Makedonije II Carigradski

Makedonije II (stgrč. ΜακεδονιοςΜακεδονιος; umro oko 517.) je bio carigradski patrijarh u periodu od 495. do 511. godine.

Biografija

U roku od godinu-dve sazvao je Sabor, na kome je pismeno potvrdio akte Halkidonskog sabora. Godine 507. Ilija, patrijarh jerusalimski, koji nije hteo da odobri svrgavanje Eufemija, ujedinio se u zajednici sa Makedonijem. Car Anastasije je upotrebio sva sredstva da primora Makedonija da se izjasni protiv Halkidonskog sabora, ali laskanje i pretnje su bile bezuspešne. Atentator po imenu Eukol je čak bio angažovan da mu oduzme život. Patrijarh je izbegao udarac, i naredio je da se zločincu daje određena količina namirnica mesečno. Za Halkidonski sabor podjednako su revnovali i carigrađani, čak, više puta, do pobune. Da bi sprečio nepovoljne posledice, Anastasije je naredio prefektu grada da prati u povorkama i prisustvuje saborima crkve.

Godine 510. Anastasije je napravio novi pokušaj. Makedonije ne bi uradio ništa bez vaseljenskog sabora kojim bi trebalo da predsedava rimski episkop. Anastasije, iznerviran ovim odgovorom, i iznerviran jer ga Makedonije nikada neće osloboditi obaveza koje je sklopio na krunisanju da održi veru crkve i autoritet Halkidonskog sabora, nastojao je da ga otera sa mesta patrijarha. Poslao je evtihijanske monahe i sveštenstvo, a ponekad i gradske sudije, da ga opterećuju javnim gnevom i uvredom. To je izazvalo toliki metež među građanima da je car bio primoran da se zatvori u svoju palatu i da pripremi brodove u slučaju potrebe za bekstvom. Poslao je emisara Makedoniju, zamolivši ga da dođe i razgovara s njim. Makedonije je otišao i zamerio mu na patnjama koje su njegovi progoni naneli crkvi. Anastasije je izjavio svoju spremnost na to, ali je u isto vreme učinio i treći pokušaj da utiče na veru patrijarha.

Jedan od carevih ljudi bio je Ksenaj, evtihijski episkop. Tražio je od Makedonija pismenu izjavu o svojoj veri; Makedonije je uputio memorandum caru u kome je insistirao da ne poznaje drugu veru osim nikejskih i carigradskih otaca i tada je anatemisao Nestorija i Evtihija i one koji su priznali dva Sina ili dva Hrista, ili koji su razdvojili dve prirode. Ksenaj je, videći neuspeh svog prvog pokušaja, pronašao dve osobe koje su optužile Makedonija za gnusan zločin, priznajući da su njegovi saučesnici. Zatim su ga optužili za nestorijanstvo i da je falsifikovao pasus iz Pavlove poslanice u prilog toj sekti. Najzad mu je car zapovedio da po kancelariji pošalje verodostojnu kopiju Akata Halkidonskog sabora potpisanih autogramima episkopa. Makedonije je to odbio, i sakrio ga pod oltar velike crkve. Tada ga je Anastasije odveo noću i odveo u Halkidon, da bi odatle bio odveden u Evkaitu u Pontu, mesto izgnanstva njegovog prethodnika. Papa Hormizd je 515. radio na povratku Makedonija, koga je smatrao nepravedno svrgnutim; u mirovnom ugovoru između pobunjenika Vitalijana, srodnika Makedonija i cara Anastasija, bilo je predviđeno da se patrijarh i svi svrgnuti episkopi vrate na svoja mesta. Ali Anastasije nikada nije održao svoja obećanja, i Makedonije je umro u izgnanstvu. Njegova smrt se dogodila 517. godine u Gangri, gde se povukao iz straha od Huna, koji su opustošili svu Kapadokiju, Galatiju i Pont.