Leopold Lojka

Leopold Lojka
Datum rođenja	(1886-09-17)17. septembar 1886.
Mesto rođenja	Telč, Austrougarska
Datum smrti	18. jul 1926.(1926-07-18) (39 god.)
Mesto smrti	Brno, Čehoslovačka

Leopold Lojka (češ. Leopold Lojka; Telč, 18. septembar 1886 — Brno, 18. jul 1926) je bio vozač automobila u kojem se nalazio austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand u trenutku atentata na njega u Sarajevu 1914.

Biografija

Lojka je rođen 1886 u Telču u južnoj Moravskoj, u Austrougarskoj monarhiji (danas deo Češke Republike).

Osnovnu školu je učio u periodu 1892–1897. Potom je u periodu 1897–1902 bio mesarski učenik. Zatim je radio kao nadzornik posluge i mesar 1902–1907. U periodu 1907–1909 je služio vojsku u 6. dragunskom puku i postao podoficir austrougarske vojske. Dok se nalazio na odsluženju vojnog roka prisustvovao je vojnim manevrima, održanim 8. i 9. septembra 1909 u gradu Veliki Meziriči. Za vreme manevara, kod lokalnog velikoposednika, autrougarskog plemića Franca Haraha, u gostima su se nalazili austrougarski car Franc Jozef nemački car Vilhelm II, njegov blizak prijatelj nadvojvoda Franc Ferdinand sa oficirom za vezu, kao i nadvojvoda, kasnije car Karl I od Austrije. Nakon završetka manevara, dok su se trupe odmarale, u noći između 10. i 11. septembra, reflektorsko svetlo je uznemirilo konje u logoru i izazvao njihovo bekstvo u stampedu. Lojka je odmah reagovao, rizikujući sopstveni život smirio je i zaustavio konje, ali je pritom zadobio ozbiljne povrede. Ovaj incident je probudio interesovanje i simpatije grofa Haraha. Nakon što se Lojka oporavio od povreda, grof je zaposlio Lojku, a kasnije ga poslao u Beč na obuku za vozača (1912). Vozio je nem. Gräf und Stift Double Phaeton registarske oznake A-III-118.

Sarajevski atentat

Glavni članak: Sarajevski atentat

1911 Gräf & Stift Double Phaeton u kome je Leopold Lojka vozio nadvojvodu Franca Ferdinanda u trenutku atentata.

1914. godine, grof Harah je dobio naređenje da učestvuje na vojnim manevrima u Sarajevu i da svoj automobil, kao i vozača stavi na raspolaganje generalnom inspektoru oružanih snaga, nadvojvodi Francu Ferdinandu. Stoga je grof Harah preduzeo, za ono vreme, jedinstvenu ekspediciju po Evropi. S Leopoldom Lojkom za volanom, putovali su grofovim automobilom. Iz palate kod Beča su krenuli 31. maja ujutro, a u Sarajevo su stigli 18. juna.

Po završetku manevara, predviđen je obilazak grada 28. juna 1914. Lojka je tom prilikom služio kao šofer Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji, u automobilu grofa Haraha. Ubrzo nakon što su napustili vojne barake, gde je Ferdinand vršio smotru lokalnog carskog garnizona, pripadnik Mlade Bosne, Nedeljko Čabrinović, je bacio bombu na automobil. Međutim, bomba se odbila od automobila, eksplodirala ispod narednog automobila u koloni i povredila više vojnika i okupljenih građana.

Uprkos protivljenju svoje supruge, Ferdinand je nakon prijema priređenog u njegovu čast, u gradskoj kući Beledija, odlučio da poseti ranjene vojnike u Vojnoj bolnici. Odlučeno je da kolona automobila do bolnice ide izmenjenom trasom. Međutim, Lojka nije bio obavešten o promeni trase, pa je skrenuo u jednu uličicu prema Starom gradu, kako je predviđeno prema prvobitnom planu. Kada je poglavar Oskar Poćorek uvideo grešku, naredio mu je da se promeni trasu, pa je automobilom krenuo u rikverc. Ovo se dešavalo u blizini ulične prodavnice hrane, ispred koje se nalazio još jedan atentator Mlade Bosne, Gavrilo Princip. Kada je uočio Ferdinandov automobil, Princip je potrčao k njemu, držeći svoj FN Brauning model 1910. Čim ga je video, Lojka je pokušao da ubrza vozilo, ali je stopalom promašio papučicu za gas. Tada je Princip uspeo da upuca nadvojvodu Franca Ferdinanda u vratnu venu, a njegovu suprugu Sofiju u stomak. Na suđenju je Princip izjavio kako mu je namera bila da ubije Oskara Poćoreka, a ne Sofiju.

Nakon atentata, Lojkin zadatak je bio da pošalje tri telegrama: austrougarskom caru Francu Jozefu, nemačkom caru Vilhelmu II, i deci nadvojvode Franca Ferdinanda. Takođe je bio svedok na suđenju pripadnicima Mlade Bosne.

Kasniji život

Grobna ploča u Brnu

Za vreme rata je mobilisan i sa austrougarskom vojskom je poslat u Mostar, a zatim je 1916. prebačen u Klosternojburg u blizini Beča, gde se, prema sopstvenom svedočenju nalazio u službi kod Karla I.

Dana 28. novembra 1916. se oženio Anom Lotskom, rodom iz Zurndorfa. Imali su starijeg sina, Franca i mlađeg Alfreda. Nakon raspada Austrougarske, nastanili su se u Znojmu.

Austrougarski car Karlo I je 7. jula 1920. nagradio Lojku sa 400.000 kruna. On je taj novac iskoristio da otvori krčmu u Znojmu.

Ostatak života nije proveo srećno. Umro im je stariji sin, a zatim se 28. decembra 1923. razveo od Ane, koja se ubrzo udala za železničkog službenika i preselila se u Guntramsdorf blizu Beča. Okružni sud je sina Alfreda dodelio ocu, dok je kod majke boravio za vreme letnjih raspusta. Propio se i kako krčma u Znojmu nije išla dobro, preselio se u Brno, gde je 1925. takođe otvorio krčmu. Meštani u Brnu su zapamtili neobičnog krčmara, po čestim ekscesima i neredima u krčmi.

Umro je napušten, zaboravljen i bolestan, u svom stanu iznad krčme u Brnu 18. jula 1926, gde je dva dana kasnije i sahranjen.

Od njegove smrti, uloga vozača automobila Franca Ferdinanda je često pogrešno pripisivana Francu Urbanu.

Literatura

• Dedijer, Vladimir (1966). The Road to Sarajevo, OCLC 400010. Njujork: Simon and Schuster. 
• „Internetová encyklopedie dejín - Leopold Lojka” (na jeziku: češki). Brno. Pristupljeno 29. 9. 2017.