Pređi na sadržaj

Leporelo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Razglednice sa natpisom: Pozdrav iz Vajmara. Otvorite torbu i pažljivo pogledajte sadržaj.

Leporelo je format knjige koja se otvara kao harmonika. Stranice se mogu preklapati horizontalno, vertikalno ili kružno i uglavnom su standardnog oblika tj. pravougane, ali mogu biti sečene u raznim oblicima, predstavljajući tako papirnate skulpture. Veličina takođe varira od minijaturnih primeraka do velikih. Većina ovakvih knjiga može da stoji uspravno omogućavajući tako čitaocu simultan pogled na sve stranice istovremeno. Počev od viktorijanskog doba, najčešće su to knjige za decu[1] i razglednice.[2] Neretko se tako pakuju i uputstva, foto albumi,[3] muzikalije, geografske karte, zatim reklamne brošure i razni programi.


Etimologija[uredi | uredi izvor]

Džordž IV, u naslovnoj ulozi Mocartove opere, iznenađen iznenadnim dolaskom njegove supruge Karoline u ulozi Dona Ane tokom scene svadbene gozbe; levo, Lord Kastelrej u ulozi Leporela drži dugačku listu kraljevih osvajanja.

Leporelo je nemački termin koji se pojavio tek krajem 1980-ih, mada je sam format mnogo stariji. Leporelo je Don Đovanijev sluga iz istoimene Mocartove opere. U ariji u prvom činu on pokazuje ogroman spisak Don Đovanijevih uspeha na ljubavnom planu. Radi lakše primene u operskim produkcijama, spisak je počeo da se koristi u sklopljenoj harmonici zato što je tako bilo najlakše predstaviti njegovu obimnost publici.[4]

Postoji terminološka nesaglasnost u razlikama između raznih formata dečjih knjiga, naročito kad su u pitanju leporela za decu. Takođe je teško precizno odrediti granicu između knjige i igračke pošto je leporelo za decu sa raznim prorezima, objektima koji se uzdižu kad se knjiga otvori i sl. istovremeno i igračka. Zato se leporelo često koristi kao krovni termin za sve knjige koje imaju ovakav način poveza.[1]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Hans Arp: Čovek

Prvi put se pojavio u Kini i Japanu pre više vekova kao i u kulturi Maja i Asteka. Ovaj format prethodi kodeksu i jedan je od najstarijih oblika knjige uopšte.[1] U srednjem veku leporelo je bio način da se lakše prenose knjige. Dve ili više knjiga bile bi povezane zajedno u obliku harmonike, najčešće Novi zavet i Psalmi zato što su se redovno koristili u crkvenoj službi.[5]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Ramos, Ana Margarida (2. 12. 2019). „The Accordion Format in the Design of Children’s Books: A Close Reading of a Portuguese Collection”. Libri & Liberi (na jeziku: engleski). 8,2: 313—328. ISSN 1848-5871. Pristupljeno 14. 1. 2021. 
  2. ^ „Leporello”. Živaя Filokartičeskaя Эnciklopediя (na jeziku: ruski). Pristupljeno 14. 1. 2021. 
  3. ^ „Napravete Leporelo – napravete kniga bъrzo i lesno”. koopertins (na jeziku: bugarski). Pristupljeno 14. 1. 2021. 
  4. ^ „Davaйte uznaem, kak lučše i interesnee sdelatь leporello. Dlя эtogo nužno skrapbuking kupitь, posle эtogo možno načinatь”. ZnaйGorode (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 20. 12. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2021. 
  5. ^ Patowary, Kaushik. „Medieval ‘dos-à-dos’ Book Bindings”. Amusing Planet. Pristupljeno 14. 1. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лепорело&oldid=26917148”