Lujza od Lorene

Lujza od Lorena
Portret iz 1575. godine, Fransoa Klue
Lični podaci
Puno ime	Lujza
Datum rođenja	(1553-04-30)30. april 1553.
Mesto rođenja	Nomen, Kraljevstvo Francuska
Datum smrti	29. januar 1601.(1601-01-29) (47 god.)
Mesto smrti	Mulen, Kraljevstvo Francuska
Grob	Bazilika Sen Deni
Porodica
Supružnik	Anri III
Roditelji	Nikola od Merkura Margareta od Egmonta
Dinastija	Dinastija Lorena
Kraljica Francuske
Period	15. februar 1575—2. avgust 1589.
Prethodnik	Elizabeta od Austrije, kraljica Francuske
Naslednik	Margareta od Valoa

Lujza od Lorene (Nomen, 30. april 1553—Mulen, 29. januar 1601) je bila francuska kraljica od 1575. do 1589. godine kao supruga Anrija III. Pripadala je dinastiji Loren.

Mladost

Rođena je u Nomenu, u vojvodstvu Bar. Lujzina majka, Margareta od Egmonta, umrla je dok je ona još bila beba, te je buduća francuska kraljica odrastala uz oca i maćehu. Detinjstvo joj nije bilo srećno; maćeha i otac nisu je voleli i nisu joj dozvoljavali da napušta porodični dom. Lujza je izrasla u mirnu i obrazovanu osobu. Bila je veoma pobožna. Svoga budućeg muža prvi put je videla 1574. godine. Anri je tada bio vojvoda od Anžuja i poljski kralj. Nedavno izabrani kralj Poljske posetio je svog rođaka Šarla III, vojvodu od Lorena (oženjenog Anrijevom sestrom Klaudijom). Na putu ka svom kraljevstvu, on je video Lujzu. Lujza je privukla Anrija jer je ličila na Mariju od Kleva, kneginju Kondea, u koju je Anri bio zaljubljen. Ostala mu je u sećanju dugo nakon što je napustio Francusku.

Brak

Portret Anrija III iz 1570. godine, Fransoa Klue

Nakon smrti Šarla IX i dolaska Anrija na francuski presto (kao Anri III), Lujza se nije smatrala kandidatom za kraljicu. Anri se nameravao oženiti Marijom koju bi najpre nagovorio na razvod od Anrija, kneza Kondea. Marija je, međutim, umrla od infekcije pluća. Anri je dugo patio za njenom smrću. Uprkos savetima svoje majke i njenih savetnika, Anri je odlučio da oženi Lujzu. Lujza je tada bila na hodočašću i veoma se iznenadila kada je saznala vest da francuski kralj želi da je oženi.

Venčanje je održano 15. februara 1575. godine, dva dana nakon Anrijevog krunisanja, u katedrali u Remsu. Venčao ih je kardinal Šarl Burbon. Lujzina svekrva, Katarina Mediči, prvobitno nije volela Anrijevu suprugu jer se plašila da će Lujza delovati kao agent svoje porodice. Međutim, ubrzo se pokazalo da Lujza to nije, pa je Katarina počela da je uvažava. Iako je Lujza veoma volela svog supruga, nije mu rodila dece. Veruje se da je Lujza pretrpela pobačaj na proleće 1576. godine. Verovatno zbog toga kasnije nije mogla da rađa. Anri III je ostao bez naslednika te je odnos među bračnim parovima postao još gori. Kraljica je zapala u depresiju. Preduzima više hodočašća između 1579. i 1586. godine, naročito prema Šartru. Godine 1584. pronele su se glasine da će se Anri razvesti, ali se to pokazalo kao neistinito.

Lujza je sa suprugom često učestvovala na ceremonijama, zabavama i prijemima. Nije bila politički aktivna, sem u ceremonijalnom aspektu. Prisustvovala je sednicama kraljevskog veća, prijemima ambasadora i presedavala je parlamentom. Položila je kamen temeljac Pont Neufu sa Anrijem 31. maja 1578. godine.

Udovica

Lujzin muž je ubijen avgusta 1589. godine. Lujza je nasledila dvorac Šenonso gde je bila u trenutku muževljeve pogibije (2. avgust). Lujza je pala u depresiju i ostatak života provela je u žalosti u dvorcu Šenonso. Tradicionalna boja žalosti francuskih kraljica bila je bela. Lujza se od tada naziva "bela kraljica". Kao udovica, dobila je titulu vojvotkinje od Berija. Pokušavala je da odbrani čast svoga muža koji je nakon smrti ekskomuniciran zbog ubistva kardinala Giza (6. septembar 1589. godine). Zalagala se kod Anrija IV da rehabilituje svog prethodnika na ceremoniji u Nantu. Lujza je umrla u Mulenu 29. januara 1601. godine. Sahranjena je u kapucinskom manastiru. Godine 1817. njeni posmrtni ostaci preneseni su pored Anrija u baziliku Sen Deni.

Porodično stablo

16. Frederick II of Vaudémont

8. René II, Duke of Lorraine

17. Yolande of Lorraine

4. Antoine, Duke of Lorraine

18. Adolf, vojvoda od Geldersa

9. Filipa Gelderlandska

19. Catharine of Bourbon

2. Nicolas of Lorraine, Duke of Mercœur

20. Louis I, Count of Montpensier

10. Gilbert, Count of Montpensier

21. Gabrielle de La Tour d'Auvergne

5. Renée of Bourbon

22. Federico I Gonzaga

11. Clara Gonzaga

23. Margareta od Bavarske

1. Lujza od Lorene

24. William II of Egmont

12. John III of Egmont

25. Walpurgis of Mörs

6. John IV of Egmont

26. Georg II of Werdenberg

13. Magdalena of Werdenberg

27. Katharina of Baden

3. Margareta od Egmonta

28. Jacques I of Luxembourg

14. Jacques II of Luxembourg

29. Marie de Berlaymont

7. Françoise of Luxembourg

30. Jean V of Bruges

15. Marguerite of Bruges

31. Marie d'Auxy

Literatura

• Frieda, Leonie (2003). Catherine de Medici: Renaissance Queen of France. HarperCollins. ISBN 978-0-06-074492-2.