Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Maksimilijan II Emanuel.

Maksimilijan II
Maksimilijan II, portret koji je 1566. izradio Nikolas Nojfšatel
Lični podaci
Datum rođenja	(1527-07-31)31. jul 1527.
Mesto rođenja	Beč,
Datum smrti	12. oktobar 1576.(1576-10-12) (49 god.)
Mesto smrti	Regenzburg,
Porodica
Supružnik	Marija Habzburška
Potomstvo	Ana od Austrije, Rudolf II, car Svetog rimskog carstva, Archduke Ernest of Austria, Elizabeta od Austrije, kraljica Francuske, Matija, car Svetog rimskog carstva, Maksimilijan III Austrijski, Albert VII, nadvojvoda Austrije, Archduke Wenceslaus of Austria, Margareta od Austrije
Roditelji	Ferdinand I Habzburški Ana od Češke i Ugarske
Dinastija	Habzburzi
car Svetog rimskog carstva
Prethodnik	Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Rudolf II
Kralj Ugarske
Period	(1563 – 1576)
Prethodnik	Ferdinand I
Naslednik	Rudolf II

Maksimilijan II (nem. Maximilian II; Beč, 31. jul 1527 — Regensburg, 12. oktobar 1576) je bio vladar iz dinastije Habzburga, kralj Češke od 1562, kralj Ugarske od 1563. i najposle, car Svetog rimskog carstva od 1564. do svoje smrti.

Maksimilijan je 1527. u Beču rođen kao najstariji sin u braku Ferdinanda I i Ane, princeze Ugarske i Češke, iz poljske dinastije Jagelona. Detinjstvo i mladost proveo je uglavnom na dvoru svog strica Karla V u Španiji gde je obrazovan i pripreman za vladarske dužnosti. U septembru 1548. oženjen je svojom sestrom od strica Marijom i u periodu od 1548. do 1550. bio je carev zastupnik u Španiji. Međutim, 1550. otputovao je u Nemačku kako bi učestvovao u pregovorima oko nasleđivanja prestola u okviru habzburške dinastije.

Karlo V je naime već odranije odredio da carski krunu nasledi njegov brat Ferdinand, ali se sada predomislio u korist svog sina Filipa. Sporazumom iz 1550. određeno je da Karla ipak nasledi Ferdinand, a Ferdinanda Filip. Ipak, nemačkim posedima Habzburga trebalo je da u Filipovo ime upravlja Maksimilijan koji je dobio titulu kralja Rimljana. Ovaj sporazum nikada nije primenjen i predstavljao je jedini nesporazum u okviru dinastije Habzburga. Ipak, kada se 1552. Maksimilijan ozbiljno razboleo pričalo se da je otrovan kako bi se sačuvala vladarska prava njegovog brata od strica Filipa II.

Od 1550. Maksimilijan je prebivao u Beču gde je obavljao dužnosti vezane za odbranu austrijskih poseda od prodora Osmanlija. Glavno pitanje ovog perioda bilo je Maksimilijanova odanost katolicizmu, budući da je Ferdinandov sin otvoreno drugovao sa luteranskim kneževima. Tek posle nekoliko odbijanja, Maksimilijan se 1560. javno izjasnio za katolicizam i počeo da prisustvuje crkvenim službama.

U februaru 1562. Maksimilijan je u Frankfurtu izabran za kralja Rimljana i ubrzo krunisan. Zahvaljujući ovoj tituli u praksi je postao kralj Nemačke. Tokom izborne konklave morao je da ubeđuje katoličke kneževe izbornike u svoju odanost katolicizmu, dok je protestantskim kneževima obećao da će otvoreno preći u njihovu veru kada postane car Svetog rimskog carstva. Nakon ovog krunisanja, krunisan je i za kralja Češke, a zatim 1563. i za kralja Ugarske. Nakon smrti Ferdinanda I izabran je 1564. za cara Svetog rimskog carstva.

Odnosi sa španskom granom Habzburga poboljšani su tokom Maksimilijanove vladavine. Filipu II je 1568. umro već određeni naslednik Don Karlos tako da se Maksimilijan ponadao da bi neki od njegovih sinova mogao da nasledi španski presto. Vrhunac dobrih odnosa bio je 1570. kada se Maksimilijanova ćerka Ana udala za svog ujaka Filipa II i tako je postala četvrta supruga španskog kralja. Ipak, Maksimilijan nije mogao da nagovori Filipa da ublaži mere protiv protestanata u habzburškoj Nizozemskoj. S druge strane, Skupština staleža (Dijeta) u Špajeru 1570. nije prihvatila careve predloge da se ojačaju carska ovlašćenja u pogledu sprečavanja prelaska stranih vojski preko teritorije carstva. Protestantski kneževi su naime smatrali da car tako želi da spreči da vojno pomažu protestante u Nizozemskoj i Francuskoj. Dijeta u Špejeru je ipak izdvojila manje sume namenjene odbrani habzburških poseda od naleta Osmanlija.

U Poljskoj je 1572. godine izumrla muška linija dinastije Jagelona smrću Žigmunda II Avgusta I. Jedan deo poljskih i litvanskih plemića izjasnio se za Stefana Batorija, zeta preminulog kralja, dok je drugi deo pozvao Maksimilana II da preuzme poljsku krunu. Maksimilijan je otišao u Poljsku, ali je ubrzo i morao da se povuče odatle. Umro je 12. oktobra 1576. u Regenzburgu gde je pripremao novi pohod na Poljsku. Na samrti je odbio da primi poslednju pričest. Sahranjen je u Katedrali sv. Vita u Pragu.

Sa svojom suprugom Marijom imao je brojno potomstvo, devet sinova i šest ćerki. Nasledio ga je sin Rudolf II, posle koga je vladao Matija, jedan od Rudolfove mlađe braće.

Porodično stablo

16. Fridrih III, car Svetog rimskog carstva

8. Maksimilijan I Habzburški

17. Eleonora od Portugalije

4. Filip I od Kastilje

18. Karlo Smeli

9. Marija od Burgundije

19. Izabela Burbon

2. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva

20. Huan II od Aragona

10. Fernando II od Aragona

21. Huana Enrikez

5. Huana od Kastilje

22. Huan II od Kastilje

11. Izabela I od Kastilje

23. Izabela od Portugala

1. Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva

24. Vladislav II Jagelo

12. Kazimir IV

25. Sofija Halšanska

6. Vladislav II Jagelonac Mlađi

26. Albert II Nemački

13. Elizabeta Habzburška

27. Elizabeta od Češke

3. Ana od Češke i Ugarske

28. John de Foix, 1st Earl of Kendal

14. Gaston II od Foa, grof Kandala

29. Margaret de la Pole, Countess of Candale

7. Ana od Foa-Kandala

30. Gaston IV, grof od Foa

15. Katarina od Foa

31. Eleonora od Navare

Literatura

• Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini. Novi Sad: Matica srpska.