Летећа веверица
| Leteće veverice Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Severna leteća veverica (Glaucomys sabrinus) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Pleme: | Pteromyini Brandt, 1855
|
| Rodovi | |
|
Aeretes | |
Leteća veverica (lat. Pteromyini) je pleme sisara koje pripada porodici veverica (Sciuridae). Nisu u stanju da lete kao ptice ili slepi miševi, ali zahvaljujući letnoj kožici (Patagium) u stanju su da jezde između krošnji drveća.
Opis[uredi | uredi izvor]
.png)
Leteća veverica ima aerodinamične membrane. Prednji deo membrane poduprt je hrskavicom koja se proteže od ručnog zgloba. Iako izgleda da se membrana sastoji od samo dva sloja kože, u sklopu nje nalazi se i jedan tanki sloj mišića koji ovim vevericama omogućava da menjaju luk membrane, čime utiču na njene aerodinamične karakteristike.
U letu, ova veverica izgleda kao da je potpuno spljoštena. Kada ne leti, ponekad se stiče utisak da na sebi ima sivi krzneni kaput. Kada leti, njen rep je usmerava u letu. Neposredno pre sletanja na drvo, veverica otvara „padobran“ — to jest, zauzima vertikalni položaj. Veoma retko se dešava da napravi pogrešnu procenu i padne na zemlju. Prosečna odrasla leteća veverica teška je svega oko 150 grama, a dugačka oko 20 centimetara, ne računajući rep. Uši su joj male i bez čuperaka, tako da joj ne otežavaju let.[2]
Stanište[uredi | uredi izvor]
Leteća veverica naseljava listopadno-četinarske šume severnih oblasti koje se protežu od Baltičkog mora, preko ruskih tajgi, pa do Tihog okeana. Izgleda da je zahvaljujući nepreglednim sibirskim šumama opstanak leteće veverice zasiguran. Ova vrsta, poput drugih vrsta životinja koje se gnezde u drveću, izgubila je usled krčenja šuma veliki broj mesta za gnežđenje. U Finskoj, zapadnom delu njenog staništa, leteća veverica je zaštićena dekretom koji je donela Evropska unija.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Doba godine za parenje leteće veverice je proleće i tada počinju pripreme za pravljenje gnezda. Kao gnezdo može da posluži kućica za ptice, ukoliko je dostupna, ili rupa u stablu. Leteća veverica obično ima više gnezda. Neka od njih služe kao spremišta za hranu, a druga kao dodatni prostor za stanovanje[3]. U kasno proleće ili u rano leto, ženka donosi na svet dvoje ili troje mladunaca. Ona ih hrani što znači da ima puno posla, čak i tokom dana. Novorođeni mladunci mogli bi stati na vrh vašeg prsta. Do kraja jeseni oni stiču sposobnost da lete.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Daxner-Höck G. (2004). "Flying Squirrels (Pteromyinae, Mammalia) from the Upper Miocene of Austria". PDF Annalen des Naturhistorischen Museums in Wien 106A: 387–423.
- ^ JACKSON, Tom, The Illustrated Encyclopedia of Animals of the World : an expert reference guide to 840 amphibians, reptiles and mammals from every continent / Tom Jackson ; consultant Michael Chinery ; [illustrators Peter Barrett ... et al.]. - London : Lorenz Books, cop. 2008—512 str. :
- ^ TINBERGEN, Niko The animal in its world : explorations of an ethologist, 1932-1972.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
