Mamut

Mamut; Vremenski raspon: rani Pliocen — Holocen, 5–0.0037 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓
	Kolumbijski mamut u Pejdž muzeju u Los Anđelesu.
Status ugroženosti
	; Izumro (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Proboscidea
Porodica:	Elephantidae
Pleme:	Elephantini
Rod:	†Mammuthus; Brookes, 1828
Vrste
	Mammuthus africanavus (Afrički mamut); Mammuthus columbi (Kolumbijski mamut); Mammuthus exilis (Pigmejski mamut); Mammuthus jeffersonii (Džefersonov mamut); Mammuthus trogontherii (Stepski mamut); Mammuthus meridionalis (Južni mamut); Mammuthus subplanifrons (Južnoafrički mamut); Mammuthus primigenius (Vunasti (ili runasti ili dlakavi) mamut); Mammuthus lamarmorae (Sardinijski patuljasti mamut);

Mamut (Mammuthus) je rod surlaša koji uključuje nekoliko izumrlih vrsta, čiji su ostaci nađeni u naslagama iz pleistocena na svim kontinentima osim Australije i Južne Amerike. Najpoznatiji je severni mamut. Većina vrsta bila je veličine današnjeg slona. Mnoge vrste imale su kratko unutrašnje krzno i dugo spoljašnje krzno. Imali su duge savijene kljove koje su se nekada ukrštale. Mamuti su živeli od pre 4,8 miliona godina do pre oko 3.500 godina.

Evolucija[uredi | uredi izvor]

Ostaci mamuta pronađeni su u Evropi, Africi, Aziji i Severnoj Americi. Veruje se da su nastali pre oko 4,8 miliona godina u severnoj Africi, u vreme Pliocena, gde su nađene kosti afričkog mamuta (Mammuthus africanavus-a) u Čadu, Libiji, Maroku i Tunisu. Južnoafrički mamut (Mammuthus subplanifrons), pronađen u Južnoj Africi i Keniji, se takođe smatra za jednu od najstarijih vrsta (pre oko 4 miliona godina).

Uprkos svom afričkom poreklu, oni su zapravo mnogo bliži modernom Azijskom slonu nego bilo kom od dve vrste Afričkih slonova. Zajednički predak ovih slonova odvojio se od afričkih slonova pre oko 6 – 7,3 miliona godina. Azijski slonovi i mamuti podelili su se oko pola miliona godina kasnije (pre 5,5 – 6,3 miliona godina).

Kasnije je Afrički mamut migrirao na sever u Evropu gde je stvorio novu vrstu, južnog mamuta (Mammuthus meridionalis). On se proširio širom Evrope i Azije i prešao preko Beringovog zemljouza (danas pod morem) u Severnu Ameriku.

Pre oko 700.000 godina tadašnja topla klima se značajno promenila i savane Evrope, Azije i Severne Amerike ustupile su mesto hladnijim i manje plodnim stepama. Južni mamut (Mammuthus meridionali) je postepeno iščezavao, a zamenio ga je stepski mamut (Mammuthus trogontherii) koji je bio prilagođeniji hladnim stepama. Ova promena je stvorila runastog mamuta (Mammuthus primigenius), pre oko 200.000 godina.^[1] Runasti mamuti su bili prilagođeni da izdrže izuzetne hladnoće ledenih doba.

Dlakavi mamuti su bili izuzetno uspešna vrsta; prostirali su se od Španije do Severne Amerike i veruje se da su bili izuzetno brojni.

Izumiranje[uredi | uredi izvor]

Većina mamuta izumrla je krajem poslednjeg ledenog doba. Još uvek se vode rasprave oko razloga njihovog istrebljenja. Međutim, mali mamuti na ostrvu Vrangel istrebljeni su pre samo oko 1.700. do 1.500. p. n. e.^[2]^[3]

Sporno je da li je populacija mamuta izumrla zbog klimatskih razloga ili zbog preteranog lova od strane ljudi.^[4] Druga teorija smatra da su mamuti pali kao žrtve neke infektivne bolesti. Verovatnije je da je kombinacija klimatskih faktora i lov najverovatnije objašnjenje njihovog nestanka.

Novi podaci iz studija vršenih na modernim slonovima Američkog instituta bioloških nauka (BioScience, April 2006, Vol. 56 No. 4. str. 292-298) sugerišu da iako lov nije bio primarni razlog za istrebljenje mamuta, on je svakako bio jedan od važnih faktora. Poznato je da je Homo erectus koristio meso mamuta za ishranu još pre oko 1,8 miliona godina.^[5]

Međutim, Američki institut bioloških nauka takođe primećuje da su kosti mrtvih slonova, nađene u zemlji i gažene od drugih slonova, imali znakove kasapljenja, koje su ranije arheolozi pogrešno interpretirali.

Opstanak patuljastih mamuta na ruskom ostrvu Vrangel pripisuje se činjenici da je ostrvo bilo vrlo udaljeno i nenastanjeno do ranog perioda Holocena. Moderna civilizacija nije otkrila ostrvo do 1820.tih godina od strane američkih kitolovaca. Slično je bilo i sa patuljastim mamutima na udaljenim Čanel ostrvima u Kaliforniji, ali je to bilo u ranijem periodu. Ove životinje su verovatno istrebili Paleo domoroci.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Skelet mamuta iz Jakutskog muzeja
Skelet mamuta iz Tirelovog kraljevskog muzeja paleontologije

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Lister, A. M.; Sher, A. V.; Van Essen, H.; Wei, G. (2005). „The pattern and process of mammoth evolution in Eurasia”. Quaternary International. 126–128: 49—64. Bibcode:2005QuInt.126...49L. doi:10.1016/j.quaint.2004.04.014.
^ Arslanov, K.; Cook, G.T.; Gulliksen, S.; Harkness, D.D.; Kankainen, T.; Scott, E.M.; Vartanyan, S.; Zaitseva, G.I. (1998). „Consensus Dating of Remains from Wrangel Island”. Radiocarbon. 40 (1): 289—294. Pristupljeno 07. 03. 2012.
^ Vartanyan, S. L.; Arslanov, Kh. A.; Tertychnaya, T. V.; Chernov, S. B. (1995). „Radiocarbon Dating Evidence for Mammoths on Wrangel Island, Arctic Ocean, until 2000 BC”. Radiocarbon. Department of Geosciences, The University of Arizona. 37 (1): 1—6. Pristupljeno 10. 01. 2008.
^ Fountain, Henry (22. 12. 2009). „DNA Shifts Timeline For Mammoths' Exit”. The New York Times. str. 3. Pristupljeno 08. 08. 2010.
^ Levy, S. (2006). „Clashing with Titans”. BioScience. 56 (4): 292—292. doi:10.1641/0006-3568(2006)56[292:CWT]2.0.CO;2.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Bahn, Paul G.; Lister, Adrian (1994). Mammoths. New York: Macmillan USA. ISBN 978-0-02-572985-8.
Capelli, C.; MacPhee, R. D. E.; Roca, A. L.; Brisighelli, F.; Georgiadis, N.; O'Brien, S. J.; Greenwood, A. D. (2006). „A nuclear DNA phylogeny of the woolly mammoth (Mammuthus primigenius)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 40 (2): 620—627. PMID 16631387. doi:10.1016/j.ympev.2006.03.015.
Conniff, R. (2010). „Mammoths and Mastodons: All American Monsters”. Smithsonian Magazine. Pristupljeno 07. 03. 2012.
„Mammoth genome cracked: key to cloning”. COSMOS magazine. 2008. Arhivirano iz originala 22. 03. 2012. g. Pristupljeno 07. 03. 2012.
„National Park Service Findings 'Good News' For Waco Mammoth Site”. Baylor University. 27. 03. 2007. Pristupljeno 07. 03. 2012.
Hayes, J. (2006). „Back from the dead”. COSMOS magazine. Arhivirano iz originala 22. 03. 2012. g. Pristupljeno 07. 03. 2012.
Keddie, G. „The Mammoth Story” (PDF). Royal BC Museum. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 12. 2011. g. Pristupljeno 07. 03. 2012.
Levy, S. (2006). „Clashing with Titans”. BioScience. 56 (4): 292. doi:10.1641/0006-3568(2006)56[292:CWT]2.0.CO;2.
Martin, Paul (2005). Twilight of the mammoths: ice age extinctions and the rewilding of America. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-23141-2.
Mercer, Henry Chapman (2010) [1885]. The Lenape Stone: Or The Indian And The Mammoth (1885). Kessinger Publishing, LLC. ISBN 978-1161697537.
Rodgers, J. (2006). „Mammoth skeleton found in Siberia”. BBC News. Pristupljeno 07. 03. 2012.
Stone, Richard G. (2003). Mammoth: The Resurrection of an Ice Age Giant. Fourth Estate Ltd. ISBN 978-1-84115-518-0.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mamuti: Džinovi ledenog doba (Dokumentarni film na jutjubu)

[Mammoth_evolution-1] Lister, A. M.; Sher, A. V.; Van Essen, H.; Wei, G. (2005). „The pattern and process of mammoth evolution in Eurasia”. Quaternary International. 126–128: 49—64. Bibcode:2005QuInt.126...49L. doi:10.1016/j.quaint.2004.04.014.

[2] Arslanov, K.; Cook, G.T.; Gulliksen, S.; Harkness, D.D.; Kankainen, T.; Scott, E.M.; Vartanyan, S.; Zaitseva, G.I. (1998). „Consensus Dating of Remains from Wrangel Island”. Radiocarbon. 40 (1): 289—294. Pristupljeno 07. 03. 2012.

[3] Vartanyan, S. L.; Arslanov, Kh. A.; Tertychnaya, T. V.; Chernov, S. B. (1995). „Radiocarbon Dating Evidence for Mammoths on Wrangel Island, Arctic Ocean, until 2000 BC”. Radiocarbon. Department of Geosciences, The University of Arizona. 37 (1): 1—6. Pristupljeno 10. 01. 2008.

[Fountain-4] Fountain, Henry (22. 12. 2009). „DNA Shifts Timeline For Mammoths' Exit”. The New York Times. str. 3. Pristupljeno 08. 08. 2010.

[5] Levy, S. (2006). „Clashing with Titans”. BioScience. 56 (4): 292—292. doi:10.1641/0006-3568(2006)56[292:CWT]2.0.CO;2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Normativna kontrola
Državne	Izrael Sjedinjene Države Japan Češka
Ostale	Enciklopedija Britanika