Marija Jelenska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija Jelenska
Datum rođenja1842.
Mesto rođenjaZagorje, Austrijsko carstvo
Datum smrti1882.
Mesto smrtiBarselona, Španija

Marija Jelenska, pozorišna glumica, rođena je u Zagorju 1842. godine, a umrla je u Barseloni 1882. godine. Prema Maloj enciklopediji, Maletićevoj "Građi" i članku B. Stojanovića "Tri velike jugoslovenske glumice u 19. veku", rođena je 1852. godine.[1] [2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Marija Jelenska je po završenoj glumačkoj školi u Beču, 1866. angažovana u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, 1868. glumila je u Osijeku, a od 1869. do 1871. bila je članica Narodnog pozorišta u Beogradu, a potom nastupa u bečkom Burgteatru, zatim u Pragu, Hamburgu, Gracu i Štutgartu.[3]

Pri otvaranju Narodnog pozorišta, 30. oktobra 1869. u predstavi „Posmrtna slava Kneza Mihaila" Đorđa Maletića, nastupili su čuveni glumci: Adam Mandrović, Đorđe Peleš, Miloš Cvetić, Toša Jovanović, Milka Grgurova, Marija Jelenska, Julka Jovanović i drugi.[4]

Već u drugoj sezoni, a prvoj u novosagrađenoj zgradi na prostoru nekadašnje Stambol kapije, Narodno pozorište prikazalo je „Mletačkog trgovca“ 26. novembra 1869. godine. To je prvo Šekspirovo delo prikazano u Beogradu i Srbiji. Osobitu pažnju gledalaca privukla je prelepa Marija Jelenska. Pored uloge Porcije u „Mletačkom trgovcu“, ostale su zapamćene njene brojne veoma uspele kreacije, kao što su Marija Stjuart u istoimenoj Šilerovoj drami, Amalija u drami „Razbojnici“ istoga pisca, Judita u drami Karla Guckova „Urijel Akosta“, Vidosava u drami „Miloš Obilić“ Jovana Subotića i dr. Naše gledaoce i kritičare Jelenska je osvojila ne samo pojavom već i nadahnutim emocionalnim angažmanom prilikom tumačenja ljubavnih uloga, ali i dramski produbljenim oživljavanjem tragičnih heroina.[5]

Novoosnovani ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu bio je skup najboljih glumačkih snaga: oni su uneli nemir u prestonicu i doneli boemstvo, koje će osamdesetih godina postati čuveno. Zvanične primadone bile su: Milka Grgurova, Ljubica Kolarović i Marija Jelenska. Uprkos iskonstruisanom rivalstvu, Milka i Marija su bile prijateljice. Zbog mnogobrojnih intriga, 1871. Jelenska napušta Beograd.[6]

Marija Jelenska u Beogradu[uredi | uredi izvor]

U februaru 1869, Jelenska, u svojoj 27. godini, pozvana je iz Osijeka u Beogradsko narodno pozorište na gostovanje. [7] Na sednici pozorišnog odbora 3. marta, pročitano je njeno pismo kojim izjavljuje da se prihvata gostovanja u šest predstava. Odbor joj je odredio za svaku predstavu po pet dukata cesarskih, a šest dukata na ime putnog troška. Pred našu pozorišnu publiku izašla je Jelenska 12. aprila, u kratkoj Šnajderovoj šaljivoj igri "Pukovnik od 18 godina"; igrala je glavnu ulogu (markiz Julije Kreki) a zatim je nastupala: 23. aprila u Subotićevoj "Prehvali" u glavnoj ulozi, kćeri župana raškog; 4. maja, Macu U "Graničarima" od Frejdenrajha; 6. maja u Šilerovoj "Spletka i ljubav"; 8. maja u "Junacima" od Mersana; 10,11 i 14. maja, u Šilerovoj "Mariji Stjuart". Predstavi od 11. maja prisustvovao je i (maloletni) knez Milan sa "g-đom materom i g-đom starom majkom". Tim komadom završena je sezona. U međuvremenu je mlada umetnica izašla i pred drugu publiku, 26. aprila, na besedi koju je u Bajlonovoj pivnici priredilo Beogradsko pevačko društvo. Recitovala je pesmu "Anđeo Slovenstva". Izvestilac "Srbije" (potis S), između ostalog, piše:

"Gospođica M. Jelenska nije govorila: iz njenih usta poletela je živa misao slovenskog anđela, njen glas beše laka prozračna riza tog anđela, koji govori kako narod slovenski trpi gonjenja, nevolje i svaku patnju, moli se Bogu, nada se, i iščekuje trenut vaskrsenja - i ja kako sam se zagledao u ta usta iz kojih izlazi život jednog nesrećnog naroda pa gledajući u njih udubio se u prošlost svoga, i ne uzeh na um da je to devojka što govori. Meni se činilo da je baš to taj anđeo slovenstva, koji dođe amo da nas rastuži i razvedri." Jelenska je, po završenom gostovanju, primljena za stalnu članicu. Na sednici odbora odlučeno je da se primi, sa platom od 400 talira godišnje do 1. oktobra, a od 1. oktobra da joj plata bude 450 talira. Pored već pomenutih predstava, "Posmrtna slava Kneza Mihaila" i "Mletački trgovac", nastupala je i u predstavama: "Roman siromašnog mladića" O.Feljea, gde je igrala Margaritu,"Zla kob" M. Bana, gde je igrala Leonoru, "Novi plemić" Gernera, "Smrt Stefana Dečanskog", Sterije, gde je igrala Mariju, i Skribova "Čaša vode".

Pored povremenih zamerki kritičara, nizali su se uspesi i pohvale. Sve se steklo za neobično brz uspeh: mladost, izvanredna lepota, topla i živa, prijatan i melodičan glas sa širokim nijansiranjem, jasna dikcija, prirodni pokreti, živ, nestašan temperament, uvek dobro naučena uloga i puna odanost pozivu. Najbolje je igrala, u šalama i komedijama, nestašne, vesele devojke, ali i ženske uloge u klasičnim komadima.

Godine 1870. nastupa u šaljivoj igri "Karlo XII na ostrvu Rujanu", sa povoljnim kritikama; u Šilerovim "Hajducima", gde je njena uloga ocenjena kao puna života; u "Zapisima đavola", uz neke zamerke kritičara; u "Cvrčku" od Birhpfajfera, odigrala je ulogu Franšete "onako kako se samo poželeti može". Prema izveštaju u "Vidovdanu" Jelenska nije uspela u Bajerovoj "Kraljici devojci", preporučuje joj se da "umiri i zadrži svoju ljupku veselost pri interpretaciji oholih i ozbiljnih ženskih karaktera". Za ulogu u Subotićevoj "Prehvali" napisali su da je "još mlada za krupne tragijske studije". Slede predstave: "Seoska škola" od R. Kastelvekija, 11. februar, "Mišel Peren", 13. februar, "Kraljeva seja" od dr. M. Jovanovića, 15. februar, "Pariska sirotinja" od Brizbara, 18. februar, "Ženski neprijatelj" od Benediksa, 27. februar i mnoge druge tokom marta meseca. U Subotićevom "Milošu Obiliću" 8. marta, uspešno igrala je Vidosavu, svaka reč joj je svedočila da je glumica skroz osećala položaj nesrećne žene koju je predstavljala (Jedinstvo, br. 52).

Prema izveštaju u "Vidovdanu" (br. 24) Jelenska nije uspela u Bajerovoj "Kraljici devojci" (Kristina, švedska kraljica od 16 godina). Međutim, dr. Jovanović nalazi da je vrlo lepo igrala, samo joj preporučuje, za takvu ulogu, malo više dostojanstva. Ona je "valjana i razborita glumica", a docnije će joj samo vreme pomoći "u težnji da umiri i zadrži svoju ljupku veselost pri interpretaciji oholih i ozbiljnih ženskih karaktera.

Skribovi "Vilinski prsti", igrani 21. marta, izazvali su eskalaciju pritajenog suparništva dve najistaknutije mlađe glumice, Milke Grgurove i Jelenske, u "kući" i u javnosti. Časopisi "Jedinsto" i "Vidovdan" hvalili su Jelensku odnosno Grgurovu, a kritikovali njenu suparnicu. Ipak, sukob se smirio, naročito kada je "Jedinstvo" preuzeo novi urednik.

U sezoni 1870/1871, Jelenska je 4. novembra igrala u "Namesniku veksfildskom" od E. Nisa ("dobro odigrala ulogu vesele devojke"); 22. novembra u "Smrti cara Mihaila"; 4. decembra u "Ženskom ratu" ("takođe dobro odigrala ulogu male nestašne devojčice"), 11. decembra u "Čaši vode" ("kao mlada kraljica bila je puna draži i lepo je igrala"), 18. decembra u Molijerovoj "Tvrdici" ("hladno"), i 23. decembra u "Pariskom ritaru" ("dobro je predstavljala mladu i nepokvarenu Mariju") - ocene su iz "Vidovdana".

Od petnaest predstava u januaru, Jelenska je igrala u pet, uz pohvale "Vidovdana": "Karlo XII", "Gospođa od Sen Tropea", "Lovudska sirotica", "Čast i novac". U februaru igra samo u tri predstave "Prva ljubav", "Namesnik veksfildski" i "Gvozdena obrazina". Istog meseca, puna nedelja dana bila je bez predstave. Pozorište je bilo u kratkoj, ali oštroj krizi. Nova pravila, koje je propisala "intendantura" (kako su nazivali režim Maletićev) silno su uzbunila članove. Glumci su bili uvređeni naročito odredbom da im se nadgleda i privatan život i ne dopušta slobodno sudelovanje van pozorišta. Ipak, vlada je obustavila nova pravila - glumci su bili jači. Jelenska se pojavljuje u predstavama "Graničari", "Rob", "Stari kovandžija".

Jelenska je ostala u pozorištu do letnjeg odmora 1871. Da li je iz Beograda htela ili morala da ode nije dovoljno jasno, ali se donekle može razumeti iz oskudnih podataka u štampi posle njenog odlaska. Kako je i ona bila među opozicionarima "intendanturi", Maletić nije bio prema njoj nimalo pažljiv. Zbog omiljenosti kod publike i kritičara dobijala je istaknutije uloge, ali je već morala osećati upravnikovo neraspoloženje, zlobu i zavist kolega, spletke i žensko ogovaranje. Jelenska se sredinom maja nije dobro osećala i vratila je ulogu, koju je prihvatila Grgurova. Ali između prvog i drugog čina glumci su u glumačkoj loži primetili majku Marije Jelenske, zaključili da Jelenska nije bolesna i napali upravnika. Maletić je poslao lekara da utvrdi glumičino stanje, koje on oceni kao dovoljno dobro za predstavu, za čim usledi novčana kazna glumici, koju je ona osujetila usmenom molbom kod ministra prosvete D. Matića.

Pozorišni rad završen je 25. maja, a Jelenska je na početku odmora, po odobrenju, otputovala iz Beograda. Boravak u tuđini produžila je i kada je započeo rad pozorišta. Kako se nije vratila ni po isteku odsustva, pismeno su je pozvali na dužnost, ali je ona odgovorila da zbog planirane udaje ne može više ostati u pozorištu. Od udaje ne bi ništa, ali Jelenska se ne vrati u Beograd.

Jelenska je bila lepa žena. Bečka "Presa" je ovako opisuje: "Gospođica je Jelenska lepa, plavojka je, ali ima crne oči, kojima ume gledati veoma lepo. Stas i uzrast su joj lepi, glas pun, i zvučan i zgodan za svako previjanje. Po celoj igri joj se vidi da joj je mnogo stalo do prave umetnosti, a pojedini momenti njene promišljene igre dokazivali su jasno da je potpuno svesna svog velikog zadatka".

Uloge u Narodnom pozorištu[uredi | uredi izvor]

  • Pukovnik od 18 godina (Šnajder), Markiz Julije Kreki
  • Prehvala (Subotić), kćer župana raškog
  • Graničari (Frejdenrajh), Maca
  • Spletka i ljubav (Šiler),
  • Junaci (Mersan),
  • Marija Stjuart (Šiler),
  • Mletački trgovac (Šekspir), Porcija
  • Poštenjaci (Barijer i Kenandi),
  • Roman siromašnog mladića (Felje), Margarita
  • Zla kob (Ban), Leonora
  • Ženski rat, Leonora
  • Novi plemić (Gerner), Mera
  • Smrt Stefana Dečanskog (Sterija), Marija
  • Čaša vode (Skrib),
  • Karlo XII na ostrvu Rujanu (Planč),
  • Hajduci (Šiler), Amelija
  • Cvrčak (Birhpfajfer), Fanšeta
  • Kraljica devojka (Bajer), Hristina
  • Seoska škola (Kastelveki),
  • Kraljeva seja (Jovanović),
  • Pariska sirotinja (Brizbar i Nis),
  • Ženski neprijatelj (Benediks),
  • Klin klinom (Etijen), Rozina
  • Pariski koloter (Bajar i Fanderbuše), Josif
  • Miloš Obilić (Subotić), Vidosava
  • Vilinski prsti (Skrib), Berta
  • Saćurica i šubara (Okrugić),
  • Namesnik veksfildski (Nis)
  • Smrt cara Mihaila
  • Tvrdica (Molijer),
  • Pariski ritar, Marija
  • Boj na Dublju (Srećković), Srpkinja devojka
  • Srpski hajduci (Maletić),
  • Gospođa od Sen Tropeja (Lamber), Hortenzija
  • Lovudska sirotica, Džejn Ejr
  • Čast i novac (Ponsar), Lucija
  • Prva ljubav (Skrib), Emelina
  • Gvozdena obrazina, Marija d`Ostanševa
  • Poslednje ljubavno pismo (Sardu), Klarisa
  • Rob (Sigligeti), Adela
  • Stari kovandžija, udovica

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mala enciklopedija (3. izd.). Izdavačko preduzeće "Prosveta" Beograd,. 1978. str. 772, 1. tom. 
  2. ^ Živanović, Jeremija (1. 6. 1940). „Marija Jelenska u Beogradu 1869-1871”. Srpski književni glasnik, Nova serija, Knj. XL, br. 3. (Geca Kon d.d. Beograd): 194. 
  3. ^ Jovanović, Raško. „Ukroćeno tvrdoglavstvo ili ko je prvi u Beogradu igrao”. pecat.co.rs. Pristupljeno 26. 10. 2019. 
  4. ^ „140 godina Narodnog pozorišta u Beogradu”. spc.rs. Arhivirano iz originala 25. 10. 2019. g. Pristupljeno 25. 10. 2019. 
  5. ^ Jovanović, Raško. „„Ukroćeno tvrdoglavstvo” ili – ko je prvi u Beogradu igrao”. pecat.co.rs. Pristupljeno 25. 10. 2019. 
  6. ^ Vitanov, Risto. „Milka Grgurova, heroina jugoslovenskog pozorišta”. yugopapir.com. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  7. ^ Živanović, Jeremija (1. 6. 1940). „Marija Jelenska u Beogradu 1869-1871”. Srpsli književni glasnik. Nova serija, Knj.LX, br. 4 (Geca Kon d.d. Beograd): 279. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Јеленска&oldid=27500228”