Pređi na sadržaj

Liberland

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slobodna Republika Liberland
Zastava
Zastava
Grb Liberlanda
Grb
Krilatica: „Živi i pusti druge da žive“[1]
Položaj Liberlanda
Službeni jezikčeški i engleski
Vladavina
Oblik državesamoproglašena mikronacija sa parlamentarnim sistemom
 — PredsednikVit Jedlička (osnivač)
Istorija
‍
 — Osnivanje13. april 2015.
Geografija
Površina‍
 — ukupno7 km2 (np)
Stanovništvo‍
 — 2016.0 (3) (np)
 — gustina0 st./km2
Ekonomija
Valutamerit / bitkoin[2]
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Pozivni broj+нема
Deo serije o
libertarijanizmu
Koreni
Koncepti
Škole
Ljudi
Aspekti
Organizacije
Povezane teme
Srpsko-hrvatski granični spor na Dunavu.
  Teritorija pod kontrolom Srbije osporena od Hrvatske
  Teritorija pod kontrolom Hrvatske za koju ista smatra da pripada Srbiji

Liberland, zvanično Slobodna Republika Liberland (češ. Svobodná republika Liberland, engl. Free Republic of Liberland), je mikronacija koja ističe pretenzije na bivšu rečnu adu poznatu kao Gornja Siga, a koja se nalazi na zapadnoj obali Dunava, između Srbije i Hrvatske, čiji je i predmet spora. Mikronaciju je proglasio, češki libertarijanski političar Vit Jedlička, 13. aprila 2015. godine dok je na inicijalnim izborima od prvih troje stanovnika, izabran kao prvi predsednik tzv. Slobodne Republike Liberland.

Teritorija je predmet spora Hrvatske i Srbije, trenutno pod kontrolom Hrvatske. Vlasti Republike Hrvatske, početkom maja 2015. godine zabranile su pristup tom području, a samozvanog predsednika Jedličku dva puta policijski pritvarali na manje od jednog dana zbog aktivnosti koje provodi na tom području.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ova mikronacija svoje uređenje temelji na političkoj ideologiji libertarijanizma. Po Ustavu Liberlanda pripadnici političkih ideologija poput komunizma, fašizma, nacional-socijalizma, Islamske Države, Al Kaide i drugih nisu poželjni u Liberlandu.

Zvaničan sajt Liberlanda iznosi tvrdnje da je „država” stvorena u skladu sa međunarodnim pravom zbog aktuelnog teritorijalnog spora Srbije i Hrvatske. Od rata u bivšoj Jugoslaviji neke granične teritorije su bile sporne, poput Vukovarske i Šarengradske ade. Ipak, ni srpska ni hrvatska država nije smatrala da je područje na kome je proglašen Liberland (lokalno poznato kao Gornja Siga) deo njene teritorije.

Proglašenje[uredi | uredi izvor]

Zastavu koja se vijori u Gornjoj Sigi, postavio je Vit Jedlička i neki od njegovih saradnika istog dana kada je proglašena republika[3][4]. Zastava se sastoji od žute pozadine (simbolizuje libertarijanizam) i crne trake postavljene kroz centar (simbolizuje anarhiju/ustanak) i grbom u centru. Jedlička je član Češke partije slobodnih građana, koja bazira svoje vrednosti na klasičnoj liberalnoj ideologiji.[5][6]

Jedlička je izjavio da ni Srbija, ni Hrvatska niti bilo koji drugi narod nisu izrazili pretenzije na ovu teritoriju kao svoju sopstvenu (Terra nullius). Samim tim, tvrdi on, njegova zemlja ne remeti ničiji suverenitet. Jedlička je u aprilu 2015. godine najavio da će zvanična diplomatska beleška biti poslata Hrvatskoj i Srbiji, i kasnije svim drugim državama, sa formalnim zahtevom za međunarodno priznanje Liberlanda.[7]

Dana 18. decembra 2015. godine, Jedlička je održao događaj na kojem je predstavio prvu privremenu vladu Liberlanda i svoje ministre finansija, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i pravde, kao i dva potpredsednika.

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Pravni eksperti Srbije i Hrvatske tvrde da po međunarodnom zakonu, Jedlička nema pravo na ovu teritoriju.[8][9][10] Novinari koji prate ovaj događaj, nisu sigurni kako da posmatraju Jedličkine tvrdnje. Pojedini i dalje ceo događaj posmatraju kao šalu dok drugi sve više posmatraju Jedličkino delovanje kao ozbiljnu ideju.[11][12][13][14]

U mnogim slučajevima, reakcije su negativne kao na primer Gorana Vojkovića u hrvatskom tabloidu index.hr.[15] Međutim, sve je veće međunarodno interesovanje za Liberland tako je predsednik Jedlička, posetio i učestvovao u brojnim emisijama i skupovima. Krajem 2016. godine posetio je Brazil[14], Sarajevo[16], Moskvu[17], mnoge druge skupove gde je propagirao ideju libertarijanske države.

Stav MIP Srbije o osnivanju Liberlanda

U članku magazina Čikaški žurnal međunarodnog prava (Chicago Journal of International Law), Čikaški pravni univerzitet analizira slučaj Liberlanda po kriterijumima Konvencije iz Montevidea i činjenici da ni Hrvatska ni Srbija ne polažu pravo na ovu teritoriju. Prema analizi iz članka, "Hrvatsko insistiranje da je Liberland srpska teritorija, može uzrokovati gubitak hrvatskih legalnih prava nad ovom teritorijom". S druge strane, ako je teritorija na koju Liberland polaže pravo zaista srpska, srpsko odricanje od ove teritorije (po zvaničnoj izjavi MIP RS Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2011)) transformiše prava ove teritorije u "ničiju zemlju" (Terra Nullius). U oba slučaja, teritorija pripada prvom entitetu - u ovom slučaju Liberlandu.

"Liberland je interesantan slučaj jer, ni jedna od strana koje bi mogle da polažu pravo na ovu teritoriju, nisu zainteresovane da to i učine. Ovo će verovatno ostati na nivou interesantnog slučaja sa malim posledicama na međunarodnom nivou. Ostatak sveta će koristiti uobičajene metode: nasilje ili diplomatiju kao glavne alate u polaganju prava nad nekom teritorijom."

Pristup[uredi | uredi izvor]

Hrvatska je uspostavila policijske jedinice kako bi sprečila pristalice Liberlanda da dopru do ove teritorije. Ovo se smatra čudnim rešenjem jer Hrvatska ne priznaje ovaj prostor kao svoju teritoriju ali je ipak razmestila svoje jedinice van svoje teritorije.[19]

U početku, češki novinari su mogli da uđu u prostor sa Jedličkom.[20] Tim novinara iz srpskog javnog informativnog servisa Radio-televizija Vojvodine pokušao je da poseti oblast radi snimanja izveštaja za vesti. Oni su izvestili da im je hrvatska granična policija uskratila pristup bez pružanja bilo kakvog jasnog objašnjenja, i da je zastava uklonjena.

Bosanska grupa novinara iz Dnevnog avaza koji su pokušali da posete oblast rečeno je od strane hrvatske policije da je Hrvatska nameće kaznu od 2.500 kuna za one koji ulazi u zonu blizu granice sa kolima. Oni su pozajmili bicikle od lokalnog stanovništva, ali dok su pokušali da ponovo priđu području, naišli su na još jednu patrolu i nisu mogli da nastave pored graničnog ulaza.

U maju 2015. godine, Vita Jedličku i njegovog prevodioca Svena Sambunjaka na kratko je privela hrvatska policija nakon što su pokušali preći granicu. Jedlička je proveo jednu noć u pritvoru a potom je osuđen i naređeno mu je da plati kaznu za ilegalni prelazak hrvatske granice ali se žalio na presudu. On je tvrdio da su najmanje tri građana Liberlanda unutar zabranjene teritorije, koji su došli iz Švajcarske. On nije gledao na hapšenje kao nešto negativno, već kao priliku za raspravu o politici prema Liberlandu kao i sticanje uvida u način razmišljanja hrvatske policije i vlasti. Prema Jedlički, policajci su bili prijateljski raspoloženi i radoznali o projektu.

Nekoliko dana posle njegovog pritvora, šest drugih osoba (iz Češke, Irske, Nemačke, Danske i SAD), privedeno je i kažnjeno. Uložena je žalba Ambasade Danske u Zagrebu jer su pritvoreni tvrdili da su sprečeni da bilo koga kontaktiraju tokom hapšenja i pritvaranja. Njihov cilj je bio, da pod pokroviteljstvom Švajcarske neprofitne organizacije "Udruženje naseljenika Liberlanda", reše spornu oblast.

Prema sajtu Liberlanda, Jedlička i 10 drugih osoba, ponovo je 16. maja 2015. godine privela hrvatska policija. Jedlička je pušten nakon sudskog saslušanja 17. maja 2015. Hrvatska policija je nastavila pritvaranje bilo koga ko stupi u oblast Liberlanda. Dana 13. juna, četiri osobe, koje su uspele da se tamo iskrcaju, pritvorene su zbog ilegalnog prelaska granice čamcem. Prema informacijama organizacije "Liberland Settlement Corporation" čiji su bili članovi, pušteni su 14. juna. Dana 18. juna 2015. godine, danski aktivista Ulrik Grøssel Haagensen pristupio je području malim čamcem ali je praćen obalom od strane hrvatske policije. Hagensen je pokušao da tvrdi da ima pravo pristupa na teritoriju, ali je uhapšen i fizički odvučen hrvatske policije. Incident je snimljen u video formatu. Jedlička je naveo da namerava da tuži Hrvatsku na sudu zbog prelaska međunarodne granice i napad na Liberland.

Ostale aktivnosti[uredi | uredi izvor]

  • U toku je inicijativa da se organizuje fudbalski tim koji predstavlja Liberland u Međunarodnom fudbalu van okvira Fife. Pavel Kosik, trener i organizator, navodi da je za cilj turnir u 2018, jer on ne misli da će njegov tim biti spreman na vreme za ConIFA Svetsko prvenstvo u fudbalu u Abhaziji 2016, delimično priznatoj državi čiju teritoriju prisvaja Gruzija.
  • Tokom oktobra 2016. puštena je Android aplikacija Liberland E-residency. Ova aplikacija omogućava e-rezidentima pristup globalnom slobodnom tržištu. Kombinujući ideje servisa UBER, Fiver, Airbnb i eBay, pruža mogućnost da na osnovu GPS lokacije, korisnici mogu da ponude svoje usluge, besplatno, bilo gde u svetu. Uz integraciju sa Facebook, Linkedin i Bitcoin servisom, omogućava trenutno poslovanje po Liberland standardima. Plaćanjem dobrovoljnog poreza, korisnici stiču "zasluge" (merits) koje kasnije mogu da promene za punopravno državljanstvo Liberlanda.
  • U januaru 2017. član hrvatskog Sabora Ivan Pernar, pročitao je pismo Jedličke upućeno Saboru i hrvatskim građanima.[21]
  • U aprilu 2017. godine je proslavljena je dvogodišnjica postojanja Liberlanda. Na svečanosti u mađarskom gradu Baja, prisustvovali su brojni gosti, a među njima je bio član hrvatskog parlamenta Ivan Pernar koji podržava Liberland i koji je ovom prilikom održao govor.[22]
  • U junu 2017. godine, Jedlička je posetio Izrael i sastao se sa novinarima i pristalicama.[23]

Državljanstvo[uredi | uredi izvor]

Liberland uverenje o državljanstvu

Prema zvaničnom sajtu, samo komuniste, neonacisti i drugi ekstremisti kao i lica sa krivičnim delima, ne ispunjavaju uslove za državljanstvo. Prema The Guardian-u (UK), Liberland je primio 200.000 zahteva za državljanstvo za jednu nedelju postojanja.[24] Početkom maja 2015, Liberland izdaje prvih trideset državljanstava. Ovaj događaj je trebalo da se održi u Liberlandu, ali je hrvatska granična policija zaustavila grupu na ulasku u teritoriju Liberlanda sa hrvatske strane. Bilo je pokušaja da se pređe reka ribarskim čamcima sa srpske strane, ali je propao zato što lokalni ribari nisu imali dozvole za prevoz ljudi. Osim toga, srpska policija je obavestila Jedličku da će svi koji pokušaju ilegalni prelazak granice biti uhapšeni. Improvizovana Ceremonija je održana u Bačkom Monoštoru. Istovremeno, Jedlička je organizovao planove za još jedan pokušaj, putovanje iz Češke u Liberland Dunavom (koji predstavlja međunarodni plovni put).

Radna verzija predloženog ustava je napisana i revidirana nekoliko puta. Glavni autor je Kacper Zajac, uz doprinos drugih volontera. Ustav se sastoji od četiri člana:. Zakon o osnovnim pravima, zakonodavna vlast, izvršna vlast, i sudska vlast.

Službene izjave o Liberlandu[uredi | uredi izvor]

  •  Hrvatska: Liberland je spomenut od strane Hrvatskog ministarstva spoljnih i evropskih poslova, ali je pojavu Liberlanda odbacio kao šalu, bez ikakvih dodatnih komentara.[25][26]
  •  Srbija: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je izjavilo: "U vezi sa informacijom, koja se pojavila u domaćim, stranim medijima i na internetu, da je Čeh Vit Jedlička, desničarski evroparlmentarac, 13. aprila 2015. godine, osnovao „državu Liberland“, Ministarstvo spoljnih poslova saopštava da je stav Republike Srbije u vezi sa državnom granicom, da se ona proteže sredinom plovnog puta na Dunavu, shodno zakonskom razgraničenju iz 1945. godine, i da „nova država“ nije formirana na teritoriji Republike Srbije."[27]
  •  Egipat: Egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova je upozorilo svoje državljane na mogućnost prevare pod maskom projekta Liberland, usmerene protiv ljudi koji su u potrazi za poslom u inostranstvu. "Egipćani treba da traže informacije od Ministarstva spoljnih poslova, a ne na društvenim medijima pre putovanja za rad" poručuju zvanične vlasti Egipta.[28]
  •  Češka: Češko Ministarstvo spoljnih poslova Češka: Češko Ministarstvo spoljnih poslova se ogradilo od aktivnosti gospodina Jedličke, i navelo da nema nikakve veze sa njim. Ministarstvo je takođe navelo da je "gospodin Jedlička, kao i drugi češki državljani koji borave na teritoriji Hrvatske ili Srbije, dužni su da se pridržavaju lokalnih zakona. Češka smatra aktivnosti gospodina Jedličke neprikladnim i potencijalno štetnim[29].Takođe, preko Ambasade Češke Republike u Zagrebu, upozororeno je da su "napori da se stvori neka nova "država" neutemeljeni u međunarodnom pravu" i da "na teritoriji Hrvatske, građani Češke Republike su kao i ostali stranci, u obavezi da se pridržavaju hrvatskog Zakona, uključujući aktuelni režim na granici hrvatsko-srpskih graničnih prelaza. Prelazak hrvatske granice (na pr. spoljne granice Evropske unije) van određenih graničnih prelaza, kao što to čine putnici u Liberland, predstavlja jasno kršenje zakona.[30]

Zvanične izjave političkih stranaka[uredi | uredi izvor]

  •  Češka: Dana 20. maja 2015. lider partije slobodnih građana Petr Mach izrazio je podršku pokušaju stvaranja države zasnovane na idejama slobode, i napisao da Stranka slobodnih građana želi da Češka Republika postane slična slobodna zemlja.[31]
  •  Norveška: Dana 9. maja 2015. godine Kapitalistička partija , manjinska stranka bez predstavnika u Vladi, izjavila je podršku stvaranju Liberlanda.[32]
  •  Španija: Dana 31. maja 2015. španska Libertarijanska stranka izrazila je podršku stvaranju Liberlanda.[33]
  •  Švajcarska: UP! Schweiz (Unabhängigkeitspartei / Partija nezavisnosti) izdala je saopštenje u prilog priznavanja slobodnoj Republici Liberland 16. aprila 2015.[34]
  •  Turska: Dana 16. septembra 2015. godine, turska Liberalna demokratska partija (LDP) izrazila je podršku Liberlandu.[35]
  •  Poljska Dana 24. jula 2016. godine, 7 članova poljskog parlamenta, zvanično je zatražilo da Ministar inostranih poslova Witold Waszczykowski prizna Slobodnu Republiku Liberland kao novu nezavisnu evropsku državu.[36]

Izjave drugih mikronacijskih projekata[uredi | uredi izvor]

Samoproglašena mikronacija Kraljevina Severni Sudan, koja prisvaja područje Bir Tavil na granici između Egipta i Sudana, je priznala Liberland[37]

Silend, samoproklamovana nacija stvorena na tvrđavi / ostrvu iz Drugog svetskog rata "Maunsell Sea Fort", izdala je saopštenje u prilog osnivanju Liberlanda, 27. aprila 2015.[38]

Predstavništva[uredi | uredi izvor]

Liberland ima predstavništva širom sveta. Njihove lokacije uključuju Beograd,[39] Berlin,[40] Istanbul,[41] Kamnik,[42] Pasig[43] i Prag,[44] između ostalog.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Quito, Anne. „The world's newest micro-nation is already a leader in nation branding”. Quartz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 6. 2016. 
  2. ^ „Jedličkův Liberland má novou měnu i první firmu v rejstříku, občanství chce 87 tisíc lidí”. Aktuálně.cz - Víte co se právě děje. Pristupljeno 9. 6. 2016. 
  3. ^ Koulová, Zuzana (15. 4. 2015). „On to myslí vážně! Vít Jedlička, zakladatel nového státu Liberland, promluvil. Zavádí elektřinu, internet, všechno. A lidé se k němu hrnou” (na jeziku: Czech). Parlamentní Listy. Pristupljeno 15. 4. 2015. 
  4. ^ CZ: Liberland (video) (na jeziku: Czech). Medium Europe. 15. 4. 2015. Pristupljeno 17. 4. 2015. 
  5. ^ „Meet the man who is setting up a new country in the middle of Europe”. The Independent (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 4. 2016. 
  6. ^ „Twitter”. mobile.twitter.com. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  7. ^ „Čeh proglasio državu između Srbije i Hrvatske”. B92. BETA. 15. 4. 2015. Pristupljeno 15. 4. 2015. 
  8. ^ Liberland - Wikipedia
  9. ^ Liberland - Wikipedia
  10. ^ Liberland - Wikipedia
  11. ^ Liberland - Wikipedia
  12. ^ Liberland - Wikipedia
  13. ^ Welcome to Liberland, the World’s Newest Country (Maybe) - The New York Times
  14. ^ a b The Noite (181016) - Entrevista com Vít Jedlička - Captioned | Dotsub
  15. ^ Liberland - Wikipedia
  16. ^ Osnivač Liberlanda /Vit Jedlička: Svi državljani BiH mogu biti dio naše ideje slobode / Radio Sarajevo
  17. ^ „Programma čteniй - Čteniя Adama Smita[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2016. g. Pristupljeno 14. 11. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  18. ^ Liberland - Wikipedia
  19. ^ „Police in the Balkans block inauguration of Europe's new "mini-state"”. Associated Press. 9. 5. 2015. Pristupljeno 09. 05. 2015. 
  20. ^ Panenka, Radim (20. 4. 2015). „Navštívili jsme nový stát Liberland, který v Evropě založil Čech Vít Jedlička. Podívejte se, jak to tam vypadá” (na jeziku: Czech). Parlamentní Listy. Pristupljeno 20. 4. 2015. 
  21. ^ Ivan Pernar čita Jedličkino pismo Saboru. https://dotsub.com/view/7241f761-26cd-4a1b-a241-38e403125ec4
  22. ^ Ivan Pernar drži govor na proslavi dve godine postojanja Liberlanda. https://dotsub.com/view/c85a8188-f8de-41ae-a65d-d43d98294953
  23. ^ Jedlička posetio Izrael: (jezik: Hebrejski) http://likudliberal.org/?page_id=180 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. decembar 2017)
  24. ^ Liberland: hundreds of thousands apply to live in world's newest 'country
  25. ^ Tešija, Jelena (23. 4. 2015). „Svjetski mediji dosta ozbiljno shvaćaju onog tipa koji pokušava osnovati mikrodržavu na Dunavu”. Telegram (na jeziku: Croatian). Pristupljeno 23. 4. 2015. 
  26. ^ "telegramHR"
  27. ^ McKirdy, Euan (25. 4. 2015). „Liberland: Could the world's newest micronation get off the ground?”. CNN. Pristupljeno 25. 4. 2015. 
  28. ^ Fayed, Hanan (23. 4. 2015). „Foreign Min. warns Egyptians against emigrating to Liberland”. The Cairo Post. Arhivirano iz originala 06. 07. 2015. g. Pristupljeno 23. 4. 2015. 
  29. ^ „Prohlášení MZV ke kauze tzv. Liberlandu”. www.mzv.cz. 14. 5. 2015. Arhivirano iz originala 05. 10. 2018. g. Pristupljeno 08. 06. 2016. 
  30. ^ „Upozornění Velvyslanectví ČR k cestám do tzv. "Liberlandu"” (na jeziku: Czech). Velvyslanectví České republiky v Záhřebu (Embassy of the Czech Republic in Zagreb). 15. 5. 2015. Pristupljeno 24. 5. 2015. 
  31. ^ „Petr Mach | ParlamentniListy.cz – politika ze všech stran”. Parlamentnilisty.cz. Pristupljeno 23. 12. 2015. 
  32. ^ „Liberalistene med første landsmøte” (na jeziku: Norwegian). Capitalist Party. 12. 5. 2015. Arhivirano iz originala 15. 05. 2015. g. Pristupljeno 12. 5. 2015. 
  33. ^ „El P-LIB, con la República Libre de Liberland | P-LIB | Partido Libertario”. P-lib.es. Pristupljeno 23. 12. 2015. 
  34. ^ „up! fordert die Anerkennung der Freien Republik Liberland – up!schweiz”. up-schweiz.ch. Arhivirano iz originala 10. 01. 2016. g. Pristupljeno 24. 1. 2016. 
  35. ^ „Habertürk – Captioned”. Dotsub. Pristupljeno 23. 12. 2015. 
  36. ^ Liberland - Wikipedia
  37. ^ Liberland - Wikipedia
  38. ^ Liberland - Wikipedia
  39. ^ „Liberland Serbia”. Facebook. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  40. ^ „Deutsche Botschaft der Freien Republik Liberland - German Embassy”. Facebook. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  41. ^ „Liberland Office in Turkey”. Facebook. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  42. ^ „Liberland office in Slovenia”. liberland.org. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  43. ^ „Liberland Consulate General in the Philippines”. Facebook. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  44. ^ „Liberland Office in the Czech Republic”. liberland.org. Pristupljeno 9. 2. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Liberland na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Либерланд&oldid=27523801”