Manastir Zabel
Ne mešati sa manastirom Zabel na zapadu Bugarske
Manastir Zabel ili Blagoveštenje[1] je srpski manastir iznad Starog Nagoričana, Severna Makedonija.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Jedno je od najstarijih duhovnih pravoslavnih svetilišta u severnom delu Severne Makedonije.[2] Po narodnom predanju podigao ga je knez Lazar.[3]
Crkva Presvete Bogorodice u manastiru Zabel izgrađena je 1330. godine. Kao i većina pravoslavnih svetinja na prostoru Severne Makedonije, u vreme otomanske vladavine i ova crkva je bila potpuno srušena. Neposredno do manastira nalazi se groblje, gde počivaju zemni ostaci nekoliko nekadašnjih srpskih monaha koji su se podvizavali u toj svetinji.
Prema legendi koja prepričavanjem s kolena na koleno i danas živi u narodu ovih krajeva, pod ruševinama manastirske crkve ostala su samo tri groba u oltaru. Nekom seljaku koji je živeo nedaleko od manastira, u snu je „kazano“ da je u jednom od grobova u oltaru skriveno bogatstvo, kojim treba obnoviti stari manastir. I, po snu, on je kopao i, zaista pronašao skriveno – zlato. Potom je otišao kod igumana manastira u Presvete Bogorodice u selu Matejče, da zatraži blagoslov i saglasnost iz Carigrada da dozvole da obnovi svetinju. I, bi blagoslov, kaže se u očuvanoj priči vernika. Obnova je počela 1852. godine. Na temeljima stare crkve, „veličine 12 puta 7 aršina“, za četiri godine izgrađen je novi hram. Neimari su postavili i oltar. No, nije se stiglo da se završi fresko-živopis i kompletno unutrašnje uređenje.
Na petnaestak kilometara severoistočno od Kumanova, manastir se nalazi na tromeđi između sela Nikuljane, Staro Nagoričane i Čelopek, gde živi pretežno srpsko stanovništvo. Sama lokacija na kojoj je podignuta svetinja, podseća na gnezdo. Skriven, zabačen i zaboravljen sada. Ali nekada su u manastir dolazili mnogi vernici iz ovih krajeva, često i sa strane.
Nekada su se tu ukrštali mnogi putevi, pa su u manastir dolazili mnogi vernici i putnici-namernici, najčešće iz Srbije, koji su noćevali u konacima. Sa posedima plodne zemlje i gustih šuma, manastir je bio jedan od najbogatijih. Na opsluživanju je bilo angažovano dvadesetak srpskih familija, koje su gajili par stotina ovaca, nekoliko desetina grla krupne i sitne stoke. U porti manastira bilo je nekoliko bunara, ambara, vodenica, furuna i sve ostalo što je bilo potrebno jednom bogatom domaćinstvu. Do kraja Drugog svetskog rata, u manastiru je bilo kaluđera. Svetinja je bila živa. Posle rata oni su bili proterani i život u manastiru je zamro, Slobodan Jovanović iz Starog Nagoričana.
Godine 1900. zamonašio se u manastiru, ugledni stanovnik Kumanova Filip Dimković. Sudbina je prethodno htela da se njegova porodica ugasi; umrla mu je žena (treća po redu) a zatim i jedino dete, pa je ostao sam u kući. U velikoj žalosti okrenuo se sasvim Bogu i srpskoj crkvi. Svu svoju imovinu vrednu 4.000 dinara zaveštao je Zavojskom manastiru. U manastiru gde se po monašenju nastanio, primio je upravu nad manastirskim imanjem je bio za to i te kako sposoban, videlo se kad je bio pre ekonom.[4] Manastirski hram posvećen Blagoveštenju je početkom 20. veka opet obnovljen; stari je bio mnogo ranije srušen. Crkva zidana od kamena, pokrivena pločom, malih dimenzija.[5]
Na početku Prvog svetskog rata, bugarski okupator je opljačkao i demolirao manastir.[6] Godine 1924. u manastiru su živeli ruski kaluđeri izbeglice, kojima je on dat na upravu.[7] Nebriga i zapuštenost doveli su tokom 20. veka, do toga da na zubu vremena budu potpuno urušeni konaci, staje, pomoćni privredni objekti.
Naše vreme[uredi | uredi izvor]
Crkva „Uspenje Presvete Bogorodice“, ipak, kroz vekove odoleva vremenu, čuvajući makar deo vrednosti i lepote ostavljene od neimara. No, pre nekoliko godina vandali su iz crkve ukrali četiri ikone stare više od sto pedeset godina. Ikona Majke Bogorodice, bukvalno je izvaljena iz oltara svetinje. Autor ukradenih ikona je bio poznati živopisac Dičo Zograf. Stručnjaci vele da je vrednost ukradenih relikvija prosto - neprocenjiva. Stariji žitelji iz ovih krajeva na severu Severne Makedonije kažu da je to prva krađa ikona, ali da je sama „sudbina crkve vrlo tužna“.
Sve veća posećenost manastira Zabel na praznik Velike Gospojine, uliva nadu da će ovaj pravoslavni hram uskoro biti obnovljen i da će biti vraćen duhovni život u njemu. Opština Staro Nagoričane, manastir Zabel je postavila na svoju turističku kartu, kao zanimljivu malo znanu destinaciju. Asfaltiranje puta koji se gradi od Starog Nagoričana prema selu Nikuljane svakako da će poboljšati komunikaciju i pristup do manastira, čime će se dodatno poboljšati uslovi za zaživljavanje ovog zaboravljenog duhovnog svetilišta.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Nova iskra", Beograd 1. mart 1906.
- ^ „Na ruinama manastira Zabel”. SPONA. 20. 3. 2011. Arhivirano iz originala 17. 02. 2019. g. Pristupljeno 15. 4. 2017.
- ^ "Vreme", Beograd 16. oktobar 1930.
- ^ "Carigradski glasnik", Carigrad 1900. godine
- ^ "Nova iskra", Beograd 1906.
- ^ "Velika Srbija", Solun 22. april 1916.
- ^ "Politika", Beograd 3. novembra 1924.
