Magon Barka

Magon Barka (oko 241. p. n. e. -203. p. n. e.) je bio kartaginjanski vojskovođa za vreme Drugoga punskoga rata. Najmlađi je Hanibalov brat. Tokom Drugoga punskoga rata istakao se u bitkama u Iberiji, Italiji i Cisalpinskoj Galiji. Učestvovao je u bici kod Trebije i bici kod Kane. U Iberiji je od 215. p. n. e. do 205. p. n. e. bio jedan od tri glavna komandanta. Nakon kartaginjanskoga poraza u bici kod Ilipa 206. p. n. e. povukao se u Gades, pa onda na Balearska ostrva. Tokom 205. p. n. e. iskrcao se sa vojskom u Liguriji i potakao je novi ustanak Gala. Iako je vezao velike rimske snage nije ozbiljnije ugrozio Rimsku republiku. Nakon poraza i ranjavanja u bici tokom 203. p. n. e. pozvali su ga da brani Kartaginu, koja je bila neposredno pred padom. Grad Mahon na Menorci je navodno dobio ime po Magonu. Po njemu je i majoneza dobila ime.

Detinjstvo i mladost

Sin je Hamilkara Barke, a braća su mu Hanibal i Hazdrubal. Veoma malo se zna o njegovom ranom životu. Za razliku od braće, ne pominje se da je bio prisutan kada mu je ubijen otac u zasedi 229. p. n. e. Zna se da je od mladosti bio obučavan za vojni poziv. Kada je Hanibal 218. p. n. e. krenuo u invaziju Italije Magon je bio među njegovim oficirima. Istakao se odmah na početku Drugoga punskoga rata. Po prvi put pominje se nakon bitke kod Ticina prilikom prelaska reke Po. Tada je bio na čelu konjice, koja je preplivala reku.

Bitka kod Trebije

Pre bitke kod Trebije dobio je od Hanibala zadatak da komanduje sa 1.000 lakih pešaka i 1.000 konjanika i da se sa njima sakrije u zasedi. Sa Magonom je u zasedi bila birana vojska i čekali su preko noći da Hanibal započne bitku kod Trebije. Hanibal je poslao numiđansku konjicu da napadne rimski logor i da se onda povuče i tako je navukao rimsku vojsku na položaj koji je bio pogodan za Magonovu jedinicu da udari u zadanom trenutku. Tokom bitke Magonova jedinica je izašla iz zasede i sa leđa napala rimsku vojsku u trenutku, kada je već kartaginjanska konjica pobeđivala rimsku konjicu. Nakon toga je usledilo rasulo rimske vojske.

Bitka kod Kane

Magon je kasnije komandovao zaštitnicom prilikom prelazaka Apenina i tokom napornoga i opasnoga marša kroz etrurijske močvare. Magonov zadatak je bio i da spreči Gale da dezertiraju. U bici kod Kane bio je zajedno sa Hanibalom u centru zajedno sa galskom pešadijom. Nakon bitke kod Kane Hanibal ga je poslao sa značajnim sanagama da okonča pokoravanje Samnijuma. Kada je okončao taj zadatak zaputio se u Brutij i tu je primio u savez gradove, koji su se pobunili protiv Rimljana. Iz Brutija Magon je otplovio u Kartaginu.

Magon Barka je prvi u Kartagini objavio vesti o velikoj Hanibalovoj pobedi nad Rimljanima u bici kod Kane. U kartaginjanskom senatu izložio je gomilu zlatnih prstenova poginulih rimskih senatora kao ubedljiv dokaz velike pobede. Objavio je da su Brutij, Apulija i Kapua prešli na Hanibalovu stranu, kao i veliki deo Samnijuma i Lukanije. Tražio je od kartaginjanskoga senata da pošalju pojačanja Hanibalu da bi se brzo okončao rat sa Rimskom republikom. Hanon Veliki se kao okoreli protivnik Barkida suprotstavio Magonovome zahtevu, ali zbog velike pobede kod Kane pristalice Barkida su ipak odnele prevagu, pa je kartaginjanski Senat izglasao slanje pomoći Hanibalu.

Dolazak u Iberiju

Magon je u Kartagini pripremio 12.000 vojnika, 1.500 konjanika, 20 slonova i 60 ratnih brodova. Trebalo je sa tim snagama da ode Hanibalu, ali zbog poraza u Iberiji u bici kod Dertose Magon Barka je morao sa pojačanjima da ode 215. p. n. e. u Iberiju. Magon Barka je tako umesto da pomogne Hanibalu otišao da pomogne svom drugom bratu Hazdrubalu Barki. Kartaginjani su ipak flotom pod komandom Bomilkara poslali Hanibalu pojačanje od 4.000 numiđanskih konjanika i 40 slonova. Iako je Hazdrubal Barka imao vrhovno zapovedništvo nad kartaginjanskom vojskom u Iberiji, ipak je Magon Barka imao nezavisnu komandu, kao i Hazdrubal Giskon. Nekoliko godina Hazdrubal Narka, Magon Barka i Hazdrubal Giskon borili su se protiv dvojice Scipiona Publija Kornelija Scipiona i Gneja Kornelija Scipiona. Magon je tokom 214. p. n. e. u jednoj zasedi ubio 2.000 Rimljana kraj Akra Leuke (Alikante). Uspevao je da održi lojalnost iberskih plemena. U Iberiji se održavao balans snaga između Rimljana i kartaginjana, ali Kartaginjani nisu imali višak snaga, da bi poslali pojačanje Hanibalu. Jedno vreme, kada je bila povoljnija situacija u Iberiji Hazdrubal Barka je bio prisiljen da ode da guši pobunu numiđanskoga kralja Sofaksa.

Pobeda nad Scipionima

Tokom 211. p. n. e. braća Scipioni unajmili su 20.000 keltiberskih najamnika kao pojačanje svojoj vojsci od 30.000 pešaka i 3.000 konjanika. Publije Kornelije Scipion je odlučio da sa 20.000 vojnika napadne Magona Barku, koji se nalazio kraj Kastule. S druge strane Gnej Kornelije Scipion je sa manjom vojskom od 10.000 vojnika i keltiberskim najamnicima trebalo da napadne Hazdrubala Barku. Scipioni su planirali da istovremeno napadnu Kartaginjane i unište ih. Magon Barka je imao u Kastulu 10.000 vojnika, Hazdrubal Barka je imao 15.000, a Hazdrubal Giskon 10.000. Međutim zahvaljujući dobroj koordinaciji tri kartaginjanske vojske pobedili su Scipione u bici na gornjem Betisu. Hazdrubal Barka je naredio Hazdrubalu Giskonu, Masinisi i iberskom poglavici Andobalu da se pridruže Magonu kraj Kastula. Numiđanska konjica je celo vreme uznemitravala Publijevu vojsku tokom njegovoga prbližavanja Kastuli, u kojoj je bio Magon Barka. Nakon toga iza Publijeve vojske pojavio se Andobal sa 7.500 Keltibera. Publije Kornelije Scipion je napao Andobala, kome je najpre u pomoć došao Masinisa, a kada su došli Magon Barka i Hazdrubal Giskon usledilo je rasulo rimske vojske. Publije Kornelije Scipion je tada poginuo, a njegov brat Gnej poginuo je 29 dana kasnije.

Scipion Afrikanac uspešno ratuje protiv Kartaginjana

Scipion Afrikanac stigao je 210. p. n. e. sa pojačanjima i preuzeo je komandu nad rimskom vojskom. Scipion je tada znao i za međusobne svađe trojice kartaginjanskih vođa. Počeo je da koristi nedostake u koordinaciji tri kartaginjanske vojske, pa je 209. p. n. e. zauzeo Novu Kartaginu. Magon Barka se u tom trenutku nalazio na tri dana hoda od Nove Kartagine. Tri kartaginjanske vojske su bile razdvojene, a generali se nisu slagali, pa je to Rimljanima pružilo priliku da se sa svakom vojskom pojedinačno obračunaju. Scipion Afrikanac je 208. p. n. e. sa svojom vojskom krenuo prema Hazdrubalu Barki, koji se nalazio kraj Betule u oblasti reke Gvadalkivir. Pobedio je Hazdrubala Barku u bici kod Bekule 208. p. n. e. Magon i Hazdrubal Giskon stigli su nekoliko dana nakon poraza kod Betule. Održali su savetovanje na kojem su zaključili da im veliki problem predstavlja prelazak Ibera na stranu rimljana. Odlučili su da Hazdrubal Barka ode u Italiju sa iberskim vojnicima, a da Magon Barka i Hazdrubal Giskon ostanu u Iberiji. Magon Barka je svoju vojsku predao Hazdrubalu Giskonu i otišao je na Balearska ostrva da bi dobio novac i najamnike.

Eliminacija Magonove vojske

Po povratku sa Balearskih ostrva Magon je tokom 207. p. n. e. bio u području između reka Duero i Taho zajedno sa Hanonom. Oni su uspeli da regutuju 9.000 Keltibera u tom području. Nakon uspešno obavljene misije razdvojili su snage na dva logora i olabavili su disciplinu. Iznenada ih je napao Marko Junije Silan sa 10.000 pešaka i 500 konjanika. Marširajući velikom brzinom Silan je iznenadio Kartaginjane i napao im logor. Magonovi Keltiberi su se razbežali, a Hanon je bio zaobljen. Magon se sa nekoliko hiljada preživelih domogao Gadesa (Kadiza).

Slom Barkidske Iberije

Tokom 206. p. n. e. Kartaginjani započinju zadnje velike pokušaje da povrate svoje posede u Iberiji. Magon Barka se pridružio Hazdrubal Giskonu i zajedno su imali 54.500—74.000 vojnika, što je bilo znatno više od Scipionovih 45.000 pešaka i 3.000 konjanika. Pred bitku kod Ilipa 206. p. n. e. Magon Barka je izveo smeli napad na rimski logor sa većinom svoje konjice pod komandom numidijskoga saveznika Masinise. Scipion Afrikanac je predvidio takav napad, pa je ranije sakrio svoju konjicu iza brda. Prikrivena Scipionova konjica udarila je u kartaginjanski bok i izazvala velike gubitke kod Kartaginjana. U bici kod Ilipa 206. p. n. e. Scipion Afrikanac je pobedio, a Hazdrubal Giskon i Magon Barka su doživeli težak poraz.

Povlačenje iz Iberije

Magon se nakon toga sa ostacima vojske povukao u Gades. Raspolagao je relativno malenim snagama, pa nije uspeo da iskoristi pobunu Indibila protiv rimske vlasti, a ni vojnu pobunu u rimskim redovima. Kartaginjanska vlada naredila je Magonu da napusti Iberiju i da otplovi na sever Apeninskoga poluostrva sa ciljem da podstakne rat u kombinaciji sa svojim bratom Hanibalom, koji je bio na jugu. Pored instrukcija Magon je dobio i nešto novca za najamnike, ali nedovoljno za snažniju vojsku. On je zbog toga bio prisiljen da opljačka ne samo riznicu Gadesa, nego i hramove. Neuspešno je napao i Novu Kartaginu, gde je izgleda nastojao da se domogne plena. Po povratku iz toga pohoda nisu ga primili natrag u Gades pa je otplovio za Balearska ostrva, gde je i prezimio.

Treća kartaginjanska ekspedicija u Italiji

Magon je sa 14.000 vojnika stigao na obalu Ligurije u leto 205. p. n. e. Zauzeo je Đenovu i odmah su mu prišla brojna galska i ligurska plemena. Rimljani su bili prisiljeni da drže dve vojske zbog opasnosti da se Magon spoji sa Hanibalom. Magon Barka je tri godine kontrolisao severnu Italiju. Rimljani su posvetili 7 legija da bi držali na oku Magona Barku i da bi se štitili sa severa. Magon je dobio pojačanje od 7.000 vojnika, ali to i dalje nije bilo dovoljno da sa tim snagama krene na jug prema Hanibalu. Tokom 203. p. n. e. došlo je do velike bitke između Magonove vojske i rimske vojske kojom su komandovali Marko Kornelije Ceteg i Publije Kvintilije Var. Kartaginjani su bili poraženi, a Magon Barka je ranjen. Čim se ranjeni Magon povukao na teritoriju Insubra stiglo mu je naređenje od kartaginjanskoga Senata da se on i Hanibal vrate i brane Kartaginu.

Smrt

Neki izvori tvrde da je Magon preminuo na putu od posledica ranjavanja, a drugi izvori navode da se ubrzo vratio u Liguriju. i da je ostao još najmanje dve godine. Izvesno je da su se Rimljani još pet godina nakon okončanja Drugoga punskoga rata obračunavali sa ostatima kartaginjanskih snaga u Padskoj niziji. Magonov poraz 203. p. n. e. predstavljao je poslednji pokušaj da se očuva nezavisnost Padske nizije od rimske dominacije.

Prema Korneliju Neposu jedan je od preživelih iz bitke kod Zame. Nakon proterivanja Hanibala ostao je u Kartagini. Bio je u kontaktu sa Hanibalom, pa je 193. p. n. e. pokušavao da podstakne Kartaginjane na ustanak protiv Rima. Bio je zbog toga proteran iz Kartagine i onda je ili stradao u brodolomu ili ga je ubio neki rob. Moguće je da je Neposova priča nastala zbog zamene sa nekim drugim Magonom.

Vidi još

• Drugi punski rat

Literatura

• Hoyos, Dexter (2005). Hannibal's Dynasty: Power and Politics in the Western Mediterranean, 247-183 B.C. Oxford University Press. ISBN 978-0-415-35958-0. 

Spoljašnje veze

• Tit Livije
• Polibije,Istorije
• Kornelije Nepos, Hanibal
• Apijan, Istorija Rima, Hanibalov rat Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. decembar 2015)