Marija Gaetana Anjezi

Marija Gaetana Anjezi
Lični podaci
Datum rođenja	(1718-05-16)16. maj 1718.
Mesto rođenja	Milano, Milansko vojvodstvo
Datum smrti	9. januar 1799.(1799-01-09) (80 god.)
Mesto smrti	Milano, Cisalpinska republika
Naučni rad
Polje	matematika, lingvistika, filozofija

Marija Gaetana Anjezi (ital. Maria Gaetana Agnesi; Milano, 16. maj 1718 — Milano, 9. januar 1799) je bila italijanska matematičarka, lingvistkinja i filozofkinja, a poznata je i po svom dobrotvornom radu. Napisala je prvu knjigu koja je sadržala i integralni i diferencijalni račun. Bila je počasni član bolonjskog Univerziteta.

Prema Dirku Strojku, Marija Anjezi je prva značajna žena matematičar od vremena Hipatije (peti vek n. e.).

Biografija

Marijin otac, Pjetro, je bio imućan poslovni čovek koji je želeo da uvede svoju porodicu u krug milanskog plemstva. Neki istoričari su ga, greškom, proglasili profesorom matematike.

Marija je vrlo rano bila primećena kao čudo od deteta. Već sa pet godina govorila je francuski i italijanski jezik. Do svoje trinaeste godine naučila je i grčki, hebrejski, španski, nemački, latinski i, verovatno, još nekoliko jezika s obzirom da su je nazivali hodajući poliglota. Čak je držala časove svojoj mlađoj braći.

Sa devet godina napisala je i održala govor na latinskom u trajanju od sat vremena na jednom akademskom skupu. Tema njenog izlaganja je bilo pravo žene na obrazovanje. U vreme kada je napunila petnaest godina, njen otac je počeo da okuplja u svojoj kući krug najobrazovanijih ljudi u Bolonji, pred kojima je Marija čitala i razjašnjavala seriju teza o najnejasnijim filozofskim pitanjima. Zapisi o ovim okupljanjima mogu se naći u knjizi Lettres sur l'Italie koju je napisao Charles de Brosses, i u delu Propositiones Philosophicae, koje je objavio Pjetro Anjezi 1738. godine.

Uprkos velikom uspehu, napunivši dvadeset godina, Marija je zatražila od oca dozvolu da se zaredi. Iako je Pjetro odbio da joj ispuni želju, složio se da od tog trenutka može da se povuče u neku vrstu manastirskog života, tako što je ostala da živi u roditeljskom domu, ali bez ikakvih dodira sa spoljašnjim svetom, uz mogućnost da odlazi u crkvu kada god poželi. Postigavši na taj način duhovni mir, Marija se posvetila izučavanju algebre i geometrije.

Po njoj je dobio ime krater na Veneri.

Kriva veštice Anjezi

Marija Anjezi je napisala jedan veona uspešan udžbenik u kome je za primer iz analitičke geometrije uzela da prikaže geometrijsku krivu čija jednačina glasi:

$y={\frac {a{\sqrt {a-x}}}{\sqrt {x}}}$

Ova kriva bila je još ranije poznata matematičarima Fermau i Grandiju, koji je krivu i konstruisao. S obzirom na oblik krive, on ju je nazvao la versiera što na latinskom znači "uže koje vraća jedro". Međutim, prevodilac Anjezine knjige, greškom je zamenio reč la versiera rečju l'aversiera, što znači "đavolova žena", odnosno veštica. Otada je ova knjiga poznata kao kriva veštice Anjezi.

Literatura

• Petković, Miodrag (2006). Matematički vremeplov. Novi Sad: Zmaj. str. 34,35. ISBN 978-86-489-0553-6. 

Spoljašnje veze

• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Marija Gaetana Anjezi”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• Članak o Anjezijevoj na Katoličkoj enciklopediji (jezik: engleski)
• Biografija Marije Gaetane Anjezi koju je napisala Džuli Bojd (jezik: engleski)
• Naučnik ili svetica? (jezik: italijanski)