Mario Gece

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mario Gece
Gece u dresu Bajerna 2015. godine
Lični podaci
Datum rođenja (1992-06-03)3. jun 1992. (31 god.)
Mesto rođenja Memingen, Nemačka
Visina 1,76 m
Pozicija ofanzivni vezni
Klupske informacije
Trenutni klub
 Ajntraht Frankfurt
Broj 11
Juniorska karijera
1995—1998
1998—2001
2001—2009		 SC Ronsberg
Ajntraht Hombruh
Borusija Dortmund
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2009—2013
2013—2016
2016—2020
2020—2022
2022—		 Borusija Dortmund
Bajern Minhen
Borusija Dortmund
PSV Ajndhoven
Ajntraht Frankfurt		 83
73
75
47
0		 (22)
(22)
(13)
(9)
(0)
Reprezentativna karijera
2007
2007—2008
2008—2009
2009
2010—2017		 Nemačka do 15
Nemačka do 16
Nemačka do 17
Nemačka do 21
Nemačka		 2
8
13
2
63		 (0)
(3)
(5)
(0)
(17)
Nagrade
Fudbal
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Brazil 2014. Nemačka
* Datum aktuelizovanja: 15. maj 2022.

Mario Gece (nem. Mario Götze; Memingen, 3. jun 1992) profesionalni je nemački fudbaler koji trenutno nastupa u Bundesligi za Ajntraht Frankfurt na poziciji ofanzivnog veznog.[1]

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Borusija Dortmund[uredi | uredi izvor]

Gece je prošao omladinsku školu Borusije iz Dortmunda, a u klub je došao kao osmogodišnjak. Svoj debi u Bundesligi imao je 21. novembra 2009, u remiju 0:0 sa Majncom, ušavši kao zamena u 88. minutu za Jakuba Blaščikovskog.[2] Tokom zimske pauze u sezoni 2009/10, trener Borusije Jirgen Klop ga je uvrstio u prvi tim. Gece je iskoristio svoju šansu i bio važan igrač tima koji je osvojio Bundesligu u sezoni 2010/11.

U januaru 2012. je doživeo povredu prepona zbog koje je odsustvovao dva meseca sa terena.[3] Dana 27. marta 2012. Gece je produžio ugovor sa Borusijom do 2016. godine. Njegov ugovor je imao klauzulu po kojoj može da ode ako neki tim ponudi 37. miliona evra.[4] U aprilu 2012. Gece je na meču sa Šalkeom prvi put bio u sastavu tima od povrede prepona, ali nije ulazio u igru. Svoj povratak na teren je imao na meču sa Borusijom iz Menhengladbaha.

Prvog dana sezone 2012/13, Gece je ušao kao zamena i dao gol za pobedu od 2:1 nad Verderom. Dana 19. decembra 2012. postigao je het-trik, u pobedi svog tima od 5:1 nad Hanoverom u trećoj rundi nemačkog kupa.[5]

Gece je pružao dobre partije u Ligi šampiona 2012/13. ali se povredio u drugom meču polufinala protiv Real Madrida, pa je morao da propusti finale.[6] Njegov tim je poražen u finalu od Bajerna sa 2:1. Gece je u svojoj poslednjoj sezoni u klubu postigao 16. golova i imao 13. asistencija u svim takmičenjima.[7]

Bajern Minhen[uredi | uredi izvor]

Dana 23. aprila 2013. objavljeno je da će se Gece pridružiti Bajernu iz Minhena 1. jula 2013, nakon što je ovaj tim platio klazulu od 37. miliona evra.[8][9][10] Taj transfer je u tom momentu napravio Gecea najskupljim nemačkim igračem svih vremena.[11][12] Mesut Ezil je taj rekord oborio nakon što je u septembru 2013. otišao u Arsenal za 50 miliona evra.[13] Trener Dortumnda Klop je rekao da je Gece otišao u Bajern zbog trenera Gvardiole koji je preuzeo tim tog leta.[14] Klop je priznao da je bio besan nakon što je transfer Gecea objavljen samo 36 sati pre polufinalne utakmice Lige šampiona sa Realom.[15] Klop je kasnije rekao da nije bilo nikakve šanse da zadrži Gecea jer je on bio velika želja Gvardiole.[16]

Dana 11. avgusta 2013. Gece je debitovao za Bajern ušavši kao zamena za Mičela Vajzera, na prijateljskom meču sa mađarskim šampionom Đerom. Postigao je dva gola na tom meču u pobedi svog tima od 4:1.[17] Svoj debi u Bundesligi je imao 24. avgusta 2013. na meču sa Nirnbergom, koji je Bajern dobio sa 2:0.[18] Dana 19. oktobra 2013. Gece je ušao kao zamena i namestio dve asistencije za pobedu svog tima od 4:1 nad Majncom.[19]

Dana 23. oktobra 2013, Gece je postigao svoj prvi gol u Ligi Šampiona za Bajern, u pobedi od 5:0 nad Plzenjom na Alijanc areni. Takođe je asistitrao Švajnštajgeru za jedan gol.[20] Dana 26. oktobra 2013, Gece je ušao kao zamena za Tonija Krosa u 25. minutu i postigao svoj prvi gol u Bundesligi u dresu Bajerna u pobedi od 3:2 nad Hertom.[21]

Povratak u Borusiju[uredi | uredi izvor]

PSV Ajndhoven[uredi | uredi izvor]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon što je prošao sve mlađe selekcije, Gece je svoj debi u seniorskoj reprezentaciji imao 17. novembra 2010. protiv Švedske. Ušao je kao zamena svom nekadašnjem saigraču Kevinu Groskrojcu u 78. minutu[22] i postao najmlađi nemački reprezentativac posle Uvea Zelera.[23]

Svoj prvi gol za reprezentaciju je postigao 10. avgusta 2011. protiv Brazila. Tada je imao 19 godina i 68 dana čime je u dan izjednačio rekord Klausa Štirmera iz 1954, kao najmlađi strelac u istoriji Nemačke.[24] Dana 13. jula 2014, u finalu Svetskog prvenstva 2014. postigao je pobedonosni gol u 113. minutu protiv Argentine i doneo Nemačkoj četvrtu titulu prvaka sveta.

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 10. avgust 2011. Štutgart, Nemačka  Brazil 2-0 3-2 Prijateljska
2. 2. septembar 2011. Gelzenkirhen, Nemačka  Austrija 6-2 6-2 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012.
3. 7. septembar 2012. Hanover, Nemačka  Farska Ostrva 1-0 3-0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014.
4. 22. mart 2013. Astana, Kazahstan  Kazahstan 2-0 3-0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014.
5. 26. mart 2013. Nirnberg, Nemačka  Kazahstan 2-0 4-1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014.
6. 15. oktobar 2013. Solna, Švedska  Švedska 2-2 5-3 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014.
7. 5. mart 2014. Štutgart, Nemačka  Čile 1-0 1-0 Prijateljska
8. 6. jun 2014. Majnc, Nemačka  Jermenija 5-1 6-1 Prijateljska
9. 6. jun 2014. Majnc, Nemačka  Jermenija 6-1 6-1 Prijateljska
10. 21. jul 2014. Fortaleza, Brazil  Gana 1-0 2-2 Svetsko prvenstvo 2014.
11. 13. jul 2014. Rio de Žaneiro, Brazil  Argentina 1-0 1-0 Svetsko prvenstvo 2014.
12. 3. septembar 2014. Diseldorf, Nemačka  Argentina 2-4 2-4 Prijateljska
13. 14. novembar 2014. Nirnberg, Nemačka  Gibraltar 3-0 4-0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016.
14. 10. jun 2015. Keln, Nemačka  Sjedinjene Države 1-0 1-2 Prijateljska
15. 4. septembar 2015. Frankfurt, Nemačka  Poljska 2-0 3-1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016.
16. 4. septembar 2015. Frankfurt, Nemačka  Poljska 3-1 3-1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016.
17. 29. mart 2016. Minhen, Nemačka  Italija 2-0 4-1 Prijateljska

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Borusija Dortmund

Bajern Minhen

PSV Ajndhoven

Nemačka

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Mario Götze - Player profile 23/24”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-01. 
  2. ^ „Friedliches Wiedersehen zwischen Klopp und Mainz”. kicker.de. 22. 11. 2009. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  3. ^ „Gece van terena dva meseca”. novosti.rs. 24. 1. 2012. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  4. ^ „Trotz Ausstiegsklausel: Götze bleibt mindestens bis 2014 in Dortmund”. fussballtransfers.com. 1. 2. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  5. ^ „Dortmund cruise through”. ESPN FC. 19. 12. 2012. Pristupljeno 10. 12. 2013. [mrtva veza]
  6. ^ „Borussia Dortmund prepared for Champions League final without Mario Götze — video”. The Guardian. 24. 5. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  7. ^ „Mario Götze”. ESPN FC. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  8. ^ Röckenhaus, Freddie (23. 4. 2013). „Von Guardiola ins Paradies gelockt”. Süddeutsche Zeitung. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  9. ^ „Götze wechselt für 37 Millionen zum FC Bayern”. Die Welt. 23. 4. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  10. ^ „Mario Götze to join Bayern Munich from Borussia Dortmund”. Guardian. 23. 4. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  11. ^ „Mario Gotze to join Bayern Munich from Borussia Dortmund”. BBC Sport. 23. 4. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  12. ^ „Bayern confirm Gotze signing”. FIFA.com. 23. 4. 2013. Arhivirano iz originala 09. 07. 2014. g. Pristupljeno 23. 4. 2013. 
  13. ^ „Transfer-Hammer: Özil wechselt zu Arsenal”. Österreich. 2. 9. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  14. ^ Maston, Tom (23. 4. 2013). „Klopp: Guardiola signed Gotze”. goal.com. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  15. ^ „Jürgen Klopp annoyed at timing of Mario Götze's Bayern Munich deal”. Guardian. 23. 4. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  16. ^ Uersfeld, Stephan (29. 5. 2013). „Bayern chose Gotze over Neymar”. ESPN FC. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  17. ^ „Mario Gotze scores twice on debut”. ESPN FC. 11. 8. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  18. ^ „Bei Robbery-Show: neuer Rekord für die Bayern”. t-online.de. 25. 8. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  19. ^ Schrader, Matthias (19. 10. 2013). „Mario Götze inspires Bayern to comeback win; more Bundesliga”. sportsillustrated.cnn.com. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  20. ^ „Remorseless Bayern brush Plzeň aside”. UEFA. 23. 10. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  21. ^ „Mandzu and Götze inspire winning fightback”. FC Bayern Munich. 26. 10. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  22. ^ „Schweden – Deutschland”. kicker.de. 17. 11. 2010. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  23. ^ „Goldene Aussichten: Mit 18 schon Meister und Nationalspieler”. dfb.de. 25. 5. 2011. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  24. ^ „Youngest Debutants”. www.schwarzundweiss.co.uk. Arhivirano iz originala 18. 08. 2011. g. Pristupljeno 10. 12. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марио_Геце&oldid=27329691”