvara na Kritu. Moguće je da je ovaj pas bio isti onaj zlatni pas koga je Reja postavila da čuva tada još malog Zevsa. Taj pas je menjao iste vlasnike kao i ovaj, ali pre nego što je postavljen među zvezde, pripadao je i Padareju. Roditelji u oba slučaja nisu navedeni, mada se pretpostavlja da su zlatnog psa napravili Daktili po Rejinoj želji. O psu Lelapu je pisalo nekoliko autora, među kojima Higin, Pausanija i Ovidije u „Metamorfozama“. Ovaj pas je bio povod pomirenja Kefala i Prokride, ali i Artemidine ljutnje na njih dvoje, zbog čega ih je kaznila.

Drugi je bio jedan od Akteonovih pasa, a po navodima Ovidija i Higina.