Pređi na sadržaj

Marina Osvald Porter

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marina Osvald
Marina Osvald u Minsku
Puno imeMarina Osvald Porter
Datum rođenja(1941-07-17)17. jul 1941.
Mesto rođenjaSeverodvinsk,, Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika, Sovjetski Savez
Zanimanjeapotekar
Supružnik
  • Li Harvi Osvald (v. 1961 —  died 1963)
  • Kenet Džes Porter
     (v. 1965)
Deca3 [1]

Marina Nikolajevna Osvald Porter (rođena Prusakova; rus. Marina Osvalьd Porter; Marina Nikolaevna Prusakova; 17. jul 1941) rusko-američka je udovica Li Harvija Osvalda, ubice američkog predsednika Džona Kenedija.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Porter je rođena kao Marina Nikolajevna Prusakova u gradu Molotovsku (danas Severodvinsk), u Arhangeljskoj oblasti, na severozapadu Sovjetskog Saveza. Tu je živela sa majkom i očuhom do 1957. godine, kada se preselila u Minsk da živi kod ujaka Ilje Prusakova, pukovnika sovjetskog Ministarstva unutrašnjih poslova, i da studira farmaciju. [2]

Život sa Osvaldom[uredi | uredi izvor]

Marina je upoznala Li Harvija Osvalda (bivšeg američkog marinca koji je prebegao u Sovjetski Savez) na plesu 17. marta 1961. godine.[3] Vjenčali su se šest nedelja kasnije i dobili ćerku Džun Li, rođenu sledeće godine. U junu 1962. porodica je emigrirala u Sjedinjene Države i nastanila se u Dalasu u Teksasu. Na zabavi u februaru 1963. Džordž de Morenšild je upoznao par sa Rut Pejn, kvekerkom i studentkinjom ruskog jezika.

U januaru 1963. Osvald je poštom naručio revolver 38, a zatim u martu, pušku.[4] Kasnije tog meseca, kako je Marina rekla Vorenovoj komisiji, napravila je samo jednu fotografiju Osvalda obučenog u crno i sa oružjem, zajedno sa izdanjem novina Militant, koji je bivšeg generala Edvina Vokera nazvao „fašistom“. Uprkos njenom svedočenju pod zakletvom da je snimila samo jednu fotografiju, Vorenova komisija je imala dve različite poze Lija Osvalda, i naterali su Marinu da pretpostavi da je možda slučajno zauzeo drugu pozu. Od tada, istorija je donela četiri različite poze.

Ove fotografije su postale poznate kao „fotografije iz dvorišta“ Lija Osvalda, koje su neki teoretičari zavere odbacili kao lažne.[5] Serija fotografija je kasnije pronađena u garaži domaćinstva Paine, sa izuzetkom jedne, koja je data Džordžu de Morenšiltu.[6][7] Fotografiju datu Morenšildtu potpisao je i datirao Li Osvald 5. aprila 1963. Na njoj se takođe nalazi citat koji se pripisuje Marini na ruskom, čiji prevod glasi „Lovac na fašiste, Ha-Ha-Ha!!!“[8] Marina je negirala da je napisala natpis u svom svedočenju 1977. godine.

Ubistvo Džona F. Kenedija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Atentat na Džona Kenedija

Marina je saznala za atentat na Džona Kenedija iz medijskog izveštavanja o tom događaju, a kasnije i za hapšenje njenog supruga. Tog popodneva, detektivi Policijske uprave Dalasa stigli su u domaćinstvo Pejn, a na pitanje da li Li poseduje pušku, ona je pokazala prema garaži, gde je Osvald odložio svoju pušku smotanu u ćebe; nije pronađena puška. Nakon toga je ispitana i u domaćinstvu Pejn, a kasnije i u sedištu policije u Dalasu, u vezi sa učešćem njenog muža u ubistvu predsednika i pucanju na policajca Dalasa J. D. Tipita. Marina je svedočila da je kada je videla svog muža bio miran, ali „po njegovim očima sam videla da se plašio. Oprosto se sa mnom očima. Znao sam to.”[9]

Ostala je udovica u 22 godini, dva dana nakon atentata kada je Džek Rubi ubio Osvalda dok su Osvalda prebacivali iz gradskog zatvora u okružni. Marina je tražila da ode u bolnicu Parkland da vidi Osvaldovo telo. Marina mu je otvorila oči rekla: „Plače, oči su mu mokre.“ [10] Nakon ubistva Kenedija i hapšenja njenog muža, Marina je bila pod zaštitom Tajne službe sve dok nije završila svoje svedočenje pred Vorenovom komisijom. Pred komisijom je imala ukupno četiri izslaska. U okviru komisije izneta su pitanja o njenoj pouzdanosti kao svedoka, posebno u vezi sa njenim tvrdnjama o pokušaju atentata na generala Edvina Vokera [11] i njenim navodima da je Li Osvald nameravao da ubije Ričarda Niksona.[12][13] U svom svedočenju, ona je iznela svoje uverenje da je njen muž kriv, što je ponovila u svedočenju pred Odabranim komitetom Doma za ubistva 1978. godine.[14]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Prvo je ostala u Dalasu u Teksasu. Donacije koje su joj poslali anonimni donatori iznosili su oko 70.000 dolara. Prodala je Lijev ruski dnevnik za 20.000 dolara i sliku na kojoj drži pušku kojom je pucao na Kenedija za 5.000 dolara. Takođe je pokušala, ali nije uspela, da dođe u posed pištolja kako bi ga prodala.

Posle se upisala na Univerzitet u Mičigenu, ali se kasnije vratila u Dalas i kupila kuću. Godine 1965. udala se za elektroničara Keneta Džesa Portera, sa kojim je dobila sina, kojeg je kasnije optužila za nasilje u porodici. Sredinom 1970-ih, preselila se u Rokvol, Teksas. 1989. je postala naturalizovana državljanka Sjedinjenih Država.[15]

Iako nije zvanično odustala od svog svedočenja u Vorenovoj komisiji, Marina je rekla da sada veruje da je Osvald bio potpuno nevin za ubistva Kenedija i Tipita i da je „Čovek molitvenik“ viđen na stepenicama Depozitor knjiga u vreme atentata bio je Li (videti teorije zavere o atentatu na Džona F. Kenedija).[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Granberry, Michael (9. 11. 2013). „Dok je paparaci vrebaju, udovica Kenedijevog atentatora živi tihim životom u Dalasu”. The Dallas Morning News. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  2. ^ Mailer, Norman (2007). Osvaldova priča: američka misterija. Random House. str. 137. ISBN 978-1-588-36593-4. 
  3. ^ Hosty, James P; Hosty, Thomas (2013). Assignment: Oswald. Skyhorse. str. 112. ISBN 978-1-628-72187-4. 
  4. ^ „Chapter 4: The Assassin”. Report of the President's Commission on the Assassination of President John F. Kennedy. Washington, D.C.: United States Government Printing Office. 1964. str. 118—119. 
  5. ^ Groden 1995, str. 90–95.
  6. ^ Bugliosi 2007, str. 793–95.
  7. ^ Sabato, Larry J (2013). The Kennedy Half-Century: The Presidency, Assassination, and Lasting Legacy of John F Kennedy. US: Bloomsbury. str. 486. ISBN 978-1-620-40281-8. 
  8. ^ Johnson McMillan, Priscilla (2013). Marina and Lee: The Tormented Love and Fatal Obsession Behind Lee Harvey Oswald's Assassination of John F Kennedy. Steerforth Press. str. 360. ISBN 978-1-586-42217-2. 
  9. ^ „Oswald's Wife Says He Developed 2d Personality”. The New York Times. 24. 11. 1964. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  10. ^ „Marguerite 2/10/64 AM”. Marquette University. Arhivirano iz originala 18. 12. 2002. g. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  11. ^ Groden 1995, str. 62–63.
  12. ^ Warren Commission Report. Barnes & Noble. 2003. str. 187–88. ISBN 0-760-74997-3. 
  13. ^ Bugliosi 2007, str. 697–98.
  14. ^ „Marina Oswald Concedes Husband Could Be Killer”. Observer-Reporter. 15. 9. 1978. str. D–3. Pristupljeno 25. 9. 2014. 
  15. ^ Interview with Oprah Winfrey na sajtu Wayback Machine (архива index) (November 22, 1996)
  16. ^ Dane, Stan. Prayer Man: The Exoneration of Lee Harvey Oswald (Martian Publishing, 2015), p. 190. ISBN 1944205012

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марина_Освалд_Портер&oldid=26927263”