Margaretin most

Margaretin most
Margaretin most
Mesto	Budimpešta,; Mađarska
Karakteristike
Dužina	637.5
Širina	25
Izgradnja	1872 -1876

Margaretin most ili Margit híd (ponekad Margit most) je trokraki most u Budimpešti, Mađarska, koji povezuje Budim i Peštu preko Dunava i povezuje ostrvo Margaret i obale. To je drugi najseverniji i drugi najstariji javni most u Budimpešti.

Dizajnirao ga je francuski inženjer Ernest Gouin, a izgradila ga je građevinska kompanija Maison Ernest Gouin et Cie. između 1872. i 1876, čiji je glavni inženjer bio Emile Nougier. Margaretin most bio je drugi stalni most u Budimpešti, posle lančanog mosta Sečenji. Ovaj most vodi do ostrva Margaret, čija su dva dela pod uglom od 165 stepeni jedan pored drugog na ostrvu. Razlog za ovu neobičnu geometriju je taj što je mali produžetak za spajanje do ostrva Margaret ubrzano ubačen u prvobitni dizajn, ali izgrađen je tek dve decenije kasnije zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Dva kraja mosta su:

Jászai Mari tér (severni kraj Gran Bulevara (Grand Boulevard) ) i
Park Germanus Gyula

Dugačak je 637.5 metara i širok 25 metara.

Rekonstrukcija[uredi | uredi izvor]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Sve mostove Budimpešte razorile su trupe Vermahta u Drugom svetskom ratu u januaru 1945. godine tokom njihovog povlačenja na budimsku stranu prestonice. Međutim, Margaretin most je oštećen ranije, 4. novembra 1944. godine, kada je slučajna eksplozija uništila istočni raspon mosta. Poginulo je 600 civila (uključujući i jevrejskog olimpijskog prvaka, mačevaoca Endre Kabosa, koji je u to vreme bio prisilni radnik)^[1] i 40 nemačkih vojnika. Tokom rekonstrukcije, veći deo prvobitnog čeličnog materijala je izvađen iz reke i ugrađen u obnovljenu strukturu.

2009–2011[uredi | uredi izvor]

Početkom 2000-ih, most je bio u jako lošem stanju. Zbog toga je postao opasan po život i njegova rekonstrukcija postala je veoma važna. Obnova (nakon dovršetka mosta Međeri (Megyeri) i mosta Sabadsag (Szabadság)) počela je 21. avgusta 2009. Bio je zatvoren za saobraćaj oko godinu dana, ali tramvaji su održavali delimični prevoz preko mosta koristeći privremenu stazu. Ceo projekat je koštao više od 20 milijardi forinti, a polovina troškova finansirana je iz fondova EU. Obnova je završena 2011. godine. Pokušali su da povrate originalni izgled mosta. Umesto armiranog betona korišćen je dugotrajan čelik i postavljene su nove barijere i osvetljenje. Srednje trake su proširene, trotoar proširen za oko 2 metra i završena je biciklistička staza.^[2]

Kulturne reference[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon što je most otvoren, postao je poželjno mesto za ljude koji žele da sebi oduzmu život zbog ličnih ili finansijskih problema. Talas samoubistava inspirisao je Janoša Aranija (Janos Arany), poznatog mađarskog pesnika da sastavi baladu "Híd-avatás" ("Inauguracija mosta"), o skakačima.