Luiđi Bokerini

Luiđi Bokerini
Datum rođenja	(1743-02-19)19. februar 1743.
Mesto rođenja	Luka, Italija
Datum smrti	28. maj 1805.(1805-05-28) (62 god.)
Mesto smrti	Madrid, Španija

Luiđi Bokerini (ital. Luigi Boccerini; Luka, 19. februar 1743 — Madrid, 28. maj 1805) bio je italijanski violinista i kompozitor ljupkih i virtuoznih dela, bliskih stilu rokokoa. Jedan je od prvih autora kamernih opusa i koncerata za violončelo.

Detinjstvo, mladost i karijera

Otac mu je bio prvi učitelj muzike. Godine 1757. otišao je u Rim, gde je studirao violončelo i upoznao dela starih italijanskih majstora. Nakon četvorogodišnjih studija, vratio se u rodnu Luku i bio violončelista u gradskom i operskom orkestru. Sa violončelistom Filipinom Manfrediem priređuje koncerte po severnoj Italiji i Beču. U periodu od 1769 - 1785. godine, živi i radi u Madridu kao dvorski virtuoz i kompozitor. Dve godine kasnije, stupa u službu pruskog kralja Fridriha Vilhelma II, gde ostaje narednih deset godina. Posle kraljeve smrti, Bokerini se vraća u Španiju, gde živi izdržavajući se preradama svojih dela za gitaru. Od 1801. godine, živeo je veoma teško. Umro je 1805. godine u siromaštvu.

Bokerini je veoma zaslužan za razvoj kamerne muzike. Unapredio je gudački kvartet, uskladivši u njemu polifoniju i homofoniju, elemente baroka i rokokoa. Oslobodio ga je general asa, osamostalio je deonicu violončela i izjednačio je sa ostalim glasovima, unevši u nju veću melodičnost, pokretljivost, dvoglase, troglase I picikata. Svojim delima, uticao je i na Mocarta. Napisao je i veliki broj gudačkih kvinteta (većinom sa 2 violončela). Napisao je oko 400 instrumentalnih kompozicija. Bokerini je veliku pažnju posvetio beleženju dinamike. Svoje melodije, ljupke, jednostavne i pevljive, ukrašavao je novim, originalni figuracijama. Zaslužan je za razvoj tehnike violončela i za stvaranje literature za taj instrument.