Manastir Zlateš

Manastir Zlateš
Osnovni podaci
Jurisdikcija	SPC
Osnivanje	13. vijek
Osnivač	Vukan Nemanjić
Mesto	Tomaševo
Država	Crna Gora

Manastir Zlateš se nalazi u selu Tomaševo, u blizini Bijelog Polja, u Crnoj Gori. Pripada Eparhiji budimljansko-nikšićkoj Srpske pravoslavne crkve.

Prošlost

Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa budimljansko-nikšićkog G. Joanikija hram Svetog proroka Ilije u selu Tomaševu kod Bijelog Polja, pretvoren je u manastir, a za nastojatelja ove svetinje postavljen je jeromonah Epifanije Vučković.

Sve­stra­ni pro­spe­ri­tet i dru­štve­no-eko­nom­ski i kul­tur­ni raz­voj Zla­te­ša za­po­čeo je razdobljem vla­da­vi­ne Ne­ma­nji­ća. Ta­ko je ovo pod­ruč­je, za­jed­no sa Po­li­mljem, po­sta­lo naj­ra­zvi­je­ni­ji dio velikožupanske Srbije, ko­ja je bi­la u stal­nom uspo­nu. Kra­jem 12. vi­je­ka i po­čet­kom 13. vi­je­ka Zla­teš u sklo­pu Po­li­mlja, po­sta­je is­tak­nu­ti punkt pra­vo­sla­vlja, je­dan od kul­tur­no raz­vi­je­ni­jih kra­je­va on­da­šnje Sr­bi­je. Dio Po­li­mlja i Po­tar­ja i u nje­mu Zla­teš dr­žao je Ne­ma­njin brat, ve­li­ki knez Mi­ro­slav, vladar Za­hu­mlja – pri­ča mr Pet­ko Bo­ško­vić, hro­ni­čar zbi­va­nja ne sa­mo ovog kra­ja već i či­ta­vog pod­ruč­ja bje­lo­polj­ske op­šti­ne.– Knez Mi­ro­slav je na Li­mu po­di­gao cr­kvu, po­sve­će­nu apo­sto­li­ma Sve­tom Pe­tru i Pa­vlu, naj­vje­ro­vat­ni­je pri­je 1190. go­di­ne. Ovo je naj­sjaj­ni­ji pe­ri­od srpske sred­njo­vje­kov­ne isto­ri­je. U to vri­je­me, ma­sov­ne grad­nje ma­na­sti­ra i cr­ka­va, Zla­teš je u Po­li­mlju imao ve­li­ki kul­tur­ni znač­ja. Sre­di­šta tih no­vih stru­ja­nja u Zla­te­šu su bi­li ma­na­sti­ri i cr­kve.

Bo­ga­ta kul­tur­no-isto­rij­ska pro­šlost Zla­te­ša je vr­lo ma­lo pro­u­če­na, a po­seb­no ka­da je ka­ko je do­li­na žu­pe Lju­bo­vi­đa na­zva­na Zla­teš. Ima vi­še ver­zi­ja pre­da­nja, le­gen­de. Na­rod­no pam­će­nje o na­zi­vu Zla­teš da­ti­ra od dav­ni­na, a po­seb­no od Ko­sov­ske ve­če­re, kad je car La­zar do­bio iz­vje­štaj o pri­sti­za­nju srp­skih sna­ga za boj na Ko­so­vu. Kad je sa­znao da mu vla­ste­la iz Zla­te­ša ni­je sti­gla, on ih je pro­kleo da se vi­še ne zo­vu Zla­teš ne­go Vra­neš (vran, crn). Od ta­da se na­ziv Zla­teš na­glo gu­bi, po­go­to­vo po do­la­sku Tu­ra­ka, ko­ji upor­no for­si­ra­ju na­ziv Vra­neš, pa su žu­pu Lju­bo­vi­đa pre­i­me­no­va­li u na­hi­ju Vra­neš. Ta­ko je ovaj na­ziv Vra­neš ostao do dan-da­nas. Raz­lo­zi su ja­sni. Ali cr­kva po­sve­će­na sve­tom Ili­ji po­pu­lar­ni­ja je kao Zla­teš – is­ti­če Bo­ško­vić, do­da­ju­ći da je ob­no­va ma­ni­sti­ra Zla­teš u To­ma­še­vu ohra­bre­nje za na­rod.

U navečerje praznika Svetog Ilije večernju službu u ovom hramu služio je protojerej-stavrofor Miraš Bogavac. Bogosluženju je prisustvovao Preosvećeni vladika Joanikije, koji se sabranom narodu obratio prigodnom besjedom, naznačivši u svom obraćanju da je stara parohijska crkva u Tomaševu, sada prerasla u manastir, koji će nositi naziv Zlateš, kako se nekada zvala Vraneška dolina.

Hramovna slava u Zlatešu, na praznik Svetog proroka Ilije, proslavljena je molitvenim sabranjem vjernog naroda. Služena je Sveta Liturgija, kojom je načelstvovao sveštenik Zoran Bubanja, a mještani Tomaševa, nakon bogosluženja, ostali su u razgovoru i druženju sa sveštenstvom i novopostavljenim igumanom. Njihovim trudom, ljubavlju i zalaganjem uskoro će u potpunosti biti završeni radovi na manastirskom konaku.

Vidi još

• Eparhija budimljansko-nikšićka

Spoljašnje veze

• [1]
• [2]
• [3]
• [4]