Limnička erupcija

Njos jezero, mesto limničke erupcije 1986. godine.

Jezerska erupcija ili limnička erupcija predstavlja izuzetno redak oblik prirodne katastrofe tokom koje se velike količine rastvorenog ugljen-dioksida sa dna neke jezerske depresije iznenada u vidu snažne erupcije oslobađaju u atmosferu uzrokujući velika razaranja kako na samom jezeru, tako i u neposrednoj okolini. Takav vid erupcije je često praćen i snažnim cunami talasima čiji pokretač je upravo ugljen-dioksid sa dna jezera. Jezera koja su potencijalna žarišta ovakvih erupcija nazivaju se limnoaktivnim ili eksplozivnim jezerima. Limnoaktivna jezera sadrže velike količine ugljen-dioksida, obično su jako duboka što dovodi do velikih razlika u temperaturi jezerske vode (posebno je ta razlika očita između površinskog sloja i dna). Naučnici veruju da okidači za ovakve erupcije mogu biti druge prirodne katastrofe poput zemljotresa ili vulkanskih erupcija, ali i drugi vidovi snažnih eksplozija u blizini jezera.

Do sada je ovakav vid prirodne katastrofe direktno registrovan u dva navrata, oba puta u Kamerunu. Prva limnička erupcija registrovana je 1984. na jezeru Monun i tom prilikom je stradalo 38 stanovnika, dok se druga erupcija desila dve godine kasnije na susednom jezeru Njos. Prilikom erupcije jezera Njos u atmosferu je ispušteno oko 80 miliona metara kubnih CO₂, a stradalo je oko 1.700 osoba i preko 3,5 hiljada grla stoke.

Jezero prezasićeno CO₂ ponaša se na isti način kao i limenka sa gaziranim pićem. Sve dok su fizički uslovi stabilni (temperatura vode, pritisak i sl) ne dolazi do erupcije, iako je jezero prezasićeno ugljen-dioksidom samo po sebi veoma nestabilno. Pretpostavlja se da je uzrok limničke erupcije jezera Njos bilo klizište koje je iznenada promenilo pritisak u samom jezeru i dovelo do promene temperature jezerske vode na dnu. Kako je ugljen-dioksid koji se prilikom erupcije oslobodi iz jezera teži od vazduha on se spušta na površinu i istiskuje kiseonik, što dovodi do asfiksije (grč. α + σφύξις - bez otkucaja srca) ili gušenja. Gas je ujedno i veoma hladan pošto dolazi sa velikih dubina i na žrtvama uzrokuje smrzline.

Jedan od načina za sprečavanje ovih prirodnih katastrofa je degasifikacija jezera. Tom prilikom se putem sifona sa dna jezera oslobađaju određene količine ugljen-dioksida što znatno povećava samu stabilnost jezera. Ovaj sistem preventive se danas koristi na jezeru Njos.

Potencijalno najveće žarište za ovakvu katastrofu je jezero Kivu na istoku Afrike. Jezero je mnogo većih i dimenzija i dubina (do 450 m) u odnosu na prethodna dva, i nalazi se u gusto naseljenom području, što bi samu erupciju učinilo daleko katastrofalnijom. Pored CО₂ u jezeru se nalaze i znatne količine još jednog ekplozivnog gasa metana (CH⁴) što dodatno povećava opasnost. Potencijalni okidač za limničku erupciju jezera Kivu je izrazito aktivni vulkan Njiragongo koji se nalazi na svega 20-ak kilometara severno od jezera. Profesor Robert Hek sa Univerziteta Mičigen potvrdio je postojanje ovakvog vida erupcija na jezeru Kivu u geološkoj prošlosti i procenio da se dešavaju na svakih oko hiljadu godina.

Vidi još

• Prirodna katastrofa
• Jezero
• Meromiktičko jezero

Spoljašnje veze

• Page of the team degassing Lake Nyos
• Lake's silent killer to be disarmed
• Lake Nyos (1986) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. oktobar 2013)
• Degassing Lake Nyos
• Schmid, Martin; Lorke, Andreas; Wüest, Alfred; Halbwachs, Michel; Tanyileke, Gregory (2003). „Development and sensitivity analysis of a model for assessing stratification and safety of Lake Nyos during artificial degassing”. Ocean Dynamics. 53 (3): 288. Bibcode:2003OcDyn..53..288S. doi:10.1007/s10236-003-0032-0. 
• Lorke, Andreas; Tietze, Klaus; Halbwachs, Michel; Wüest, Alfred (2004). „Response of Lake Kivu stratification to lava inflow and climate warming”. Limnology and Oceanography. 49 (3): 778—83. doi:10.4319/lo.2004.49.3.0778. 
• Lake Monoun