Letnje olimpijske igre 2016.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Letnje olimpijske igre — Rio de Žaneiro 2016
Jogos Olímpicos de Verão de 2016
Grad domaćinBrazil Rio de Žaneiro (Brazil)
MotoNovi svet
port. Um mundo novo
Broj država206
Broj sportista11.239
Broj sportova28
Broj takmičenja306
Otvaranje igara5. avgust 2016.
Zatvaranje igara21. avgust 2016.
<  London 2012. Tokio 2020.  >

Letnje olimpijske igre 2016. (port. Jogos Olímpicos de Verão de 2016), zvanično Igre XXXI Olimpijade održane su u Rio de Žaneiru u Brazilu u periodu 5—21. avgusta 2016, i bile su to prve Olimpijske igre održane na tlu Južne Amerike.

Domaćinstvo Olimpijskih igara gradu Riju je dodeljeno na sednici MOK-a održanoj u Kopenhagenu 2. oktobra 2009. godine. U konkurenciji Madrida, Tokija i Čikaga brazilski grad je dobio najviše glasova članova izvršnog odbora MOK-a i na taj način postao ne samo prvi brazilski grad domaćin Olimpijskih igara, već i prvi južnoamerički i prvi luzofoni grad domaćin Igara. Ujedno Rio je i tek drugi latinoamerički grad domaćin Igara, nakon što su Igre XIX Olimpijade održane 1968. u Meksiko Sitiju.

Na Igrama učestvuje rekordnih 206 nacionalnih olimpijskih komiteta, a po prvi put na Igrama učestvuju i sportisti iz Južnog Sudana i Kosova, kao i Olimpijski izbeglički tim. Učestvuje ukupno 11.239 sportista koji se takmiče u 306 disciplina u 28 sportova. U olimpijski program se vratio golf, po prvi put nakon Igara 1904, dok se kao novi sport na Igrama po prvi put pojavio ragbi sedam. Sva sportska takmičenja održana su na ukupno 38 sportskih borilišta, a 33 od njih se nalazi u samom gradu, dok preostalih pet čine fudbalski stadioni u Sao Paulu, Belo Orizonteu, Salvadoru, Braziliji i Manausu.

Olimpijska baklja koja je upaljena u drevnoj Olimpiji 21. aprila na tlo Brazila je donesena 3. maja i pre nego je upaljena na centralnom olimpijskom stadionu pronesena je kroz više od 300 brazilskih gradova. Zvaničan moto igara je Novi svet (port. Um mundo novo). Zvanične maskote igara su Vinisijus koji predstavlja kombinaciju brazilske faune, i Tom kao otelotvorenje bogate brazilske flore.

Broj sportista u timovima država učesnica Olimpijskih igara 2016.

„Trka za domaćinstvo Igara”[uredi | uredi izvor]

Proces podnošenja kandidatura za domaćinstvo Igara 2016. zvanično je otpočeo 16. maja 2007,[1] a svi zainteresovani gradovi kandidati morali su do 13. septembra iste godine da predaju preliminarnu prijavu Međunarodnom olimpijskom komitetu. Svaki grad kandidat je potom morao do 14. januara 2008. da MOK-u preda kompletnu dokumentaciju koja je sadržavala odgovore na 25 pitanja u vezi sa planovima o organizaciji Igara. Izvršni odbor MOK-a je 4. juna iste godine objavio skraćeni spisak na kom su se nalazila imena četiri potencijalna grada domaćina koji su ispunjavali uslove za organizaciju igara. Pored Rio de Žaneira među kandidatima su ostali glavni grad Japana Tokio, prestonica Španije Madrid i američki Čikago. Katarska prestonica Doha nije dobila zvaničan status kandidata od strane MOK-a iako su u zvaničnoj dokumentaciji imali bolje rezultate od Rija, a osnovni razlog odbijanja njihove kandidature bila je namera organizatora da zbog velike vrućine tokom leta u toj zemlji, Igre organizuje u oktobru mesecu, što se kosilo sa sportskim kalendarom MOK-a. Gradovi Prag (Češka) i Baku (Azerbejdžan) nisu uspeli da obezbede kompletnu pozitivnu dokumentaciju.[2]

Konačna odluka o domaćinu Igara 2016. doneta je na sednici MOK-a održanoj 2. oktobra 2009. u Kopenhagenu (Danska). Kandidature Čikaga i Tokija dobile su najmanju podršku članova MOK-a, te su ta dva grada ispala nakon prva dva kruga glasanja. U odlučujućem trećem krugu glasanja kandidatura Rio de Žaneira dobila je 66 od ukupno 98 glasova članova izvršnog odbora MOK-a i na taj način Rio je postao prvi južnoamerički grad kome je dodeljena organizacija Olimpijskih igara. Pre Rija još dva južnoamerička grada su neuspešno pokušavala da dobiju organizaciju Igara: Buenos Ajres u četiri navrata (1936, 1956, 1968. i 2004) i Brazilija za Igre 2004. godine.

Nadmetanje za domaćinstvo Olimpijskih igara 2016.
Grad Država Prvi krug Drugi krug Treći krug
Rio de Žaneiro  Brazil 26 46 66
Madrid  Španija 28 29 32
Tokio  Japan 22 20 -
Čikago  SAD 18 - -

Sportska infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Pripreme za takmičenje[uredi | uredi izvor]

Događaji su se održavali na osamnaest postojećih lokacija, devet novih lokacija izgrađenih specijalno za takmičenje i sedam privremenih lokacija.[3]

Istorijski centar grada prošao je projekat revitalizacije urbane obale (poznat kao Porto Maravilja), koji pokriva površinu od 5 kvadratnih kilometara (1,9 kvadratnih milja). Projekat je imao za cilj ponovni razvoj lučkog područja, povećanje atraktivnosti centra grada i jačanje konkurentske pozicije Rija u globalnoj ekonomiji.[4]

Urbana obnova obuhvatila je 700 kilometara (430 milja) javnih mreža za vodosnabdevanje, kanalizaciju, struju, gas i telekomunikacije; 4 kilometra tunela; 70 kilometara puteva; 650 kvadratnih kilometara trotoara; 17 kilometara biciklističkih staza; 15.000 stabala; i tri postrojenja za sanitarnu obradu. U okviru ovog renoviranja, izgrađena je tramvajska mreža i puštena u rad nova linija.[5]

Organizacija igara (tačnije poštovanje protokola) je zahtevalo preko 200 kilometara sigurnosne ograde. Skladište od 15.000 kvadratnih metara korišćeno je za snabdevanje olimpijskog sela nameštajem i opremom. U drugom magacinu od 90.000 kvadratnih metara nalazila se sva oprema potrebna za održavanje sportskih događaja.[6]

Cene karata su objavljene 16. septembra 2014. godine, a sve su prodate u brazilskim realima (BRL). Ukupno je trebalo da bude prodato 7,5 miliona karata, a cene ulaznica su se kretale od 40 BRL za mnoge događaje do 4.600 BRL za najskuplja mesta na ceremoniji otvaranja.[7][8]

Kao aspekt svoje ponude, Organizacioni komitet Rija planirao je da se fokusira na temama održivosti i zaštite životne sredine kao glavnim temama, nazvavši ove olimpijske igre „Zelenim igrama za plavu planetu“. Kao nasleđeni projekti, organizatori su nameravali da uvedu više opcija javnog prevoza, unaprede infrastrukturu favela kako bi se obezbedio bolji transport i pristup komunalnim uslugama, unaprede kanalizacioni sistem Rija kako bi se sanirao nivo zagađenja u zalivu Gvanabara i sadnja 24 miliona sadnica. Međutim, neki od ovih projekata su naišli na kašnjenja ili su se suočili sa ekonomskim nedostacima, što je navelo neke kritičare da veruju da Rio nije u stanju da ostvari sve što je prvobitno bilo planirano.[9][10][11]

Fokus na zaštitu životne sredine uticao je i na primenu pojedinih olimpijskih protokola. Bronzane i srebrne medalje, kao i trake na svim medaljama, dizajnirane su tako da sadrže reciklirane materijale. Sportistima nije dodeljivano cveće tokom dodele medalja, kao što je to bila tradicija na prethodnim Olimpijskim igrama (iako su cvetni prikazi i dalje korišćeni kao deo protokola dodele medalja. Podijumi su dizajnirani korišćenjem materijala koji se mogu reciklirati za izradu nameštaja.[12]

Sportovi[uredi | uredi izvor]

Za program Letnjih olimpijskih igara 2016. planirano je učešće 26 sportova i ukupno 39 disciplina.[traži se izvor] Ima dva slobodna mesta za nove sportove, a konkuriše 7 sportova. Bejzbol i softbol koji su izbačeni iz programa 2005. će konkurisati, kao i karate, golf, skvoš, roler-sportovi i ragbi.[13]

Usvojen je novi sistem odlučivanja za uvođenje novih sportova. Sada da bi se sport uvrstio u zvanični program treba da ima prostu većinu, za razliku od ranijeg sistema po kojem je bila potrebna 2/3 većina. Lideri ovih sportova održaće prezentacije pred Izvršnim odborom MOK-a u junu 2009. a koji sportovi će biti na Olimpijskim igrama biće saopšteno takođe na sednici u Kopenhagenu.

Raspored takmičenja[uredi | uredi izvor]

  • Raspored je zvanično objavljen 31. marta 2015.
CO ceremonija otvaranja ● kvalifikacije 1 finale EG egzibicije CZ ceremonija zatvaranja
datum
sporotivi
 3
sre 		4
čet 		5
pet 		6
sub 		7
ned 		8
pon 		9
uto 		10
sre 		11
čet 		12
pet 		13
sub 		14
ned 		15
pon 		16
uto 		17
sre 		18
čet 		19
pet 		20
sub 		21
ned 		Uk.fin.
Ceremonije otvaranja/zatvaranja CO CZ
Atletika 3 5 4 5 5 4 6 7 7 1 47
Badminton ● ● ● ● ● ● 1 1 2 1 5
Biciklizam Drumski 1 1 2 18
Velodromski 1 2 2 1 1 3
Ekstremni (BMX) ● ● 2
Brdski 1 1
Boks ● ● ● ● ● ● ● ● 1 1 1 1 1 1 3 4 13
Vaterpolo ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● 1 1 2
Veslanje ● ● ● ● 2 4 4 4 14
Gimnastika Gimnastika ● ● 1 1 1 1 4 3 3 EG 18
Ritmička ● 1 1
Trampolina 1 1
Golf ● ● ● 1 ● ● ● 1 2
Dizanje tegova 1 2 2 2 2 2 1 1 1 1 15
Jedrenje ● ● ● ● ● ● 2 2 2 2 2 10
Kajak i kanu Kajak ● ● 1 1 2 16
Kanu ● 4 ● 4 ● 4
Konjički sport ● ● ● 2 ● ● 1 ● 1 ● 1 1 6
Košarka ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● 1 1 2
Mačevanje 1 1 1 1 2 1 1 1 1 10
Moderan petoboj ● 1 1 2
Odbojka Odbojka na pesku ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● 1 1 4
Odbojka u dvorani ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● 1 1
Plivanje 4 4 4 4 4 4 4 4 1 1 34
Ragbi ● ● 1 ● ● 1 2
Rvanje 2 2 2 3 3 2 2 2 18
Rukomet ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● 1 1 2
Sinhronizovano plivanje ● ● 1 ● 1 2
Skokovi u vodu 1 1 1 1 ● ● 1 ● 1 ● 1 ● 1 8
Stoni tenis ● ● ● ● 1 1 ● ● ● ● 1 1 4
Streličarstvo ● 1 1 ● ● ● 1 1 4
Streljaštvo 2 2 2 1 2 1 2 2 1 15
Tekvondo 2 2 2 2 8
Tenis ● ● ● ● ● ● 1 1 3 5
Triatlon 1 1 2
Fudbal ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● 1 1 2
Hokej na travi ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● 1 1 2
Džudo 2 2 2 2 2 2 2 14
Ukupno finala po danu 12 14 14 15 20 19 24 21 22 17 25 16 23 22 30 12 306
Ukupno finala do dana 12 26 40 55 75 94 118 139 161 178 203 219 242 264 294 306
avgust 3
sre 		4
čet 		5
pet 		6
sub 		7
ned 		8
pon 		9
uto 		10
sre 		11
čet 		12
pet 		13
sub 		14
ned 		15
pon 		16
uto 		17
sre 		18
čet 		19
pet 		20
sub 		21
ned 		Uk.fin.

Zemlje učesnice[uredi | uredi izvor]

Učestvovalo je 11.303 sportiste ( ... muškaraca i ... žena) iz 207 zemalja.

Zemlje učesnice

Osvajači medalja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bilans medalja na Letnjim olimpijskim igrama 2016.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „2016 Bid Process Launched”. International Olympic Committee. 16. 5. 2007. 
  2. ^ „Four on 2016 Olympics short-list”. BBC News. 4. 6. 2008. Pristupljeno 15. 3. 2010. 
  3. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala 23. 05. 2013. g. Pristupljeno 2024-04-14. 
  4. ^ „Home”. CCPAR (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 2024-04-14. 
  5. ^ „Rio tram starts test running - Railway Gazette”. web.archive.org. 2019-03-06. Arhivirano iz originala 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 2024-04-14. 
  6. ^ „8,400 shuttlecocks, 250 golf carts, 54 boats... the mind-blowing numbers behind the Rio 2016 Games”. web.archive.org. 2016-07-07. Arhivirano iz originala 07. 07. 2016. g. Pristupljeno 2024-04-14. 
  7. ^ „Prijzen tickets Olympische Spelen 2016 in Rio bekend | Olympische Spelen 2016 in RioOlympische Spelen 2016 in Rio”. web.archive.org. 2014-10-08. Arhivirano iz originala 08. 10. 2014. g. Pristupljeno 2024-04-14. 
  8. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 09. 2014. g. Pristupljeno 2024-04-14. 
  9. ^ Plautz, Jason; Journal, National (2014-07-02). „Brazil Made Big Environmental Promises for Its Rio Olympics. Here's Why It Won't Keep Them.”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-14. 
  10. ^ Balch, Oliver (2016-02-01). „Funding problems hit plan to clean Rio's polluted waterways ahead of Olympics”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2024-04-14. 
  11. ^ Young, James Armour (2016-08-01). „Rio has broken its promise of an environment-friendly Olympics”. Vice (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-04-14. 
  12. ^ „Rio 2016 cauldron complemented by massive kinetic sculpture”. Dezeen (na jeziku: engleski). 2016-08-08. Pristupljeno 2024-04-14. 
  13. ^ „Golf among seven sports seeking inclusion in 2016 Games”. ESPN. 25. 4. 2008. Pristupljeno 20. 8. 2008. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Letnje olimpijske igre 2016.
Rio de Žaneiro
Igre XXXI Olimpijade
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летње_олимпијске_игре_2016.&oldid=27772459”